Градско пчеларење

[Рајко Борић]

Све је више градова који отворено подржавају градско пчеларење (Торонто, Париз, Амстердам). Код нас је све дозвољено док те неко не пријави. Друга је година како имам 1-2 кошнице у Београду, 3км југоисточно од трга "Славија" па ће некога можда занимати моја искуства.

Добре стране пчеларења у граду:
- нема прскања воћа
- има много разног цвећа и медоносног дрвећа
- волим да погледам у кошницу кад год пролазим кроз двориште

Проблеми:
- прскање комараца: непредвидљиво и решиво једино селидбом
- бука: сви около рокају велике петарде за празнике, као сад например; не разумем зашто то раде и какво им је задовољство али раде масовно; експолозије су сигурно велики стрес за пчеле али не могу да се буним пошто нико ни не зна за њих, башта ми је врло приватна.
- ако било кога около уједе било шта, мора да сам ја крив (ако се сазна; ваљда неће)
- ако ми пошаље неко инспекцију одвешћу пчеле негде на пашу па ћу их вратити назад и тако у круг док некоме не досади; то ме не потреса али је ипак гњаважа.

[drazen.kasapovic]

И мој комшилук је често одушевлјен присуством пчела мада је тај страх потпуно неоправдан.
На жалост још увек морамо да се скривамо.
Ја бих их ставио у дневну собу само да могу

[drazen.kasapovic]

Ево сличица сретних и задоволјних ројића овог лета.

[Vojo Brstina]

Одлична тема, баш ми се свиђа, браво момци!
Осећам да ћемо овде имати доста тога корисног да прочитамо.

Поздрав свима.....

[Ivan Simic 1]

    Ja vec tri godine unazad imam,u toku sezone, i do 10 rojeva na okucnici i terasi drugog sprata koja je okrenuta ka jugu. Rojevi se lepo "napune" medom  u toku cvetanja lipe i drugog parkovskog rastinja.Primetio sam da lipa na podruciju grada jako dobro medi dok medenje one u planini zavisi od vremenskih uslova.
   Ovog leta mi je i jedno drustvo provelo sezonu u gradu i dalo je oko 15 kg meda,uz obezbedjenu zimnicu.
   Blizu moje kuce ima jos nekoliko manjih pcelinjaka.

[Рајко Борић]

Две кошнице у граду, у мојој башти, Вождовац и на тераси стана родитеља, Савски Венац

[sirka pavel]

Kolega,kod tebe u ovom slučaju, ne važi pravilo da se pčelari samo u jednom slažu a to je, da se košnici prilazi sa zadnje strane

[drazen.kasapovic]

Поставио сам један иб нуклеус на три наставка на свој балкончић вероватно на опште одушевљење комшилука.
Нећу га форсирати чекам прави моменат и природне ројеве матичњаке.

[dejan kostadinovic]

Pozdrav prijatelji!
Danas u Novom Sadu,preko puta TEHNOLOSKOG FAKULTETAkod samog pesackog prelaza,u stablu sam primetio jedan roj.Sam otvor kroz  koji pcele prolaze je dosta mali tako da je tesko bilo sta uciniti.Mozda ne bi bilo lose bar tretirati ga protiv varoe?Sta se praktikuje u ovakvim slucajevima i da li postoji nacin da se nekako pcele izmame napolje?

[Jano Supek]

Kolega dejane, kada sam počinjao sa pčelarenjam, onda sam svašta pokušavao, da bi povaćao pčelinjak a da potrošim što manje para. vadio sam pčele iz roletni, iz dimnjaka, peo se na drveće, bez razmišljanja da mogu pasti ali nikad nisam uspeo izvaditi pčele iz neke šupljine ako nisam našao maticu i nju prebacio na ram sa leglom, pa ram malo udaljio od  mesta gde su bile i povadio svo saće. tako sam uspeo da ih nateram da se presele na ramove pa u košnicu. Pošto je sada već kasno za takve radnje a i za tretman varoe je kasno. Ako je bilo varoe, zimske pčele su od nje oštećene i verovatno neće dočekati proleće a ako prežive onda su vredne pažnje jer su prirodno sposobne da se izbore same protiv varoe i raznih bolesti. Možda neko zna neki način da ih izmami napolje, što se mene tiče ja nisam uspeo. Pozdrav

[drazen.kasapovic]

Поздрав колега.
Ти ту не можеш ништа учинити,по мени је најбоље се не уплетати ,евентално покушати ухватити неки рој ако се већ знају оваква места .Наравно да увек дође на идеју да их вади али често однесу само излетницу а то је баш велика корист .
Ја код мене  знам већ 5 станишта пчела на којима оне успешно преживљавају без уплитања човека.
Деси се некад и да страдају али већ исте године га насели други рој.
У граду и околини познајем још доста природних станишта.
Ако се пчеле налазе у дрвету једини начин да се из њега изваде је да се дрво посече.

[Jano Supek]

Jeste poseći drvo, ako je u šumi ali u parku to je šteta.

[Časlav Dobrosavljević]

Nekoliko rojeva sam vadio iz šupljeg drveta na sledeći način:-iznad otvora gde ulaze i izlaze pčele postavi se prazna vrškara poprskana iznutra medom.Od otvora do unutrašnje strane vrškare potavi se traka od satne osnove,takođe namazane medom.Odredi se otprilike vrh šupljine(kuckanjem ili na drugi nčin) pa se sa zadnje strane(suprotno od otvora) izbuši svrdlom rupa dovoljne širine da uđe vrh dimilice Rupa mora dosezati do šupljine da bi dim mogao da dopre do pčela.Obilnim dimljenjem i kucanjem sa strane po šupljem drvetu isteraće te roj iz šupljine,jer će se namamljene medom pčele popeti u trmku tj. vrškaru.Ovo ide relativno lako ako je roj tek naseljen,a ako povuče saće i matica počne da zaleže onda mnogo teže,ali je moguće.

[Никола Маодуш]

Не разумем због чега би неко, у данашње време када су ројеви више него лако доступни, обарао дрвеће само да би увећао пчелињак за једну кошницу.
Људи не размишљају о штети коју наносе ради своје личне користи.
Колико се пчела побије приликом извлачења ројева из природних станишта, а поред тога нисте ни сигурни да ли ћете наћи матицу, да ли ћете је убити у процесу и на крају ако све успете да пребаците у кошницу, нисте сигурни да ли ће рој ту и остати.
По мени нема веће глупости него извлачити ројеве из природних станишта њиховим уништавањем а највише из стабала њиховим обарањем.

[stevanovic sveto]

Zbog ovakvih stvari naše šume su skoro ostale bez pčela, to jest skoro da i nema prirodnih staništa. U Makovištu sam obećao svakom ko nađe stanište u prirodi da mi javi da mu poklonim roj, samo da te pčele u šumi ostavi na miru, ali ne vredi. Prošle godine su oborili jednu poveću bukvu i cer samo da bi došli do malo meda (??) i rojeva, koji uglavnom ne dočekaju proleće. Pozdrav.