pošto svi početnici ne primaju "Pčelar" staviću moj tekst objavljen u oktobarskom časopisu kako bi mogli u ovoj temi da čiataju:
ПИСМО ПЧЕЛАРИМА ЗА ОКТОБАР
До почетка октобра морали смо одрадити све важне послове, осим третмана оксалном киселином, а у октобру, од послова треба и/или се може урадити оно што смо закаснили и што евентуално директно не утиче на живот пчела у клубету. Ако смо са радовима закаснили морамо извући поуку и у следећим годинама не чинити исту грешку.
Пчеларску 2016. годину памтићемо као једну од најлошијих или као најлошију. Међутим, без обзира на тако лошу годину, пчелари су морали припремити пчеле за зиму, тако да њихово презимљавање и добар пролећни развој не буде доведен у питање. Сви најважнији послови за квалитетно и успешно презимљавање (јако друштво, добро здравствено стање, квалитетне матице, квалитетно саће и довољно хране доброг квалитета и одговарајућег распореда) у септембру су морали да буду завршени.
Почеткак октобра у нашим условима се сматра почетком „привременог физиолошког мира у развоју и размножавању“ или период зимовања пчела. Пчеле у том периоду прелазе на такозвано анаеробно дисање, што значи повећавају концентрацију угљен диоксида у клубету, снижавају размену материје и јако умањују утрошак хране. То је период за који пчелар Лев Плужњиков из Сталаћа има једну познату изреку: ,,Шест месеци код пчела ради, а шест месеци немаш потребе за радом”.
У послове које евентуално можемо урадити спадају: контролни третман против варое, и у зависности од резултата по потреби и додатни, преглед и поправке постоља, кровова, ограда око пчелињака и слично, фарбање кошница, подесити нагнутост кошница 1-2% према напред, због сливања воде са лета напоље, проверити ускладиштено саће и обезбедити мир на пчелињаку.
Кад астер замеди у октобру
У октобру се често појављује период лепог времена „Михољско лето“ које изазива нешто појачано лежење матица, што није добро за зимовање пчела, али ако су друштва добро припремљена за зиму, неће бити неких негативних последица. Друга могућа појава у том периоду је медење пољске биљке астер, који почетком октобра, за недељу дана лепог времена, може да да до 3 kg уноса. Један изузетан пчелар, покојни Јан Сливка из Падине говорио ми је: „Ако астер меди у октобру, додајем још по један килограм багремовог меда (пошто је касно за сируп), како би разблажио унос са астера, који у току зиме кристалише оштрим и ситним кристалима и прави проблемe пчели“.
Сл. Пчела на цвету астера
Летње и зимске пчеле
Важност благовремене припреме (пре октобра) пчелињих заједница, за успешно презимљавање, произлази из доброг познавања процеса зимовања пчела, које им је као инсекту предодредила природа.Пчеле ће са јесењим падом температуре, на око 100C у кошници, између саћа на месту задњег излегања пчела формирати клубе. Клубе је овалног облика и састоји се од сакупљених пчела. Пчеле су у контакту са медом, тако да у току зиме комплетно клубе се креће за медом одоздо према горе и од напред према позади. Клубе има спољни део такозвану „кору“ од неколико центиметара, где је температура знатно нижа, чак и до 60C и средишњи део где је температура око 240C. Ако се спољна температура смањује пчеле се сабијају и тиме чувају топлоту, коју ослобађају услед потрошње меда. Пчеле не греју простор изван клубета.
Матица у периоду јули, август, септембар полаже јаја из којих се легу и летње и зимске пчеле. Ради се о истим јајима али пчеле “програмирају” које ће бити летње а које зимске тиме што их неједнако хране и тиме што зимске не обављају никакве послове. Односно, део пчела које ће постати зимске добијаће више беланчевинасте хране и биће ослобођене свих послова како би дуже живеле док ће део пчела које ће постати летње или кратковечне добијати мање квалитетну храну, обављаће све послове и живеће релативно кратко тј. изумреће пре или у току зимовања. У периоду излегања зимских пчела неопходно је обезбедити зимницу и то додавањем у мањем броју већих оброка сирупа како би се надокнадила потребна залиха хране за зиму а неби изазивало велики развој легала. Додавањем хране у малим количинама дошло би до развоја и неговање легала, па би се трошиле баш зимске пчеле и тиме смањиле своје залихе масног ткива у организму. Стимулисањем повећања легла не би се даље производиле зимске пчеле, већ би велики део пчела (имале слабо масно ткиво и слабе млечне жлезде) биле летње пчеле, које би брзо изумрле, док би се зимске истрошиле. Зато ако има доста хране не треба додавати храну, већ оставити пчелама да саме доносе одлуку како о престанку лега, тако и одлуку о новом почетку легла, после периода зимовања.
