Autor Tema: Nega paketnih rojeva  (Pročitano 17261 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže MilanTosic

  • Gost
  • *
  • Poruke: 1
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kraljevo
Nega paketnih rojeva
« poslato: Mart 19, 2012, 14:23:32 »
za koliko paketni roj (1.2kg) izgradi 5 satnih osnova(Db) uz redovnu prihranu?

Van mreže Saša Milojević

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 65
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Rečka
Odg: Nega paketnih rojeva
« Odgovor #1 poslato: Septembar 17, 2014, 12:08:27 »
Pozdrav kolega Milane.Ne mogu da verujem da niko do sada nije mogao da ti odgovori na pitanje.Možda zbog tipa košnice kojom pčelariš. ;)
Šalim se naravno.Pošto sam nov član na forumu evo da ti ja kažem, mada verujem da si i ti sam do sada video kojom brzinom paketni roj izgrađuje
satne osnove.Uz svakodnevnu prihranu od po pola litra sirupa 1:1 za izgradnju 5 satnih osnova potrebno je od 15-20 dana,u zavisnosti od kvaliteta matice i starosti pčela u tom roju.
Pozdrav iz Rečke kod Negotina.

Van mreže Sasa Spasojevic

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 9
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Jagodina
Odg: Nega paketnih rojeva
« Odgovor #2 poslato: Mart 14, 2015, 11:00:45 »
Pozdrav svima...mada ovde, nazalost, retko ko 'svraca' ;)
I ja bih voleo kada bi ovu temu neko , ali bas ljudski, prosirio, zato MOLIM PCELARE VETERANE (a za nas koji tek krecemo to su svi sa ovog vrlo cenjenog foruma) da se prikljuce ovoj temi i da je bas prosire, tako da i mi pocetnici dobijemo prave informacijei uputstva kakko krenuti, poceti i to bas od NULE.
APELUJEM: Iskljucimo sujetu (koje ne bi trebalo da ima uopste) i pomozite !

P.S.
Nadam se da nisam pogresio temu, a ako jesam molim da me administratori 'premeste' na odgovarajuce mesto.
Hvala !

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Nega paketnih rojeva
« Odgovor #3 poslato: Septembar 24, 2015, 11:42:14 »
 
 
                 Набасах случајно на ову тему па видех да се на захтев младих пчелара баш нико од " ветерана " није јавио. Себе не сматрам ветераном али ипак имам искуства са пакетним ројевима па је ред да га поделим са млађим којегама који се за ову тему интересују.
                  Пакетне ројеве , седам комада , сам купио прошле 2014.године од Јевтића из Опарића. Куповина и насељавање су били , ако ме памћење не вара , почетком јуна , тачније 06.јуна. Населио сам их у РВ и ЕВ наставке.
                  Година је била , као што се зна , катастрофално лоша и из природе се није имало бог зна шта донети. Зато је било потребно редовно интервенисати сирупом што нисам могао да чиним радним данима већ само викендом.
                  Ситуација је била следећа :
                  Ројеви у ЕВ наставцима су насељени на сатне основе , нередовно прихрањивани и до зазимљавања су изградили по два ЕВ наставка и од половине до 2/3 трећег. Тако су и зазимљени на по три ЕВ наставка и сви су из зиме изашли као добри. У овој години су сви били производна друштва сваки је донео у багрему  по око 30.килограма меда. Од њих сам правио ове године нове ројеве на којима нисам штедео те сам при њиховом формирању сваком роју поделио подоста меда тако да у старту не оскудевају и да их уопште не прихрањујем.Фактички сам сваком од ових ројева узео и дао новима које воћног које багремовог меда за по један ЕВ наставак. Они су сада сви на по три потпуно изграђена ЕВ наставка , сви са младим овогодишњим матицама и са по око 20-так килограма хране.
                   Ројеви који су насељавани у РВ наставке су добили по 2 - 3 изграђена рама са нешто меда при насељавању а остало су биле сатне основе. Брже и боље су се развијали од преходних и до зазимљавања прошле године су имали по два РВ наставка потпуно изграђена и тако су и зазимљени. И они су одлично изашли из зиме и ове године били производна друштва. Такође сам и њих ове године разројавао и са њима био више него задовољан.
                   У току ове године друштва су ми сакупила по око пар килограма више од 30. по кошници багремовог меда. Изврцао сам и просек по друштву изврцаног багрема  је био 23.килограма. Дакле нисам све врцао већ само потпуно затворене рамове. Остатак сам остављао или делио новоформираним ројевима. Пчелињак сам више него дуплирао и пар ројева на рамовима поконио. При крају августа сам изврцао и око 25.килограма мешане ливаде , медљике и фацелије.
                  Закључак би био следећи :
                  Пакетне ројеве не треба избегавати. Треба их набавити што раније, најбоље крајем маја или почетком јуна. Слободно се могу насељавити без проблема на сатне основе у ком случају се морају прихрањивати сирупом свако вече са по око 1/2 литре сирупа док не ојачају и не изграде бар један наставак саћа. Ако се има добро их је помоћи са пар изграђених рамова . За то су најбољи старији са црним саћем из којих је излазило више генерација пчела јер матица овакве рамове брже залеже. До јесени се овакви ројеви нормално спреме за зазимљавање и у наредној години стартују као нормална производна друштва. Ја сам , како сам напред описао , то радио у најлошијој пчеларској години уз нередовно прихрањивање и успело је.
                   Толико о мом искуству. Надам се да сам помогао. Поздрав Раковац.
 

