Autor Tema: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....  (Pročitano 15339 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Михаило Мишко Васојевић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 75
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Okruglica
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #15 poslato: Decembar 08, 2017, 22:58:56 »
Dragane ja prihvatam svaku tvoju sugestiju. A tema je podjednako otvorena za sve. Lično bih volio da što više ljudi uzme učešće. Jer malo ruka malena i snaga, a pored ovoliko vrhunskih pčelara na forumu meni je prosto i neprijatno da mnogo pišem. Pozdrav

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #16 poslato: Decembar 08, 2017, 23:12:47 »
Нажалост, не слажем се да учествујем у теми а да пишем ван теме. Слажем се да тема треба да је отворена за све, али не за писање ван теме. Мој одговор се тицао управо мишљења које би било ван теме и договорићу се са администратором како да ово решимо.

Гледаћемо да се настави нит писања и не пореметимо ток написаног.

Ако будем имао шта да кажем, а тиче се наслова (као што сам упозорио да те кошнице нису баш најбоље за пчеларење), ту сам.

Наравно, извињавам се заинтересованима јер је неколико мојих последњих порука сасвим пореметило тему.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže dusan lazic

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 885
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: vojka
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #17 poslato: Decembar 08, 2017, 23:41:54 »
Samo da se priključim...

Van mreže Михаило Мишко Васојевић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 75
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Okruglica
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #18 poslato: Decembar 09, 2017, 00:06:27 »
Da to u 99,99% slučajeva izgleda tako. Ali u ono preostalih slučajeva one naprave krst. Na žalost nemam fotiografije da potkrijepim pa molim ukoliko neko posjeduje neka postavi.

Van mreže Михаило Мишко Васојевић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 75
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Okruglica
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #19 poslato: Decembar 09, 2017, 12:17:19 »
Tehnologija pčelarenja primitivnim košnicama bila je krajnje jednostavna. Svodila se na izradu košnice koja je bila pčelareva imitacija divljeg pčelinjeg staništa s tom razlikom da je zajednička osobina bila da sve varijante primitivnih košnica nijesu imale dno, već su postavljane na neku prirodnu podlogu, najčešće dasku ili kamenu ploču. Neke od primitivnih košnica nijesu imale ni poklopca pa je i odozgo dolazio najčešće drveni poklopac na koji se stavljao poveći kamen, kao osiguranje da ih ne oduva vjetar. Vrškare i pletare i košnice od keramike (kakve su pravljene u Makedoniji!? -mada ne znam nikog ko je o njima detaljnije pisao) imale su sveden vrh i njima nije bio potreban poklopac. Umjesto poklopca u dubine i daščare postavljan je pri vrhu krst sa kojeg bi novonaseljeni roj počinjao izvlačenje saća. Najcjenjenije su bile dubine od jelovog ili nekog drugog zimzelenog drveta, osim čempresa za koji se vjerovalo da je otrovan. Gdje nije bilo zimzelenog drveća moglo je i listopadno stablo da se iskoristi, opet osim gorkog jasena i topole, za koje se smatralo da su otrovne i za pčele i za med koji bi se iz takvih košnica vadio. Sa košnica se obacezno skidala kora da se ispod nje ne bi krili mravi, paukovi i drugi insekti. Kad bi roj bio useljen košnica je postavljana na svoje stalno mjesto i lijepljena za podlogu mješavinom tijesta i pepela ili gline. Istom smjesom lijepljene su i eventualne pukotine, a zatvaranje pukotina vršeno je po potrebi istom smjesom i tokom cijele godine.
Naseljavanje košnice počinjalo je stavljanjem pčelinje ljubičice i malo meda u unutrašnjost košnice i ubacivanjem prirodnog roja. Tako je nova pčelinja zajednica započinjala život, a završavala je tako što bi gotovo cijela zajednica bila žrtvovana prilikom vađenja meda.
Zapravo takvo ekstenzivno pčelarenje bilo je uslovljeno između ostalog i zbog neimanja sredstava zaštite od uboda pčela. No to ne znači da stari pčelari nijesu znali šta se dešava unutar pčelinjih zajednica i da nijesu u skladu sa prirodnim pčelinjim ciklusom usklađivali i svoje aktivnosti.

