Autor Tema: Kalendar radova po mesecima za početnike  (Pročitano 95797 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Anto Dankić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 838
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Slavonski Brod, Jelas
Odg: Kalendar radova po mesecima za početnike
« Odgovor #60 poslato: Novembar 02, 2016, 21:08:34 »
Nisam stresao pčele, dodam okvir sa zatvorenim leglom i pripadajućim pčelama, jedan okvir sa medom i pergom i jedan okvir sa praznim saćem. Izletnice se vrate na staro mjesto a ostane mi mlada pčela.

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Odg: Kalendar radova po mesecima za početnike
« Odgovor #61 poslato: Novembar 03, 2016, 07:43:55 »
Za dobro jutro nastavljamo o maticama:

           DODAVANJE  MATICE

           Uzgojenu i sparenu maticu treba dodati roju ili sa njom zameniti staru i lošu maticu, ili je otpremiti drugom pčelaru. Da bi društvo primilo maticu potrebno je da nema  maticu, a ni matičnjake, pa je potrebno nekoliko sati pre dodavanja matice ukloniti staru maticu ili matičnjake. Povoljni uslovi za prijem matice su dobra paša, zalih hrane i  lepo vreme bez vetra. Zato, ako želimo nekom društvu da zamenimo maticu, nekoliko dana (bar jedan) pre dodavanja, društvo treba prihraniti. Nekoliko sati pre dodavanja, staru maticu treba ukloniti, a ako ima matičnjake, treba ih poništiti. Maticu je najbolje dodati zajedno sa oplodnjakom ili rojićem ili pomoćnim društvom i to spajanjem preko lista novina. Međutim, najčešće uz maticu nemamo rojić, nukleus i sl.
           Zamena matice se vrši povlačenjem stare matice i dodavanjem nove u žičanom kavezu. Pre dodavanja iz kaveza treba pustiti pčele pratilje i maticu dodati samu. Kod puštanja pčela pratilja, treba voditi računa da ne odleti matica koja je najpokretljivija i koja obično prva izlazi. Dobro je imati još jedan kavez  pripremljen za dodavanje matice, čiji otvor treba prisloniti na otvor kaveza iz kog želimo pustiti pčele. Ako kroz otvor iz kaveza prvo izađje matica i pređe u novopripremljen kavez, mi ćemo ga odmah zatvoriti i sa maticom dodati društvu kome želimo. Ako umesto matice prvo izađe pčela, onda ćemo je istresti i nastaviti da čekamo maticu. Kavez sa maticom postaviti u centar klubeta, između legla gde su mlade pčele, koje rado primaju maticu. Maticu sa kavezom treba tako ostaviti da stoji 48 sati, a onda otvoriti košnicu i pogledati. Ako pčele hrane maticu kroz mrežu kaveza i prema njoj su prijateljski raspoložene, treba omogućiti pčelama da progrizu šećerno medno testo u kavezu i puste maticu. Ako pčele klupčaju kavez, želeći da uguše maticu, puštanje treba odložiti za još 24 časa. Ovakav način dodavanja smatra se najsigurnijim, imajući u vidu da je dobra matica skupa i da je ne bi smo smeli izgubiti.
           Meni se ovaj način činio dosta komplikovanim, jer treba više puta otvarati košnicu, pa sam prihvatio drugačiji način. Društvu kome želim dodati maticu, pre podne povlačim staru. Uveče vršim dodavanje matice, bilo obezmatičenom društvu bilo roju. Košnice su pripremljene tako da svaka na poklopnoj dasci ima otvor za hranilicu. Za svaku košnicu pripremam čašu, u koju stavljam pola kašičice meda i pola kašičice vode, tako da dobijem jednu kašičicu razređenog meda. Sada iz kaveza uzimam maticu i ubacim je u čašu da se umaže u redak med. Poklopac košnice zatim lagano podižem i čašu sa maticom poklapam preko otvora na poklopnoj dasci. U najvećem broju slučajeva matica umazana u med, pada kroz otvor direktno u plodište među pčele. Ako i ne padne na otvor, ona ne može van čaše, pa joj osataje da ode kroz otvor. Zatim, polako vraćam poklopac. Ispred košnice postavim neko platno, dasku ili slično, da ako pčele ne prime maticu, one će je u toku noći  izbaciti. Samo mi se jednom desilo da ujutro nađem izbačenu maticu. To me je iznenadilo pa sam odmah otvorio košnicu da pogledam šta je unutra. Unutra je bila još jedna matica (iz tihe smene) za koju nisam znao, jer sam povukao samo jednu – staru.
           Opravdanje za ovaj način dodavanja matice je u tome što matica u medu gubi miris i što pčele i kad bi želele da je uklupčaju, ne mogu jer je namazana pa počinju da je ližu. Lizanjem pčele primaju određene feromone i tako se uspostavlja veza sa maticom koja biva primljena. 

