Autor Tema: Uticaj usloava na tehnologiju pčelarenja  (Pročitano 6394 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Uticaj usloava na tehnologiju pčelarenja
« poslato: Januar 09, 2017, 17:41:56 »
Po zahtevu Mirka Marića odlučio sam da postavim tekst mog rada odnosno predavanja "Uticaj uslova na tehnologiju pčelarenja"

           UTICAJ USLOVA NA TEHNOLOGIJU PČELARENJA

           Kada sam počeo da pčelarim, ja sam od poznatog kruševačkog pčelara Žike Đurića naučio da pčele ne smeju biti gladne i bolesne. Ako se pčelari drže ovog pravila imaće pčele. Ovo je baza pčelarskog znanja koja se nadograđuje tehnologijom pčelarenja. Tehnologija pčelarenja se mnogo razlikuje od pčelara do pčelara u zavisnosti od uslova u kojima oni pčelare. Neki pčelari imaju i pogrešnu tehnologiju pčelarenja, zato treba razmotriti različitosti određenih tehnologija u zavisnosti od njihovih uslova. Ovo ima za cilj da pčelar lično razmotri svoje uslove i eventualno koriguje svoju  tehnologiju pčelarenja.
           Ako je cilj pčelarenja med, onda moramo razmotriti koji faktori utiču na prinos meda. Da bi pčele sakupile med treba da imaju izvor tog meda u medonosnom bilju. Znači prvi faktor od koga zavisi prinos meda je paša bez koje nema meda. Da bi biljke lučile nektar i da bi pčele mogle da iskoriste pašu važni su meteorološki uslovi, kao sledeći važan faktor. Sledeći faktor koji utiče na količinu sakupljenog meda je jako pčelinje društvo. U jakim pčelinjim društvima bolje je odgajanje legla pa je bolji kvalitet pčela i duži životni vek. Broj pčela koji je prisutan u društvu direktno utiče na količinu prinosa. Dobre paše sa velikim dnevnim unosima pčele mogu iskoristiti samo ako košnice imaju medišta odgovarajućeg prostora, što znači da je sledeći važan faktor prostorna košnica. Znanje pčelera u iskorišćenju  paše je od značaja, jer vešt pčelar uspe da pripremi društva da budu jaka, da bi sakupila dosta meda, a da se ne roje.
           Ako razmatramo faktore koji utiču na prinos u određenoj paši, onda možemo reći da su to: broj pčela, količina legla, prostor u košnici, izgrađenost saća, prisustvo matice, prisustvo trutova i drugo. Prinos meda direktno zavisi od broja pčela. Ovo zbog toga što veći broj pčela u društvu odradi više posla: više donese nektara, brže preradi doneti nektar, brže skladišti, više izgradi saća a i kvalitet pčela je u takvom društvu bolji. Iz tog razloga u periodu priprema pčela za pašu preduzimaju se radovi na povećanju količine legla i to onog legla iz kojeg će u vreme paše biti pčele. Što se tiče legla u paši, prinos meda je obrnuto proporcionalan količini legla. Što je legla više to je prinos manji. Ovo je zbog zauzetosti pčela na negovanju (grejanju i hranjenju) legla, kao i trošenju hrane za to leglo. Ako je legla manje, deo kućnih pčela je oslobođen poslova oko  legla i direktno se uključuje u poslove prijema, prerade i skladištenja meda ili na njegovom sakupljanju i donošenju iz prirode. Da bi u paši došlo do smanjenja legla, matici se pred pašu ograničava prostor za polaganje jaja postavljanjem matične rešetke. Znači za pašu treba ograničiti ali ne i ukloniti maticu. Prisustvo matice u društvu je važno zbog radnog raspoloženja. Ako u društvu nema matice onda opada radno raspolaganje i mi pčelari ovu pojavu koristimo kako bi brzo i lako bez otvaranja košnice otkrili u kojoj košnici nema matice. Količina izgraćenog saća u medištu je takođe važna za prinos meda. Ako je količina izgrađenog saća veća onda pčele bez problema lakše i brže deponuju doneti nektar i samim tim imaju više vremena i veće mogućnosti za novi unos. Izgradnja saća u paši znatno ometa pčele u skladištenju donetog nektara. Osim toga da bi pžele lučile vosak neophodna je potrošnja određene količine meda što takođe utiče na smanjeni prinos. Prostor u košnici omogućava pčelama smeštaj nektara, njegovu preradu u med i njegovo skladištenje. Pčelama uvek treba više prostora za skladištenje nektara od prostora za med koji se očekuje da će biti isceđen. Ne smemo zakasniti sa proširenjem prostora u košnici, jer pčele će donositi nektar samo ako imaju mesto gde će ga lagerovati. I prisustvo trutova u određenoj meri doprinosi boljem prinosu meda. Istraživanja su pokazala da se ne treba boriti protiv potrebe pčela za negovanjem trutova, jer prisustvo određenog broja doprinosi boljem radnom raspoloženju pa samim tim i većem prinosu.