Van mreže Михаило Мишко Васојевић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 75
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Okruglica
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #20 poslato: Decembar 09, 2017, 13:21:48 »
Napraviću jednu malu digresiju povodom lijepljenja dubina. Nijesu svi pčelari bili pobornici zatvaranja košnice i svođenja njenog leta na jedini otvor za komunikaciju sa prirodom.  Naprotiv bilo je i onih koji su tvrdili da pčelama takva zatvorena košnica smeta. Moj pokojni otac je govorio da se najbolja i najjača društva sa najviše meda kriju upravo u kako je govorio prslim i raspuklim košnicam gdje su pukotine bile nezatvorene. To povezujem i s današnjom pričom o ventilaciji u košnici, pričom o otvorenim podnjačama i sl. Uglavnom mišljenja su i onda kao i danas bila podijeljena.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #21 poslato: Decembar 09, 2017, 18:29:44 »
Napraviću jednu malu digresiju povodom lijepljenja dubina. Nijesu svi pčelari bili pobornici zatvaranja košnice i svođenja njenog leta na jedini otvor za komunikaciju sa prirodom.  Naprotiv bilo je i onih koji su tvrdili da pčelama takva zatvorena košnica smeta. Moj pokojni otac je govorio da se najbolja i najjača društva sa najviše meda kriju upravo u kako je govorio prslim i raspuklim košnicam gdje su pukotine bile nezatvorene. To povezujem i s današnjom pričom o ventilaciji u košnici, pričom o otvorenim podnjačama i sl. Uglavnom mišljenja su i onda kao i danas bila podijeljena.

Ево да се и ја мало укључим у тему...

Мислим да се у тим распуклим кошницама лакше одржава пчелама потребна микроклима. Изгледа мало контрадикторно али је тако...

У кошницама које су шупље на све стране далеко је мање влаге током зиме и пролећа и те заједнице се брже развијају а касније када ојачају оне затворе све отворе на меру која им одговара... У сваком случају оне не затварају отворе како би их ми ( већина пчелара) затворили.

Ту је бољи доток изузетно важног кисеоника за легло. И ту су заиста и по мом чврстом убеђењу најбоља и најздравија друштва на пчелињаку..

Идемо даље, ваљда не морамо око свега да се сложимо, па ћу ја овог пута да изнесем неке ситнице са којим се не слажем. А оне су око оног:
 
Dragane Turci dođu ko kalem. Naslijedili su tradiciju mnogih naroda koji su njima bili strani ili po krvi ili po vjeri ili po oboje. Uostalom sudbina svih varvara je da se na kraju civilizuju. To je bila i naša sudbina.

Судбина српског народа је била да су увек свима попуштали и били мање варвари од свих осталих народа па су тако пре 4-5-6
 миленијума истеребљени са територије Азије и Африке а почетком претпрошлог и прошлог миленијума и на територији данашње Европе па даље током векова преточени су у мноштво других народа и од њих су настали већима данашњих европских народа.
Последњих векова претрпошлог миленијума нестали су скоро сви срби узимајући туђе неславенске језике док је значајан број задржао још само славенски језик али не и националност и веру. Остали су само неки обичаји и имена река, језера, планина, градова и села. наравно огроман бој тих назива је промењен али хвала Богу још увек постоје трагови и стара имена сви тих промењених назива српских градова, села, река и планина која су добијали по својим српским именицама.
Током прошлог миленијума такође се наставила десрбизација Европе и других континената. Чак и током последњих пар векова имамо тотално преливање српског народа у друге и ставарање нових народа од којих су већина поред промене вере и добијања нове нације задржале још само језик и српске обичаје.  Многи су још задржали веру али су језик и националност променили.

