Alati i oprema za pčelarenje > DB (Dadan-Blat)

Pčelarenje DB košnicom

(1/24) > >>

Milic Vukic:
DadanBlatova košnica je skoro do kraja prošlog veka bila najrasprostranjenija košnica na našim prostorima. U skoroj prošlosti po brojnosti pretekla je LR košnica inače najrasprostranjenija košnica na svetu.

Ovo ne znači da je DB košnica prevaziđena, zastarela i da je vreme pregazilo. A možda i jeste ko zna.

Možda je najatačnija davno izrečena pčelarska aksioma da med ne donosi košnica već pčele.

Dobre strane DB košnice su:

- pogodna za rad, naročito za početnike, jer su plodišni ramovi u jednom nastavku, lako se pregleda, laiko nalazi matica i sl.

- pogodna za prezimljavanje pčelinjih zajednica zbog dovoljno visokih ramova u plodištu gde može da se smesti medna kapa i klube, tako da su pčele stalno na saću i u kontaktu sa medom, pa nema takozvanog "smrtnog prostora", kao kod LR,

- plodišno i medišno saće različito po visini tako da ne može doći do mešanja ramova, te se med može vrcati isključivo iz medišnog nezaleganog i nezagađenog saća,

- može se neograničeno proširivati, dodavanjem nastavaka koliko god je potrebno tako da je moguće iskoristiti i najbolje paše.

- medišni nastavci su plitki, pa daju bolju mogućnost dobijanja sortnih medova, osim toga pčele pre poklope ramove te su spremni za vrcanje,

- zbog relativno velikog plodišta i stalno prisutne razarve meda smanjene su šanse da društvo u letnjem, bespašnom periodu strada od gladi ili rapidno padne u snazi zbog nedostatka hrane,

- pčelaru daje mogućnost da pčele zazimljuje na medu i da prihranu sirupom i pogačama svede na najnužniju meru ili da je čak potpuno izbaci.

- u našim uslovima, u dobrim godinama, pčelari sa društvima u DB košnicama ostvarivali su prinose i preko 100 kg izvrcanog meda, što  je u rangu prinosa sa najboljim poznatim košnicama. (Sa RV i EV još  nisu rađena poređenja).

- o nedostacima ovaj put neću.

 Za sada toliko. pozdrav.

Milic Vukic:
Велики број пчелара мисли да су ДБ кошнице погодне за почетнике и за пчеларење са малим бројем кошница.

          Наредна слика врсног ужичког пчелара Др Борка Тановића, који тренутно има 200 друштава у ДБ кошницама а и даље повећава свој пчелињак, показује супротно.
          Борко је пчеларство учио од Фараровца Бранка Милете, али каже да нема намеру да мења тим који побеђује, а за сада је више него задовољан приносима које остварује са ДБ кошницама.
          Ево неколико слика које то показују.

Vojko Aleksic:
Čini mi se da je u pitanju DB 12.

Kako moćno deluje.  ;)  :D

momamilosevic:
     Napisaću par reči kako sam sprečavao rojenje dok sam pčelario sa DB košnicom.
  Sprečvanje pojave rojevskog nagona izvodi se kod nje dodavanjem polumedišta neposredno iznad plodišta.Ako se i pored toga javi nagon
za rojenjem,što se ispoljava u pojavi većeg broja matičnjaka na periferiji plodišnih okvira i mase pčela koje nisu angažovane u sakupljanju
nektara,on se može sprečiti na taj način što se potpuno prazno polumedište(bez okvira)doda ispod plodišta.Na taj način se stvori velika praznina neposredno ispod legla,što pčele ne trpe i nastoje da je otklone produžavanjem izrade saća na svakom plodišnom okviru.To dovodi
do angažovanja u izradi saća svih onih pčela u košnici koje se pripremaju za taj posao u novoj sredini posle rojenja.
   Uskoro zatim dođe na taj način i do likvidacije rojevskog nagona u celom društvu.U takvom stanju ono pretstavlja izvanrednu snagu za
sakupljanje nektara i izradu saća.Za nekoliko dana ono produži sve okvire plodišta do podnjače,najčešće s trutovskim ćelijama,koje pčelar može nekoliko puta sasecati i dobiti u dobrim prilikama do kilogram voska.
   Kad je nagon za rojenjem likvidiran.okviri plodišta očiste se od voska odozdo,prazno polumedište se skloni i time je društvo dovedeno u normalne uslove koje pruža ovaj tip košnice.

Vojko Aleksic:
Na koliko ramova legla preti opasnost da dođe do rojenja u DB košnici?

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

Poštovani,ako hoćete da vidite sve teme morate se registrovati na forum Košnice Voja. Da bi se registrovali kliknite ovde...
Idi na punu verziju