Суштина није само у прерасподели онога што иначе пропада (куће и имања). Закони се мењају сваког дана и све су лошији. Када се уведу казне (и до доживотне робије) за „политичке“ одлуке ко што је продаја ПКБ-а или продаја земље странцима, продаја државне имовине странциа у бесцење итд. тада ће се ствари мењати. Не постоје основна правила и нема поштовања правила (поштовање закона па и устава).
Ево, гледам на Агро ТВ сталну
промоцију пчеларства...и многи ће рећи да је то успех. Промовише се једна несигурна делатност, а са друге стране се отежава кад год је то могуће. Кажу пчелари да морају поскидати хидрауличне дизалице за палетну сеобу. Уградња се своди на практично немогућу.
Годину дана се решавам
да се задужим и
купим кран за утовар палета. Већ сам купио камион на кредит и замислите да са купио и кран задужујући се, па да стоји у дворишту у блату. Они који су се задужили и уложили у овај високо ризичан посао можда морају да распродају имовину коју су заложили за кредит и да постану бело робље и негде раде за ситан новац.
Мој син је васпитан да ради и заради. Да би селио и пчелињак мора бити брз и ефикасан да би безбедно возио (да не буде преморен од утовара када седа за волан). Један од разлога је и тај што је запослен и зато је додатно неопходна та ефикасност...и
држава која се као залаже да млади остану у Србији им то отежава кад год стигне (линк је према снимку Министарсва финансија).
Један од примера је и то што села морају да плаћају противградне ракете (што је обавеза државе која то неће јер ради у корист осигуравајућих кућа). Док се такве ствари не реше, нема бољитка.
ПС
Мој син Вујадин пристаје да ради напорно јер је васпитан да не распродаје и запусти дедовину: ради напорно у фирми и на пчелињаку. Колико ће у тим напорима успети, питање је. Пре неколико дана је у фирми радио везаних 7 смена. Дошао је кући, одспавао и опет отишао јуче ујутру на посао и док ово пишем још не долази кући (за сад је „везао“ само 4 смене).
После годину дана је напредовао до места заменика техничког директора ( као млади стручњак за електронско управљање је учествовао у изградњи
нове фирме и заслужо поверење). И не седи у канцерији, него већину времена проводи у погону. Мобилни не носи јер је велика бука и стално је у вези са преносним станицама тако да не можемо ни да се чујемо са њим и знамо а је све у реду.
Врло је могуће да ова држава деморалише и отера овог младог и способног и вредног човека.
Иначе, у термоелектрану у Обреновцу (где и ја радим) тешко да може бити примљен. За ово време док лежим, чуо сам да је практично цео млади тим инжењера напустио фирму (отишли у иностранство, а неки и отворили приватне фирме). На упражњена места ће доћи преко партије незаинтересовани или слабо способни инжењери.
Вујадин Шошић (свакако са поносом поново постављам овај линк)