Жао ми је уложеног труда и средстава, надања и љубави.
Закони су нам мекани.
Ја тако пре око 26-27 година купим земљу да бих подигао леп воћњак са око 1000 воћака и да би ту населио пчелињак.
Прве године купим земљу, избушим бунар да бих имао воду, воде било више него одлично за томосову пумпу, па посадим још 153 стабла калемљених шљива. Све рачунам догодине настављам са садњом и осталог дела све до око 1000 стабала воћа.
Све лепо засађено, (153 саднице) нађубрено, заливано, све урађено како треба и до следеће године остало ми је само три млада стабла шљиве, све су лопови покрали.
Те три саднице сам вратио кући и засадио у башту.
Већ следеће године комшије "задругари" са великим тракторима уђу ми у њиву и све преору заједно са бунаром.
Требало је то преживети.
Нисам их тужио, као ни било кога другог за било какву штету а штету ми никада нису платили.
Уништили су ми снове. То је било много важније од свих уложених пара.
После тога сам продао њиву и заборавио на формирање воћњака у Банату.
Поздрав драгим пријатељима...