           Kada se govori o tehnologiji pčelarenja najbolje je prvo definisati reč ,,tehnologija,,. Tehnologija je skup postupaka i radnji koje treba preduzeti radi ostvarivanja određenog cilja. Znači ako imamo postavljeni cilj pčelarenja treba izabrati najpovoljniji skup postupaka i radnji kako bi cilj bio ostvaren ili jednostavno izabrati tehnologiju koja će da da najbolje rezultate u određenim uslovima. Na izbor tehnologije utiču: paša (jedna ili više, stacionarno ili sa seljenjem), broj i tip košnica, znanje sposobnost i raspoloživo vreme pčelara i cilj pčelarenja (hobi, dodatni prihod ili profesija ili med, drugi pčelinji proizvodi, rojevi i matice).
           Ako bi smo hteli da izvučemo neke osnovne bitne karakteristike tehnologije pčelarenja za DB i LR košnice kao najbrojnije mogli bismo reći sledeće: Za DB košnicu karakteristično zimovanje u plodištu. Prolećni razvoj se postiže dodavanjem satnih osnova između zadnjih ramova sa leglom i ramova sa cvetnim prahom. Za pašu se postavljaju medišta (polumedišta) iz kojih se cedi med. Za LR košnicu je karakteristično zimovanje u plodištu koje se sastoji od dva tela. Prolećni razvoj se postiže okretanjem plodišnih tela kako bi se u gornjem telu stvarao prostor matici za polaganje jaja, odnosno pčelama za skladištenje meda i cvetnog praha. Za vreme paše dodaju se nova tela za medišta, a plodište se ograničava na dva ili na jedno telo u zavisnosti od paše i od cilja koji imamo posle paše.

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Odg: Uticaj usloava na tehnologiju pčelarenja
« Odgovor #1 poslato: Januar 09, 2017, 17:42:57 »
Agaton Miljković,  pčelar iz Kruševca ( nedavno preminuo ).
           Uslovi: Mali pčelinjak, stacionarno pčelarenje, jedina paša je bagremova paša, cilj med, ali je cilj i smanjenje rada na najmanju moguću meru, posebno kod hranjenja pčela zbog starosti pčelara.
           Suština njegove tehnologije je u tome da on deset dana pre očekivanog početka cvetanja bagrema matice iz produktivnih društava zatvara u žičani kavez i ostavlja ih u sredinu lgla. Time dobija: a) Posle 8 dana u košnici više neće biti otvorenog legla, pa prema tome ni trošenje hrane na njegovo odgajanje. b) Prekida se ciklus razvoja varoe, jer više nema prostora za polaganje jaja. v) Izleganjem mladih pčela povećava se prostor u plodištu za smeštaj meda, oslobađa se veliki broj hraniteljica za druge poslove u košnici pre svega na prijemu i skladištenju dodatog nektara. g) Smanjuje se potreba za grejanjem legla što dodatno još oslobađa kućne pčele koje se po potrebi mogu preorjentisati i na izletničke poslove. Po završetku bagremove paše, kada med bude zreo, Agaton cedi med, a matice oslobađa uz istovremeno oduzimanje po dva dobro napunjena i poklopljena okvira iz plodišta za zimsku rezervu. Na mesto oduzetih okvira ubacuje dve satne osnove u sredinu košnice. Matica brzo zaleže slobodno saće i satne osnove koje pčele brzo izgrade. Matice se zatim menjaju novim mladim i kvalitetnim, ili zrelim matičnjakom, jer matice koje su bile zatvorene gube na kvalitetu. Da matice nisu zatvarane u kavez, pčelar bi posle bagremove paše imao veliku količinu pčela, koje bi trošile postojeće zalihe meda bez mogućnosti da nešto donesu. Meda bi u medištu bilo mnogo manje, i morao bi za zimu da ih prilično hrani.
