Autor Tema: Крајинка матица у кошници Родна Воја...  (Pročitano 2460 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4102
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #30 poslato: Februar 18, 2021, 18:44:30 »
Razmišljao sam, da li uopšte da se oglasim ponovo, po temi, obzirom da nailazim na dosta negativne reakcije.
No, ipak, osećam potrebu da neka svoja i tuđa razmišljanja podvučem, a neka tuđa blago precrtam... :)

Vezano za pojavu isključivo jednobojnih (recimo sivih) trutova, u zajednici, u kojoj se javljaju podporodice pčela,
različitih boja prstena trbuha, objasnio sam jednostavno, precizno i sasvim tačno.
I da, tu je presudni, u stvari jedini činilac genetika. Potpuni.
Još nisam naišao na naučni rad, koji objašnjava tu boju, uticajem bilo čega drugog.

Skokom uvis sam se bavio i mogao bih pisati o raznoraznim uticajima na postignute rezultate, pa čak i bockanja.
Ljudi su skloni da, izlivom obilne količine adrenalina, ponekad učine i daleko više, od svojih uobičajenih mogućnosti.

Međusobno delovanje potporodica pčela, kolega Šošić vezuje za nasušnu potrebu zajednice, zbog različitih orijentacija,
na izvršenje zadataka. Neki drugi smatraju da u zajednici tinja večiti sukob, među potporodicama. Nemam svoje mišljenje,
ali, kada bih morao da odgovorim, skloniji bih bio verovanju, da sve pčele u zajednici funkcionišu u pravcu opstanka, da
poslove obavljaju u skladu sa potrebama zajednice i da pripadnost potporodici ne igra nikakvu ulogu.

Što se semenih ćelija tiče, osim što su ćelije, treba imati u vidu, da su veoma posebne ćelije, koje se samostalno kreću,
iako nisu samostalni organizmi (npr. bičari), već pripadaju jednom složenijem.
Njihovo osnovno svojstvo, kretanje (kao i posedovanje enzimske "kape", uz čiju pomoć prodiru u neke druge ćelije),
može biti ugroženo različitim uticajima, od kojih je značajan i povišena temperatura.
Bez tog kretanja, nisu u stanju da ostvare svoj jedini zadatak.

O tome je pričao gospodin Dr Dolašević, pa je čak i naveo optimalnu temperaturu, za održavanje njihove živahnosti.

Što se precrtavanja tiče, ljudi, koji su se time bavili (zovu ih naučnim radnicima) utvrdili su da se matica pari sa više trutova u jednom jedinom izletu i čak su to podrobno opisali, snimili itd...
Па добро. Све је лепо описано.
Додао бих само да су научне тврдње и наука променљивог карактера. 😁
То што је Господ Бог створио, то је лако разумети и све је логично и једноставно.
Наше је само да то покушамо разумети.
Господ сигурно није труту дао толику количину семена тек тако нити је створио матицу којој ће то бити мало.
Ја у природу и у Господа верујем више него у научне претпоставке које мало мало па неко обори у неком новом научном решењу.

Ја сам тврдио да матица само једном излази на парење и ако то никад пре овог Туцаковог писања тј поруке нигде нисам раније прочитао.

То сам тврдио на основу свог искуства у раду са више хиљада произведених и контролисаних парења матица.
Обзиром да сам такође више пута посматрао и парења матица сада сам још више и у још јачем уверењу да се матице наше Крајинске расе пчела паре само са једним трутом.

Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2143
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #31 poslato: Februar 18, 2021, 20:14:21 »
Razmišljao sam, da li uopšte da se oglasim ponovo, po temi, obzirom da nailazim na dosta negativne reakcije.
No, ipak, osećam potrebu da neka svoja i tuđa razmišljanja podvučem, a neka tuđa blago precrtam... :)

Vezano za pojavu isključivo jednobojnih (recimo sivih) trutova, u zajednici, u kojoj se javljaju podporodice pčela,
različitih boja prstena trbuha, objasnio sam jednostavno, precizno i sasvim tačno.
I da, tu je presudni, u stvari jedini činilac genetika. Potpuni.
Još nisam naišao na naučni rad, koji objašnjava tu boju, uticajem bilo čega drugog.


Skokom uvis sam se bavio i mogao bih pisati o raznoraznim uticajima na postignute rezultate, pa čak i bockanja.
Ljudi su skloni da, izlivom obilne količine adrenalina, ponekad učine i daleko više, od svojih uobičajenih mogućnosti.

