Košnice Voja

Košnice Voja => Rodna Voja => Temu započeo: Vojo Brstina Februar 14, 2021, 16:07:48

Naslov: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Vojo Brstina Februar 14, 2021, 16:07:48
Живот наших Крајинки матица у кошницама Родна Воја.
Овде ћемо описати живот и рад наших Крајинки у нашим домаћим кошницама.
Сада само отварам тему чију сам идеју добио ноћас после два сата и само устанем, запишем у свеску, да идеја не побегне и кажем овде ћемо то све лепо да опишемо.
Настављамо касније...
Изволите...

Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: dusan lazic Februar 14, 2021, 17:25:28
da se uključim...
Izneću neko moje saznanje vezano za razliku između Krajinke (sivke) i Italijanke (žute).
(nemojte me samo pitati odakle mi to saznanje...)  ;)
Ako posmatramo plodište (bilo koje košnice) - prvi ram je ram sa medom, drugi ram je perga, 3;4;5;6;7 i 8 su ramovi sa leglom, deveti je perga i deseti je ram sa medom. To je školski primer...


E, kod sivke je to sve pomalo izmešano...pa se često između ramova sa leglom može naći prošarane perge, meda...
Dali je to prednost ili mana...? Ako to znamo, možemo uvek pretvoriti u prednost! :)


Ovo je samo jedna osobina sivke...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Dragan Šošić Februar 14, 2021, 18:34:24
Уз сво уважавање  ја уопште  не видим где су то разлике између тих раса пчела.

Има „школски пример“ благо нетачан јер је нпр. у ЛР кошницама полен на задњим рамовима и нешто полена на предзадњим (некада га ни ту нема) и кратки приказ како „сивка“ свуда разбацује полен по рамовима (исто благо нетачно).

 Ако се односи на то како су „жуте“ пчеле уредне и лепо ставе полен (увек то мало полена) а сиве "неуредне" и трпају где стигну има ту неких спорних места.
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Vojo Brstina Februar 14, 2021, 18:50:37
Наше матице у кошници Родна Воја обично у току сезоне залежу 10-11 генерација пчела.
Код мене годинама уназад легло у РВ кошницама креће између 15-20 фебруара.
Прва генерација легла захвата обично десет дана фебруара и траје до 10. марта.
У њој се до тада однегује до око три рама легла са око 10.000 легла.
Од 10. марта до 1.априла иде друга генерација легла и у њој се легло прошири на око 6 рамова легла са укупно око 20.000 легла.
Од 1.априла до 21 априла иде трећа генерација легла са око 12-13 рамова легла са око 42-45.000 легла.
Тада убацујемо матичну решетку и ограничавамо матицу на један плодишни наставак.
Тада од 21 априла до око 12 маја иде пета генерација пчела која одржава легло на око 35.000 легла.
Од 12.маја до 2 јуна иде шеста генерација пчела са опет око 35.000 легла.
Од 2.јуна до 23 јуна иде седма генерација пчела са око 35.000 пчела.
Од 23 јуна до 14 јула иде осма генерација пчела са око 35.000 пчела.
Од 14 јула до 4. августа иде девета генерација са око 35.000 пчела.
Од 4.августа до 25 августа иде двеста генерација пчела са око 6 рамова пчела и око 20.000  легла.
Од 25. августа до 15.септембра иде једанаеста генерација легла са око три рама легла и око 10.000 легла и после тога нема више залегање а до  05.октобра излегу се све пчеле.
Ова последња генерација често не постоји јер ако се пчеле правилно и на време зазиме наше матице престају до око 20-25 августа и сво легло се излеже до 15-16 септембра.

Родна Воја има скривено клубе у укрштеном саћу, без директног продора светлости испод топлог меденог пута и далеко од хладне и влажне подњаче и све то доводи до касног покретања легла у пролеће и раног престанка легла у јесен.

У следећој поруци израчунаћемо колико је то матица укупно залегала у току целе сезоне.
Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: dusan lazic Februar 14, 2021, 18:51:10
Ne znam Šole...("reče mi jedan čoek...")  :)
 Postoji još jedna osobine žute: mnogo legla.
I onda ja to povezujem: Pa kako će stvoriti mnogo legla ako nije "uredno"(što reče ti)! A ova "naša" neuredna - tako nam i treba, pa malo zaostaje...(ali zato sve to nadoknadi  :D )


Predpostavljam da na našem terenu i nema čistih sivki i čistih žujki (ima samo: preovlađuje "ova" ili preovlađuje"ona")
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: dusan lazic Februar 14, 2021, 18:55:21
(evo Voja je bio brži za "klik" prsta...pa nisam uspeo da ga pitam)


Vojo, vidiš li ti razliku između Žute i Sivke?
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Vojo Brstina Februar 14, 2021, 19:13:16
Сад сам обрачунао. Укупно матица залеже највише до 315.000 легла за целу сезону и под условом да није било никакве блокаде матица током багремове, багремчеве поленске, липове или сунцокретове паше.
Ако смо их имали а најчешће их имамо онда никако немамо више од 300.000 легла за целу сезону.
1.ген =10.000
2. = 20.000
3.=45.000
4.=35.000
5.= 35.000
6.= 35.000
7.=35.000
8.= 35.000
9.= 35.000
10.= 20.000
11.= 10.000.
Укупно = 315.000 легла
Минус 15.000 блокаде од неке паше =300.000 легла.

Ако претпоставимо да матицу не мењамо за пет година онда можемо израчунати да ће она за тај период залећи. 1.500.000. легла.
Пошто знамо да један трут носи око 5.000.000-6.000.000 сперматозоида и да  може да преда током оплодње матици више од половине онда долазимо до закључка да наша Крајинка током оплодње са једним трутом може да прими око 3.000.000 сперматозоида па чак и више од тога и да ту количину семена не може да потроши ни за десет година.
Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Vojo Brstina Februar 14, 2021, 19:17:28

(evo Voja je bio brži za "klik" prsta...pa nisam uspeo da ga pitam)


Vojo, vidiš li ti razliku između Žute i Sivke?
Дуле пријатељу ја не држим жуте матице и ако се негде нека појави ја је елиминишем.
Мислим да моја сивка или Крајинка кад се појави јака поленска паша нпр багремац затрпа ми 70 % плодишта поленом и како излази легло оне затрпавају поленом.
Такође и када је јака нектсрска паша у питању.
Мислим да ту нема никакве разлике у односу на жуте.
Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Dragan Šošić Februar 14, 2021, 19:37:05
Ne znam Šole...("reče mi jedan čoek...")  :)
 Postoji još jedna osobine žute: mnogo legla.
I onda ja to povezujem: Pa kako će stvoriti mnogo legla ako nije "uredno"(što reče ti)! A ova "naša" neuredna - tako nam i treba, pa malo zaostaje...(ali zato sve to nadoknadi  :D )


Predpostavljam da na našem terenu i nema čistih sivki i čistih žujki (ima samo: preovlađuje "ova" ili preovlađuje"ona")
Да се претпоставити ко је творац те произвољности да сиве пчеле трпају полен где стигну, а "италијанке" (жуте) га лепо ставе у два претпоследња рама. Човек који се зевзечио са пар кошница а потом се преумио када је видео више од 10 кошница на једном месту.

Уз то одваљивао неке леве теорије, али са насловом „природно пчеларење“ и стекао један део поштовалаца који су тек започели са пчеларством. Као што рекох после је издао сопствене ставове...

Треба погледати кошницу док траје јака нектарска паша (јак унос нектара – наравно да знам да би тај „чарлсдарвин“ рекао да то није паша и да пчеле нису овце и то је још један прилог његовом општем лупању и подсећање да је само он уочио разлику између пчела и оваца). С обзиром да пчеле од почетка развоја теже једном циљу а то је опстанак и сакупљање великих залиха хране за наредну зиму, може се приметити да запостављају легло у већој мери (при врло обилним пашама као што је нпр. багремова паша). Тиме је прикупљање полена слабије. Онда лепо погледајте у кошницу и види се да на задњим рамовима има полена (и ту има више меда него полена) и добићете одговор где и зашто пчеле ускладиште полен. На осталим рамовима је легло и пуно нектара.