Значи ми смо најмекши, најпопустљивији народ на свету који хиљадама година више поштује туђе него своје.
Најгоре од свега је што све нове нације настале од срба које још говоре српским ( а називају га и којекаквим другим именима свестрано потпомогнуте старим српским а сада новим народима са туђим језиком) уместо да се враћају својим српским коренима постају највећи непријатељи тек нешто мало преосталог српског народа.

Значи да смо били варвари као остали народи сада би сви становници Европе говорили српским језиком и изјашњавали се као срби, управо зато што је већина некадашњег европског становништва била српског порекла.
Не, ми смо се претопили у све друге народе а претапање и преливање се убрзано наставља...
Праву истину су неки сакривали и покушали потпуно сакрити али ипак нису и потпуно сакрили...

Пошто ово није форум на коме треба да пишемо о политичким темамам молим све присутне да не кренемо у политику која је на форуму по правилнику забрањена.
Као домаћин Форума Кошница Воја а ради истине о нашем српском народу морао сам да наведем неке историјске чињенице.

Е сада мало о пчелама крсоношама...  :D

Дође у госте један пчелар з Црне Горе заправо пчелар Симо Милановић из Херцег Новог код своје сестричине у Ново Милошево и пошто је други трећи дан питао има ли неко од пчелара овде у Новом Милошеву тако га упутише моји пријатељи а његова сестричина и зет код мене.
Када смо попили кафу и мало попричали о пчелама испричам ја свом новом пријатељу и госту Симу-Сими да сам ја конструисао неку нову кошницу коју сам прилагодио потребама наше расе пчела као и величини клубета наше расе пчела где су рамови нижи од висине клубета и међусобно укршетни у сваком наставку.
Имаш ли ти таквих кошница овде негде да ја то видим упита мој нови пријатељ Симо, имам кажем ето их ту у башти иза куће.
Када смо отворили прву кошницу и када је Симо видио како је у њима саће укрштено и пчеле запоселе два укрштена наставка Симо у чуду каже па ово су пчеле КРСТАЧЕ! Нисам ваљда погрешио како их је он назвао када их је видио. Мислим да их је назвао крстаче мада је потпуно исто и да их је назвао крстоношама. Ништа није грешка и ако је он погрешио у називу или ако са ја погрешно запамтио.
Кажем Сими, нису то крстаче него обичне наше пчеле крајинске расе а само сам им ја укрстио рамове и конструисао кошницу са укршеним рамовима. 
Тада Симо рече, наши стари, отац па и ђедови сви су били пчелари и сви су горе у брдима петнаестак или двадесетак километара изнад мора у брдима пчеларили и када би одсекли неки дуб ( храст ) где би нашли пчеле у укршеном саћу ту налазили највеће количине најквалитетнијег меда а те пчеле звали су крстаче.
Када би склонили-покидал мед и саће видели би где год је у дубу био чвор ту би пчеле започеле укрштање саћа.
Из тих дубова би увек било доста ројева а у њима би се налазило највише меда...

Тема је одлична и не замерите што сам узео мало више простора у овој поруци..

Поздрав драгом пријатељу Мишку покретачу ове тема али и свим другим драгим пријатељима који учествују у теми и прате ову тему.. 
« Poslednja izmena: Decembar 09, 2017, 18:56:17 od strane Vojo Brstina »
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Anto Dankić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 838
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Slavonski Brod, Jelas
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #22 poslato: Decembar 09, 2017, 19:02:38 »
Ja bih se ipak prije složio sa Šošićem da vrškare treba držati kao ukras bez pčela ili u najmanju ruku naseliti, utjerati u rojevi nagon i razrojiti baš iz razloga što je nezgodna za tretiranje a danas držati neko pčelinje društvo bez ikakvih tretmana je opasno ne samo po to društvo nego i po okolinu.


