Autor Tema: LITERATURA (NE)JEDNAKO PRAKSA??  (Pročitano 3915 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Bojan Nekic

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 35
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Radosin
LITERATURA (NE)JEDNAKO PRAKSA??
« poslato: Novembar 04, 2016, 01:43:42 »
Nasao sam u pcelarskoj literaturi da se u  dvojnom  pcelarenju, rojevi nagon suzbija tako sto zamenimo mesta plodistima.

Konfiguracija dvojnog drustva: podnjaca, plodiste1, maticna resetka, medista dva ili tri,snelgrova daska pa plodiste2, zbeg, krov.

Kad primetimo da je  bilo koje  drustvo od ta dva, u toj konfiguraciji (plodiste1 ili plodiste2) uslo u rojevi nagon, mi jednostavno zamenimo mesta plodistima I preusmerimo pcele iz gornjeg drustva u donje I to je to, resili smo se rojevog nagona!

Meni nije jasno kako je moguce da se  samo  tom operacijom resavamo rojevog nagona??  Sta se to promeni u pcel.drustvu da one promene ”misljenje” posle tog zahvata i NE izroje se?

Unapred hvala.

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Odg: LITERATURA (NE)JEDNAKO PRAKSA??
« Odgovor #1 poslato: Novembar 04, 2016, 07:39:44 »
Nasao sam u pcelarskoj literaturi da se u  dvojnom  pcelarenju, rojevi nagon suzbija tako sto zamenimo mesta plodistima.

Konfiguracija dvojnog drustva: podnjaca, plodiste1, maticna resetka, medista dva ili tri,snelgrova daska pa plodiste2, zbeg, krov.

Kad primetimo da je  bilo koje  drustvo od ta dva, u toj konfiguraciji (plodiste1 ili plodiste2) uslo u rojevi nagon, mi jednostavno zamenimo mesta plodistima I preusmerimo pcele iz gornjeg drustva u donje I to je to, resili smo se rojevog nagona!

Meni nije jasno kako je moguce da se  samo  tom operacijom resavamo rojevog nagona??  Sta se to promeni u pcel.drustvu da one promene ”misljenje” posle tog zahvata i NE izroje se?

Unapred hvala.


Ovo opisano društvo je dvojno ali pod dvojnim možemo da podrazumevamo i  dva odvojena društva čije se pčele ne mešaju samo su stavljena jodno na drugo onda je situacija sledeća. Zamenom mesta se ustvari zamenjuju izletnice. To znači ako je jedno društvo jako i pada u rojno stanje a drugo slabo onda zamenom mesta Jako društvo gubi veliki broj izletnica i tako slabi a slabo društvo dobija veliki broj izletnica. Ako se na taj način znatno smanjio broj pčele u jakom društvu smanjio se broj pčela koje bi trebale da odu u roj i društvo može da odustane od rojenja. Ovo nije sigurna metoda. Ako pak su društva prilično jednaka po snazi onda će se teško zaustaviti rojenje.


Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1371
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: LITERATURA (NE)JEDNAKO PRAKSA??
« Odgovor #2 poslato: Novembar 04, 2016, 08:12:32 »
Nekako, prateći napisano po literaturi i forumima, stalno sam imao utisak da je brojnost mladih, nezaposlenih pčela, u stvari najjači pokretač rojevnog nagona. A u stvari, izgleda da pored toga i "tesnog" životnog prostora ( što je u stvari isto ), celokupna snaga PZ utiče na to da zajednica "želi" da se razdeli...

Valjda zato, ako ih sprečimo pre bagrema, moramo to uraditi i posle ( razrojavanje ), kako ih ne bi "brali" po šljivama... :)

Inače, iskreno sam zadovoljan što nam kolega Šljivić ( čuj - kolega ), posle početnog uopštenog "nastupa", već neko vreme daruje svoju bogatu pčelarsku praksu.