Ово се нарочити испољава у врло обилној паши сунцокрета када се многи уплаше да нешто не ваљају матице јер понекада једва да можете наћи легло.

Када стане унос нектара, а има полена, пчеле уносе оно што има а то је углавном полен. Полен јер ће тиме гајити легло. Како пчеле слабо носе полен у медишни простор (мислим да је разлог „сазревање“ полена и прерада у пергу – због тога не ваља стављати рамове са поленом на места где ће услови бити неповољнији за прераду у пергу), складиштиће полен у ћелије које су слободне (ћелије излазећег легла). На јакој поленској паши ће претрпаност поленом бити критична. Зато је најбоље не користити матичну решетку у таквим пашама када су кошнице са плодиштима мањег обима.

ПС

Ако би „италијанке“ складиштиле тако мало полена, занима ме чиме гаје огромно легло (познато је да одржавају велико легло). Или стављају полен у џепове или иду у продавницу...Па ако знамо да је та теорија погрешна то не треба користити него заборавити. Пријатељски савет.
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Dragan Šošić Februar 14, 2021, 19:41:02
Што се тиче појаве жутих матица у кошници, то ме не узбуђује превише. Уопште не мора да значи да ће њене пчеле бити лоше.

Али, ипак склоним понеку матицу која даје жуте трутови, мада то ретко налазим.
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Nenad Tucakov Februar 15, 2021, 10:57:18
Čitam, u nadi da ću uspeti da razumem...
Šta su dobre, a šta loše osobine pčele?
Da li je polenska blokada dobra i čemu vodi?
Da li je prekid legla, nakon 5 kišnih dana dobra osobina, ili loša?
Kad kažemo žuta pčela, na šta u stvari mislimo?
A.M. Carnica var. Banatica?
Žuta varijanta A.M. Carpatica?
Žuta varijanta A.M. Caucasica?
A.M. Buckfast?
Šta je siva pčela?
A. M. Carnica?
A.M. Carpatica?
A.M. Anatolica, Macedonica, Cypria, dve varijante Ligustice, Cecropia, Intermisa....?

Kako boja tergita utiče na kvalitet pčele?
Da li je istina da su crnke vatrenije od plavuša?
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Nenad Tucakov Februar 15, 2021, 11:04:57

Ако претпоставимо да матицу не мењамо за пет година онда можемо израчунати да ће она за тај период залећи. 1.500.000. легла.
Пошто знамо да један трут носи око 5.000.000-6.000.000 сперматозоида и да  може да преда током оплодње матици више од половине онда долазимо до закључка да наша Крајинка током оплодње са једним трутом може да прими око 3.000.000 сперматозоида па чак и више од тога и да ту количину семена не може да потроши ни за десет година.
Поздрав драгим пријатељима...

Ovo zacrnjeno, nažalost, malo ko zna. I nije to odlika samo Karnike, već svih, evropskih, medonosnih pčela.
No, zakoni opstanka, nalažu da se matica pari sa više trutova, iako je jedan trut ima više materijala, od zapremine spermoteke.
I naravno, maticu ne menjamo (uglavnom) zbog istrošene spermoteke, već iz drugih razloga, koje starost nosi sa sobom.
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Dragan Šošić Februar 15, 2021, 13:49:50
Има још нас који „не разумемо“ и очекујемо од  искуснијих пчелара који пчеларе са кошницом Родна Воја (па и тема је: Крајинка матица у кошници Родна Воја...) јаснији допринос разумевању а не само „брдо питања“. Нарочито од пчелара са очигледно добрим познавањем материје...

Но, не морамо бити искључиви и свако би требао да да допринос бољем познавању и разумевању појава, без обзира на тип кошнице. Јес' да је „питање пола одговора“ (али само у смислу уобличавања одговора) ипак треба поделити сопствена сазнања у мало другачијем облику...


ПС

Такође би нас занимало одакле су подаци који говоре да мало ко зна колико (ред величина)  да један трут преда матици толико сперматозоида. Није ми познато (а можда ни многима) да су вршена испитивања у виду анкета на основу чега би се добио приближан закључак.

Питам са освртом на то да је у часопису Пчелар писано о томе и да вероватно предавачи на предавањима износе тај податак.

На тек зачетој теми није лако добити одговоре на све недоумице...па очекујемо кориснији приступ теми... Пример би био: како и зашто то закони опстанка налажу спаривање са више трутова (чак и како се то може релативно лако уочити на посматраном друштву). Ипак, сматрам да треба бар са неколико реченица ово образложити. Општа одредница као што је закон опстанка, „неки вирус“ при проблему са друштвом, климатске промене и слично не даје ништа „опипљиво“ у решавању проблема.
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Nenad Tucakov Februar 17, 2021, 10:43:19
Има још нас који „не разумемо“ и очекујемо од  искуснијих пчелара који пчеларе са кошницом Родна Воја (па и тема је: Крајинка матица у кошници Родна Воја...) јаснији допринос разумевању а не само „брдо питања“. Нарочито од пчелара са очигледно добрим познавањем материје
Zahvaljujem na komplimentu.
Citat
Но, не морамо бити искључиви и свако би требао да да допринос бољем познавању и разумевању појава, без обзира на тип кошнице. Јес' да је „питање пола одговора“ (али само у смислу уобличавања одговора) ипак треба поделити сопствена сазнања у мало другачијем облику
Priznajem, negujem taj, malo provokatorski stil komunikacije. A sve u cilju razvoja diskusije.

Citat
ПС

Такође би нас занимало одакле су подаци који говоре да мало ко зна колико (ред величина)  да један трут преда матици толико сперматозоида. Није ми познато (а можда ни многима) да су вршена испитивања у виду анкета на основу чега би се добио приближан закључак.
Nema naučnog, ili bilokakvog socijalnog ispitivanja, koje bi potkrepilo tvrdnju. Čisto razgovor sa određenim brojem ljudi i njihove reakcije, kao i pitanje "A zašto onda..."
Citat
Питам са освртом на то да је у часопису Пчелар писано о томе и да вероватно предавачи на предавањима износе тај податак.
Nažalost, ne čitam taj reklamni pamflet, koji promoviše lošu investiciju. A nisam ni ranije bio u prilici.
Očigledno, ni drugi se ne ubiše od čitanja...
Na puno predavanja sam prisustvovao i odgledao na YT, ali nijednog predavača ne čuh da to pominje.
Pročitao sam u knjizi brata Adama i jesenas pitao Dr Dolaševića, na predavanju u BUP, što je potvrdio. Na zaprepašćenje3
prisutnih.
Citat
На тек зачетој теми није лако добити одговоре на све недоумице...па очекујемо кориснији приступ теми... Пример би био: како и зашто то закони опстанка налажу спаривање са више трутова (чак и како се то може релативно лако уочити на посматраном друштву). Ипак, сматрам да треба бар са неколико реченица ово образложити. Општа одредница као што је закон опстанка, „неки вирус“ при проблему са друштвом, климатске промене и слично не даје ништа „опипљиво“ у решавању проблема.

Sve će doći na red, samo dok se malo zakuva...
Ali evo - pari se sa više◙trutova, jer to zajednici obezebeđuje sigurniji opstanak. Ako jedan trut nosi lošu genetiku,
to može da bude pogubno. Naravno, tu je i pitanje količine nepokretljivih, deformisanih, pa čak i neživih spermatozoida...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Vojo Brstina Februar 17, 2021, 11:35:58
Ја и даље тврдим да се наша Крајинка пари само са једним трутом.
Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Dragan Šošić Februar 17, 2021, 12:39:07
Као што рекох Душану пре неки дан: уз сво уважавање за твоја запажања замолио бих те да задржимо озбиљност. Али ако је твоје запажање да је то у кошници Родна Воја, онда се може рећи да „имаш нека права“ да тако пишеш, па ти настави. Филозофски гледано, не може се рећи ни да си далеко од истине: када наиђу ненормалне кишурине могуће је...само што такве матице „нису ни за шта“.


