Не улазим значајно у начин рада Севића, али треба напоменути да и поједина објашњења нису баш добра.
Dakle teorija da prinos u bagremu zavisi od primateljica metoda Sevioca-Hunjadija demantuje u praksi .
O značaju primateljica u vreme paše govorio je danas u Zaječaru predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.On svoje zajednice priprema za pašu tako što što od slabih zajednica oduzima zatvorena legla i njime pojačava jače zajednice.Društva sa većim brojem primateljica donose više meda.Neki pčelari društva za pašu pojačavaju izletnicama tako da posle paše imaju nepovoljnu starosnu strukturu pčela,tj.izletnice koje su posle završene paše nepotrebne.
Миломире Родољуб прича приче које је прочитао негде и то „просипа“ као неку добру теорију. Погледај снимак и уочићеш недоследност у његовом излагању.
Време на снимку 30:55. Ту објашњава да не треба слабити друштва нагло.
Одузимање поклопљеног легла је додатно и опасно слабљење слабих заједница у сваком погледу, ако се то ради у пролеће приликом развоја. Због таквих ствари сам то предавање окарактерисао као безначајно (или глупости у великом делу предавања),
од ове поруке па надаље.
Није добро када „врсни предавач и познавалац праксе“ узима у обзир само одређене моменте. Приматељице имају улогу у врло јакој паши (штета што је увек нема). У просечним пашама и при просечним уносима, велику улогу имају баш излетнице.
Да ли је Родољуб на предавању објаснио како пре свега заустави ројеви нагон и како одржава друштво у радном стању ако багрем мало „помери“ цветање због временских услова (како се "договори" са врло јаким друштвима да се не изроје и сачекају багрем)?
Иначе, излетнице након јаке нектарске паше нису непотребне. Ко ће донети полен за наставак одгоја легла, односно за обнову друштва?