Međusobno delovanje potporodica pčela, kolega Šošić vezuje za nasušnu potrebu zajednice, zbog različitih orijentacija,
na izvršenje zadataka
. Neki drugi smatraju da u zajednici tinja večiti sukob, među potporodicama. Nemam svoje mišljenje,
ali, kada bih morao da odgovorim, skloniji bih bio verovanju, da sve pčele u zajednici funkcionišu u pravcu opstanka, da
poslove obavljaju u skladu sa potrebama zajednice i da pripadnost potporodici ne igra nikakvu ulogu.


Što se semenih ćelija tiče, osim što su ćelije, treba imati u vidu, da su veoma posebne ćelije, koje se samostalno kreću,
iako nisu samostalni organizmi (npr. bičari), već pripadaju jednom složenijem.
Njihovo osnovno svojstvo, kretanje (kao i posedovanje enzimske "kape", uz čiju pomoć prodiru u neke druge ćelije),
može biti ugroženo različitim uticajima, od kojih je značajan i povišena temperatura.
Bez tog kretanja, nisu u stanju da ostvare svoj jedini zadatak.

O tome je pričao gospodin Dr Dolašević, pa je čak i naveo optimalnu temperaturu, za održavanje njihove živahnosti.

Što se precrtavanja tiče, ljudi, koji su se time bavili (zovu ih naučnim radnicima) utvrdili su da se matica pari sa više trutova u jednom jedinom izletu i čak su to podrobno opisali, snimili itd...

О скакању у различитим правцима нећемо више :) (надам се). Адреналински „удар“ може бити и штетан ако се не „утроши“ радом мишића...шта ако подбодени само руком трља одређено место и не „ђипи“...Тада то може бити отров за који треба енергије да се одстрани (то додатно оптерећује организам)...па у складу са тим мојим уверењем, изнећу моје примедбе (чисто да утрошим адреналин мада је наведено и нешто што сам ја писао).

Наслеђе које носе (и преносе) трутови је такође део ранијег наслеђа и не видим како је неко оспорио ту тврдњу тиме да боја трутова потиче од...фарбе. Потиче од наслеђа и наравно да су гени у питању. Зато не знамо шта је непрецизно и нетачно да се ово понавља као тврдња.

Постојање подгрупа у сложеној заједници (група пчела које потичу од различитих трутова) је у вези са претходно написаним. Моја запажања су „на линији“ да је то тако. Рећи да је то у правцу опстанка је такође „опште место“...па све те живо тежи опстанку. При томе је разноврсно деловање на корист и бољи развој заједнице (може се лако упоредити са људском цивилизацијом). Има ли ту нешто одређеније као закључак, ако су већ праћена предавања доктора (не мора да значи да је само у том случају тј. на том предавању било речи о томе него мислим на шира поља сазнавања).

Да се подгрупе пчела у заједници теже међусобном „макљању“ не делује ми разумно (мисим на то да тиња стални сукоб). Током еволуције би о створило да одређене групе теже потпуном одвајању, односно сукобима у заједници (као код људи, када неки лик чим мало ојача почне да кује свој новац односно ствара своју државицу и то обично води пропадању већ постојеће и великим делом истородне  и успешне заједнице). Ближе стварности је да се међусобно подстичу на различита деловања и да то води успешнијем опстанку.

А то се може понекада видети и мислим да је једини закључак да је друштво изгубило ту наследну сложеност. Остане група пчела која нема подстицај да се усмери чак ни на покушаје да леглом лажних матица покуша да опстане и са тог легла започне и понеки матичњак (што би водило телетокији – пчела то свесно не зна, а не знамо ни ми на основу дешавања да је то могуће осим теоретски, али то им вероватно „постоји“ у генима). Да ли је одгој матичњака не неподесном леглу само рефлексна радња, не знам. Мислим да сам давно раније наводио случај друштва крцатог медом које је потпуно мировало у првом наставку: око 5 улица је било у некој врсти клубета без икаквих дешавања (престаре пчеле нису узрок јер се прегледом могло видети да је старост пчела задовољавајућа). Нема матице нема легла, нема ни назнака узнемирености...

Свакако не нудим то као искључив доказ (иако то неко сматра) него као појаву коју требе посматрати и тражити доказе.

