Да свакакода зависи од бројности. Може се сматрати да сам неопрезно написао да осе праве највећи проблем јер их углавном има више (неопрезност је та што нисам навео да то зависи од подручја – код мене се осе „изненада“ појавиле у огромном броју).
Такође, што се тиче лета, износим моје запажање јер и код мене има прилично стршљенова али сам ретко којег виде да покушава ући у кошницу. Лове испред (нарочито када крене игра младих пчела), лове око опалих воћки на којима су пчеле, лове код појилице. И наравно буде понеки и на воћкама (буде их више на воћкама, али томе не придајем значај).
На воћу их има и дешавало ми се да уберем јабуку и из ње излети стршљен. Направи удубљење у воћки које не видим. Сматрам да сам имао срећу што ме нису напали, јер их нисам притиснуо руком. На напад утиче стисак и они се свакако брани.
Иначе, обарам их на пчелињаку и шаком (не могу се тако нанети никакве повреде стршљену) и ако се упетља у траву могу да га докрајчим. Када их ударам шаком, ни један до сада није покушао да ме нападне, него журно одлети.
Сасвим је друго питање у шуми. Овде се поставља питање колику територију сматра својом и где је гнездо. Гнездо не мора да се види- може бити у шупљини стабла и то је проблем. Када смо код мене секли неке брестове (који се углавном суше), ту су нас нападали, али не у некој већој мери. Само су били мало више навалентни. На крају смо у једном бресту у близини видели да улазе у једну шупљину. Били су агресивнији, јер смо покушавали ми њих да отерамо. Решење је било да их не дирамо и могли смо да наставимо посао уз повећани опрез. Може се претпоставити да је у шуми више усредсређен на то да је нападнут. Друга је ствар на пчелиљаку, где је нагонски више посвећен лову и после мог напада на њега, не узвраћа него наставља да лови. Превише је ловине око њега (пчела) и он иде за својим „послом“ а нагон и потреба гнезда са храном су јаки.
Када сам већ навео брест који смо секли, стршљенови су у кори тог дрвета тражили ларве инсеката. Мислим да су то инсекти који утичу и на сушење бреста. Могло би се рећи да смо ми „напали“ срешљенове и њихов извор хране па се могла очекивати њихова појачана узнемиреност и понеки насртај на нас и уз то гнездо је било ту негде, само што није лако уочљиво.
Углавном, може се закључити да нисмо јасно одредили који део природе припада њима а који нама (ми мислимо да је све наше, а они „мисле“ да је њихово – и бране). Једина разлика је што су они у шуми стално, а човек повремено.
ПС
Што се тиче мрава, нисам ни то приметио као узрок комадања пчела. Мрав има могућност да се завуче под скоро сваки кров, али пчеле које ту видим остају целе иако мрава има свуда. Изузетак је када пчеле покушавају да их уклоне и могу их комадати, али би се то десило углавном када се тело угинулих пчела сасуши. Ако пчеле процене да им не сметају, остају ту на мрежи. Али оса такође мође ући под кров (има витко тело и може се провући). Мрави би „одсецали“ ситније комаде и све изнели. Оса вероватно то исто покушава, али она такође граби већи део и можда не може са тиме да се провуче кроз процеп којим је дошла, тако да делови тела пчела остају на мрежи збега (оса комада пчелу слично стршљену). Ако би се мрави тако хране, то би довело и до угрожавања пчелињег друштва и покушаја да се домогну пчела и из кошнице а то нисам приметио. Тако да сумњам да то мрави чине и никада нисам видео да мрави покушавају да односе те пчеле које несретно заврше на мрежи збега.