Autor Tema: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....  (Pročitano 15325 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Михаило Мишко Васојевић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 75
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Okruglica
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #30 poslato: Decembar 12, 2017, 16:39:23 »
Trenutak vađenja meda ujedno je i bio kraj pčelinje zajednice, jer je ona morala biti žrtvovana. Pčelar bi u jesen pretresao košnice, što je značilo da bi ostavljao rojeve i sve slabije, odnosno lakše košnice, a one jače, odnosno teže palio snopićom slame. Slama se  podmetala sa donje strane  ulišta i tako bi za par trenutaka cijela pčelinja zajednica stradala. Ovako je zapravo sprovođena jedna negativna selekcija jer su najbolja društva svake godine žrtvovana zbog meda. Pčelarenje na ovaj način  bilo je praktikovano barem  u mom kraju, mada sam slušao da su mnogi pčelari vadili med tako sto bi nožem odsijecali saće sa dna dubine. Pod uticajem savremenog iskustva pčelarenja sa modernim košnicama bilo je i pokušaja da se kod primitivnih košnica interveniše na isti način(dakle odsijecanjem saća sa matičnjacima) i prilikom pojave rojevog nagona, ali to sve nije bitnije uticalo na ograničenja koja su ove primitivne košnice postavljale pred pčelara.
Stoga je jasno da je drugi veliki posao osim medobera bilo zanavljanje pčelinjaka i da se velika pažnja posvećivala hvatanju rojeva. A to je bio vjerujte, pričam iz sopstvenog iskustva, težak i mukotrpan posao. Pčele su se rojile bez najave jer pčelar je samo mogao da pretpostavlja na osnovu spoljašnjih manifestacija koja je u rojevom nagonu i kada će roj izaći. Mnogo puta se dešavalo da roj ipak pobjegne. Skoro svaki pčelar je imao neku svoju teoriju o rojenju, hvatanju i slično da bi pisanje o mnogim stavovima tih naših prethodnika samo mistifikovalo stvari.
Iz dubina su izlazili brojni rojevi, ali obično ni prvjenci nijesu bili baš jaki kao rojevi iz današnjih košnica. O drugencima i ostalima i da ne govorimo jer se često roj sastojao od šake pčela i nekoliko matica. Stoga se dugo čekalo da se razviju i da daju prinos i to pod uslovom da se prethodno ne izroje. Zato kažem da je med tada bio znatno cjenjenija namirnica nego danas.

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #31 poslato: Februar 19, 2018, 10:02:38 »
           
             На првом програму РТС-а је почела да се приказује серија о Немањићима и рађању српске краљевине. Мало је познато да је у то време пчеларство представљало озбиљну привредну грану . У наставку ћу пренети пар текстова , која се мислим уклапа у тему коју је покренуо колега Михаило Мишко Васојевић.

             " Већина српских средњовековних владара су придавали велики значај пчеларству као привредној делатности од које је, поред осталог, држава имала значајне приходе, а касније, по напуштању световне власти у монаштву су се неки од тих владара предано лично бавили пословима у манастирским пчелињацима. Краљевска и манастирска властела поседовали су велике „уљанике“ са кошницама („улишта“). Постоје историјски подаци  који говоре да су владаоци и властела средњевековне Србије својим задужбинама, манастирима, поред осталих добара поклањали и пчелињаке са пчеларима.
            У литератури се наводи податак, да је Стефан Немања (сада већ монах у Хиландару) 1199. године даровао Хиландару, поред осталог, и 4 пчелињака: у Трпезама, Дабшору, Годишеву и Парицама. Са сваким пчелињаком даје и по два пчелара. Међутим, Немања је пре тога 1196. године потписао даровну повељу којом је манастиру Студеница даровао пчелињаке у Расини и Руденици. Подаци о пчеларству које дају Виљем Тирски, уговор о миру између Дубровника и Стефана Немање, уговор између Фридриха Барбаросе и Стефана Немање, а нарочито Немањине даровне повеље, су сведочанства о развијеном пчеларству у држави Немањића. Ова привредна грана ће се у наредним вековима развити до великих размера захваљујући изванредним природним условима за развој пчеларства, великој потрошњи и потражњи меда и воска и способним пчеларима, итд.
            Када се Немања, при крају живота, замонашио у Хиладару византијски цар Алексије III поклонио му је 4 пчелињака у Мелејама на Светој Гори. "

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #32 poslato: Februar 19, 2018, 10:07:31 »



          Нисам успео да поставим текст. Уколико је то могуће молим администратора да текст уреди и учини видљивим јер се то и пар пута раније догађало а ако то није могуће да обрише ову и претходну поруку.