P.S. Vojo, razumijem da si domaćin foruma ali pravila foruma baš bi ti trebao prvi poštivati. Skoro da nema teme da nisi ubacio neku "politiku" na 5 strana i onda "nećemo o politici". Srbi... mileniji... Afrika... pa pobogu čovječe. Ovo je moj prvi i zadnji "politički izlet" van teme o pčelarstvu pa ću moliti Administratora da je kasnije obriše da čovjeku ne zagađujemo pčelarsku temu.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #23 poslato: Decembar 09, 2017, 19:22:15 »
Анто пријатељу, у праву си али нас су учили у школама о варварима оно што је одговарало варварским народима попут германа који су Европу настањивали и насељавали после доласка срба на европске просторе, тада углавном српске просторе. И данас после берлинског конгреса уче нас некој германској историји која нема везе са истином...
Историју треба учити од народа који су је писали и записивали пре више хиљада година али никако од данашњих европских народа...

Да није Мишко поменуо варваре и ту сврстао и српски народ као и остале народе не бих ни реч написао... Ми смо изгубљене генерације и боље да се не изјашњавамо о знању и историји наших народа, јер све што знамо, знамо само онолико колико је тамо неком одговарало.
Да је правилником дозвољено сада бих све поткрепио са безброј написаних страница и јасних и необоривих доказа из књига написаних пре берлинског конгреса и нове германске историје а који су вековима скривани на нашим просторима.

Међутим пошто је правилником забрањено нећу даље ...

Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Михаило Мишко Васојевић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 75
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Okruglica
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #24 poslato: Decembar 09, 2017, 19:31:00 »
Gdje čeljad nijesu bijesna nije ni kuća tijesna - ponavljam da meni ne smeta nijedan tekst koji neko postavi na ovoj temi. Zapravo i brojne digresije i retrospekcije doprinose kolokvijalnom tonu koji je i suština ovih naših druženja. Ja sam u okviru svoje struke imao prilike da se upoznam sa teorijom Jovana Deretića o porijeklu Srba. S njom se ne slažem, ali je poštujem. Što se tiče politike o njoj ne bih i poštujem sve ljude bez obzira na njihovu vjeru, naciju i porijeklo. Cijelog vijeka zastupam stav da postoje samo ljudi i neljudi.
A što se tiče krstača ili krstonoša sve što si napisao Vojo ja potpisujem. S tim da sam ja skloniji stavu da postoje ili su postojali sojevi pčela skloniji da grade takvo saće. Mi smo imali jednu takvu iz koje je svaki roj imao takvu da kažem naviku da ukrsti saće. Pa čak i naseljene u savremenoj košnici znale su da naprave karambol sa ramovima. Dakle neko urođeno ponašanje.
Pozdrav svima

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #25 poslato: Decembar 09, 2017, 22:15:10 »
Колеге увек сам се трудио да усмерим свакога да погледа мало шире на проблем. Не ради се ту само о варои. Ето, човек после мог упозорења рече да ће што пре населити вршкару и да она неће бити расадник варое. Неће бити у оној мери у којој се посвети пажња као и код осталих кошница. Познате ствари се не доказују и то је правило.

Не ради се уопште о варои. То је најмањи проблем. Ради се о дугим болестима, као што је пре свега АТЛ европска трилеж па и мешинасто легло.

АТЛ не могу препознати пчелари и када директно посматрају рам, а занима ме како ће то приметити у вршкари.