Може се видети да у једном друштву и у току једне године може доћи до појаве различитих пчела (жути прстенови или чисто сиве пчеле). Виђао сам то јер та друштва до ситница посматрам сваких 7 дана. Највеће промене се догоде ретко и то је да све пчеле након одређеног времена од сивих прелазе у изразито бројније пчеле са 2 жута прстена. Да ли је то показатељ спаривања са више трутова, закључите сами.



При томе, нисам запазио да трутови од потпуно тамних прелазе у „жућкасте“. О овоме нисам размишљао како настаје, али свакако да постоји објашњење...само што би неко морао да „завирује“ у ДНК, а мени ова диоптрија наочара то не дозвољава (видим, али је то бре људи, толико ситно да нисам сигуран :D ).
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: dusan lazic Februar 17, 2021, 15:29:43
Šole, jesi li imao priliku da vidiš leglo "prave", žute, talijanke?
(ja nisam nikad video)
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Nenad Tucakov Februar 17, 2021, 15:29:57
Trut nosi gene svoje babe i svog dede.
Ako u babinom sparivanju nije bilo žutih ljubavnika, ni trutovi neće biti žuti,
makar mamini ljubavnici svi bili žuti.
Mislim da je to odgovor.
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Dragan Šošić Februar 17, 2021, 16:00:02
Има још нас који „не разумемо“ и очекујемо од  искуснијих пчелара који пчеларе са кошницом Родна Воја (па и тема је: Крајинка матица у кошници Родна Воја...) јаснији допринос разумевању а не само „брдо питања“. Нарочито од пчелара са очигледно добрим познавањем материје
Zahvaljujem na komplimentu.
Citat
Но, не морамо бити искључиви и свако би требао да да допринос бољем познавању и разумевању појава, без обзира на тип кошнице. Јес' да је „питање пола одговора“ (али само у смислу уобличавања одговора) ипак треба поделити сопствена сазнања у мало другачијем облику
Priznajem, negujem taj, malo provokatorski stil komunikacije. A sve u cilju razvoja diskusije.

Citat
ПС

Такође би нас занимало одакле су подаци који говоре да мало ко зна колико (ред величина)  да један трут преда матици толико сперматозоида. Није ми познато (а можда ни многима) да су вршена испитивања у виду анкета на основу чега би се добио приближан закључак.
Nema naučnog, ili bilokakvog socijalnog ispitivanja, koje bi potkrepilo tvrdnju. Čisto razgovor sa određenim brojem ljudi i njihove reakcije, kao i pitanje "A zašto onda..."
Citat
Питам са освртом на то да је у часопису Пчелар писано о томе и да вероватно предавачи на предавањима износе тај податак.
Nažalost, ne čitam taj reklamni pamflet, koji promoviše lošu investiciju. A nisam ni ranije bio u prilici.
Očigledno, ni drugi se ne ubiše od čitanja...
Na puno predavanja sam prisustvovao i odgledao na YT, ali nijednog predavača ne čuh da to pominje.
Pročitao sam u knjizi brata Adama i jesenas pitao Dr Dolaševića, na predavanju u BUP, što je potvrdio. Na zaprepašćenje3
prisutnih.
Citat
На тек зачетој теми није лако добити одговоре на све недоумице...па очекујемо кориснији приступ теми... Пример би био: како и зашто то закони опстанка налажу спаривање са више трутова (чак и како се то може релативно лако уочити на посматраном друштву). Ипак, сматрам да треба бар са неколико реченица ово образложити. Општа одредница као што је закон опстанка, „неки вирус“ при проблему са друштвом, климатске промене и слично не даје ништа „опипљиво“ у решавању проблема.

Sve će doći na red, samo dok se malo zakuva...
Ali evo - pari se sa više◙trutova, jer to zajednici obezebeđuje sigurniji opstanak. Ako jedan trut nosi lošu genetiku,
to može da bude pogubno. Naravno, tu je i pitanje količine nepokretljivih, deformisanih, pa čak i neživih spermatozoida...
„...Јер у томе је мој наук: ко хоће једном да нучи летети, тај мора прво научити стајати и ходати, трчати и успузати се и играти, не научи се у лету летети!“
Фридрих Ниче

Идемо полако редом...(по цитатима и одговорима). Касније ћемо се вратити на тему.

После комплимената, нажалост, често долази отрежњење. Ипак очекујемо опипљивији допринос, али надамо се да ће пристићи током развоја теме.

Провокација је поступак а не видљиви допринос и у том смислу сам написао то што сам написао. Може се човек провоцирати шилом у одређени део тела :), али то му неће бити допринос да постигне рекорд у скоку :) (у даљ или у вис).

Људи који не знају нешто нису мерило за општи закључак који гласи: многи (неки нису многи)... Изабрани су лоши саговорници. Мислим да је то зато што нису прошли почетну обуку за пчелара јер нису ништа прочитали. Читати нешто није вредно помена ако се ништа не запамти. “Само је оно рад где има умора; све остало је само кретање“ речи су једног нашег филозофа (којег су смутљивци гурнули у понор заборава). Читање и учење су две различите ствари.

Одговор на „А зашто онда?“ гласи једноставно: посматрајте, слушајте, омиришите, истрпите (познато, јел' да?).

Рекламни памфлет  Пчелар није био само то. Било је много тога што ваља. Сада можда и јесте, а срећом и ја сам „поштеђен“ да читам (својом вољом), мада то не значи да може бити вредности. Како су почели да се истичу сарадници „евет ефендије“ и ја сматрам да је здраво заобићи. Увек када видим да неко промени нешто добро на нешто са националном назнаком, закључујем да удара на ниске страсти незрелих, са скривеном намером.

Имао сам част да упознам господина Долашевића (касније је постао др и трудим се да тачно износим чињенице :) ). Пили смо кафу (ја пио за њих нисам сигуран – заборавио, шта је ко пио) испод мог „издрнданог“ сунцобрана. Брата Адама нисам имао прилике да упознам... Ипак мислим да је податак о броју сперматозоида из Пчелара (не сећам се тачно да ли је само колико их трут има или колико матица прими и задржи). Ко и када је написао не знам (у добу сам када се трудим да заборављам „због здравствених разлога“ :) ), али с обзиром да сам прочитао само 3 књиге из области пчеларства, не могу поуздано тврдити да је из књига, јер ми је при руци само једна. Ако су се присутни на предавању запањили масовно, онда је то трагично у сваком погледу...

На YT има свега и свачега па се то може посматрати као рекламе у паузи догађаја (не купиш увек добар производ). Како свуда има вредности и ту их може бити. Има шарлатана али има мајстора, па бирај (али што једном рече мој „идеолошки“ противник једну мисао коју је вредно запамтити: треба се поредити са бољима а не са лошијима).

Када је већ реч о YT лако се нађе податак – довољно је у претраживач уписати: trutovi broj spermatozoida…

Међутим људи као људи се не баве тиме (да науче нешто и надограде знање) него пречицама које нуде „леба без мотике“ па ће се увек примити на причу како су тамо неке матице ипак потреба и решење пчеларских невоља...Подсећа ме на чланке који су давно објављени у Пчелару и који су  у смислу откривања „тајне“ зашто багрем не меди (или зашто сунцокрет не меди) – баш тако гласе наслови. И то објаве као неки „допринос пчеларској науци и пракси“ уместо да се рукопис изгужва и баци. Погледати у небо, било је тешко (не мислим у религиозном смислу него да се погледа и прати време и услови у којима се биљке налазе). Али је лик има везу по клановско систему: наш човек. То и данас имамо...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Dragan Šošić Februar 17, 2021, 16:53:03
Šole, jesi li imao priliku da vidiš leglo "prave", žute, talijanke?
(ja nisam nikad video)

Нисам Дуле видео (осим у „новинама“ :) :) :) ) јер је то код нас мало теже. Велико је мешање пчела па се изгубе искључиве особине. Нека одступања код наших жутих постоје али нису судбоносна.

