Autor Tema: Nosema ceranae  (Pročitano 58882 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Esad Jusić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1481
Odg: Nosema ceranae
« Odgovor #45 poslato: Septembar 06, 2011, 00:37:02 »
Bravo druže Dragane,
Htio sam radi drugih da te konstruktivnom sugestijom navedem da još štošta objasniš, i to si i učinio. Jer, ovo čitaju mnogi i nekome će sigurno pomoći. Hajde da te zamolim da se malo osvrneš i na blaže trovanje pčela u prirodi kao i na pogubnost nekih lijekova. Dobro je što si spomenuo i pogrešne dijagnoze. Apsurdno je koliko i kako griješe stručnjaci!. U to sam se mnogo puta uvjerio, ni veterinarski fakultet nije vrh i kraj jer naprave više od početničke greške (ne znam da li svjesno ili nesvjesno, ali ipak trebaju nam). Jednom je na jednom predavanju jedan "hadžija" jedne institucije uporno tvrdio kako je najbolja AŽ košnica i kako ima najbolju ventilaciju i mikroklimu. Nisam izdržao, ali neću ovdje iznositi šta je bilo, reći ću samo šta me poslije zamolio: da ne ponižavam "naše" autore i stručnjake i da mu u pisanoj formi šaljem svoja zapažanja, a on će izdati knjigu. Sve dalje jasno ti je. Naravno, odbio sam ponudu pa čak ni kahvu nismo popili. Znaš, ja sam se pčelarstva konačno riješio. Prije tri dana napokon sam prodao, pored ostalog, i sva preostala društva prijatelju koji je u cijelu situaciju detaljno upućen, pa tako ne bi ni trebalo da se više petljam po forumima, što i ne činim, ali "žica" ipak ponekad prevlada. Za tvoju informaciju, od februara ove godine do sada sav sam se dao na nastojanje da raznim pogrešnim radnjama namjerno izazovem ATL, i ništa, društva u top formi (osim onih koje je "pojela" zima - selekcija), a da ama baš ništa nisu dobila što bi se moglo nazvati ma i najprirodnijim lijekom, a nekamoli otrove kao lijekove: samo ono što one same mogu, znaju i umiju. Ima tu još priče, ali ionako sam s njom završio pa nema ni logike niti opravdanja za neko dalje moje iskustveno brljavljenje, tako da ga neće ni biti. Hvala ti radi drugih, zato sam ti se i obraćao, pozdravljam te i želim ti svako dobro, i , naravno, sretno u svakom pogledu.
« Poslednja izmena: Septembar 06, 2011, 00:59:27 od strane Esad Jusić »

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2179
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Nosema ceranae
« Odgovor #46 poslato: Septembar 07, 2011, 23:50:07 »

O trovanju pčela ne znam šta bih rekao. Nije najjasnije pitanje. Trovanje u prirodi koje je posledica korišćenja nektara ili polena sa biljki koje su otrovne ili trovanje nastalo u okruženju. Tu je bitna razlika. Loše okruženje je uglavnom stvorio čovek ili može biti posledica prirodnih kataklizmi, što je relativno retka pojava. Pčela je uglavnom prilagođenja prirodnim uslovima. Npr. kukurek je otrovna biljka, ali je istovremeno i medonosna. Nisam nikada primetio trovanje pčela u vreme cvetanja ove biljke.

Što se tiče uticaja lekova, mogu reći da nema lekova koji ne deluju štetno samo što to i ne primećujemo. To je uticaj različitih supstanci na korisne mikroorganizme. Primer je konzerviranje polena u kojem učestvuje puno mikroorganizama. Svako sredstvo će privremeno narušiti takvu raznovrsnost i polen će biti slabije prerađen. Iako sam za upotrbu sredstava na bazi timola protiv varoe (i sličnih), mislim da i ona utiču na na taj korisni mikrosvet. Samo se postavlja pitanje šta se dešava kasnije. Ako se koriste neka druga sredstva, koja su u stvari otrovi, njihovi ostaci u košnici će dovoditi do posledica i u dužem periodu ili trajnih posledica. Jedna od najgorih je stvaranje otpornijih sojeva varoe i pribegava se povećanju doza.

