Smederevo grade od davnina...

[Zoran Vučković]

Poštovani forumaši,

dajem sebi slobodu da Vam se obratim posle pogledane serije filmova na youtubu za pčelare početnike i za dobre pčelare želim pre svega da se zahvalim za sav taj dragoceni video materijal kao i za propagiranje pčelarstva i pomoć mladim pčelarima.

Moje interesovanje prema pčelama potiče odavno kao i ljubav prema njima. Inteziviralo se pre par godina jer sam za potrebe našeg tek formiranog voćnjaka početkom 2015 uspeo da odgajim dvadesetak trščanih cevčica solitarnih pčela. Naravno totalno drugi način pčelarenja koji za cilj nema med kao proizvod već mlade pčele u rano proleće, koje lete na nižim temperaturama od medarica i vrše oprašivanje čak i cveta kruške koji nije mnogo zanimljiv pčeli medarici.
Početkom ove godine pogledao sam jednu forumsku temu o japanskoj košnici i tako sam ovih nedelja zaražen pčelama medaricama i odlučio sam da napravim japansku košnicu.
Planiram u budućnosti kao petogodišnji plan da napravim i oformim mali stacionarni pčelinjak sa standardnim košnicama. S obzirom da sam totalni laik osim najosnovnijeg znanja koje sam stekao gledajući youtube filmove i pročitavši par pdf knjiga koje mogu da se nađu na internetu planiram pre svega dobru edukaciju putem literature i pronalazak (a znam i koga ću) mentora kako bi dobro naučio zanat.
Zato i imam petogodišnji plan da pripremim znanje, alat i pribor i literaturu i da imam dovoljno sredstava za početnih 3 košnica. Krajnji cilj je ne više od 5-6 košnica. Možda je to mnogo dug period za početak ali će svaki napredak biti još lepši i slađi...
Gledajući i teme o pčelarstvu na raznim forumima naleteo sam na jednu temu o japanskom načinu pčelarenja. Veoma mi se dopala i planiram da napravim za početak dva kompleta ovih japanskih košnica prema uputstvima ali sa malim modifikacijama oko ulaza pčela. A obzirom da nemam rojeva a ne želim da ih uzimam ili kupujem probaću da od tih delova napravim nekoliko klopki u koje će se pčele useliti s obzirom da komšija do mene ima tri košnice a na 500-tinak metara se nalaze 30-ak košnica. Pogledao sam i pronašao kako da napravim smesu - mamak od macerata od matičnjaka i vazelina koja će privući pčele. Prošle godine smo (moja porodica) slučajno bili prisutni kada je preko našeg voćnjaka preleteo jedan roj. Zato i mislim da će u tim 'kutijama' da se nasele pčele koje ću onda da postavim u voćnjak i da formiram japansku košnicu. Tako da neću odmah da uložim velika sredstva a to će me poterati da ranije počnem da se ozbiljnije bavim pčelama. A i uklapa mi se u moju organsko shvatanje proizvodnje voća i povrća. Takođe planiram i da napravim posebne kutije za odbegle rojeve.
Ako se pčele i ne nasele u 'kutije' neće biti problem samo ću odložiti svoje druženje sa njima. Ne želim da za početak kupujem ili dobijem roj jer mislim da bi dobijanje roja iz prirode bio blagoslov za počatak jednog divnog prijateljstva između nas i pčela.
Za sada samo želim da se javim da sam u Vašim materijalima našao veliku inspiraciju.
Takođe inspirisan napravio sam jednu košnicu vrškaru uz pomoć štapa i kanapa ali mi se čini da će moći da se upotrebi i da se naseli pčelama kada to one budu želele a mi ćemo im pomoći  tome. Fotos ću staviti u temu o vrškarama.

[Nenad Tucakov]

Dobrodošao Zorane.

[Rakovac Goran]

                       Поздрав комшија Зоране и добродошао на овај форум. Запажања о овом форуму су ти добра а исто би се могло рећи и за планове. Немам никаквог искуства са јапанском кошницом коју планираш да направиш али када си већ на овом форуму мислим да би требао да размислиш и о Еко Воји. За оно што ти планираш она је идеална. Исчитај полако све о њој и видећеш да би за тебе то могла бити добитна комбинација.
                       Изненадило ме је постављање Копорина у аватару крај твог имена. Мој пчелињак је на неких 1,5 - 2 километара од Копорина. Са самог плаца видим винарију која је пре пар година подигнута на новоподигнутом манастирском винограду. У сваком случају још једном поздрав и срећан улазак у свет пчеларења.

[Zoran Vučković]

Mi porodično volimo da odemo u Koporin. Išli smo i ranije ali smo 2010 počeli da ga posećujemo često. Prošle godine ipak samo jednom. Tamo smo svih ovih godina ostavljali sve svoje muke i nedaće i svoje želje i htenja delili svoje uspehe i neuspehe. Da, voleo bih da možemo mnogo češće da odemo. To je jedno čudesno mesto koje širi mir i spokojstvo. Tamo ti baerija telefona ne vredi ništa ali se tvoja 'baterija' napuni ako otvoriš 'poklopac'...
Hvala na lepim rečima dobrodošlice Gorane i Nenade a pogledaću temu o Eko Voja košnici. Pokušaću da počnem pčelarstvo sa namerom da najmanje moguće narušim prirodno stanište pčelinje zajednice ako je nešto takvo i moguće. Zato bih i napravio japansku košnicu koja nema ramove već pčele prave prirodno saće s tim što bih napravio ulaz u gornjem delu košnice jer mi ima smisla da u prirodi pčele prave saće ispod ulaza.
Ulaganja su minimalna (ako se izuzmu nadanja, želje, strpljenje), bolje napisati materijalna ulaganja su minimalna jer daske i letve već imam i svojim rukama praviš vrednost a ćar, benefit i korist ne očekujem.
S obzirom da ne poznajem tehniku pčelarenja sa ramovima (napisah i da se malo razumem u pčele) krenuo bih sa pčelarenjem što približnije prirodnom pčelinjem okruženju.
Da... to su za sada planovi a znate onu našu staru izreku - pravi planove da ti se Bog smeje.