То што нисам имао практичног додира није трагично. Трагичније је што сам написао глупост* (бар ја тако ценим). Иако је одговор на Војину тврдњу „у афекту“ :) ипак је недопустиво да се нешто тврди и остане упамћено или чак упути некога у погрешном правцу.

Тврдња је следећа (једноставно сам уз доручак у један поподне :) оживео неке слике из сећања и схватио да сам написао глупост). Како је код нас интернет  такав да имамо сметње када пада киша, нисам то једноставно избрисао из поруке:

При томе, нисам запазио да трутови од потпуно тамних прелазе у „жућкасте“. О овоме нисам размишљао како настаје, али свакако да постоји објашњење...само што би неко морао да „завирује“ у ДНК, а мени ова диоптрија наочара то не дозвољава (видим, али је то бре људи, толико ситно да нисам сигуран :D ).
Било је и тога, тако да је ово нетачно. Иако није пуно изражено, дешавало се и дешава се.  Као што рекох, написао сам глупост. Е сада, да сам ја део интересних кланова или бар „евет ефендија“ многи би подупирали моју глупост доказима и сличним трицама.

Можда је и боље што сам „одвалио“ јер се може видети како од глупости настају „правци“ размишљања и следе расправе по систему: рече ми један чо'ек.


ПС

Један додатак размишљањима г. Туцакова. Потреба пчела је да имају подгрупе унутар целине.  Неопходна је интеракција "специјализованих" подгрупа (не волим стране изразе и пишем оно што сам давно прочитао, а касније посматрањем потврдио)... значи, међусобни подстицаји различитих група утичу на потпунији одговор друштва према различитим условима, како у друштву, тако и од споља. Матица спарена са мањим бројем трутова, ако ништа друго испољава нервозу друштва иако вредносно одговара захтевима пчелара (економски значај). То има одређене последице при раду или нешто касније по опстанак друштва.

Непрестано позивање на генетику је непотпун одговор, било ко да га изговори.




*Целе ноћи нисам спавао (промена времена је утицала, а и нека моја размишљања). Онда, јутрос у 6:00 устанем, запалим цигарету и вратим се са намером да одспавам. Али сам укључио ТВ и гледао неку емисију о историји Беча. И ту наведу презимена неких богаташа што ме навело на даље размишљање (сам мозак „шљака“ иако бих ја најпре спавао). Исте породице управљају  и Британијом (и човечнаством – путем криза и ратова јер има вера то допушта). Наравно, не бих даље о томе овде али само да напишем да се понекада у одређеним условима, лако одвали глупост. Чисто као „информацију“...и као неко оправдање.
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Zoran Vučković Februar 17, 2021, 17:24:49
Мени је само драго да се овде може писати са поштовањем и међусобним уважавањем са циљем да се допринесе развоју здраве размене мишљења.
Ми који читамо смо вам захвални.

Може и осврт на тезу да при високим температурама умире велики број сперматозоида у самој матици?

Није за ову тему али ми је увек било индикативно зашто Виен зовемо Беч, Триесте Трст а Тесалоники Солун?
Зашто је Србска Света Гора постала Црна Гора?
За Цариград ми је јасно.
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Vojo Brstina Februar 17, 2021, 22:16:26
Увек различитости донесу некакву корист.
Ако ништа друго сазнање о другачијем мишљењу, без обзира  да ли се са тим мишљењем слажемо.
Истина је да од исте матице имамо различите пчеле, то наравно уопште није спорно а ја сам у дубоком уверењу да су сви сперматозоиди од само једног трута.
Исувише много сам провео посматрајући пчеле и у прегледу нуклеуза, то јест контроли матица у време парења па чак у току једног дана прегледамо до стотину нуклеуза и упишемо на крову, парола се или није. Безброј пута сам видио кончић од трута после парења али никада нисам уочио да после парења матица поново напушта кошницу и иде на парење. То се мени не може десити да не приметим. Више хиљада произведених ројева и матица током задњих петнаестак година и увек прегледи у циљу контроле парења са циљем што бржег појачавања заједница код којих се матица спари и пронесе.
Све што пише и књигама не узимам за озбиљно док то себи не докажем у пракси.
Поштујем податке објављене у разној литератури о количини сперматозоида коју ниси један трут јер немам услове за њихову контролу али за парење матица и број трутова са којим се пари ту сам сигуран да се наша Крајинка пари само са једним трутом.
Наравно поштујем свачије мишљење али и задржавам своје.
Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Nenad Tucakov Februar 18, 2021, 00:42:04
Vele, Vojo, da ona nekoliko partnera izmeni u toku jednog izleta.
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Dragan Šošić Februar 18, 2021, 01:05:33
Може и осврт на тезу да при високим температурама умире велики број сперматозоида у самој матици?
 
Ово је тешко питање за пчеларе практичаре. На ово би требао да одговори неко високо стручан ко је има прилику да проучава и посматра. Ваљда је тај што је поставио такву тезу нешто и објаснио укратко.

Што би оно рекли: нисам гинеколог, али бих могао да погледам... :)

Колико је мени познато, сперматозоид је ћелија. Требало би са тог гледишта и поћи. Живот је структура плус енергија. Ако митотохондрија, која је мали „шпоретић“  или „електро-централа“ ћелије не може да производи енергију ћелија може пропасти. Спреченост да производи енергију може настати ако се поремете услови у којима ћелија (тиме и митохондрије) живе и обављају своју намену. Међу тим условима је и температура, протеини (ензими) ph средине итд.

Имамо живе ћелије које се налазе у некој врсти „складишта“ (семена кесица) којима се мора одржавати живот. Као и све ћелије, требало би да имају нешто као међућелијски простор (са својим садржајем) у који би се испуштали неки остаци метаболизма ћелије. Живот тих ћелија мора потрајати и неопходно је подржавати животне дешавања (животне функције). Приликом поремећаја, дешава се и поремећај и у међућелијском простору (међућелијском ткиву односно супстанци) и то има последице.

Поремећај средине нарушава и одношење остатака који су штетни и то су слободни радикали, односно рекативне вресте кисеоника (РВК). РВК оштећују митохондријске липиде, протеине и митохондријску ДНК. При раду у отежаним условима ове органеле још трпе израженије мутације митохондријског ДНК. При томе се такође троши пуно енергије. Митохондрион (скуп митохондрија) при недостатку енергије покреће и самоуништење ћелије (апоптоза, код природног ткива у уобичајеном поступку или при патолошким стањима). У „нашем“ случају се пре дешава пропадање ћелије и смрт.

Са становишта живих организама, нарочито топлокрвних организама, промене температуре нису прихватљиве јер ћелије раде у уским температурним оквирима. Битно је да јако повећане температуре утичу на структуру, а тиме и улогу и дејство протеина.

Ако посматрамо сперматозоиде у семеној кесици матице при повишеној температури, и то би био патлошки процес јер су наступиле битне промене уобичајеног животног стања. Само што овде нема апоптозе него сперматозоиди изумиру. Нема никаквог циљаног самоуништења него уништења услед погоршања услова. Али можда и постоји апоптоза у неком смислу јер сперматозоиди, вероватно ипак имају животну везу са матицом и може постојати поступак апоптозе да се сачувају остале ћелије, органи или живот матице (не права апоптоза него нешто налик томе).
Поступак који се завршава уклањањем апоптотских тела.

Дешава се да наиђемо на матицу која изненада престаје да носи. Можда се десило нешто налик овоме што пишем али није узрок прејака температура, можда тровање.