Van mreže Edi Daruši

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 487
  • Pol: Muškarac
  • Nemoj da mi daš ribu, nego me nauči da pecam.
  • Lokacija pčelinjaka: Elemir, Babatovo
Odg: Kalendar radova po mesecima za početnike
« Odgovor #62 poslato: Novembar 03, 2016, 13:07:24 »
Ove godine sam formirao četiri roja i ubacio maticu (kupljenu) po prvom metodu. U hranilicu sam sipao sirup 1:1, a nastavio tako svako veče. Matice su se primile.
Neki pčelari iz mog okruženja praktikuju stavljanje pogače da ne bi uznemiravali rojeve. Šta mislite Miljko o ovome?
Da bi se prešao put od hiljadu milja potrebno je načiniti prvi korak.

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Odg: Kalendar radova po mesecima za početnike
« Odgovor #63 poslato: Novembar 03, 2016, 14:29:53 »
Ove godine sam formirao četiri roja i ubacio maticu (kupljenu) po prvom metodu. U hranilicu sam sipao sirup 1:1, a nastavio tako svako veče. Matice su se primile.
Neki pčelari iz mog okruženja praktikuju stavljanje pogače da ne bi uznemiravali rojeve. Šta mislite Miljko o ovome?

razvoj rojeva ćete uvek bolje postići sirupom nego pogačama. Ako vam je pčelinjak daleko pa nemožete često da ga obilazite onda možete dati pogače. I u tom slučaju poželjno je pored pogača da dodate sirup ako tehnički može. Znači ako pčelinjak daleko vi u toku dana( bolje popodne ) dodate pogaču ali postavite hranilicu da može da uzme i sirup. Uveče sipate sirup da pčele mogu da uzimaju a zatim narednih dana nastave sa pogačom.
Pogača kao hrana je loša što ima visok procenat suvog šećera. Evo šta o suvom šećeru kaže ruski profesor Taranov u svojoj knjizi «Hrana i ishrana pčela» na 120.strani ( prevod SPOSa ) : «Ispitivanjem je utvrđeno da pčele ne rastvaraju šećer vodom iz medne voljke, nego sekretom pljuvačnih (ždrelnih, mlečnih) žlezda. U hrani, koju su pčele pripremile iz suvog šećera, nađeno je mnogo fermenata ( invertaze i disjataze) malo vode (15,8%), veoma visok invertni broj (663), mnogo saharoze (7%). Na taj način, pri rastvaranju kristala šećera mnogostruko se napreže delatnost sluznih žlezda pčela, što vodi njihovom prevremenom starenju i uginuću. (podvuko M.Š.)  Premda prihranjivanje suvim šećerom privlači i svojom jednostavnošću, ono se ne preporučuje kao nadražajno ni u proleće ni u jesen.»

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Odg: Kalendar radova po mesecima za početnike
« Odgovor #64 poslato: Novembar 03, 2016, 15:09:12 »
Dodatak uz oplodnjake koji su možda propušteni ili nejasni:

Oplodnjak se puni mladim pčelama. Prilikom sparivanja matice pčele u oplodnjaku se osećaju kao roj koji treba da spari maticu tj. imaju potrebu za lučenjem voska. Kod formiranja oplodnjaka važno je dodati i satne osnove ili ram sa malim početkom satne osnove kako bi pčele nastavile gradnju i zalegale. Kod mini oplodnjaka se ne dodaje nikakvo saće već se dadaju samo pričvršćene letvice sa počecima satne osnove.
Ako matice sparujemo u oplodnjacima koje postavljamo kao nastavci na normalnim društvima nije dobro imati leta sa prednje strane već je bolje da budu pozadi. Kad matica ide na parenje ona se orjentiše prema mestu ali ne i prema visini pa se u povratku vrati u donje normalno društvi i strada. Mnogi pčelari u dvomatičnom sistemu se žale da u gornjem društvu imaju znatno manji procenat sparivanja mateice i to je upravo iz ovog razloga. Ako nam neodgovara da leto na oplodnjaku bude pozadi iz nekog razloga ( zid, drvo, ograda.... ) onda moramo izmedju donjeg društva i oplodnjaka sa prednje strane da horizontalno postavimo jedno parče od oko 0,5m nekog materijala ( leseonit, lim i slično ) kako bi matica pamtila da treba da se vrati iznad tog materijala a ne da se zavlači ispod i tako ćemo procenat sparivanja znatno povećati.