Иначе, навео сам то (подстицајно садејство различитих наследних подгрупа у друштву) као нешто што сам прихватио на основу личних запажања а потврђивао писањем некога ко је далеко стручнији од мене.

Што се тиче сперматозоида у матици (и питања колеге која се тога тичу) опет видим само „општа места“ (а то је шта је шта је сперматозоид иако сам већ написао да је то ћелија – мис'им... много ми је требало то да закључим). Ако су изношени неки занимљиви подаци, не знам зашто их не саопштити (ја сам у можда безвезном покушају то урадио). Нпр. које су то вредности температура.

 Такође се може приметити да се прво испољавају групе пчела са одликама расе (нпр. сиве пчеле), а касније следи појава пчела са жутим прстеновима (ако се уопште појави јер је то једини начин да ми практичари то уочимо). У складу са тим, мени је занимљиво постоји ли нека врста опни које обједињују сперму појединачних трутова са којима се матица спарила...чисто као занимљив податак. И тако неке ситнице које служе онима који теже да обогате своје знање.



ПС

Које су то „доста негативне реакције“...да знамо да избегавамо ако су неосноване. Ако полазимо од личне сујете или погрешног закључка, нећемо ништа урадити. Верујем да је циљ да нешто више постигнемо.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4102
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #32 poslato: Februar 18, 2021, 21:27:55 »
Ако Бог да да будем боље наредних дана и ако ми доктори дозволе да макар мало могу да радим, отворићу неколико кошница Родних Воја па ћемо погледати да ли је кренуло легло.
Надам се да још није али да му је време ових дана.
Мешанци матица укрштени са нашом Крајинком обичном раније крећу са леглом али не мора да значи.
Пчеле су те које одлучују када да покрену легло, када ће исполирати ћелије матици и почети је хранити матичном млечи.
Лета на кошницама углавном су ми широм отворена како би се кошнице расхладиле и како би ноћу кроз те отворе улазио хладан ваздух и расхлађивао мед и унутрашњост кошнице.

Родна Воја је систем кошница у којем препоручујем зазимљавање заједница на три укрштена наставка из више разлога.
Први разлог је да се пчелиње гнездо у зимском периоду подигне што даље од хладне и влажне подњаче.
Други разлог је спречавање продирања светлости према пчелињем гнезду и клубету и трећи је ублажавање наглих климатских промена и подизање или спуштање температура.
Због свега поменутог али и безбедног зимовања ј топлом медном путу и скривеном клубету пчеле безбрижно чекају топло време и након вишедневног уноса полена и јачег продора светлости и топлоте покрећу легло.
То све је сасвим другачије у другим кошницама које пчелама не пружају ове погодности па сам због тога ову тему и назвао Крајинка матица у кошници Родна Воја.

Волео бих да прочитам и искуства других колега који раде са РВ кошницама, наравно и сви други могу да дају своје мишљење и равноправно да учествују у теми.

Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Milan D. Saric

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 330
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Добраче - 700мнв (између Голије и Златибора)
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #33 poslato: Februar 18, 2021, 22:25:51 »
Војо, код мене је ситуација баш како си описао: широко лето и три укрштена наставка, а и ја планирам за викенд да проверим да ли је кренуло легло. Претпрошле године је легло покренуто око 20. фебруара, прошле године нисам проверавао. Прогноза каже да нам следи две седмице топлијег времена (15-20 степени у мом крају) па сам сигуран да ће залегање кренути, ако већ и није.

Па сходно томе ме занима да ли сада треба сузити лето, када треба избацити први наставак са медишним рамовима, да ли сада треба попунити горња два наставка (да буду са по свих 10 рамова, пошто су јесенас остављени са 8 или 9), да ли их треба препрскати војвиром (или нозевојем) у ово време?

Можда питања нису баш у одговарајућој теми, али се надам правим одговорима. Оно што ћу сигурно урадити, јесте додатно утопљавање одозго и постављање појилица (па зашто да не и замки за прве осе и стршљене). Хвала и свако добро...

Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1371
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #34 poslato: Februar 19, 2021, 01:25:46 »
Citat
Због свега поменутог али и безбедног зимовања ј топлом медном путу и скривеном клубету пчеле безбрижно чекају топло време и након вишедневног уноса полена и јачег продора светлости и топлоте покрећу легло.
То све је сасвим другачије у другим кошницама које пчелама не пружају ове погодности па сам због тога ову тему и назвао Крајинка матица у кошници Родна Воја.
Da li to znači da bi druge rase u RV košnici bile manje bezbrižne i da ne bi zimovale na isti način?
Citat
Које су то „доста негативне реакције“...да знамо да избегавамо ако су неосноване. Ако полазимо од личне сујете или погрешног закључка, нећемо ништа урадити. Верујем да је циљ да нешто више постигнемо.
Pa kompletne poruke, otkako se pokrenula diskusija.
Na primer: postavio si pitanje, ili zaključak (da se ne vraćam) - kako si zapazio da i u pz, gde se vremenom pojavljuju pčele sa žutim targitima, nema i nužne pojave "žutih" trutova i da nisi razmišljao, zbog čega je to tako.
Dobio si odgovor, da precizniji i tačniji ne može biti. Ne vidim, čemu naknadno prežvakavanje, uz pokušaj omalovažavanja tog odgovora.
A komentar da se genetici ne može baš sve pripisati, apsolutno ne pripada onome, o čemu smo  razgovarali.

Isti je slučaj i sa muškim polnim ćelijama. Svi se slažemo da one jesu ćelije, ali se moramo složiti i da su veoma specifične, kako zbog broja (polovina) hromozoma, zbog kretanja i rekao bih, odvojenosti od organizma, u kojem su nastale.
Problem održavanja najpovoljnije temperature muških polnih ćelija, provlači se i kod sisara, pa zato imamo, veoma uočljivu pojavu, da se pri višim temperaturama, organi, koji ih proizvode udaljavaju od tela, dok se u hladnijem okruženju pripijaju uz telo.

Ne znam, kako neko, ko uglavnom ima sive pčele, mogao odrediti kojoj potporodici, koja pripada, ali meni, koji pčelarim
u Banatu, gde se javlja i ukrštanje sivke, sa njenim žutim sojevima, to je već jednostavnije. Ako ne mogu da tačno odredim kojoj
potporodici koja pripada, bar mogu da za poneke tvrdim,da nisu sestre po ocu.
I ne znam šta se podvodi pod različite aktivnosti, za koje sam učen da zavise od starosti pčele, ali mogao sam da zapazim, da u jednu zajednicu, kada se unosi polen, to istovremeno rade i potpuno sive, kao i one sa žutim prstenovima.
O tome, da su potporodice jedne zajednice u sukobu, ne mogu reći ništa više, jer, kako napomenuh, to neki tvrde, pa ako su lagali mene...
A i napisah - nisam sklon da u to verujem.

A skakanje sa teme na temu?
Pa eto, dešava se.
Ako si raspoložen, možemo i malo o povlačenju matičnjaka na neoplođenim jajima, o A.M. Capensis i njenom rešavanju
gubitka matice, ali to nas opet odvlači od osnovne teme - domaće pčele, u Vojinim košnicama.

P.S.
Postoji neka mapa rasprostranjenosti rasa medonosne pčele i ispitivanja, povodom doktorskog rada Ivana Pihlera,
prosto da se čovek pokoleba, u uverenju da je ovde pretežna rasa A.M. Carnica.
Dosta to miriši i na A.M. Macedonicu

Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1371
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #35 poslato: Februar 19, 2021, 01:28:23 »
A da pri svemu, nisi ni primetio, koliko ti uvažavanje poklanjam, pa u ovim, dosta dugim porukama, nisam
upotrebio nijednu stranu reč, osim, ako mi se neka potkrala...

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4102
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #36 poslato: Februar 19, 2021, 09:48:20 »
Свакако да друге расе пчела не би зимовале на исти начин. Због укрштања саћа опет би зимовале у скривеном клубету али за разлику од наше Крајинке мешанци и сојеви италијанске расе продужују са леглом током октобра и умањују висину медног пута а ако узмемо у обзир и да раније крећу са леглом онда можемо очекивати и чешће избијање на сатоноше током фебруара месеца. У тим случајевима дошло би до брже измене зимских пчела.
Јутрос пре осам сати обишао сам један пчелињак зазимљен у Банату и ослушкивањем заједнице утврдио да је чак и она најслабија заједница у једној РВ кошници која је зазимљена на два наставка још жива а надам се и здрава.
Потежао сам и ону на којој пише да нема пуно хране и она је жива и здрава и у њој је још доста хране.
Испред кошница нема мртвих пчела и ако су могле у претходним данима изнети евентуалне мртве пчеле.
Збег хранилице су још увек хладне па ме такво стање уверава да пчеле још нису кренуле са леглом.
Крајинка матица у Родној Воји још није кренула и досадашњим стањем које се огледа у малој зимској потрошњи хране и преосталим великим залихама хране које нису трошне на непотребно и штетно зимско легло могу да будем презадовољан.

Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4102
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #37 poslato: Februar 19, 2021, 10:11:13 »
Војо, код мене је ситуација баш како си описао: широко лето и три укрштена наставка, а и ја планирам за викенд да проверим да ли је кренуло легло. Претпрошле године је легло покренуто око 20. фебруара, прошле године нисам проверавао. Прогноза каже да нам следи две седмице топлијег времена (15-20 степени у мом крају) па сам сигуран да ће залегање кренути, ако већ и није.

Па сходно томе ме занима да ли сада треба сузити лето, када треба избацити први наставак са медишним рамовима, да ли сада треба попунити горња два наставка (да буду са по свих 10 рамова, пошто су јесенас остављени са 8 или 9), да ли их треба препрскати војвиром (или нозевојем) у ово време?

Можда питања нису баш у одговарајућој теми, али се надам правим одговорима. Оно што ћу сигурно урадити, јесте додатно утопљавање одозго и постављање појилица (па зашто да не и замки за прве осе и стршљене). Хвала и свако добро...
Са малим кашњењем видех и ову Маланову поруку.
Надам се да ни код тебе још није кренуло легло.
Не бих ти саветовао да избацујеш један наставак него да заједнице остану на три наставка све до почетка багремове паше и се никако не умањује количина саћа и број наставака.
Такође не бих ти препоручио још увек никаква утопљавање обзиром на положај и нмв твог пчелињака. Тек почетком марта може се кренути са утопљавањем заједница.

Приликом првог прегледа који не би требао да буде  детаљан преглед и било какво вађење рамова могу се додати недостајући рамови то јест сатне основе али искључиво на крајња места далеко од клубета.
Том приликом може се утврдити да случајно не бруји нека заједница и да није остала без матице.
Било би пожељно и да се пчеле препрскају са Војвиром.

Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2143
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #38 poslato: Februar 19, 2021, 22:56:35 »

Citat
Које су то „доста негативне реакције“...да знамо да избегавамо ако су неосноване. Ако полазимо од личне сујете или погрешног закључка, нећемо ништа урадити. Верујем да је циљ да нешто више постигнемо.
Pa kompletne poruke, otkako se pokrenula diskusija.
Na primer: postavio si pitanje, ili zaključak (da se ne vraćam) - kako si zapazio da i u pz, gde se vremenom pojavljuju pčele sa žutim targitima, nema i nužne pojave "žutih" trutova i da nisi razmišljao, zbog čega je to tako.
Dobio si odgovor, da precizniji i tačniji ne može biti. Ne vidim, čemu naknadno prežvakavanje, uz pokušaj omalovažavanja tog odgovora.
A komentar da se genetici ne može baš sve pripisati, apsolutno ne pripada onome, o čemu smo  razgovarali.

Isti je slučaj i sa muškim polnim ćelijama. Svi se slažemo da one jesu ćelije, ali se moramo složiti i da su veoma specifične, kako zbog broja (polovina) hromozoma, zbog kretanja i rekao bih, odvojenosti od organizma, u kojem su nastale.
Problem održavanja najpovoljnije temperature muških polnih ćelija, provlači se i kod sisara, pa zato imamo, veoma uočljivu pojavu, da se pri višim temperaturama, organi, koji ih proizvode udaljavaju od tela, dok se u hladnijem okruženju pripijaju uz telo.

Ne znam, kako neko, ko uglavnom ima sive pčele, mogao odrediti kojoj potporodici, koja pripada, ali meni, koji pčelarim
u Banatu, gde se javlja i ukrštanje sivke, sa njenim žutim sojevima, to je već jednostavnije. Ako ne mogu da tačno odredim kojoj
potporodici koja pripada, bar mogu da za poneke tvrdim,da nisu sestre po ocu.
I ne znam šta se podvodi pod različite aktivnosti, za koje sam učen da zavise od starosti pčele, ali mogao sam da zapazim, da u jednu zajednicu, kada se unosi polen, to istovremeno rade i potpuno sive, kao i one sa žutim prstenovima.
O tome, da su potporodice jedne zajednice u sukobu, ne mogu reći ništa više, jer, kako napomenuh, to neki tvrde, pa ako su lagali mene...
A i napisah - nisam sklon da u to verujem.