Ево, ја се мало правио паметан и ко ово разуме свака му част. :)



ПС

Верујем да ће неко стручан умрети од смеха када прочита ово моје „контеплирање“ :) у покушају да одговорим, али преживећу. С обзиром на мој „аматерски статус и сталеж“ може и мало подсмеха да се поднесе и издржаћу...

Ако није рађен научни рад на ову тему, било би добро да се уради. Само да се избегну обавезни „вируси“. Чим неко нађе протеинске облике одмах прогласи инавазију вируса (и прогласи их за узрок), а протеински облици постоје у сваком пропадајућем организму, нарочито пропадајућем организму који је нешто трпио од споља или изнутра. Исто је са бактеријама.
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Nenad Tucakov Februar 18, 2021, 08:55:54
Razmišljao sam, da li uopšte da se oglasim ponovo, po temi, obzirom da nailazim na dosta negativne reakcije.
No, ipak, osećam potrebu da neka svoja i tuđa razmišljanja podvučem, a neka tuđa blago precrtam... :)

Vezano za pojavu isključivo jednobojnih (recimo sivih) trutova, u zajednici, u kojoj se javljaju podporodice pčela,
različitih boja prstena trbuha, objasnio sam jednostavno, precizno i sasvim tačno.
I da, tu je presudni, u stvari jedini činilac genetika. Potpuni.
Još nisam naišao na naučni rad, koji objašnjava tu boju, uticajem bilo čega drugog.

Skokom uvis sam se bavio i mogao bih pisati o raznoraznim uticajima na postignute rezultate, pa čak i bockanja.
Ljudi su skloni da, izlivom obilne količine adrenalina, ponekad učine i daleko više, od svojih uobičajenih mogućnosti.

Međusobno delovanje potporodica pčela, kolega Šošić vezuje za nasušnu potrebu zajednice, zbog različitih orijentacija,
na izvršenje zadataka. Neki drugi smatraju da u zajednici tinja večiti sukob, među potporodicama. Nemam svoje mišljenje,
ali, kada bih morao da odgovorim, skloniji bih bio verovanju, da sve pčele u zajednici funkcionišu u pravcu opstanka, da
poslove obavljaju u skladu sa potrebama zajednice i da pripadnost potporodici ne igra nikakvu ulogu.

Što se semenih ćelija tiče, osim što su ćelije, treba imati u vidu, da su veoma posebne ćelije, koje se samostalno kreću,
iako nisu samostalni organizmi (npr. bičari), već pripadaju jednom složenijem.
Njihovo osnovno svojstvo, kretanje (kao i posedovanje enzimske "kape", uz čiju pomoć prodiru u neke druge ćelije),
može biti ugroženo različitim uticajima, od kojih je značajan i povišena temperatura.
Bez tog kretanja, nisu u stanju da ostvare svoj jedini zadatak.

O tome je pričao gospodin Dr Dolašević, pa je čak i naveo optimalnu temperaturu, za održavanje njihove živahnosti.

Što se precrtavanja tiče, ljudi, koji su se time bavili (zovu ih naučnim radnicima) utvrdili su da se matica pari sa više trutova u jednom jedinom izletu i čak su to podrobno opisali, snimili itd...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: dusan lazic Februar 18, 2021, 09:54:22
Ej Ljudi, aj sad malo da pčelarimo... :D
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Dragan Šošić Februar 18, 2021, 13:59:20
Лепо сам ја рекао да би требало да на другој теми „контемлирамо“ јер овакве ствари изгледа не занимају народ.


Иако лично мислим да су битне. Када сам запазио да постоји нешто код матица које „збрзе“ спаривање и донео своја закључак, присетим се да има нешто писано на ту тему (реч је о неспареним матицама у изашлом роју или код једног броја матица тихе смене – код друштава која врше лошу тиху смену, како сам је назвао). Седнем, мало прелистам и на основу свега донесем закључак зашто су таква друштва у расулу (врло љута или заостају у развоју – коначно се врло брзо деси и смена матице или чак и друштво пропадне или се сведе на мали број пчела, а то му дође на исто).

Резултат је да (оправдано) :) тврдим да нису све ројеве матице или све матице тихе смене, добре. Међутим и врло искусни пчелари тврде да ројеве матице и даље преносе ројеви нагон и да их због тога избегавају. Не знам који би нагон требало да преносе, можда нагон да прате Премијер лигу.

Било је високостручних текстова у Пчелару за које сам убеђен да их је прочитало неколико људи. Без обзира на то што се може наћи веза у практичном раду и то најозбиљније узимати у обзир.


Људи ипак воле једноставне ствари: митак „антимитак“, шећер „антишећер“ редовно призивање бога у помоћ...и где  и када поставити сатну основу („мистерија“ око које се и данас расправља – „мистерија“ око једне једноставне механичке радње!).

Тако да ћемо полако „смањивати доживљај“...


ПС

Ипак сам убеђен да овакве ствари имају везу са пчеларењем.

Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Nenad Tucakov Februar 18, 2021, 16:15:19
Citat
Било је високостручних текстова у Пчелару за које сам убеђен да их је прочитало неколико људи. Без обзира на то што се може наћи веза у практичном раду и то најозбиљније узимати у обзир.
Na to bi jedan član ovog foruma rekao:
Citat
Није ми познато (а можда ни многима) да су вршена испитивања у виду анкета на основу чега би се добио приближан закључак.
Dobro sam raspoložen, pa se malo šalim...
Molim da mi se ne uzima za zlo.

Šošiću, možemo da smanjujemo doživljaj, a i ne moramo. U pravu si da ljudi vole samo jednostavne stvari, pa
još ako ne moraju da pamte. Biologija pčele se Redovno preskače (tvrdim, iako nisam vršio anketu  :D ), pa posle
pitaju - a koliko dana pre onog, treba ovo? kada da uradim ono? Čak ni ne pitaju zašto...

Ovako, uvek može da im se kaže - pa pisano je o tome, po "onoj" temi...

Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: dusan lazic Februar 18, 2021, 16:36:03
Biologija pčele se mora poznavati.
(ali, vi ste se malo zaneli i ko zna dokle bi...) ;) :D
Ma, sve smo se razumeli...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Zoran Vučković Februar 18, 2021, 17:50:19
Мени увек лепше за читање када се смањује доживљај а повећава међусобно поштовање. Јер остало је још пар нас што пишемо (ја мало уопштеније) а ви мало стручније.
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Vojo Brstina Februar 18, 2021, 18:44:30
Razmišljao sam, da li uopšte da se oglasim ponovo, po temi, obzirom da nailazim na dosta negativne reakcije.
No, ipak, osećam potrebu da neka svoja i tuđa razmišljanja podvučem, a neka tuđa blago precrtam... :)

Vezano za pojavu isključivo jednobojnih (recimo sivih) trutova, u zajednici, u kojoj se javljaju podporodice pčela,
različitih boja prstena trbuha, objasnio sam jednostavno, precizno i sasvim tačno.
I da, tu je presudni, u stvari jedini činilac genetika. Potpuni.
Još nisam naišao na naučni rad, koji objašnjava tu boju, uticajem bilo čega drugog.

Skokom uvis sam se bavio i mogao bih pisati o raznoraznim uticajima na postignute rezultate, pa čak i bockanja.
Ljudi su skloni da, izlivom obilne količine adrenalina, ponekad učine i daleko više, od svojih uobičajenih mogućnosti.

Međusobno delovanje potporodica pčela, kolega Šošić vezuje za nasušnu potrebu zajednice, zbog različitih orijentacija,
na izvršenje zadataka. Neki drugi smatraju da u zajednici tinja večiti sukob, među potporodicama. Nemam svoje mišljenje,
ali, kada bih morao da odgovorim, skloniji bih bio verovanju, da sve pčele u zajednici funkcionišu u pravcu opstanka, da
poslove obavljaju u skladu sa potrebama zajednice i da pripadnost potporodici ne igra nikakvu ulogu.