[Nenad Tucakov]

Zato bih i napravio japansku košnicu koja nema ramove već pčele prave prirodno saće s tim što bih napravio ulaz u gornjem delu košnice jer mi ima smisla da u prirodi pčele prave saće ispod ulaza.

Nisam želeo da se istrčavam, već sam čekao da neko iskusniji, poput Gorana da svoj sud...
Naime gledao sam ( a verovatno i ti ) snimak na YT o vadjenju meda iz Japanke. Mučno i komplikovano. Verovatno ni zaštita od krpelja nije jednostavnija.
Mislim se, možda je lepo imati jednu u pčelinjaku, ako ništa drugo, da se vidi koliko će PZ preživeti bez ikakvih intervencija.

Pozdrav

[Zoran Vučković]

Gorane, primljen k znanju savet za Eko Voja košnicu i moram da napišem, posle pročitanih tema, da je savet veoma dobronameran i upućen na pravu adresu. Hvala na savetu i smernicama. Zabeleženo je sve to u moju prvu petoletku. Ostaje rad na realizaciji podciljeva. Ne želim da brzam i da se zalećem već moram biti oprezan i strpljiv. I ću redom i polako. Prvo prvi korak pa tek da pokušam da prohodam...

[Драган Нешковић]

Добро дошао Зоране.
Поздрав из Мале Моштанице 

[Zoran Vučković]

Hvala Dragane, radujem se dobrim savatima i druženju sa dobrim ljudima....

[Zoran Vučković]

Koliko su mi se vidici proširili otkad razmišljam o pčelama i pčelarstvu. Neverovatni, maštoviti, interesantni, božanstveni svet u kojoj postoji samo jedna kraljica.... pčela.

[Aleksandar Nadrljanski]

Dobro dosao Zorane
Pozdrav iz Sanada

[Zoran Vučković]

Првој српској епској песми постојбина је Смедерево, а записана је чак у Италији

Орао се вијаше над градом Смедеревом.
Ниткоре не ћаше с њиме говорити,
него Јанко војвода говораше из тамнице:
„Молим ти се, орле, сиди мало ниже
да с тобоме проговору: Богом те брата јимају
пођи до смедеревске [господе] да с’ моле
славному деспоту да м’ отпусти из тамнице смедеревске;
и ако му Бог поможе и славни деспот пусти
из смедеревске тамнице, ја те ћу напитати
чрвене крвце туречке, белога тела витешкога.“



Izvor:http://www.magacinportal.org/2016/09/27/prvoj-srpskoj-epskoj-pesmi-postojbina-je-smederevo-zapisana-je-cak-u-italiji/

[Zoran Vučković]

Dobro dosao Zorane
Pozdrav iz Sanada

Hvala Aleksandre.

[Rakovac Goran]

                     Зоране знаш ли из које је године снимак смедеревске тврђаве који си поставио ? Мени се чини да је сликано од стране Језаве са њене десне обале . Да ли сам у праву ?

[Zoran Vučković]

Gorane, u pravu si.
Ovo je definitivno slikano preko reke Jezave. Tada je Jezava tekla i bila korisna, divna reka u kojoj se mrestila dunavska riba.
Ono što je interesantno na toj slici je ovaj pomoćni bedem ispred kula koji pravi pometnju. Danas takav bedem postoji samo na strani tvrđave okrenute ka Dunavu. Očigledno je postojao i sa strane tvrđave koja je okrenuta ka gradu ali je kasnije srušen i uklonjen. Taj bedem mi je uneo nejasnoće ali kad sam prebrojao kule onda sam shvatio da je na fotografiji prikazan deo tvrđave okrenut ka gradu. Taj deo, okrenut ka gradu, je i najviše stradao u eksploziji. Kula broj šest gledano od jezave (kao na slici) danas ne postoji.

Evo jedne interesante fotografije iz 1931:


Izvor:http://www.sdcafe.rs/vesti/smederevo-ima-dve-dame-jezavsku-i-dunavsku

i jedne novijeg datuma fotografisane unutar tvrđave:



Izvor:http://www.serbianadventures.com/adventure/view/69/krstarenje-do-golubca-viminacium-smederevo-srebrno-jezero

Inače nisam pronašao datum kada je nastala fotografija za koju se interesuješ.

[Zoran Vučković]

Зоране знаш ли из које је године снимак смедеревске тврђаве који си поставио? Мени се чини да је сликано од стране Језаве са њене десне обале. Да ли сам у праву ?

A evo šta kaže struka:

Да та фотографија снимљена је уочи Првог светског рата (можда и мало раније, али свавако између 1885. И 1915.).
Да, то је поглед преко језаве на тзв. Варошки зид. У то време још увек је била очувана ескарпа, тачније нижи зид испред главног зидног платна. Та ескарпа рушена је у фазама. Нешто мало приликом изградње железничке пруге, а нарочито након 1915. Од стране окупатора (Немци и Аустроугари), који су терали заробљенике (српске, француске и руске) да руше ескарпу, како би камен користили за дограђивање кеја, и ослободили места за још по неки колосек.
Срдачан поздрав
 
Мирослав П. Лазић, М.А.
Виши кустос историчар
Музеј у Смедереву