У том случају је практично немогуће да саће побуђа.
Изгледа да је код тебе ипак у питању патина (условно речено) која се појави на воску. Кажем, једини податак који сам нашао о томе на интернету је само информативног карактера и говори опште о појави цвета воска: То је прашкаста материја која се појави на воску када се восак чува на хладнијем месту, топи се на 39 ⁰С и не зна се баш тачно како се то суштински јавља.
Наводим податке са интернета да би и ти прочитао шта је то, али су ти подаци сиромашни а и нисам нешто много тражио
. Практично је познато по томе што се може видети на сатним основама или на котурима калупљеног воска који стоји на хладном и свако то може видети.
ПС
Знам, зато што сам годинама држао сво саће на тавану (био је рударски посао да се сви наставци подигну горе). Уз то „стубови“ наставака са доње стране су били на на подлогама, тако да су релативно затворени одоздо. Са горње стране је био кров за кошнице или табла иверице.
Наравно дотока ваздуха је било у изобиљу.
Да одржи саће у подобном стању је било довољно струјање кроз ситне шупљине између наставака (подобно стање је да саће не побуђа и остане довољно дуго заштићено од мољца – током пролећа, када знатно отопли и могуће је да мољац крене, већ се све скида и иде на кошнице).