Što se semenih ćelija tiče, osim što su ćelije, treba imati u vidu, da su veoma posebne ćelije, koje se samostalno kreću,
iako nisu samostalni organizmi (npr. bičari), već pripadaju jednom složenijem.
Njihovo osnovno svojstvo, kretanje (kao i posedovanje enzimske "kape", uz čiju pomoć prodiru u neke druge ćelije),
može biti ugroženo različitim uticajima, od kojih je značajan i povišena temperatura.
Bez tog kretanja, nisu u stanju da ostvare svoj jedini zadatak.

O tome je pričao gospodin Dr Dolašević, pa je čak i naveo optimalnu temperaturu, za održavanje njihove živahnosti.

Što se precrtavanja tiče, ljudi, koji su se time bavili (zovu ih naučnim radnicima) utvrdili su da se matica pari sa više trutova u jednom jedinom izletu i čak su to podrobno opisali, snimili itd...
Па добро. Све је лепо описано.
Додао бих само да су научне тврдње и наука променљивог карактера. 😁
То што је Господ Бог створио, то је лако разумети и све је логично и једноставно.
Наше је само да то покушамо разумети.
Господ сигурно није труту дао толику количину семена тек тако нити је створио матицу којој ће то бити мало.
Ја у природу и у Господа верујем више него у научне претпоставке које мало мало па неко обори у неком новом научном решењу.

Ја сам тврдио да матица само једном излази на парење и ако то никад пре овог Туцаковог писања тј поруке нигде нисам раније прочитао.

То сам тврдио на основу свог искуства у раду са више хиљада произведених и контролисаних парења матица.
Обзиром да сам такође више пута посматрао и парења матица сада сам још више и у још јачем уверењу да се матице наше Крајинске расе пчела паре само са једним трутом.

Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Dragan Šošić Februar 18, 2021, 20:14:21
Razmišljao sam, da li uopšte da se oglasim ponovo, po temi, obzirom da nailazim na dosta negativne reakcije.
No, ipak, osećam potrebu da neka svoja i tuđa razmišljanja podvučem, a neka tuđa blago precrtam... :)

Vezano za pojavu isključivo jednobojnih (recimo sivih) trutova, u zajednici, u kojoj se javljaju podporodice pčela,
različitih boja prstena trbuha, objasnio sam jednostavno, precizno i sasvim tačno.
I da, tu je presudni, u stvari jedini činilac genetika. Potpuni.
Još nisam naišao na naučni rad, koji objašnjava tu boju, uticajem bilo čega drugog.


Skokom uvis sam se bavio i mogao bih pisati o raznoraznim uticajima na postignute rezultate, pa čak i bockanja.
Ljudi su skloni da, izlivom obilne količine adrenalina, ponekad učine i daleko više, od svojih uobičajenih mogućnosti.

Međusobno delovanje potporodica pčela, kolega Šošić vezuje za nasušnu potrebu zajednice, zbog različitih orijentacija,
na izvršenje zadataka
. Neki drugi smatraju da u zajednici tinja večiti sukob, među potporodicama. Nemam svoje mišljenje,
ali, kada bih morao da odgovorim, skloniji bih bio verovanju, da sve pčele u zajednici funkcionišu u pravcu opstanka, da
poslove obavljaju u skladu sa potrebama zajednice i da pripadnost potporodici ne igra nikakvu ulogu.


Što se semenih ćelija tiče, osim što su ćelije, treba imati u vidu, da su veoma posebne ćelije, koje se samostalno kreću,
iako nisu samostalni organizmi (npr. bičari), već pripadaju jednom složenijem.
Njihovo osnovno svojstvo, kretanje (kao i posedovanje enzimske "kape", uz čiju pomoć prodiru u neke druge ćelije),
može biti ugroženo različitim uticajima, od kojih je značajan i povišena temperatura.
Bez tog kretanja, nisu u stanju da ostvare svoj jedini zadatak.

O tome je pričao gospodin Dr Dolašević, pa je čak i naveo optimalnu temperaturu, za održavanje njihove živahnosti.

Što se precrtavanja tiče, ljudi, koji su se time bavili (zovu ih naučnim radnicima) utvrdili su da se matica pari sa više trutova u jednom jedinom izletu i čak su to podrobno opisali, snimili itd...

О скакању у различитим правцима нећемо више :) (надам се). Адреналински „удар“ може бити и штетан ако се не „утроши“ радом мишића...шта ако подбодени само руком трља одређено место и не „ђипи“...Тада то може бити отров за који треба енергије да се одстрани (то додатно оптерећује организам)...па у складу са тим мојим уверењем, изнећу моје примедбе (чисто да утрошим адреналин мада је наведено и нешто што сам ја писао).

Наслеђе које носе (и преносе) трутови је такође део ранијег наслеђа и не видим како је неко оспорио ту тврдњу тиме да боја трутова потиче од...фарбе. Потиче од наслеђа и наравно да су гени у питању. Зато не знамо шта је непрецизно и нетачно да се ово понавља као тврдња.

Постојање подгрупа у сложеној заједници (група пчела које потичу од различитих трутова) је у вези са претходно написаним. Моја запажања су „на линији“ да је то тако. Рећи да је то у правцу опстанка је такође „опште место“...па све те живо тежи опстанку. При томе је разноврсно деловање на корист и бољи развој заједнице (може се лако упоредити са људском цивилизацијом). Има ли ту нешто одређеније као закључак, ако су већ праћена предавања доктора (не мора да значи да је само у том случају тј. на том предавању било речи о томе него мислим на шира поља сазнавања).

Да се подгрупе пчела у заједници теже међусобном „макљању“ не делује ми разумно (мисим на то да тиња стални сукоб). Током еволуције би о створило да одређене групе теже потпуном одвајању, односно сукобима у заједници (као код људи, када неки лик чим мало ојача почне да кује свој новац односно ствара своју државицу и то обично води пропадању већ постојеће и великим делом истородне  и успешне заједнице). Ближе стварности је да се међусобно подстичу на различита деловања и да то води успешнијем опстанку.

А то се може понекада видети и мислим да је једини закључак да је друштво изгубило ту наследну сложеност. Остане група пчела која нема подстицај да се усмери чак ни на покушаје да леглом лажних матица покуша да опстане и са тог легла започне и понеки матичњак (што би водило телетокији – пчела то свесно не зна, а не знамо ни ми на основу дешавања да је то могуће осим теоретски, али то им вероватно „постоји“ у генима). Да ли је одгој матичњака не неподесном леглу само рефлексна радња, не знам. Мислим да сам давно раније наводио случај друштва крцатог медом које је потпуно мировало у првом наставку: око 5 улица је било у некој врсти клубета без икаквих дешавања (престаре пчеле нису узрок јер се прегледом могло видети да је старост пчела задовољавајућа). Нема матице нема легла, нема ни назнака узнемирености...

Свакако не нудим то као искључив доказ (иако то неко сматра) него као појаву коју требе посматрати и тражити доказе.

Иначе, навео сам то (подстицајно садејство различитих наследних подгрупа у друштву) као нешто што сам прихватио на основу личних запажања а потврђивао писањем некога ко је далеко стручнији од мене.

Што се тиче сперматозоида у матици (и питања колеге која се тога тичу) опет видим само „општа места“ (а то је шта је шта је сперматозоид иако сам већ написао да је то ћелија – мис'им... много ми је требало то да закључим). Ако су изношени неки занимљиви подаци, не знам зашто их не саопштити (ја сам у можда безвезном покушају то урадио). Нпр. које су то вредности температура.

 Такође се може приметити да се прво испољавају групе пчела са одликама расе (нпр. сиве пчеле), а касније следи појава пчела са жутим прстеновима (ако се уопште појави јер је то једини начин да ми практичари то уочимо). У складу са тим, мени је занимљиво постоји ли нека врста опни које обједињују сперму појединачних трутова са којима се матица спарила...чисто као занимљив податак. И тако неке ситнице које служе онима који теже да обогате своје знање.