Van mreže Mladen Todorovic 1982

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 46
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Авала
Odg: Nega paketnih rojeva
« Odgovor #4 poslato: Septembar 24, 2015, 19:49:52 »
Gorane na koji nacin ste zazimili rojeve i kada ste tretirali protiv varoe?

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Nega paketnih rojeva
« Odgovor #5 poslato: Septembar 25, 2015, 11:10:12 »



                      Ројеве у ЕВ кошници сам и прошле а и ове године зазимио у по три ЕВ наставка.
                      Ројеве у РВ кошници сам и прошле и ове године зазимио у по два РВ наставка.
                      И једнима и другима је пожељно на подњачу додати по један ЕВ , односно РВ наставак са изграђеним саћем или сатним основама али ја то нисам учинио.
                      Третман против варое сам радио у два наврата са брстиваром на трулекс крпицама и на крају са херба стрипом. Почетком децембра ћу одрадити и тртман оксалном. Третман брстиваром сам први пут радио након врцања багрема , значи почетком јуна а други пут почетком августа.

Van mreže Рајко Борић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Прхово и Караш
Нега пакетних ројева
« Odgovor #6 poslato: Septembar 25, 2015, 14:35:39 »
Ројеве, пакетне и са гране, третирам млечном киселином против варое. Можда може и сирћетном, то нисам пробао. Обе су знатно безазленије од оксалне и могуће је поновити третман. После пар недеља превентивно пофајтам рамове са пчелама нозевојем против ноземе. Пратиље заштите матицу од фајтања својим телима, што је занимљиво видети.

После таквих послова се пчелар добро осећа и има утисак да је обавио корисну ствар. Резултати су солидни. Млечна уништава, из два третмана (кад нема легла), скоро сву вароу. Најбоље је поновити за 5-7 дана па онда ставити нове сатне основе.
Мане:
- треба добра гас маска (пробао сам без маске и кашљао после)
- морате пофајтати пчеле директно, на сваком појединачном раму; захтева доста времена, најбоље је затворити их увече и третирати ујутру рано
- ако се претера са дозом, третманима (2 на пролеће и 2 у јесен је довољно) или сувише скваси саће, могућа је појава кречног легла.