A skakanje sa teme na temu?
Pa eto, dešava se.
Ako si raspoložen, možemo i malo o povlačenju matičnjaka na neoplođenim jajima, o A.M. Capensis i njenom rešavanju
gubitka matice, ali to nas opet odvlači od osnovne teme - domaće pčele, u Vojinim košnicama.

P.S.
Postoji neka mapa rasprostranjenosti rasa medonosne pčele i ispitivanja, povodom doktorskog rada Ivana Pihlera,
prosto da se čovek pokoleba, u uverenju da je ovde pretežna rasa A.M. Carnica.
Dosta to miriši i na A.M. Macedonicu
A da pri svemu, nisi ni primetio, koliko ti uvažavanje poklanjam, pa u ovim, dosta dugim porukama, nisam
upotrebio nijednu stranu reč, osim, ako mi se neka potkrala...

Господине Туцаков ако сте којим случајем схватили да желим да вас омаловажим кроз осврт на ваше ставове, рећу ћу вам да ми то није била намера и да се икрено извињавам ако сам вас на неки начин повредио. Могуће је да сам ја „мало претерао“. Наравно,то не значи да повлачим написано, јер је моје писање усмерено на мисао а не на личност, али се чини да сте ви то прихватили по вашим начелима.

„Непрестано позивање на генетику је непотпун одговор, било ко да га изговори.“ Ово што сам написао је у „дубоко“ у постскриптуму и написано је у смислу да то не гурамо у прве редове расправе јер се генетика излизала током употребе па је многи приписују и свакој слабости или пропасти друштва (или друштава) насталој у поступању са друштвом (или друштвима) или при постојању врло лоших услова у природи иако је то одлучујуће за стање друштава. Генетика је једноставно постала поштапалица. Надам се да вас и та реченица није лично погодила.




Нисам приметио да ме уважавате јер ми одавно нисмо на ти. То бих сматрао уважавањем (и односи се искључиво на вас). Мислим да сам ја вас у том смислу уважавао (ако сам случајно начинио пропуст, опет молим за разумевање и извињавам се). Сматрам да сам због најбезазленије шале изгубио пријатеља и то само значи једно: да је то пријатељство каквим сам га ја доживљавао, заблуда.

Некоришћење страних речи није сврха којим би се моја маленкост уважила и одобровољила него је употреба наших речи на општу корист и сматраћу ово шалом (не желим да кажем спрдњом иако личи). Туђице су отров у нашем језику.


ПС

Још једном бих замолио да се на неки начин договоримо и наслову теме у које би се пребациле поруке које нису у складу са темом (с обзиром да има гласова да је ово безначајно, тема би чак могла да се назове Контемплација о матицама, па ако има нас залудних можемо и да наставимо, мада мислим да не треба – јер ће се изгледа, брзо постићи начело ad hominem).

Са овим завршавам у овој теми... а најбоље је било да нисам учествовао у оном што мене, на неки начин, не тиче...извињење свима.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1371
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #39 poslato: Februar 20, 2021, 00:54:04 »
Citat
Генетика је једноставно постала поштапалица. Надам се да вас и та реченица није лично погодила.
Таман посла, никако...
Мислим да је код мене одигрална изузетну улогу (чему лажна скромност).
Него је та примедба дошла баш у поруци, где се разматра појава чисто наслеђем узрокована.
И мало сам био збуњен, јер запажам свакодневна оправдања и изговоре, везане за климатске промене. А оне су нам донеле просечно
увећање температуре (најпогоднији израз) за око 1/2 Целзијуса, у последњих 100 година (или тако нешто).

Извињавам се, уколико сте моје "тикање" доживели као непоштовање, јер ми то није била намера. Можда сам се превише опустио.
А пријатељи, ко пријатељи, јако чудна сорта...
Мала несмотреност и зачас их изгубиш. Знам то, дешавало ми се...

Да ово би требало пребацити у нову тему, а наслов би могао да буде:
Шоле ВС Неша - тхе финал цоунтдоввн