Poštovani,ako hoćete da vidite sve teme morate se registrovati na forum Košnice Voja. Da bi se registrovali kliknite ovde...
Ostale teme na forumu > Pitajte pčelari početnici
Ponašanje pčela
Dragan Šošić:
--- Citat: sirka pavel Septembar 12, 2011, 18:10:56 ---
--- Citat: Dragan Šošić Septembar 09, 2011, 22:35:11 ---
.... jer su matične rešetke tek uklonjene.
--- Kraj citata ---
Kolega Sosicu,posto ste napomenuli da su tek skoro skinute MR.,mozeteli mi reci kada ste to uradili i cime ste se vodili tj.po cemu zakljucujete da je pravo vreme za skidanje MR.?
Puno pozdrava.
--- Kraj citata ---
Momenat za skidanje matičnih rešetki ne određujem kao radnju koju radim u tačno određenom momentu. To pčelar određuje prema svojim potrebama i ne mora da se radi šablonski. Danas sam skinuo poslednjih 26 rešetki. Bilo je košnica kojima sam proizvodio mleč i kod njih sam morao ostaviti rešetke, jer je puno meda prebacivano u prvi nastavak.
Tu je bitno i kakvo je saće u plodištu. Ako je mlađe saće, leglo bude u središnjem delu rama. U gornjem delu tih ramova formiraju vence meda (SL 1, sl 2 i sl 3). Zanimljivo je kako izgleda ovakav ram kada se pogleda prema Suncu. A na detalju sa ove slike izgleda da je ram star 5 godina, a nije. Ovde gde je pčela već u plodištu formirala vence, imamo opasnost da zimi klube ostane u prvom nastavku i da pojavom legla ugine, jer će potrošiti ove venčiće.
Tako da se dobija i manje legla krajem leta i stvara preduslov da ti venci budu veći i da pčele ostanu u prvom nastavku sa klubetom i kasnije sa gnezdom (krajem zime) i to nije dobro. Tada je bolje ranije ukloniti rešetku: odmah po vrcanju suncokretovog meda. U LR košnici se to normalno dešava.
Kod plitkih tela, ako nema rešetke, pčele će “probijati” rezerve u medištu i nije sigurno hoće li stati ili ići i do letvice sa leglom u središnjem delu (vidi skicu). To zavisi od stanja paše. Naročito ako je unos tek toliki da stimuliše odgajanje legla, a potrošnja je veća od unosa. Ovo se može preduprediti prihranom. Ali imamo problem šta o “ekologiji” prihranjivanja Šećernim sirupom misle pojedini veliki majstori i puno pčelara je u nedoumici: prihranjivati ili ne. Naravno da treba prihranjivati ako je unos slab.
Slike SL 4-5 pokazuju šta to usmerava pčelu ka pomeranju gnezda na gore i trošenju zaliha, koje bi po pravilu trebale biti iznad legla. To su mlađi ramovi u plodištu koje puni polenom.
Na slikama (SL 6-10) u košnici sa tamnijim ramovima u centru, koji se vade u proleće i idu na pretapanje. Situacija koja se vidi na ovim slikama je takva da će društvo bezbedno prezimeti sa ogromnnim rezervama iznad jer su središnji ramovi u plodištu bez ikakvog venca i tragova meda. Pri ovakvom rasporedu legla i hrane, ne koriste se pogače.
Gornji nastavak u proleće preuzima ulogu plodišta i tu su mlađi ramovi, a donji ide na pretapanje.
Tako da bi negde u sličnim uslovima koji vladaju tek sada trebalo ukloniti matične rešetke, ako je stanje da su tamniji ramovi u plodištu. Nakon toga i ako u nekim društvima ima malo prostora da matica zaleže u medištu, to je leglo posle kojeg sledi period mirovanja. Rezerve (medne kape) se ne troše previše.
Ako je društvo oslabilo, matična rešetka se odmah uklanja, jer je prostor iznad van mogućnosti kontrole i samo smeta. Pčele će ionako formirati vence meda odmah iznad legla na ramovima.
Na skici je ono što se obično dešava rešetke u košnici sa plitkim telima kod korišćenja matične i bez nje, u zavisnosti od uslova paše. Ako je paša solidna ili se društva prihranjuju, i stanje u košnici će biti bolje.