Напомена: пчеларство ми је разонода; неки од послова које радим су експериментални а можда и претерани.

Следи инфо који сам скупио и преписао из разних извора, отуда понављање и ситне неусаглашености:
http://spos.info/forum/index.php?topic=2509.0

Лечење пчела од варое млечном киселином

Међу природна средства уништавања варое користи се и млечна киселина, као производ природе. Она не оставља у кошници штетне последице. Млечну киселину производе разни микроорганизми па је она природни продукт. Њена формула је C3O3H6, игра важну улогу у човечијем организму.
Ако је млечна киселина 100% онда је то бели прах. За лечење пчела од варое користи се 80%-на киселина која је, иначе, прилагођена као додатак неким животним намирницама. Један литар 80%-не млечне киселине довољан је за третман 10 друштава у току једне године. Рамови са пчелама прскају се прскалицом која ствара "маглу". Прскање радити разблаженом млечном киселином (13%-ном), која се добије када се 1 литар 80%-не киселине разблажи са 5 литара воде. Прскање је најефикасније кад нема легла, дакле позна јесен и рано пролеће. Температура треба да је, као и код мравље киселине и тимола. од 12º до 25ºЦ.
Млечна киселина уништава варое на контакт . Непосредно после прскања пчеле су у шоку и покушавају да се збију у клубе. Лет се обуставља и кад се затвори кошница после третирања, чује се зујање пчела. Сутрадан, пчеле излећу као да се ништа није догодило.
Према неким подацима из стручне пчеларске литературе, прскањем пчела млечном киселином уништи се чак до 99,9% варое (из два третмана).
Треба знати да и ова киселина може бити опасна за матицу, пчеле и легло (ако га има) ако се не поштује проценат њеног раствора и количине с којом треба попрскати једно друштво, а то је 8 мл по једној страни оквира, густо поседнутог пчелама. То је, отприлике, да се пчеле само оросе, а никако да се млечна киселина слива низ рамове. То треба увежбати на неком празном наставку (без пчела) са извученим саћем, уколико на прскалици нема означен мерач.

Искуство:
Ја то радим само кад имам неки суви рој. Када пребацим пчеле у нову кошницу, без саћа, следећи дан их попрашим са шприцем. Након тога додам основе саћа. Млечну киселину можете користити увек када имате на моменат пчеле без саћа или без залеге. Само тада треба узети сваки сат посебно у руке и оросити га са обе стране. За једну страну сата употребити 6-8 мл 15% млечне киселине. Оптимална температура је до 4-8 степени када су пчеле у клубету. Ефект је ту највећи. При раду треба употребити заштитна средства.
Поступак траје дуго.

Ефикасност једног прскање је око 80 одсто. Ако после првог прскања падне више од 100-200 вароа поновити након недељу дана, тако да укупан учинак буде 95 - до 99%.  Добра страна млечне киселине је: да је врло пчеле
• пчеле је добро подносе,
• за пчелара је мање опасна,
• прскање је прилика да се чисте (или замене) оквири, јер сваки треба узети у руку.
Могуће грешке:
• мокре пчеле
У раду са 15 одсто млечне киселине, пчелар мора да користи заштитну опрему: рукавице отпорне на киселине и заштитне наочаре, мрежу и заштитну одећу.

1 литар = 1,000 милилитара (mL) = 1,000 кубних центиметара (cm³) = 10 децилитара (dL),

Van mreže Рајко Борић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Прхово и Караш
Нега пакетних ројева
« Odgovor #7 poslato: Maj 15, 2019, 10:44:17 »
Млечну киселину је тешко наћи у Србији. Апотеке је користе за мешавине али не продају неразблажену сировину. Многе могу да направе потребан раствор и продају као готов производ. Причао сам јутрос са технологом у апотеци "Свети Сава" на почетку Немањине улице код старе железничке станице. Тел 6643-170. Кажу да може, уз рецепт ветеринара и треба најавити телефоном.