Van mreže Nebojša Pešić

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 312
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kačarevo
Odg: Kalendar radova po mesecima za početnike
« Odgovor #65 poslato: Novembar 03, 2016, 17:25:19 »
Pozdravljam i zahvaljujem se Šljivić Miljku na prethodno opisanom načinu proizvodnje matica, koji će mi sigurno koristiti naredne godine. Imam samo pitanje u kom periodu godine se najranije ovaj način može primeniti.

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Odg: Kalendar radova po mesecima za početnike
« Odgovor #66 poslato: Novembar 03, 2016, 19:50:15 »
Pozdravljam i zahvaljujem se Šljivić Miljku na prethodno opisanom načinu proizvodnje matica, koji će mi sigurno koristiti naredne godine. Imam samo pitanje u kom periodu godine se najranije ovaj način može primeniti.
Прве матице се могу производити када имају трутови. Трутови да би били полно зрели спремни за парење треба да имају двадесетак дана. Значи може и пре багремове паше а најболје после багремове паше,

Van mreže Nebojša Pešić

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 312
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kačarevo
Odg: Kalendar radova po mesecima za početnike
« Odgovor #67 poslato: Novembar 03, 2016, 19:52:59 »
Hvala na ovim informacijama.

Van mreže Branislav Tancic

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 68
  • Pol: Muškarac
  • Povratnik u delo pcelarenja
  • Lokacija pčelinjaka: Zaseok Lalesevac, selo Strelac, Babusnica
Odg: Kalendar radova po mesecima za početnike
« Odgovor #68 poslato: Novembar 03, 2016, 20:05:07 »
Evo i ja da pitam nesto da ne ispadne da samo hvalim i cutim.
Miljko imas li iskustva sa rosfusovom pregradnom daskom i kakva?

Pozdrav

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Odg: Kalendar radova po mesecima za početnike
« Odgovor #69 poslato: Novembar 04, 2016, 07:24:36 »
Za danas:

