Autor Tema: Смоква - Ficus carica  (Pročitano 1580 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Смоква - Ficus carica
« poslato: Septembar 05, 2016, 09:53:16 »





                        Смоква је листопадно дрво са веома разгранатом крошњом. Старије гране су сиве боје а младе тамнозелене . Листови су наизменични , велики и неправилно прстасто дељени. На младим гранама при дну се налазе залисци . Ситни цветови се налазе у издубљеној крушколикој осовини цвасти. Цвета од маја до јуна. Опрашивање је код смокве везано за животни циклус једне врсте осице и сакривено је од очију људи.
                        Иако је медитеранска биљка има је и у нашим континенталним крајевима. Не знам баш како пчеле реагују на цвет смокве јер напросто то нисам видео али сам јуче уснимио пар комада на плоду смокве. Ове усликане нису биле једине. Готово на сваком зрелом плоду је било по пар пчела.
                       

Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1371
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: Смоква - Ficus carica
« Odgovor #1 poslato: Septembar 05, 2016, 10:13:28 »
Na kraj sela čadjava mehana... :D

Još ako ih neko uslika i na konoplji...

Van mreže Михаило Мишко Васојевић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 75
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Okruglica
Odg: Смоква - Ficus carica
« Odgovor #2 poslato: Jul 04, 2017, 13:59:56 »
Пчеле не посјећују смоквине цвјетове, све и да желе немогуће је да приступе њиховој унутрашњости. Али у сушним и беспашним мјесецима пчеле мијењају стратешки приступ интеракције са природом и постају невиђени опортунисти. Тада умјесто да посјећују цвјетове обично обилазе презреле па чак и труле плодове воћки које раније дозријевају. Плодови смокве, грожђа, брескви. шљива па чак и раних јабука често бивају прекривени пчелама. Колико и каквих шећера оне тамо пронађу и да ли је то довољно за ПЗ и колико је квалитетно не знам. Чињеница је да о оваквом пчелињем опортунизму није нешто посебно писано, можда и зато што је израженији на рубним подручјима, приморју и подручју гдје владају велике екстремне љетње температуре као код мене у Зетској равници. Још један податак на задату тему: мислим да овакву "плодову пашу" спремније искоришћава италијанска пчела неголи крајинска, јер барем код мене на смоквама и другом воћу годинама увијек су бројније жуте пчеле. Колико су пчеле ефикасне довољно говори и то да за врло кратко вријеме буду у стању да просто исисају цијели плод. Тако данашње пчеле и на практичном примјеру показују колико су заправо блиске осама. Заправо мислим да плодове прво начну и отворе пут ка слаткој унутрашњости осе, а да  се тек онда придруже пчеле.

Van mreže zoran drpljanin

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1042
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kula-planinarski dom
Odg: Смоква - Ficus carica
« Odgovor #3 poslato: Jul 04, 2017, 16:51:37 »
Zbog ovoga su fruskogorski vinari optuzivali profesora Zivanovica, zacetnika modernog pcelarstva kod nas, tvrdeci da pcele desetkuju grozdje, cak su ga i tuzili... Da bi dokazao suprotno, u jednu kosnicu je stavio grozd sa nenacetim, celim svim zrnima i kada su otvorili kosnicu, nije bio pipnut, ostao je ceo.. Tako je dokazao da pcele nisu glavni krivci, one idu na predhodno naceto voce, od strane osa, ptica, insekata..