Мешинасто легло нисам узалуд навео. Ово није често обољење и слабо је приметно у кошници и када се појави (буде понека ћелија заражена). Звао ме пчелар (релативно искусан пчелар) и пожали се на америчку кугу. Погледао сам и видео невероватно много ћелија са мешинастим леглом. Једино што сам могао закључити је да пчелињак уопште и не гледа (осим скидања меда). Ту се наређају наставци (и када пада снег)  и у „заседи“ се чека паша да се пчеле „овршу“. Углавном, остало ми је нејасно како је „запатио“ толико мешинастог легла.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Михаило Мишко Васојевић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 75
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Okruglica
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #26 poslato: Decembar 09, 2017, 23:56:13 »
S obzirom da tema skreće ka tome da su primitivne košnice potencijalna žarišta raznih bolesti ovaj tekst je upravo o tome. Iako bi se dalo pretpostaviti da je pčelarenje dubinama bilo relativno jednostavno sa stanovišta izimljavanja i održavanja pčelinjaka zdravim to na žalost nije bilo tako. I pored toga što su pčelinje zajednice imale na raspolaganju sav med prikupljen tokom godine dešavalo se da veliki broj njih ne dočeka proljeće. Umirale su veoma često uznemiravane od strane glodara jer je veliko leto na tlu ovima omogućavalo nesmetan ulaz. I ne samo glodari već i manje ptice su tokom zimskih i jesenjih dana kad pčelinja zajednica formira čvrsto klube znale da se provuku kroz trouglasto leto, pogotovo ukoliko bi bilo ostavljeno većih dimenzija. Pa i gusteri su znali da ulaze u košnice. Problem je bio i što pčelar nikako nije mogao imati pravi uvid u zalihe hrane. Postojao je način da se nagne košnica pa se smatralo ako je klube nisko pri dnu košnice da i meda ima dovoljno za sigurno izimljavanje. Ukoliko se klube ne bi vidjelo onda je bila pretpostavka i da su zalihe slabe i nedovoljne. Problem je ipak bio što je tada obično i bilo kasno za bilo kakvu pčelarevu intervenciju. A što se tiče bolesti sigurno da je bilo prisutno svega i svačega na pojedinim pčelinjacima, ali tome se jednostavno nije pridavalo mnogo pažnje. Kad bi pčelinja zajednica umrla dubina se čistila vatrom i cijeđom (mješavina pepela i vruće vode), eventualni med cijedio, vosak pretapao... i prodavao i tako vrlo često prekidao lanac zaraze.
Med se i inače vadio za prodaju u jesen "kad u njemu nije bilo crva" odnosno legla ili je količina bila zanemarljiva.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #27 poslato: Decembar 09, 2017, 23:58:28 »
Мишко:"S tim da sam ja skloniji stavu da postoje ili su postojali sojevi pčela skloniji da grade takvo saće. Mi smo imali jednu takvu iz koje je svaki roj imao takvu da kažem naviku da ukrsti saće. Pa čak i naseljene u savremenoj košnici znale su da naprave karambol sa ramovima. Dakle neko urođeno ponašanje. "

Мишко пријатељу,
ја сам убеђен да ће све пчеле и сви ројеви насељени у таквим кошницама попут вршкара или дубина ако имају неке летвице или чворове у тим кошницама то јест могућност укрштања саћа да ће баш све пчеле наше крајинске расе тако градити укрштено саће.

Ја сам то давно приметио код једног пријатеља код кога сам дошао да помогнем око врцања меда у ЛР кошницама где су пчеле у тим збеговима имале слободан простор да граде саће и оне су у неколико кошница на сунцокретовој паши горе попреко рамова изградиле саће и у то саће лагеровале мед.
Одмах сам схватио да су то оне радиле ради себе а не ради пчелара и са основном наменом да им то саће са медом буде акумулатор температуре јер су на тај начин три четвртине централних улица поклопиле са саћем и медом. Схватио сам такође да оне преко тог саћа могу из централних улица где их има више да врше измену са пчелама из крајњих улица када су у клубету током зиме.
Врло често шалим се са пчеларима и кажем им па ето вам Родна Воја вршкара али са покретним рамовима и саћем кога можете контролисати... Наравно да то није и не може бити вршкара али је заиста распоред хране у РВ и ЕВ кошницама постављен кроз око 7 улица а у правцу кретања пчелињег клубета и сличан распореду хране у вршкарама и дубинама. Заправо храна за зимовање је значајније распоређена изнад пчелињег клубета и доступнија пчелама током зиме мада је то ипак слабије у односу на вршкару али ипак слично оном што имамо у дубинама.
Ако опет узмемо у обзир да се и у рамовима не мора стављати сатна основа онда се некако може створити природно пчелиње саће и приближити том изгледу у дубинама или вршкарама.