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Odg: LITERATURA (NE)JEDNAKO PRAKSA??
« Odgovor #3 poslato: Novembar 04, 2016, 09:52:22 »
Nekako, prateći napisano po literaturi i forumima, stalno sam imao utisak da je brojnost mladih, nezaposlenih pčela, u stvari najjači pokretač rojevnog nagona. A u stvari, izgleda da pored toga i "tesnog" životnog prostora ( što je u stvari isto ), celokupna snaga PZ utiče na to da zajednica "želi" da se razdeli...

Valjda zato, ako ih sprečimo pre bagrema, moramo to uraditi i posle ( razrojavanje ), kako ih ne bi "brali" po šljivama... :)

Inače, iskreno sam zadovoljan što nam kolega Šljivić ( čuj - kolega ), posle početnog uopštenog "nastupa", već neko vreme daruje svoju bogatu pčelarsku praksu.

Apsolutno je tačno da rojenje izaziva višak mladih pčela koje neznaju šta će sa viškom matične mleči, počinju da jedu i da hrane druge što izaziva bubrenje jajnika i težnja za rojenjem. Da bi se društvo rojilo mora da ima pčele svih generacija starosti koje će da odu a i koje će da ostanu. Iz tog razloga je poznata metoda sprečavanja rojenja ali nije pouzdana "Metoda zamene mesta" gde se u pčelinjaku jako društvo menja sa slabim društvom kako bi se smanjio broj onih koje treba da odu i da ostanu. Ako ta izmena ne uspe onda se vrši nova zamena sledećeg dana sa drugim slabim društvom kako bi se u još jednom pokušaju sprečilo rojenje. Nije to sigurna metoda i treba preduzeti mere da do rojenja ne dodje.

Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1371
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: LITERATURA (NE)JEDNAKO PRAKSA??
« Odgovor #4 poslato: Novembar 04, 2016, 12:29:47 »
Citat
Apsolutno je tačno da rojenje izaziva višak mladih pčela koje neznaju šta će sa viškom matične mleči, počinju da jedu i da hrane druge što izaziva bubrenje jajnika i težnja za rojenjem.

Ne znam zašto me ovo podseti na ljudsku zajednicu... ?
Dok je kriza, svi zbijaju redove, a čim se dobro nakrkaju i obloču, odmah bi da se dele.  :D

Van mreže Bojan Nekic

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 35
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Radosin
Odg: LITERATURA (NE)JEDNAKO PRAKSA??
« Odgovor #5 poslato: Novembar 04, 2016, 19:59:52 »
Da, kolega Sljivicu, dvojna drustva, jedno na drugo razdvojena razdelnom (snelgrovom) daskom, pcele se ne mesaju vec im se mirisi mesaju preko zamrezenog otvora. Manipulacijom letima na toj razdelnoj dasci mozemo da preusmeravamo izletnice iz jednog drustva u drugo.

Shvatio sam, kolega Nenade, koji su uzroci rojevog nagona i trudicu se da uposlim pcele svih starosnih dobi i maticu, naravno, da im ne padne na pamet da se dele. Medjutim, i najboljima se desava da se drustva izroje a kamoli meni pocetniku, posebno kad se trudimo da stvorimo jako drustvo do bagrema.

U literaturi pise, citiram:
"Ako se proceni da je na pocetku glavne pase donje drustvo veoma jako i da postoji opasnost od pojave rojevog nagona, zamenom mesta plodista i usmeravanjem pcela iz gornjeg plodista u donje, potpuno se eleminise pojava rojevog nagona.

Ukoliko se proceni da je potrebno dodati jos jedno mediste u glavnoj pasi to se cini blagovremeno.

Po zavrsetku bagremove pase, odmah po vrcanju meda,zamene se mesta plodistima i usmere se sabiracice iz gornjeg drustva u donje drustvo, manipulacijom dvojnih leta na snelgrovoj dasci, cime se u potpunosti eleminise pojava rojevog nagona kod donjeg (a sada gornjeg) drustva."
 