Naravno, moram ponoviti: o svemu odlučuje pčelar prema stanju paše, snazi društava mogućnosti da uopšte ima vremena da kasnije skida rešetke itd. i td…
Inače teško je dati tačno rešenje i dobar savet, kada nemamo uvid u stanje u nečijoj košnici i kojim sistemom pčelari (tip košnice, korišćenje polunastavaka i slično). Ako bih imao fotografije košnice, ili znao stil rada pčelara, mogao bih približno tačno reći kada skinuti MR i šta raditi.
PS Poruka je malo duža i na brzinu pisana, pa ako ima nejasnoća i nelogičnosti, upozorite me da objasnim i izmenim.
sirka pavel:
Sta reci,moracu malo prostudirati i pogledati u kosnicama stanje malo detaljnije.
Inace,ja sam ovih dana takodje poskidao MR. onako "od oka"
Puno hvala na nesebicnosti u trudu radi objasnjenja.
Dragan Šošić:
Sukob pčela pri spajanju društava.
Bilo je reči o uspehu i neuspehu o čemu je pisao naš kolega Aca Perić u temi: Mrtve pčele. Obećao sam da ću napisati šta je razlog sukoba pčela, na osnovu mojih zapažanja.
Prilikom spajanja društava, najvažnije je da bude izbegnut sukob između pčela dve različito određene grupe (društva). Različita određenost dva društva se uglavnom odnosi na postojanje mirisnih materija – feromona kojima se to postiže. Treba napomenuti da feromoni određuju celovitost društva koje ima maticu. Nepotpuna društva su ona kojima nedostaje nešto što ga takvim čine: matica, leglo i sl.
Upravo dobar primer može biti nepotpuno društvo – bezmatak. Tu se očekuje velika verovatnoća uspešnosti pri spajanju. Međutim, nije uvek tako. Dešava se da veliki deo pčela strada u međusobnoj borbi. Nažalost, kao po pravilu, najviše je mlađih stradalih pčela. Isto se može desiti i kada je jednom od društava koja se spajaju uklonjena matica i prošlo je neko realno vreme koje bi obezbedilo da društvo u potpunosti „zaboravi“ miris te matice.
Prilikom direktnog spajanja i kada se uz to koriste još i neki mirisni rastvori može doći do sukoba pčela iako su imale dodir npr. preko mreže.
Moj zaključak je da do sukoba ne dolazi zbog suprotstavljenosti mirisa ili nečeg sličnog. Razlog je težnja pčela iz društva koje nema maticu da joj se što pre približe. To masovno neoprezno i neumereno kretanje veće grupe pčela, osnovno društvo kojem se pripaja pomoćno, prepoznaje kao napad. Tada, naravno dolazi do borbe. Najupornije u toj nameri i pri tom najneopreznije su mlade pčele. Zbog toga one najviše i stradaju u toj borbi. Takvo postupanje mladih pčela se može često zapaziti, kada je nastavak košnice (ili ram sa pčelom) nešto duže van košnice. Kada se npr. traži matica. Mlade pčele nedosledno reaguju i u strahu počinju da kruže po zidovima nastavka. Nedoslednost u njihovom ponašanju se ogleda u tome što se više ne ponašaju onako kako se od pčela očekuje: ili da se u grupama zadrže na ramovima ili da brane taj deo košnice. Čak i ako ima legla u tim ramovima, znaju da ga napuste i isto se ponašaju. Starije pčele su doslednije i smirenije. One će ili napasti ili ostati na ramovima, a na kraju krajeva, uzleteće i otići u košnicu i to vrlo brzo (mlađe pčele i kad nešto slično urade, padaju ispred leta i tu se grupišu). Pretpostavljam da na takvo njihovo ponašanje delom utiče i učenje, koje nije dostiglo određeni stepen. Tako da mlade pčele sve isključivo rade po „nalogu“ društva kao celine. Kada se prekine ta veza sa gnezdom, nastaje panika.
Povoljan uspeh pri spajanju se postiže kada su unos i vremenski uslovi dobri.
Rešenje bi bilo spajanje uglavnom izvoditi oprezno i sa odloženim dodirom pčela. Odloženi dodir pčela se ostvaruje različitim vrstama prepreka, koje dozvoljavaju pčelama relativni fizičku spojenost koja omogućava postupnu izjednačenost mirisa i time ujedinjenje dve grupe pčela koje su bile određene različitim mirisima. U tu svrhu se u praksi koriste prepreke, od novina do mreža, što zavisi od opredelenja ili planiranja pčelara. Ako se prepreke ne koriste, dobro je prskalicom nakvasiti pčele i osnovnog i pridodatog društva i na satonoše osnovnog društva na više mesta dodati po malo meda. Med u vek privlači pčele i skreće im pažnju, tako da neće naglo jurnuti prema gnezdu gde je matica.
