Poštovani,ako hoćete da vidite sve teme morate se registrovati na forum Košnice Voja. Da bi se registrovali kliknite ovde...
Alati i oprema za pčelarenje > DB (Dadan-Blat)
DB po principima IB kosnice
Srdjan Savic:
--- Citat: Рајко Борић Mart 06, 2016, 08:27:29 ---Куда ће да излази ЦО2, који је тежи од ваздуха? Кроз неке пукотине? Шта ако их пчеле прополизују?
--- Kraj citata ---
Koliko sam ja razumeo, merenjem je dokazano da je CO2 jako bitan za mikro klimu i da se u kosnici ponasa drugacije. Ne pada dole kao sto nas uce u skoli vec ide gore sto je i merenjem dokazao Brndusic Ivan.
Dragan Šošić:
Колега, не дозволи да мерења која врши Брндушић утичу и на твоје погрешно закључивање.
Иначе и његови закључци око утицаја угљен диоксида су углавном погрешна. Нека оде код колеге Зорана Петровића у Лајковац и нека погледа његов експеримент.
На моја „писанија“ о зазимљавању кошница са омогућеним струјањем ваздуха, пчелари одговарају да је промаја штетна (постављао сам слике на форуму СПОС-а где се види да кошнице зимују са неколико наставака изнад и имају отворе на поклопним даскама или чак и лимене Милерове хранилице са великим отвором). Сада међутим хвале експеримент. То је доказ колико не мисле – то му дође скоро исти систем зимовања. И не пропадну кошнице услед „дефицита“ угљен диоксида.
Ту се поставља питање, шта је са неопходним угљен диоксидом у тој Зорановој експерименталној кошници или у мојим кошницама које су као димњаци (на тај начин омогућавају струјање ваздуха – односно „штетну“ промају, како кажу). И могуће је поставити питање, постоји ли и штетно деловање угљен диоксида код врло слабих друштава, јер је у одређеним условима дифузија слабија и утиче ли угљен диоксид и на страдање слабог друштва.
Угљен диоксид није потребан у тој мери да гуши друштво. Потребан је у клубету. Концетрација около клубета је плод производње угљен диоксида и није неопходна пчелама у тој мери као у клубету. На такво размишљање подстичу лоши закључци нпр. споменутог Ивана Брндушића о потреби угљен диоксида у кошници и о томе како он не пада на доле него иде на горе. У школи се раде огледи са гасовима у истим условима и постоје очигледне разлике у тежини гасова или растворљивости у води итд.
Загрејани гасови се шире, постају лакши и иду на горе – док се не охладе, а потом у складу са својом тежином у односу на околину иду доле. Део угљен диоксида оде путем угљене киселине, а колико је могућа хидратација није ми познато јер се ради о врло ситним капљицама воде које круже кошницом до равни рошења (ту би већ могло бити присуства углен диоксида услед хидратације) или изласка из кошнице . Највише угљен диоксида падне наподњачу услед своје тежине у односу на кисеоник и „истиче“ кроз лето или пада према тлу ако је на кошници мрежа. На дифузију утичу одређене разлике у простору, а врло јак утицај има појачано струјање ваздуха услед ветра. И не страдају пчеле услед „недостатка“ угљендиоксида.
Слично се дешава и при зимовању са "отвореном" мрежом на подњачи. Пчеле углавном добро зимују, иако ја нисам баш за такав начин зимовања.
Иначе, не сматрам добрим избором да се код ДБ кошнице (великог простора за зимовање), затвори доње лето а остави само мали (и недовољан) кружни отвор. Кружни отвор може бити отворен, али и доње лето треба да је отворено са размерама да кошницу не угрозе глодари.
dusan lazic:
Šole, kako očekuješ da će se završiti Zoranov eksperiment?
Naime, ovakav tok događanja, u njegovom eksperimentu, mene nije ni malo iznenadio. Ali nemam predstavu - kako dalje. Sve dok su vladali predhodni meteo uslovi (zimski), dok je društvo bilo u klubetu, ono se razvijalo kako je jedino bilo moguće.
E sad, u prolećnom razvoju?
Ko će sad da ide po vodu, po polen, po nektar a ko će da pravi mikroklimu potrebnu za leglo?
Kojom brzinom će se društvo razvijati?
Dali će zaostajati u razvoju za drugim (slične snage)?
Da li će ga ptice dokusuriti? (da li je već dovoljno uznemiravano od ptica, može li to biti i pogubno?)
Da li će stradati od grabeži?
Dragan Šošić:
Познато је да пчелиња друштва могу презимити ако имају хране и на отвореном. Како сам ја то схватио, овај оглед служи у сврху да докаже неким људима да не треба радити неке сувишне ствар (нпр. давати пчелама новине да „читају“ и слично).
Требало би да је сврха огледа презимљавање у оштрим условима. У принципу, не би требало да се оглед претвори у малтретирање. Не би требало дозволити да мишеви и птице черупају саће и пчеле. Током пролећа се дешава да и пчеле у кошницама не могу да одрже легло и избацују прехлађене лутке трутова па и радилица. Тако да се слажемо у начелу и појединостима у овим питањима :). Најгоре би било од случајности стварати законитост, јер је све могуће.
Не можемо предвидети шта ће се дешавати, али сам посматрао јак рој у врху крошње неколико месеци и на крају је пропао. Имало је ту пуно пчела, али се број смањивао временом. Наравно, нисам могао да му додајем храну. Колико су птице уништиле пчела није ми познато.
Мислим да даље нема смисла, али на власнику је да одлучи како даље. По мени је даље бесмислено зезати се око тог друштва на тај начин. Требало би да је основна сврх испуњена.
dusan lazic:
Baš tako!
Pozdrav.
Navigacija
[0] Indeks poruka
[*] Prethodna strana
Idi na punu verziju