Mi porodično volimo da odemo u Koporin. Išli smo i ranije ali smo 2010 počeli da ga posećujemo često. Prošle godine ipak samo jednom. Tamo smo svih ovih godina ostavljali sve svoje muke i nedaće i svoje želje i htenja delili svoje uspehe i neuspehe. Da, voleo bih da možemo mnogo češće da odemo. To je jedno čudesno mesto koje širi mir i spokojstvo. Tamo ti baerija telefona ne vredi ništa ali se tvoja 'baterija' napuni ako otvoriš 'poklopac'...
Hvala na lepim rečima dobrodošlice Gorane i Nenade a pogledaću temu o Eko Voja košnici. Pokušaću da počnem pčelarstvo sa namerom da najmanje moguće narušim prirodno stanište pčelinje zajednice ako je nešto takvo i moguće. Zato bih i napravio japansku košnicu koja nema ramove već pčele prave prirodno saće s tim što bih napravio ulaz u gornjem delu košnice jer mi ima smisla da u prirodi pčele prave saće ispod ulaza.
Ulaganja su minimalna (ako se izuzmu nadanja, želje, strpljenje), bolje napisati materijalna ulaganja su minimalna jer daske i letve već imam i svojim rukama praviš vrednost a ćar, benefit i korist ne očekujem.
S obzirom da ne poznajem tehniku pčelarenja sa ramovima (napisah i da se malo razumem u pčele) krenuo bih sa pčelarenjem što približnije prirodnom pčelinjem okruženju.
Da... to su za sada planovi a znate onu našu staru izreku - pravi planove da ti se Bog smeje.