Na mreži Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 390
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #33 poslato: Februar 19, 2018, 10:34:58 »
Текст који се не види у посту:


Већина српских средњовековних владара су придавали велики значај пчеларству као привредној делатности од које је, поред осталог, држава имала значајне приходе, а касније, по напуштању световне власти у монаштву су се неки од тих владара предано лично бавили пословима у манастирским пчелињацима.

Краљевска и манастирска властела поседовали су велике уљанике са кошницама (улишта). Постоје историјски подаци  који говоре да су владаоци и властела средњевековне Србије својим задужбинама, манастирима, поред осталих добара поклањали и пчелињаке са пчеларима.

У литератури се наводи податак, да је Стефан Немања (сада већ монах у Хиландару) 1199. године даровао Хиландару, поред осталог, и 4 пчелињака: у Трпезама, Дабшору, Годишеву и Парицама. Са сваким пчелињаком даје и по два пчелара. Међутим, Немања је пре тога 1196. године потписао даровну повељу којом је манастиру Студеница даровао пчелињаке у Расини и Руденици.

Подаци о пчеларству које дају Виљем Тирски, уговор о миру између Дубровника и Стефана Немање, уговор између Фридриха Барбаросе и Стефана Немање, а нарочито Немањине даровне повеље, су сведочанства о развијеном пчеларству у држави Немањића.
Нека нам живот буде сладак као мед!

Na mreži Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 390
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #34 poslato: Februar 19, 2018, 10:36:01 »
Наставак:

Ова привредна грана ће се у наредним вековима развити до великих размера захваљујући изванредним природним условима за развој пчеларства, великој потрошњи и потражњи меда и воска и способним пчеларима, итд.

Када се Немања, при крају живота, замонашио у Хиладару византијски цар Алексије III поклонио му је 4 пчелињака у Мелејама на Светој Гори.

Нека нам живот буде сладак као мед!

Van mreže Михаило Мишко Васојевић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 75
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Okruglica
Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
« Odgovor #35 poslato: Mart 22, 2018, 10:13:31 »
Прво бих све поздравио. Не стижем од свакодневних обавеза да се пуно бавим пчелама, а камоли да пишем на овој интересантној теми.. Драго ми је да се Горан укључио. Иако ми је струка блиска изучавању српског средњевјековља па се на неки начин њим и бави о пчеларству у том времену знам врло мало. А да не буде да сам ову тему потпуно забаталио, ево пар запажања о вјеровањима старих пчелара. Надам се да ми нећете замјерити што можда одузимам ваше вријеме оваквим писанијама, али старо пчеларство (које је подразумијевало пчеларење са примитивним типом кошница и сасвим другачије тумачење прилика у пчелињим заједницама) заснивало се више на вјеровањима него на чистој пчеларској емпирији. Уосталом савремени човјек је далеко од спекулативних стања духа патријахалног човјека ранијих вјекова, па се и пчелари ових епоха веома разликују.
Дакле, пошто је јуче био први дан прољећа или како се у мом крају тај дан називао "прољетњак" по њему се гледало и каква ће бити наредна година. Пчелари су вјеровали да ако је сунчан да ће бити такво и цијело прољеће, све до Видовадана, да ће бити меда и да пчеле неће бити љуте. Уколико би било облачно и топло вјеровало се да ће се пчеле ројити и напредовати, а ако би било грмљавине да ће бити позних мразева. Е, ако би дувао хладан сјеверни вјетар, или падала хладна киша или не дај Боже снијег, као ове године, сматрало се да ће бити неродна и касна година, да неће бити меда и да ће бити штете у пчелама...
На Божић се износила слама и бацало жито међу улишта ради бољег напретка у пчелама, а на Благовијести се сматрало да су пчеле изимљене па која је до тада остала жива та се и изимила без обзира на временске прилике које слиједе касније током априла...