UMNOŽAVANJE  DRUŠTAVA

           Rojenje je odlazak jednog dela pčela, trutova i matice, iz nekog društva, radi formiranja novog društva. To je prirodna borba pčela za, produženje vrste, opstanak i način razmnožavanja. Današnja tehnologija gajenja pčela preporučuje niz mera koje treba preduzimati da se društva ne bi rojila. Ovo zbog toga što društvo koje dospe u rojno stanje ne učestvuje u sakupljanju meda, pa ako se desi na početku paše, za to društvo je paša izgubljena. Zato pčelar preduzima mere sprečavanja rojenja, pa rojenje vrši planskim razmnožavanjem bilo zbog prodaje rojeva ili zbog povećanja broja društava u pčelinjaku. Ponekad se rojenje vrši da bi se još jedna matica uvela između dvе paše, kako bi u drugoj paši učestvovale pčele od dve matice. Rojenje treba vršiti kada su društva veoma jaka i kada imaju dovoljno pčela i legla iz kojih mogu da se dobijaju rojevi koji neće da ugroze sopstveni opstanak.
         Kod rojenja treba obratiti pažnju na sledeće:
-   Rojeve u našim uslovima je najbolje praviti posle bagremove paše kada su društva jaka i u prirodi ima paše. Za takve rojeve ima dosta vremena da se dobro razviju za zimu.
-   Rojeve formirane na novom mestu u pčelinjaku, treba nekoliko dana pojiti i hraniti ( prvih dana samo pojiti ), jer će ostati bez izletnica. Takođe je važno obratiti pažnju da li po odlasku izletnica ostaje dovoljno pčela koje će da pokriju leglo, da ne dođe do prehlade.
-   Kod dodavanja zrelog matičnjaka, kasnije kada mlada matica pronese, treba izvršiti tretiranje protiv varoe, jer tada ima najmanje zatvorenog legla, pa će efekat tretiranja biti najveći.
-   Ako želimo da formiramo roj od mladih i starih pčela, njega moramo formirati u košnici, koju ćemo zatvoriti i preseliti najmanje pet kilometara. Tamo ćemo roj zadržati najmanje mesec dana.
-   Formirani roj bez matice je potencijalna meta grabeži. U takvom roju nastaje dezorganizacija i slaba želja za branjenjem leta. Izletnice kod vraćanja na staro mesto, mogu da donesu ,,tovar,, meda sa informacijom odakle je donet, što može da izazove grabež. Zato leta treba suziti i obratiti pažnju na mogućnost izbijanja grabeži.
-   Ako formiranim rojevima dodajemo matičnjake, rojenje moramo uskladiti sa datumom izlaženja matice. Znači rojenje treba izvršiti tako da nekoliko sati po rojenju imamo zrele matičnjake, iz kojih se narednih 24 časa očekuje izlazak matice.
           Najednostavniji način rojenja je deljenje društva na pola. Iz društva koje želimo da podelimo uzimamo pola ramova meda, cvetnog praha i legla, pa prenesemo u drugu košnicu. Kod podele treba naći maticu i preneti je u polovinu koja se nosi na novo mesto. Ako matica ostaje u košnici na starom mestu, velika verovatnoća da će izbiti grabež. Ovo zbog toga što će se pčele vraćati na staro mesto i donositi med koji je signal za druge pčele da odu tamo i pljačkaju. Tamo na novom mestu neće biti odbrane jer nema matice. Ako pak maticu stavimo u košnicu na novo mesto, to društvo će organizovati odbranu, a pčele neće pljačkati staru jer se nisu orjentisale prema novom mestu.
           Raspored ramova u novoj košnici kao i u košnici iz koje su ramovi oduzeti treba preurediti. Novi raspored treba da bude takav da u sredini budu ramovi sa većim površinama legla, posle toga sa manjim leglom, zatim sa cvetnim prahom i na kraju med. Sa jedne strane između legla i cvetnog praha dodati ram sa satnom osnovom. Ramove postaviti uz jednu stranu košnice, a na kraju staviti pregradnu dasku. Leta oba društva suziti zbog moguće grabeži. U deo koji je bez matice, posle 5 - 6 sati treba dodati novu maticu ili zreo matičnjak. Zreo matičnjak je matičnjak iz koga će matica  izaći u narednih 24 časa. Ako pak nemamo maticu ili matičnjak, roj će sam ( ako ima larve do tri dana starosti ) proizvesti maticu. Takve matice će biti najčešće lošijeg kvaliteta, a roj će za to vreme oslabiti. Roj će oslabiti jer matici treba preko dvadest dana da počne da nosi i još toliko da počnu da se legu mlade pčele.

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Odg: Kalendar radova po mesecima za početnike
« Odgovor #70 poslato: Novembar 04, 2016, 07:27:41 »
Evo i ja da pitam nesto da ne ispadne da samo hvalim i cutim.
Miljko imas li iskustva sa rosfusovom pregradnom daskom i kakva?

Pozdrav
Ja koristim pološke sa 14 ramova prgrađene na četiri dela. Raspored 4:3:3:4 sa letima na sve četiri strane i posle sastavljam 4+3 u jedno društvo i 3+4 u drugo društvo. U proleće ponovo ubacam pregradu.Slikaću za vikend i postaviću slike. Nisam koristio rosufšov oplodnjak.

Van mreže Branislav Tancic

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 68
  • Pol: Muškarac
  • Povratnik u delo pcelarenja
  • Lokacija pčelinjaka: Zaseok Lalesevac, selo Strelac, Babusnica
Odg: Kalendar radova po mesecima za početnike
« Odgovor #71 poslato: Novembar 04, 2016, 12:15:52 »
Hvala na odgovoru

Van mreže Перић Предраг

  • Gost
  • *
  • Poruke: 3
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Коцељева
Odg: Kalendar radova po mesecima za početnike
« Odgovor #72 poslato: Novembar 04, 2016, 20:00:18 »
Znači žičana mreža služi umesto podnjače radi vazduha
  Ako сам добро разумио, та 24 сата пчелама је онемогућен излазак из кошнице?
Да ли је тад потребна прихрана или вода у хранилици?