Дохрањивање треба извршити благовремено како би се на пословима прераде хране трошиле летње пчеле, које ће ионако изумрети релативно брзо. Изузетно је важно да, у периоду дохрањивања, пчеле имају поленову пашу, како би могле да производе потребан восак за поклапања меда, и евентуално складиштење цветног праха, односно перге на одговарајућим местима. После завршеног дохрањивања треба дати још једну или евентуално две мале хранилице сирупа, у току септембра, да пчеле не би јеле залиху, код друштава које немају велике залихе и како би затвориле, евентуално, незатворен мед. После завршетка производње зимских пчела, пчелама не треба давати ни мед а камоли сируп или погаче, односно треба их ослободити било каквог посла или узнемирења.
Сл. Последице касног дохрањивања
Мировање пчела, услов за добро зимовање
Са смањењем спољне температуре пчеле формирају клубе, коме спуштају температуру и смањују активност на минимум, а све у циљу дужег живота. Смањење активности има везе са: потрошњом (смањењем) залиха хране, оптерећењем задњег црева пчеле, трошењем (масног ткива и млечних жлезда) зимских пчела, односно скраћењем њиховог живота. Значи, смањена активност подразумева максимално мировање пчела. За добро зимовање пчела важно је да задње црево пчела током зиме буде што је могуће мање оптерећено несварљивим материјама. Присуство несварљивих материја у задњем цреву пчеле значајно повећава смртност пчела и појаву ноземозе. Да би задње црево било што је могуће мање оптерећено, потребно је да пчеле често имају прочисни лет што није увек могуће, да зимују на залихама квалитетне хране, да током зиме не буду узнемираване и тако повећавају потрошњу хране... Да би штета од нагомилавања несварљивих материја у задњем цреву пчеле била што је могуће мања, природа је кроз еволуцију пчеле, толико усавршила пчелу, да јој је у епител задњег црева „уградила“ ћелије које из несварљивих материја упијају воду и на тај начин смањују запремину несварљивих материја. Са мањом запремином несварљивих материја, у задње црево може да буде смештена већа количина, што пчелама омогућава дужи период без излетања, а без последица.
Значи, за добро зимовање важно је максимално мировање пчела без икаквог узнемирења. Свако узнемирење појачава потрошњу хране што није добро ни са становишта количине хране у кошници, ни са становишта оптерећења задњег црева, а ни са становишта евентуалног варења присутне сахарозе. Најнижи степен узнемирења је физичко узнемирење, док је виши степен узнемирења прерада хране а највиши неговање легла. Физичка узнемирења су лупкања, куцкања, потреси саобраћајних возила, отварања кошница од стране пчелара, удари ветра, узнемирење од стране дивљих и домаћих животиња и слично. О овоме треба пчелар да пази кад бира место за постављање пчелињака. За пчелињак је важно да током зимских месеци буде на месту где ће сунце да га греје што је могуће дуже током дана. На тај начин ће се пчелама омогућити да користе и најмању могућност изласка на прочисни лет. Јаче узнемирење је прерада хране, а најјаче неговање легла.
Поступак прераде хране
Природа је определила пчели да током зиме не прерађују храну и тиме оптерећују организам већ да једе мед који је унапред припремљен и садржи све што је пчели потребно да га лако асимилира без оптерећења организма и скраћења живота. Пчеле најчешће хранимо храном (сирупима и погачама) у којима преовлађује сахароза. Сахароза је сложени шећер који се не упија кроз зидове црева ни код пчеле ни код човека. Да би пчеле искористиле додату храну морају је сварити. Прерада (варење) сахорозе, односно сложеног шећера у мед (прости шећери: фруктозу и глукозу), пчеле врше уз помоћ фермената које луче и то инвертаза, дијастаза и каталаза. Ивертаза омогућава разлагање сахарозе, дијастаза омогућава разлагање скроба у нектару а каталаза омогућава зрење меда ван кошнице односно у кантама после врцања. Свакако највећи значај има инвертаза. Инвертазу код пчела лучи ждрелна или млечна жлезда која лучи матичну млеч, а лучи и још један фермент – гликогеназу. Ждрелна жлезда је смештена у глави пчеле. У првој половини живота пчеле, кад храни ларве и матицу, лучи секрет од кога настаје матични млеч, док у другој половини живота кад учествује у сакупљању и преради нектара лучи инвертазу и гликогеназу. Пошто је важно сачувати ждрелну жлезду за добијање матичне млечи код неговања првог новог легла, онда је важно не подстицати пчеле на лучење инвертазе и гликогеназе. Одмах се поставља питање: Кад и зашто пчеле луче инвертазу и гликогеназу? Одговор ћемо добити објашњавајући цео поступак прераде хране, односно добијање меда који пак не сме да буде кварљив. Варење или прерада хране (нектар, сируп, погача...) односно сахарозе врши се инвертовањем, помоћу инвертазе уз истовремено одстрањивање вишка воде. Пчела рилицомм увлачи капљицу хране и преко једњака смешта је у медну вољку. Мишићи медне вољке, капљицу хране, пре него што је смештена у медну вољку, враћају назад до рилице. Ова радња