Autor Tema: Економика у пчеларству  (Pročitano 1573 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Економика у пчеларству
« poslato: Decembar 04, 2021, 01:02:23 »
Економика у пчеларству је веома озбиљна тема а управо сам је отворио да видимо шта све доводи до врхунских или добрих економских резултата и велике рентабилности а шта доводи до средњих или нешто слабијих економских резултата у пчеларству.

Овде можемо да се укључимо са личним резултатима као и да наведемо друге разне примере како добре тако и оне слабе резултате.
Тема је јако опширна и може да повеже наш начин рада, селидбе и коришћење више медоносних паша, производњу и продају како меда тако и полена, прополиса, воска, ројева, матица, пчелињих друштава и другог.

Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Економика у пчеларству
« Odgovor #1 poslato: Decembar 05, 2021, 02:59:13 »
Један од основних услова за успешно пчеларење је познавање медоносног биља, услова за њихово медење као и познавање климатских и географских услова за медење биља на неком терену као и правилан избор места за пчелињак. За оне који не селе или немају услове за селење својих пчелињих заједница веома је важан избор терена за стационарно пчеларење.

Поздрав драгим пријатељима... 
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Економика у пчеларству
« Odgovor #2 poslato: Decembar 10, 2021, 02:35:37 »
Мало о економичности и утицају различитих система пчеларења и различитих кошница на неком терену.

Колико прекључе зове ме наш колега пчелар Крстић из Врања и описује његова искуства у багремовој паши пре неколико година када је последњи пут багрем медио како треба.

Каже, на истом пчелињаку у мом селу где су нам биле кошнице ДБ осам кошница, затим 6 ЛР кошница и 6 Родних Воја имали смо следеће резултате.
Свих 14 ЛР и ДБ кошница донеле су добре и за сваку похвалу велике количине меда и то је било око 30 кг меда по кошници а ЛР су имале мало више за врцање од ДБ кошница.
 
Опрали смо врцаљку, отац и ја  и посебно врцали РВ кошнице а посебно ДБ и ЛР кошнице.

И ако смо имали само 6 Родна Воја кошница више смо из њих изврцали меда него из 14 ЛР и ДБ кошница. После врцања једних кошница, опрали смо врцаљку па смо врцали друге и све лепо измерили.

Из неких Родних Воја где смо морали додавати још наставака преко оних њихових 4 наставка извадили смо и до 80 килограма меда.

Просто је невероватна разлика у приносима на истом пчелињаку. Своја искуства испричао сам и осталим колегама пчеларима из околине али они су моју причу и искуство дочекали са неверицом.

Ово је био одличан пример и као да је нашег колегу Крстића сам Господ Бог послао да ме пре два дана позове телефоном и баш када сам оптворио ову тему да ми исприча своја искуства на свом пчелињаку а која нам могу помоћи у препознавању економичности пчеларења и разлике у примени различитих кошница на истом терену и на истом пчелињаку.

Настављамо касније...

Поздрав драгим пријатељима...   

     
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Milan D. Saric

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 536
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Добраче - 700мнв (између Голије и Златибора)
Odg: Економика у пчеларству
« Odgovor #3 poslato: Decembar 11, 2021, 13:17:20 »
Прво нагласити да ја нисам баш меродаван што се тиче резлтата јер сам прилично "зелен" пчелар, а и ћале је класични хобиста који отвара кошнице до пет пута годишње. Тако да смо приближно подједнаки по (не)знању и (не)искуству. :D

За оне који не селе или немају услове за селење својих пчелињих заједница веома је важан избор терена за стационарно пчеларење.

Поздрав драгим пријатељима... 
Моје две РВ кошнице су на 700мнв, а очевих седамнаест ЛР кошница на 600мнв (локације су удаљене 650м ваздушном линијом и обе на јужној падини). Ипак због специфичности терена моје кошнице су око два сата дуже "на сунцу", ујутру излази сат раније и увече залази сат касније.

Он ове године није користио мат решетке и ројила му се само једна или две од 17 кошница. Ја сам користио мат решетку, и једну кошницу сам разројио на Васкрс (безуспешно) а друга се сама ројила (половином јуна).

На крају лоше сезоне, цеђење у августу у размаку од неколико дана:
две РВ = 30кг
седамнаест ЛР = 100кг

Van mreže Pera Benedek

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 5
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Mostanica,
Odg: Економика у пчеларству
« Odgovor #4 poslato: Decembar 28, 2021, 21:32:28 »
Ovo je tema nad temama!Pored ljubavi prema pcelama moramo voditi racuna i o ekonomicnosti nasih pcelnjaka.Mislim da mi nismo jos izgradili osnovne ekonomske standards za pracenje nasih gazdinstava.Recimo da li se kolicina izvrcanog meda deli na broj izimljenih drustava ili samo na drustva koja su ucestvovala u medobranju?
     Siguran sam da nukleusi mogu biti ekonomski odrzivi i ako ne ucestvuju u medobranju.Bilo bi dobro kada bi pcelari poznavaoci ekonomije obucili nas kako da pratimo ekonomiju nasih gazdinstva.