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Odg: Kalendar radova po mesecima za početnike
« Odgovor #73 poslato: Novembar 04, 2016, 21:03:12 »
Znači žičana mreža služi umesto podnjače radi vazduha
  Ako сам добро разумио, та 24 сата пчелама је онемогућен излазак из кошнице?
Да ли је тад потребна прихрана или вода у хранилици?

Da hrana i voda obavezno a nesmeju da izlaze jer bi se vratile u staru kosnicu.
tesko mi sad za kucanje, samo pitajte sutra ili prekosutra cu svima odgovoriti.

Van mreže Stankovic Miodrag

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 443
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Rajcetine
Odg: Kalendar radova po mesecima za početnike
« Odgovor #74 poslato: Novembar 05, 2016, 19:18:07 »
Posto kazete g. Sljivicu da je diskusija stala a ja na ovoj planini posle 5 sedim i gledam u mob. da kazem moje vidjenje stvari. Postoji par, po meni, krucijalnih gresaka u navedenim razmatranjima kao i u vidjenju pcelarstva. Prva je da se u obzir kod ovakvih prica ne uzima cinjenica proistekla iz 2014 i 2016 godine a to je promena klime. Druga stvar koja se ne uzima u obzir je pasa koja u urbanim delovima seoskih podrucja ne odgovara pcelama. Treca stvar je upotreba pesticida i herbicida u toku cele sezone i njihov uticaj na pcele. Dalje bez prekida se ponavljaju neke stvari koje nisu tacne a naslanjaju se na prethodno receno.

Pisem sa mobilnog pa izvinite za moguce greske... Jedna od tih stvari je npr. pravljenje bauka od prirodnog rojenja a da ljudi nisu upoznati sta ono nosi i sta predstavlja. Prva zabluda je da prirodno rojenje onemogucava drustvo iz koga je izasao roj i sam roj da ucestvuju u medobranju. Zatim da drustvo koje je uslo u rohenje lencari da tako kazem.

Moram da napomenem da se sve ovo odnosi na moje pasne uslove i RV kosnicu.

Drustvo koje se roji je ili -slabic bez hrane ili obolelo koje tako pokusava da se "produzi" a greska je pcelara ili je dostiglo maksimum razvoja za staniste uz popunjenosr hranom i leglom do maksimuma - na vrhuncu snage (ma sta mu radili posle nikad nece dostici tu snagu).  Sad pricamo o drugom slucaju - u RV to znaci 2 nastavka 10-12 ramova legla (bitno - ja bez SO tu imam skoro 50000 hiljada celija plus pcele) plus oko 20kg meda. Roj koji izadje nosi med koji vecim delom potice iz unosa - odakle mi to - pa zato sto posle izlaska roja u kosnici imam tih 20-tak kila - a roj se sastoji od svih starosnih uzrasta pcela i trutova. Cak uocavam i pcele sa polenom dok ga skidam. Takav roj za 7-10 dana izgradi 1 RV nastavak bez SO koji matica odmah zaleze dok pcele dizu sace oko jajasaca. Posle tog dodajem odmah drugi nastavak i pcele do kraja sezone obezbede sebi zimnicu.

U kosnici iz koje je izasao roj ostaje oko 50000 celija poklopljenog radilickog legla plus nesto trutovskog i solidna zaliha pcela. Radim sa tim drustvom dve stvari - ili pokidam sve maticnjake sem dva koja stavim na podnjacu pa preko MR pa drugi nastavak sa par ramova legla i ramovima za gradnju a na vrh med i nesto legla i imam savrsen primer Djerzona - u sledecih 20-tak dana pcele samo donose hranu -ili prvi nastavak dva maticnjaka pa MR pa med pa MR pa malo meda i legla sa jos dva maticnjaka i odradim Peletov nacin razrojavanja ali sirim sve dok ima pase.

Sve ovo se desava od polovine maja jer je to neki period kad u neunistenim delovima zemlje ima pase i kad pcela zna da joj je to najpovoljniji trenutak za rojenje jer ostatak sezone skuplja zimnicu.

E sad zasto pcele lencare kad udju u rojenje - pa zato sto su popunile 90% prostora leglom i hranom (sto ostave ram ukupno prazno ne znam). Sto svi vole da prodaju polusakate roheve posle bagrema - pa zato sto to odgovara pre svega kupcu a ne prodavcu...

Otpade mi prst...