ПС

Које су то „доста негативне реакције“...да знамо да избегавамо ако су неосноване. Ако полазимо од личне сујете или погрешног закључка, нећемо ништа урадити. Верујем да је циљ да нешто више постигнемо.
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Vojo Brstina Februar 18, 2021, 21:27:55
Ако Бог да да будем боље наредних дана и ако ми доктори дозволе да макар мало могу да радим, отворићу неколико кошница Родних Воја па ћемо погледати да ли је кренуло легло.
Надам се да још није али да му је време ових дана.
Мешанци матица укрштени са нашом Крајинком обичном раније крећу са леглом али не мора да значи.
Пчеле су те које одлучују када да покрену легло, када ће исполирати ћелије матици и почети је хранити матичном млечи.
Лета на кошницама углавном су ми широм отворена како би се кошнице расхладиле и како би ноћу кроз те отворе улазио хладан ваздух и расхлађивао мед и унутрашњост кошнице.

Родна Воја је систем кошница у којем препоручујем зазимљавање заједница на три укрштена наставка из више разлога.
Први разлог је да се пчелиње гнездо у зимском периоду подигне што даље од хладне и влажне подњаче.
Други разлог је спречавање продирања светлости према пчелињем гнезду и клубету и трећи је ублажавање наглих климатских промена и подизање или спуштање температура.
Због свега поменутог али и безбедног зимовања ј топлом медном путу и скривеном клубету пчеле безбрижно чекају топло време и након вишедневног уноса полена и јачег продора светлости и топлоте покрећу легло.
То све је сасвим другачије у другим кошницама које пчелама не пружају ове погодности па сам због тога ову тему и назвао Крајинка матица у кошници Родна Воја.

Волео бих да прочитам и искуства других колега који раде са РВ кошницама, наравно и сви други могу да дају своје мишљење и равноправно да учествују у теми.

Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Milan D. Saric Februar 18, 2021, 22:25:51
Војо, код мене је ситуација баш како си описао: широко лето и три укрштена наставка, а и ја планирам за викенд да проверим да ли је кренуло легло. Претпрошле године је легло покренуто око 20. фебруара, прошле године нисам проверавао. Прогноза каже да нам следи две седмице топлијег времена (15-20 степени у мом крају) па сам сигуран да ће залегање кренути, ако већ и није.

Па сходно томе ме занима да ли сада треба сузити лето, када треба избацити први наставак са медишним рамовима, да ли сада треба попунити горња два наставка (да буду са по свих 10 рамова, пошто су јесенас остављени са 8 или 9), да ли их треба препрскати војвиром (или нозевојем) у ово време?

Можда питања нису баш у одговарајућој теми, али се надам правим одговорима. Оно што ћу сигурно урадити, јесте додатно утопљавање одозго и постављање појилица (па зашто да не и замки за прве осе и стршљене). Хвала и свако добро...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Nenad Tucakov Februar 19, 2021, 01:25:46
Citat
Због свега поменутог али и безбедног зимовања ј топлом медном путу и скривеном клубету пчеле безбрижно чекају топло време и након вишедневног уноса полена и јачег продора светлости и топлоте покрећу легло.
То све је сасвим другачије у другим кошницама које пчелама не пружају ове погодности па сам због тога ову тему и назвао Крајинка матица у кошници Родна Воја.
Da li to znači da bi druge rase u RV košnici bile manje bezbrižne i da ne bi zimovale na isti način?
Citat
Које су то „доста негативне реакције“...да знамо да избегавамо ако су неосноване. Ако полазимо од личне сујете или погрешног закључка, нећемо ништа урадити. Верујем да је циљ да нешто више постигнемо.
Pa kompletne poruke, otkako se pokrenula diskusija.
Na primer: postavio si pitanje, ili zaključak (da se ne vraćam) - kako si zapazio da i u pz, gde se vremenom pojavljuju pčele sa žutim targitima, nema i nužne pojave "žutih" trutova i da nisi razmišljao, zbog čega je to tako.
Dobio si odgovor, da precizniji i tačniji ne može biti. Ne vidim, čemu naknadno prežvakavanje, uz pokušaj omalovažavanja tog odgovora.
A komentar da se genetici ne može baš sve pripisati, apsolutno ne pripada onome, o čemu smo  razgovarali.

Isti je slučaj i sa muškim polnim ćelijama. Svi se slažemo da one jesu ćelije, ali se moramo složiti i da su veoma specifične, kako zbog broja (polovina) hromozoma, zbog kretanja i rekao bih, odvojenosti od organizma, u kojem su nastale.
Problem održavanja najpovoljnije temperature muških polnih ćelija, provlači se i kod sisara, pa zato imamo, veoma uočljivu pojavu, da se pri višim temperaturama, organi, koji ih proizvode udaljavaju od tela, dok se u hladnijem okruženju pripijaju uz telo.

Ne znam, kako neko, ko uglavnom ima sive pčele, mogao odrediti kojoj potporodici, koja pripada, ali meni, koji pčelarim
u Banatu, gde se javlja i ukrštanje sivke, sa njenim žutim sojevima, to je već jednostavnije. Ako ne mogu da tačno odredim kojoj
potporodici koja pripada, bar mogu da za poneke tvrdim,da nisu sestre po ocu.
I ne znam šta se podvodi pod različite aktivnosti, za koje sam učen da zavise od starosti pčele, ali mogao sam da zapazim, da u jednu zajednicu, kada se unosi polen, to istovremeno rade i potpuno sive, kao i one sa žutim prstenovima.
O tome, da su potporodice jedne zajednice u sukobu, ne mogu reći ništa više, jer, kako napomenuh, to neki tvrde, pa ako su lagali mene...
A i napisah - nisam sklon da u to verujem.

A skakanje sa teme na temu?
Pa eto, dešava se.
Ako si raspoložen, možemo i malo o povlačenju matičnjaka na neoplođenim jajima, o A.M. Capensis i njenom rešavanju
gubitka matice, ali to nas opet odvlači od osnovne teme - domaće pčele, u Vojinim košnicama.

P.S.
Postoji neka mapa rasprostranjenosti rasa medonosne pčele i ispitivanja, povodom doktorskog rada Ivana Pihlera,
prosto da se čovek pokoleba, u uverenju da je ovde pretežna rasa A.M. Carnica.
Dosta to miriši i na A.M. Macedonicu
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Nenad Tucakov Februar 19, 2021, 01:28:23
A da pri svemu, nisi ni primetio, koliko ti uvažavanje poklanjam, pa u ovim, dosta dugim porukama, nisam
upotrebio nijednu stranu reč, osim, ako mi se neka potkrala...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Vojo Brstina Februar 19, 2021, 09:48:20
Свакако да друге расе пчела не би зимовале на исти начин. Због укрштања саћа опет би зимовале у скривеном клубету али за разлику од наше Крајинке мешанци и сојеви италијанске расе продужују са леглом током октобра и умањују висину медног пута а ако узмемо у обзир и да раније крећу са леглом онда можемо очекивати и чешће избијање на сатоноше током фебруара месеца. У тим случајевима дошло би до брже измене зимских пчела.
Јутрос пре осам сати обишао сам један пчелињак зазимљен у Банату и ослушкивањем заједнице утврдио да је чак и она најслабија заједница у једној РВ кошници која је зазимљена на два наставка још жива а надам се и здрава.
Потежао сам и ону на којој пише да нема пуно хране и она је жива и здрава и у њој је још доста хране.
Испред кошница нема мртвих пчела и ако су могле у претходним данима изнети евентуалне мртве пчеле.
Збег хранилице су још увек хладне па ме такво стање уверава да пчеле још нису кренуле са леглом.
Крајинка матица у Родној Воји још није кренула и досадашњим стањем које се огледа у малој зимској потрошњи хране и преосталим великим залихама хране које нису трошне на непотребно и штетно зимско легло могу да будем презадовољан.

Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Vojo Brstina Februar 19, 2021, 10:11:13
Војо, код мене је ситуација баш како си описао: широко лето и три укрштена наставка, а и ја планирам за викенд да проверим да ли је кренуло легло. Претпрошле године је легло покренуто око 20. фебруара, прошле године нисам проверавао. Прогноза каже да нам следи две седмице топлијег времена (15-20 степени у мом крају) па сам сигуран да ће залегање кренути, ако већ и није.

Па сходно томе ме занима да ли сада треба сузити лето, када треба избацити први наставак са медишним рамовима, да ли сада треба попунити горња два наставка (да буду са по свих 10 рамова, пошто су јесенас остављени са 8 или 9), да ли их треба препрскати војвиром (или нозевојем) у ово време?

Можда питања нису баш у одговарајућој теми, али се надам правим одговорима. Оно што ћу сигурно урадити, јесте додатно утопљавање одозго и постављање појилица (па зашто да не и замки за прве осе и стршљене). Хвала и свако добро...
Са малим кашњењем видех и ову Маланову поруку.
Надам се да ни код тебе још није кренуло легло.
Не бих ти саветовао да избацујеш један наставак него да заједнице остану на три наставка све до почетка багремове паше и се никако не умањује количина саћа и број наставака.
Такође не бих ти препоручио још увек никаква утопљавање обзиром на положај и нмв твог пчелињака. Тек почетком марта може се кренути са утопљавањем заједница.

Приликом првог прегледа који не би требао да буде  детаљан преглед и било какво вађење рамова могу се додати недостајући рамови то јест сатне основе али искључиво на крајња места далеко од клубета.
Том приликом може се утврдити да случајно не бруји нека заједница и да није остала без матице.
Било би пожељно и да се пчеле препрскају са Војвиром.

Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Dragan Šošić Februar 19, 2021, 22:56:35

Citat
Које су то „доста негативне реакције“...да знамо да избегавамо ако су неосноване. Ако полазимо од личне сујете или погрешног закључка, нећемо ништа урадити. Верујем да је циљ да нешто више постигнемо.
Pa kompletne poruke, otkako se pokrenula diskusija.
Na primer: postavio si pitanje, ili zaključak (da se ne vraćam) - kako si zapazio da i u pz, gde se vremenom pojavljuju pčele sa žutim targitima, nema i nužne pojave "žutih" trutova i da nisi razmišljao, zbog čega je to tako.
Dobio si odgovor, da precizniji i tačniji ne može biti. Ne vidim, čemu naknadno prežvakavanje, uz pokušaj omalovažavanja tog odgovora.
A komentar da se genetici ne može baš sve pripisati, apsolutno ne pripada onome, o čemu smo  razgovarali.

Isti je slučaj i sa muškim polnim ćelijama. Svi se slažemo da one jesu ćelije, ali se moramo složiti i da su veoma specifične, kako zbog broja (polovina) hromozoma, zbog kretanja i rekao bih, odvojenosti od organizma, u kojem su nastale.
Problem održavanja najpovoljnije temperature muških polnih ćelija, provlači se i kod sisara, pa zato imamo, veoma uočljivu pojavu, da se pri višim temperaturama, organi, koji ih proizvode udaljavaju od tela, dok se u hladnijem okruženju pripijaju uz telo.

Ne znam, kako neko, ko uglavnom ima sive pčele, mogao odrediti kojoj potporodici, koja pripada, ali meni, koji pčelarim
u Banatu, gde se javlja i ukrštanje sivke, sa njenim žutim sojevima, to je već jednostavnije. Ako ne mogu da tačno odredim kojoj
potporodici koja pripada, bar mogu da za poneke tvrdim,da nisu sestre po ocu.
I ne znam šta se podvodi pod različite aktivnosti, za koje sam učen da zavise od starosti pčele, ali mogao sam da zapazim, da u jednu zajednicu, kada se unosi polen, to istovremeno rade i potpuno sive, kao i one sa žutim prstenovima.
O tome, da su potporodice jedne zajednice u sukobu, ne mogu reći ništa više, jer, kako napomenuh, to neki tvrde, pa ako su lagali mene...
A i napisah - nisam sklon da u to verujem.

A skakanje sa teme na temu?
Pa eto, dešava se.
Ako si raspoložen, možemo i malo o povlačenju matičnjaka na neoplođenim jajima, o A.M. Capensis i njenom rešavanju
gubitka matice, ali to nas opet odvlači od osnovne teme - domaće pčele, u Vojinim košnicama.

P.S.
Postoji neka mapa rasprostranjenosti rasa medonosne pčele i ispitivanja, povodom doktorskog rada Ivana Pihlera,
prosto da se čovek pokoleba, u uverenju da je ovde pretežna rasa A.M. Carnica.
Dosta to miriši i na A.M. Macedonicu
A da pri svemu, nisi ni primetio, koliko ti uvažavanje poklanjam, pa u ovim, dosta dugim porukama, nisam
upotrebio nijednu stranu reč, osim, ako mi se neka potkrala...

Господине Туцаков ако сте којим случајем схватили да желим да вас омаловажим кроз осврт на ваше ставове, рећу ћу вам да ми то није била намера и да се икрено извињавам ако сам вас на неки начин повредио. Могуће је да сам ја „мало претерао“. Наравно,то не значи да повлачим написано, јер је моје писање усмерено на мисао а не на личност, али се чини да сте ви то прихватили по вашим начелима.

„Непрестано позивање на генетику је непотпун одговор, било ко да га изговори.“ Ово што сам написао је у „дубоко“ у постскриптуму и написано је у смислу да то не гурамо у прве редове расправе јер се генетика излизала током употребе па је многи приписују и свакој слабости или пропасти друштва (или друштава) насталој у поступању са друштвом (или друштвима) или при постојању врло лоших услова у природи иако је то одлучујуће за стање друштава. Генетика је једноставно постала поштапалица. Надам се да вас и та реченица није лично погодила.




Нисам приметио да ме уважавате јер ми одавно нисмо на ти. То бих сматрао уважавањем (и односи се искључиво на вас). Мислим да сам ја вас у том смислу уважавао (ако сам случајно начинио пропуст, опет молим за разумевање и извињавам се). Сматрам да сам због најбезазленије шале изгубио пријатеља и то само значи једно: да је то пријатељство каквим сам га ја доживљавао, заблуда.

Некоришћење страних речи није сврха којим би се моја маленкост уважила и одобровољила него је употреба наших речи на општу корист и сматраћу ово шалом (не желим да кажем спрдњом иако личи). Туђице су отров у нашем језику.


ПС

Још једном бих замолио да се на неки начин договоримо и наслову теме у које би се пребациле поруке које нису у складу са темом (с обзиром да има гласова да је ово безначајно, тема би чак могла да се назове Контемплација о матицама, па ако има нас залудних можемо и да наставимо, мада мислим да не треба – јер ће се изгледа, брзо постићи начело ad hominem).

Са овим завршавам у овој теми... а најбоље је било да нисам учествовао у оном што мене, на неки начин, не тиче...извињење свима.
Naslov: Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
Poruka od: Nenad Tucakov Februar 20, 2021, 00:54:04
Citat
Генетика је једноставно постала поштапалица. Надам се да вас и та реченица није лично погодила.
Таман посла, никако...
Мислим да је код мене одигрална изузетну улогу (чему лажна скромност).
Него је та примедба дошла баш у поруци, где се разматра појава чисто наслеђем узрокована.
И мало сам био збуњен, јер запажам свакодневна оправдања и изговоре, везане за климатске промене. А оне су нам донеле просечно
увећање температуре (најпогоднији израз) за око 1/2 Целзијуса, у последњих 100 година (или тако нешто).

Извињавам се, уколико сте моје "тикање" доживели као непоштовање, јер ми то није била намера. Можда сам се превише опустио.
А пријатељи, ко пријатељи, јако чудна сорта...
Мала несмотреност и зачас их изгубиш. Знам то, дешавало ми се...

Да ово би требало пребацити у нову тему, а наслов би могао да буде:
Шоле ВС Неша - тхе финал цоунтдоввн