се понавља неколико пута са циљем да капљица пролази кроз један отвор на чеоној плочи где ће јој бити додата инвертаза. Сваки пролазак кроз тај отвор значи додак инвертазе како би дошло до варења односно инвертовања који почиње одмах и наставиће се у медној вољци. Тим поступком сложени шећер сахароза се разлаже на просте шећере глукозу и фруктозу тј. мед. Инвертовање се врши на температурама од 340C до 350C, а минимално на 280C. Да би мед могао да се дуго сачува, односно да неби био кварљив и да се у њему не би развијале споре гљивица и бактерија пчеле му повећавају активну киселост. Киселост меда је око 3,9 pH вредност. Храњење пчела неутралним или чак базним сирупом пчеле прерађују у мед који има активну киселост око 3,9 pH. На тај начин се шећери чувају дуго, спречава њихова разградња и спречавају појаве неких болести код пчела. Значи киселост меда pH 3,9 се постиже активношћу самих пчела и то деловањем (лучењем) фермента гликогеназе који утиче на глукозу и ствара глукозну киселину. Глукозна киселина је заслужна за киселост pH 3,9, а уколико би се пчелама давала само фруктоза, добијени мед би био неутрални или базни и био би подложан кварењу. Фермент гликогеназу лучи ждрелна жлезда која лучи и матичну млеч и инвертазу. Значи прерада (варење) хране било нектара, сирупа или погаче је сложен биохемијски процес који пчеле морају да одраде било да се то врши у периоду када су пчеле активне или у периоду када су пчеле у стању мировања. Јасно је да се тако сложеним процесом пчеле знатно исцрпљују и зато је пчели природно одређено да у неактивном периоду у циљу чувања сопственог квалитета не прерађују храну већ једу мед који је прилгођен њиховој потрошњи без оптерећења.
Пчеле током зиме једу мед и то без цветног праха, јер цветни прах у храни оптерећује задње црево пчеле и доприноси бржој кристализацији меда. Из тог разлога пчеле код сакупљања филтрирају мед од цветног праха и лагерују у ћелије док цветни прах лагерују посебно, прекривају га медом и он служи за неговање легла. Пчеле као јединке највише једу цветни прах после изласка из ћелије тако да је ниво беланчевина у телу пчеле највиши у првих 5-6 дана живота. Овако висок ниво беланчевина одржава се до око 15 дана живота. Постанком излетницама пчеле престају да једу цветни прах и ниво беланчевина се постепено смањује. Из овога мора да буде јасно да свако додавање цветног праха или његове замене у неактивном зимском периоду, пре подстицајног прехрањивања, могу бити само штетни.
Када је у питању појава ноземозе и квалитет зимске хране Таранов, у књизи „храна и исхрана пчела“ на 51. страни, наводи истраживање Н.П.Смарагдове „која је прихрањивала једну групу пчела шећерним сирупом с додатком алкалних материја (pH 9), а другу закисељеним сирупом (pH 5-6). Закисељена храна очигледно је спречавала развој спора ноземозе у епителним ћелијама средњег црева, док су у исто време код пчела храњених алкалном храном ћелије епитела биле испуњене спорама и скоро сасвим разорене“.
Зато је важно да се пчеле зимском залихом хране обезбеде на време и зимске пчеле не оптерете прерадом хране, а нарочито не храном која има висок проценат сахарозе. Зимске пчеле треба да живе што је могуће дуже, да што касније изврше смену генерација, односно да из свог организма одгаје прве пролећне пчеле, које ће наставити даље неговање новог легла у повољним условима, кад има паше. Значи што се више и дуже сачувају зимске пчеле то ће ефекат на неговању новог пролећног легла бити већи. Апсолутно је доказано да је највеће раубовање пчела и њихово скраћење живота изазвано неговањем легла. Из тог разлога пчеле у периоду великог одгајања легла живе кратко, док у пероду када немају легла (ако се у друштву спарује матица из матичњака и слично) пчеле живе знатно дуже.
Пчеле током зиме једу мед и то без цветног праха, јер цветни прах у храни оптерећује задње црево пчеле и доприноси бржој кристализацији меда. Из тог разлога пчеле код сакупљања филтрирају мед од цветног праха и лагерују у ћелије док цветни прах лагерују посебно, прекривају га медом и он служи за неговање легла. Пчеле као јединке највише једу цветни прах после изласка из ћелије тако да је ниво беланчевина у телу пчеле највиши у првих 5-6 дана живота. Овако висок ниво беланчевина одржава се до око 15 дана живота. Постанком излетницама пчеле престају да једу цветни прах и ниво беланчевина се постепено смањује. Из овога мора да буде јасно да свако додавање цветног праха или његове замене у неактивном зимском периоду, пре подстицајног прехрањивања, могу бити само штетни.
Можемо закључити, да је природа пчели одредила да ће најбоље зимовати на добрим залихама квалитетне хране обезбеђене на време, уз максимални мир и без било каквог узнемиравања у зимском периоду. Економски је најјевтиније, за пчеле најбоље, а за пчелара најлакше, да пчеле благовремено обезбее зимницу, и то мед из природе, а ако нема из природе онда из џака, а пчеле неће потрошити ни један грам више него што им је неопходно.
