Ja tu poruku nisam pročitao, a šećer ću kupiti, čini mi se da ima akcija.
Поруку ниси могао прочтати јер је написана у приближном времену када и ова у овој теми
.
Извињавам се: порука за поруком...
Полемика се тренутно води око одсуства трутова, улоге ринглова (и немамо га у мом крају али имам врбу) и прихране шећером (као да сам јеретик због тога што сам усвојио јесењу допуну зимнице шећером).
Рамове са медом сам приближио, евидентирао ситуацију (почетник сам па ми је много тога промакло у '' гњурању''), чекам прву прилику да испратим стање у неким заједницама.
Шошићу писали сте да нисте присталица јутарњег сирупирања, због грабежи. Колике су онда оптималне температуре за сирупирање, ако морам због евентуалне штете од измрзавања воћа. И да ли да пратим стање са резервама меда па да концентрацију шећера и воде ускладим томе (Брстина је о томе писао)?
Опет смо ван тема, али 'ајде...
Полемика око безначајних ствари је углавном епохална. Често кажем да људи најупорније бране сопствену глупост коју су изговорили.
Трутова ће бити као и обично и не видим ту неки проблем. Помере се радови „према трутовима“. С обзиром да тако увек радим при одгоју матица, не видим неко изненађење.
О прихрани шеђером ће понеки променити мишљење као што сам и ја то урадио. Ако ниси запазио, ја шећер као допуну зимнице нисам користио до 2000-те године. Схватио сам да је то погрешно и променио начин рада. Значи, не пишем на основу теорије и „енергетског стреса“
него из праксе.
Упозорио сам те да пазиш на „лабораторијске ставове“. Разматрање џанарике као посебности (као да само она постоји) није добро. Пре се посматра
временско раздобље. Поред „џане“, цвета црни трн. Врло близак сродник џанарике. Полен, мед и медење је на истом нивоу. Уз то, ту је и копривица (ружног имена мртва коприва) која може допринети јаком уносу нектара, нарочито када је у шуми и преовладава. Итд. Даље писати, нема смисла.
Иначе, џанарика је изизетно медоносна биљка, али је и развој друштава изузетан и већина тог меда се потроши (зависно од године и услова – може бити вишка меда и то пуни рамови, али је мало горак). Још мање има меда од крушке. Пчеле је мало „заобилазе“ када је у цвету у односу на друге биљке којих има. Али, наводио сам пример када смо на плантажама у околини Лакташа имали очигледне вишкове тог меда. Није се могао врцати, јер је пола рама било легло, а половина поклопљеног меда мед од крушке. Одређена количина је могла да се изврца, али како тада имамо пречих послова, остављен је тај мед пчелама.
Што се тиче приближавања меда и то приближавања блиског блокади, време је показало да сам био у праву и да је то добро.
Јутарње сирупирање може бити неугодно, али не мора. Нисам баш присталица за ризичне радње, али нисам ни против. Најгоре је када ти неко напише ја сирупирам пре подне и нема проблема – док се проблем не појави
(то ти наравно неће рећи - можда се "истрчи" након неколико година
). При променљивом времену је и медење променљиво и пчеле постану љуте, баш зато што је медење одједном јако смањено. Наравно да у тим условима мала напажња може довести до грабежи и то у време када треба бити уметник да је покренеш. Зато је потребна прилична пажња. Сипати сируп у смирај дана (док је још топло) је мање ризично. И ако буде неких проблема, дан се ближи крају и проблем престаје – сурадан пчеле „трче“ по полен, нектар или воду.
Концетрација сирупа треба да је приближна 1:1 (мало више у корист шећера). Ако ћемо призивати ауторитете, може и то. И даље памтим текст Ј.Кулинчевића из Пчелара који је написао да је најбољи омер 1:1 јер је најприближнији природном нектару.
Нпр, код РВ кошнице храниш раније и док је главнина плодишта горе. У одређено време, пред багрем се замене места наставцима. Циљ је да тај мед буде поклопљен у венцима.
Колики ће бити оброци, зависи од уноса.
Изненађење свакако неће бити повећана потрошња и то треба имати у виду.