Napraviću jednu malu digresiju povodom lijepljenja dubina. Nijesu svi pčelari bili pobornici zatvaranja košnice i svođenja njenog leta na jedini otvor za komunikaciju sa prirodom. Naprotiv bilo je i onih koji su tvrdili da pčelama takva zatvorena košnica smeta. Moj pokojni otac je govorio da se najbolja i najjača društva sa najviše meda kriju upravo u kako je govorio prslim i raspuklim košnicam gdje su pukotine bile nezatvorene. To povezujem i s današnjom pričom o ventilaciji u košnici, pričom o otvorenim podnjačama i sl. Uglavnom mišljenja su i onda kao i danas bila podijeljena.
Ево да се и ја мало укључим у тему...
Мислим да се у тим распуклим кошницама лакше одржава пчелама потребна микроклима. Изгледа мало контрадикторно али је тако...
У кошницама које су шупље на све стране далеко је мање влаге током зиме и пролећа и те заједнице се брже развијају а касније када ојачају оне затворе све отворе на меру која им одговара... У сваком случају оне не затварају отворе како би их ми ( већина пчелара) затворили.
Ту је бољи доток изузетно важног кисеоника за легло. И ту су заиста и по мом чврстом убеђењу најбоља и најздравија друштва на пчелињаку..
Идемо даље, ваљда не морамо око свега да се сложимо, па ћу ја овог пута да изнесем неке ситнице са којим се не слажем. А оне су око оног:
Dragane Turci dođu ko kalem. Naslijedili su tradiciju mnogih naroda koji su njima bili strani ili po krvi ili po vjeri ili po oboje. Uostalom sudbina svih varvara je da se na kraju civilizuju. To je bila i naša sudbina.
Судбина српског народа је била да су увек свима попуштали и били мање варвари од свих осталих народа па су тако пре 4-5-6
миленијума истеребљени са територије Азије и Африке а почетком претпрошлог и прошлог миленијума и на територији данашње Европе па даље током векова преточени су у мноштво других народа и од њих су настали већима данашњих европских народа.
Последњих векова претрпошлог миленијума нестали су скоро сви срби узимајући туђе неславенске језике док је значајан број задржао још само славенски језик али не и националност и веру. Остали су само неки обичаји и имена река, језера, планина, градова и села. наравно огроман бој тих назива је промењен али хвала Богу још увек постоје трагови и стара имена сви тих промењених назива српских градова, села, река и планина која су добијали по својим српским именицама.
Током прошлог миленијума такође се наставила десрбизација Европе и других континената. Чак и током последњих пар векова имамо тотално преливање српског народа у друге и ставарање нових народа од којих су већина поред промене вере и добијања нове нације задржале још само језик и српске обичаје. Многи су још задржали веру али су језик и националност променили.
Значи ми смо најмекши, најпопустљивији народ на свету који хиљадама година више поштује туђе него своје.
Најгоре од свега је што све нове нације настале од срба које још говоре српским ( а називају га и којекаквим другим именима свестрано потпомогнуте старим српским а сада новим народима са туђим језиком) уместо да се враћају својим српским коренима постају највећи непријатељи тек нешто мало преосталог српског народа.
Значи да смо били варвари као остали народи сада би сви становници Европе говорили српским језиком и изјашњавали се као срби, управо зато што је већина некадашњег европског становништва била српског порекла.
Не, ми смо се претопили у све друге народе а претапање и преливање се убрзано наставља...
Праву истину су неки сакривали и покушали потпуно сакрити али ипак нису и потпуно сакрили...
Пошто ово није форум на коме треба да пишемо о политичким темамам молим све присутне да не кренемо у политику која је на форуму по правилнику забрањена.
Као домаћин Форума Кошница Воја а ради истине о нашем српском народу морао сам да наведем неке историјске чињенице.
Е сада мало о пчелама крсоношама...
Дође у госте један пчелар з Црне Горе заправо пчелар Симо Милановић из Херцег Новог код своје сестричине у Ново Милошево и пошто је други трећи дан питао има ли неко од пчелара овде у Новом Милошеву тако га упутише моји пријатељи а његова сестричина и зет код мене.
Када смо попили кафу и мало попричали о пчелама испричам ја свом новом пријатељу и госту Симу-Сими да сам ја конструисао неку нову кошницу коју сам прилагодио потребама наше расе пчела као и величини клубета наше расе пчела где су рамови нижи од висине клубета и међусобно укршетни у сваком наставку.
Имаш ли ти таквих кошница овде негде да ја то видим упита мој нови пријатељ Симо, имам кажем ето их ту у башти иза куће.
Када смо отворили прву кошницу и када је Симо видио како је у њима саће укрштено и пчеле запоселе два укрштена наставка Симо у чуду каже па ово су пчеле КРСТАЧЕ! Нисам ваљда погрешио како их је он назвао када их је видио. Мислим да их је назвао крстаче мада је потпуно исто и да их је назвао крстоношама. Ништа није грешка и ако је он погрешио у називу или ако са ја погрешно запамтио.
Кажем Сими, нису то крстаче него обичне наше пчеле крајинске расе а само сам им ја укрстио рамове и конструисао кошницу са укршеним рамовима.
Тада Симо рече, наши стари, отац па и ђедови сви су били пчелари и сви су горе у брдима петнаестак или двадесетак километара изнад мора у брдима пчеларили и када би одсекли неки дуб ( храст ) где би нашли пчеле у укршеном саћу ту налазили највеће количине најквалитетнијег меда а те пчеле звали су крстаче.
Када би склонили-покидал мед и саће видели би где год је у дубу био чвор ту би пчеле започеле укрштање саћа.
Из тих дубова би увек било доста ројева а у њима би се налазило највише меда...
Тема је одлична и не замерите што сам узео мало више простора у овој поруци..
Поздрав драгом пријатељу Мишку покретачу ове тема али и свим другим драгим пријатељима који учествују у теми и прате ову тему..