Jedno od rešenja je i spajanje na način koji sam opisao u temi KAD SE I KAKO SPAJAJU PČELINJA DRUŠTVA. Naročito je pouzdano i dobro kada su pčele već formirale klube kasno u jesen i kada je vreme hladnije. Idealno je ako sutradan nemaju uslove da izleću iz košnice, odnosno ako je hladnije.
Inače, ništa od ovoga ne garantuje siguran uspeh. Potrebno je jedinstveno delovanje više činilaca, da bi se spajanje smatralo sigurnim i bezbednim.
Jedna vrsta spajanja je ostvarivanje dvomatičnih društava. I tu važe slični principi.
Dragan Šošić:
Pri kojim temperaturama pčele vrše izlet ili pročisni let
Izlet pčela u zimskom periodu (ili tokom hladnijih dana) ne zavisi samo snage i dnevnih temperatura, kako se to pogrešno tumači. Takva kratka i jednostavna tumačenja dovode pčelare sa manje iskustva u zabludu.
Čitav niz uslova će biti razlog da pčele vrše izlet kada se to baš i ne očekuje. Pored temperature van košnice (koja jeste odlučujući, ali ne i jedini uslov), bitno je i stanje u košnici.
Postojanje legla već predstavlja sasvim drugačije uslove i to su već osobine gnezda, a ne zimskog klubeta. Pčele će tada iskoristiti prvu priliku za izlet ako se za tim ukaže potreba. Takva potreba je nedostatak vode za leglo ili potreba da za pročisnim izletom, do čega će pre doći kada se odgaja bilo koja količina legla. Povećana temperatura gnezda doprinosi izletu kod ovakvih društava.
Kvalitet hrane takođe može biti uzrok preuranjenog pročisnog izleta. Svakako će pre biti potreban pročisni izlet društvima koja zimuju na medovima sa više mineralnih materija, koje dodatno opterećuju probavni sistem. Sa prisustvom takvih medova, nije presudna snaga društva da bi pčele izvele pročisni izlet (ili jednostavni izletale iz košnice). Pčele su tada već uznemirene, temperatura klubeta se povećava i pre će izletati iz slabog društva koje nepovoljno zimuje, nego iz najjačeg, koje nema nekih problema. Čak, vrlo jako društvo sa povoljnim (ili povoljnijim) uslovima zimovanja ne mora obaviti pročisni izlet istog dana kada to rade neka slabija društva. Inače, po pravilu slabija društva nepovoljnije zimuju u sličnim uslovima, jer im je potebna veća količina meda da održe temperaturu pri jačim zahlađenjima. Time dolazi do ranijeg opterećenja probavnog sistema, a to uslovljava i raniji izlet.
Raspored rezervi hrane takođe ima veliki uticaj na moguću potrebu za pročisnim izletom.
Osunčanost košnice takođe ima uticaja. Na istom pčelinjaku, pri nekim graničnim temperaturama, a pri sunčanom danu, društva koja su na suncu mogu izletati iz bilo kojih razloga, dok ona u senci mogu da miruju.
Boja košnice takođe može uticati na izlet pčela.
Ovo su neke osnovne situacije koje mogu dovesti do izleta pčela pri graničnim temperaturama i uslovima za izlet. Može biti i drugih razloga, kao što je fizička uznemirenost (izazvana od strane životinja) razlog „neplaniranom“ izletu itd…
Bitno je postojanje preduslova da se klube lagano raspusta i podiže temperatura i pčele pripreme za izlet. Brojnost i snaga nisu uvek presudni. Odlučuju uslovi zimovanja.
Tako da se sa velikom rezervom moraju prihvatiti „stručne“ izjave da je to +8 ?! ili neki drugi "plus"…ili šta je češće. Nije ništa „češće“, već sve ima uzrok.
Milic Vukic:
Dragane,
savršeno viđenje šta sve opredeljuje na kojoj temperaturi će se vršiti pročisni izlet pčela.
Pozdrav.
Navigacija
[0] Indeks poruka
[#] Sledeća strana
[*] Prethodna strana
Idi na punu verziju