Немам ни једну вршкару нити дубину кући нити на пчелињаку а управо због немогућности прегледа и страха од којекаквих могућности оболења које Шоле помиње нисам ни имао воље за набављање таквих пчелињих станишта.
Један мој пријатељ из Зрењанина а који је овде члан на нашем форуму нудио ми је на поклон једну вршкару и требало је да само дођем по њу. Био сам на граници, хоћу, нећу али ипак нисам отишао по ту вршкару.
Ипак и да сам отишао по њу вероватно да је не бих никада населио него би остала ненасељена као експонат на пчелињаку.

Поред свага мислим да су вршкаре некада биле од велике користи за пчеларство и посебно док се није појавила вароа.

Надам се да Мишко има доста искуства и знања и да ће нам овде својим писањем наставити са улепшавањем ове теме. Наравно очекујем да се у тему укључе и други драги пријатељи са својим коментарима...

Поздрав драгим пријатељима... 

ПС: Ево већ је стигла Мишкова порука... 
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #28 poslato: Decembar 11, 2017, 10:30:32 »





                      Да и сам дам мали прилог овој интересантној теми.
                      Израз " трмка " као један од назива за кошницу у средњем веку се одржао и до дан данас. Овај назив је први пут употребљен у писаним документима 1353. године у повељи коју је цар Душан , заједно са сином Урошен Нејаким издао серском Митрополиту Јакову и Арханђелском манастиру у Призрену. Том повељом је између осталог дарована црква Св. Николе на Пшини под Кошељем. Повељом се даље наводи да сваки црквени човек који има трмку даје Св. Николи десетак.
                       У самој повељи има још навода о пчеларству но о томе касније.

Van mreže Михаило Мишко Васојевић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 75
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Okruglica
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #29 poslato: Decembar 11, 2017, 13:51:33 »
Вађење меда из кошница раније се oбављало на неки празник, црквени наравно, па је по том црквеном календару постојало више врста меда. Ипак вађење меда је обично било на јесен и мијољски мед (који се вадио око Михољдана) се највише цијенио из тог разлога јер није био црвљав, односно није у њему било легла, ларви. Ово је било посебно важно јер је стара технологија кљукања меда у једном моменту подразумијевала и кување кљука, па ако би се у том кљуку нашле и ларве осим меда и воска то је утицало на квалитет меда. Згњечена маса воска и меда се у металном суду гријала до температура топљења воска, затим се суд склањао са ватре и остављао да се восак као лакши стврдне на површини. Затим би била отварана рупа на воштаној плочи кроз коју је мед цијеђен, односно исипан. Иако нама данас тај мед изгледа неквалитетан, односно таква технологија изгледа веома спорна ранији пчелари су сматрали да је то најбољи зрели мед. Овај мед је могаи и да се чува тако што би још увијек врели садржај казана био изручен у дрвену кацу и тамо остајао да се охлади. Наравно да је восак у додиру са дрвеном кацом стварао танак слој који је имао улогу изолатора, а онда је и охлађени мед могао током зимских мјесеци да се у њему како тако сачува. Овакав мед се називао варени мед или кувани мед.
Мед је вађен и за добрих прољећних паша, али зачудо и није био нешто на цијени, прво јер се тешко чувао, а друго јер је млади видовски мед рачунат у "зелени" или незрели мед. Добијао се тако што би саће било стављано у вреће или вјешано изнад посуде и из њега би се циједио мед. С обзиром да се радило о младом меду и релативно високим температурама овај поступак је био релативно брз, мада спорији од кувања кљука.Иначе се љетњи мед вадио само по потреби, ради лијека или уколико би се указала прилика за продају.