2019. годину бих, што се тиче пчеларства, радо заборавио. Па да окренемо бригу на весеље:
На
хашу сам упознао занимљивог тркача. Седели смо код њега једном после трке, уз пиво и неко га је питао за савет у вези посла. Он је одговорио: знаш, одавно не дајем никакве савете а нарочито не пословне. Један сам дао. Другар из краја је почињао да свируцка и причао ми како хоће да се томе посвети. Рекао сам му да ту нема пара и да је боље да нађе неки прави посао. Био је то Џон Ленон. Сви су му рекли да не сере а он пустио на екрану слајдове - неколико дигитализованих старих црно белих фотографија њиховог друштва у Ливерпулу.
Од Битлса, Џон и његова
музика су ми најдражи а Пола најмање ценим, што сам имао прилику да кажем њиховом познанику. Питао ме зачуђено зашто?
- Прво што је са У2 био један од организатора концерта против Срба, друго: после разлаза Битлса није компоновао ништа добро (за разлику од Џона и
Џорџа који јесу) и треће што је баш могао да бира и изабрао се једноногу жену сумњивог
морала и то скупо платио...*
Пол је направио доста бљутаве али и лепе
музике а занимљив је
лик:
* Полов избор ме подсетио на анегдоту мог деде Рајка. Важно за тумачење исте је знати да је он био изузетан чистунац.
Деда је био директор рибарског газдинства. На Дунаву код
Небојшине куле биле су две
тикваре и велика барака са његовом канцеларијом и пар соба где је често спавао. Једном је, са пар другара, увече ишао из града у бараку на картање. Носили су велику лубеницу. На доњем пољу Калемегдана им је досадило да носе и одлуче да ту поједу лубеницу. Спусте је доле, деда извади нож али онда осети да нешта смрди. Упале шибицу и виде да су лубеницу спустили у говно. Можда једино на тих пар хектара...