Pčele su prirodno otporne na bolesti u uslovima relativno normalnog stanja u košnici i prirodi. Ono što kažeš da si pokušao da namerno izazoveš ATL i nisi uspeo, to najbolje odslikava. Nevolje nastaju kada ljudi pokušavaju da od šake pčela naprave društvo raznim „tehnikama“. Tako se dolazi do bolesti pčelinjeg društva ili više njih. Zatim sledi lečenje. I tu je kraj. Potrebno je više generacija da pčelinje društvo dođe do normalnog stanja i pune snage. Takvo stanje je ono koje odgovara grupnoj i pojedinačnoj snazi i kondiciji pčela u rojevom nagonu ili sličnom stanju razvoja, a to su pčele pripremljene za zimu. Telesni sastav je potpuniji kod pčela na najvišem stupnju razvoja i oporavka pčelinje zajednice, koji se dešava u takvim momentima. A onda sledi borba protiv rojevog nagona sa očekivanim velikim prinosima meda i tu se takođe često prave greške.

Samo prirodni potencijal nije uvek dovoljan da se pčele zaštite i to pokazuje prisustvo varoe. To je novounesen parazit i pčela još nema mogućnosti da mu se prilagodi. U prirodi je to posledica čovekove destrukcije. Mnogo je takvih primera a jedan je i primer trščane žabe (CANE TOAD) koja je uvezena u Australiju 1935 da bi zaštitila polja šećerne trske od jedne štetočine. Sada one prave velike probleme ostalom životinjskom svetu i naravno čoveku.
Varou je po svetu raselio čovek. Sada mora da se bori sa tim problemom. Više ili manje uspešno. Sa otrovima ili supstancama koje su manje ili više štetne i za čoveka i za pčele. Treba samo primeniti one koji imaju najmanje posledica za jedno i drugo. I koja mogu dati pčeli kakvu-takvu šansu da se prilagodi prisustvu varoe.

Imali smo nedavno bombastične vest i naslove o neonikitnoidima i na kraju se pokazalo da oni više truju nas nego pčele. Ispostavilo se da je osnovni uzrok gubitaka pčelinjih društava ipak varoa i mislim da se to dešava jer je postala otpornija na „lekove“ tj. otrove. Ovo ne znači da se ne treba suprostavljati upotrebi različitih otrova u poljoprivredi. Samo je konstatovano da neonikotinoidi nisu osnovni uzrok gubitka pčela.

Sada je u „modi“ Nosema ceranae. Neko mora biti okrivljen za pčelarevo neznanje. Nisam do sada doživeo na svom pčelinjaku odavno problem sa nozemom (ni onom za koju tvrde da je nema više ni ovom novom). Nit’ mi se neko od kolega požalio da je izgubio pčele zbog Nosema ceranae. A uveren sam da će je pod mikroskopom naći u skoro svakoj košnici u celom svetu. Kao i ATL ili spore krečnog legla.


Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Mladen Perišić

  • Gost
  • *
  • Poruke: 2
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Pelagićevo
Odg: Nosema ceranae
« Odgovor #47 poslato: Januar 27, 2016, 22:09:22 »
Poštovanje,
zanima me sledeće:
Koliko dugo može NOZEVOJ da stoji u staklenoj ambalaži na tamnaom i hladnom mjestu?
U naprijed hvala!

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4154
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Nosema ceranae
« Odgovor #48 poslato: Januar 28, 2016, 23:46:05 »
Poštovanje,
zanima me sledeće:
Koliko dugo može NOZEVOJ da stoji u staklenoj ambalaži na tamnaom i hladnom mjestu?
U naprijed hvala!

Младене пријатељу,
Нозевој нема рок трајања...  Сигурно му ништа неће бити ни након 100 година а може да чека док се не потроши... :D

Поздрав драгим пријатељима....
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Srdjan Savic

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 42
  • Lokacija pčelinjaka: Vinik, Nis.
Odg: Nosema ceranae
« Odgovor #49 poslato: Februar 27, 2016, 22:01:05 »
kako se nozevoj koristi u prihrani sirupom ?

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4154
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Nosema ceranae
« Odgovor #50 poslato: Februar 27, 2016, 22:49:57 »
kako se nozevoj koristi u prihrani sirupom ?

У сирупу са 2-3%.

Поздрав Срђо.

Поздрав свима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4154
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Nosema ceranae
« Odgovor #51 poslato: Decembar 05, 2020, 03:08:26 »
kako se nozevoj koristi u prihrani sirupom ?
А разблажен на 3035 степени алкохолне вредности прскањем са 15-20 мл по заједници.
Наиђох на непотпун одговор у теми у којој се годинама уназад није писало.

Ако има питања за нове колеге и чланове који су се од скора учланили на форум слободно постављајте питања.Зимски је период и сада имамо више времена за размену информација.

Поздрав драгим пријатељима... 
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.