Dok sam ovo prepisivao, a i posle vasih odgovora  kao da mi je malo nesto jasnije, mada i dalje bi mi dobro doslo pojasnjenje.

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Odg: LITERATURA (NE)JEDNAKO PRAKSA??
« Odgovor #6 poslato: Novembar 04, 2016, 21:31:18 »
da probam da razjasnim ili zakomplikujem. ako ne bude jasno komentarusite pa ću sutra razjasniti

Iz moje brošure "Uticaj uslova na tehnologiju pčelarenja"

Tehnologija pokojnog Ivan Vener, pčelar iz Kupinova
           Uslovi: Veliki broj LR košnica (više stotina), mehanizovano seljenje na više jakih paša, cilj je med, ali je cilj i što manje ljudskog rada.
           Suština ove tehnologije je zazimljavanje u jednom telu koje služi za plodište i sa jednim polunastavkom podbačenim ispod tela, koji predstavlja pokretnu mednu kapu. U avgustu i septembru med iz polunastavka pčele premeštaju u telo i time obezbećuje dobru zimsku zalihu hrane. U ranom prolećnom razvoju pčele iz polunastavka prenose preostali med i tako se stimuliše razvoj. Oko 1.aprila polunastavak se podiže iznad tela odvojen matičnom rešetkom. Unosom ili prihranjivanjem se puni polunastavak koji se ne cedi do 1. avgusta. Medišna tela se dodaju preko polunastavka za bagremovu pašu i cede kad dođe vreme. Posle ceđenja bagremovog meda da se društva ne bi rojila razrajaju se tako što se nova matica u isceđenom nastavku podbaca na pod, preko se dodaje polunastavak sa pčelama, zatim snelgerova daska i na kraju nastavak sa pčelama, leglom i postojećom maticom. Rojenje je završeno. Za suncokretovu pašu figuriraju dva društva ili se spajanjem svodi na jedno jako društvo. Po ceđenju meda polunastavak koji nije ceđen ponovo se stavlja na pod da bi pčele prenele med radi zimske zalihe. Ovakav način rojenja i ovakav način podsticajnog razvoja bez prehranjivanja su svetski noviteti koje niko do sada u svetu nije uradio, a koji u mnogome olakšavaju rad sa velikim brojem košnica. Za razmatranje problematike ovog rada jasno je da je na ovaj način postignut minimalni rad sa velikim brojem društava bilo da se radi o prihranjivanju ili rojenju što i zahteva najviše rada u pčelarstvu.

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Odg: LITERATURA (NE)JEDNAKO PRAKSA??
« Odgovor #7 poslato: Novembar 04, 2016, 21:33:15 »
Nekako, prateći napisano po literaturi i forumima, stalno sam imao utisak da je brojnost mladih, nezaposlenih pčela, u stvari najjači pokretač rojevnog nagona. A u stvari, izgleda da pored toga i "tesnog" životnog prostora ( što je u stvari isto ), celokupna snaga PZ utiče na to da zajednica "želi" da se razdeli...

Valjda zato, ako ih sprečimo pre bagrema, moramo to uraditi i posle ( razrojavanje ), kako ih ne bi "brali" po šljivama... :)

Inače, iskreno sam zadovoljan što nam kolega Šljivić ( čuj - kolega ), posle početnog uopštenog "nastupa", već neko vreme daruje svoju bogatu pčelarsku praksu.

Da dodješ 20.novembra u Starčevo na moje predavanje, pa će mnoge stvari da budu jasnije.

Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1371
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: LITERATURA (NE)JEDNAKO PRAKSA??
« Odgovor #8 poslato: Novembar 04, 2016, 22:03:26 »
Već sam se spremao za Smederevo, ali Starčevo baš zvuči odlično.
Gde i u koje vreme, pa se vidimo?