           Žika Đurić, pčelar iz Kruševca ( nedavno preminuo ).
           Uslovi: Pčelinjak sa oko 130 košnica, stacionarno pčelarenje sa dve paše (bagremova i livadsko-šumska), cilj je med ali i rojevi za koje ima tržišta i pre se materijalizuju u novac.
           Suština njegove tehnologije da pored oko 100 osnovnih ima i oko 30 pomoćnih društava. Do dvadesetak dana pred bagremovu pašu zatvorenim leglom iz pomoćnih društava pojačava društva za med. Kako iz pomoćnih društava oduzima samo zatvoreno leglo, to se stvara višak mladih pčela. Posle oduzimanja legla i dodavanja izgrađenog saća ili satnih osnova, slobodne mlade pčele bivaju zaposljene negovanjem novog legla koje će matica intenzivno polagati. Takvo društvo će da se ubrzano razvija. Tome će znatno doprineti i zadržane izletnice pomoćnog društva, koje će nastaviti sa nesmanjenim unosom. Od tog pomoćnog društva uzima se materijal za formiranje oplodnjaka i rojeva za prodaju posle bagremove paše. Po oduzimanju roja iz takvog pomoćnog društva ostaje deo pčela i legla, koji uz dodavanje nove matice, do jeseni razviće se u normalno društvo, koje će sledeće godine biti društvo za medober ili pomoćno društvo. Znači cilj ove tehnologije je pojačavanje osnovnih društava leglom koje za pašu daje mlade pčele koje će znatno doprineti boljem prinosima. Drugi cilj je dobijanje legla i pčela radi prodaje rojeva i bržeg dolaska do novca.
           Dobrivoje Dragović, pčelar iz Čačka
           Uslovi: Stacionarno pčelarenje sa blizu sto društava, računajući na bagremovu i livadsku pašu, a cilj je med i rani rojevi.
           Suština tehnologije je da su po dva društva od 8 ramova zazimljena u jednoj košnici od 16 ramova. U prolećnom razvoju kada prostor postane tesan i preti rojenje, jedna matica sa ramom legla i ramom hrane (prema proceni može i više), povlači se u nukleus, a ostatak se spaja vađenjem pregradne daske. Spajanjem i svođenjem na jednomatično oslobađa se značajna količina mladih pčela koja će odraditi poslove prijema i smeštaja nektara. Prazan prostor se dopunjava satnim osnovama. Društvo sada radi kao jednomatično tokom pašne sezone. Za jesen se postavlja pregrada i dodaju matice iz nukleusa i ponovo zazimljuje sa dve matice. Za vreme sezone se od povučene matice formiraju rani rojevi za prodaju.
           Cilj ovakve tehnologije je dobijanje jakog društva u paši sa velikom količinom pčela i dobijanje ranih rojeva radi brže materijalizacije na tržištu za čim postoji tražnja.

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Odg: Uticaj usloava na tehnologiju pčelarenja
« Odgovor #2 poslato: Januar 09, 2017, 17:43:43 »
Belčić Josip, pčelar iz Hrvatske, živeo u 20. veku, tehnologija iz njegove knjige ,, Od početnika do naprednog pčelara,,.
           Uslovi: Relativno manji broj društava  (koliko pčelar može da radi na ovaj način), košnice pološke prilagođene za ovu tehnologiju i cilj je što više meda. Polazna osnova su sledeće tvrdnje: ,, Najveći mogući prinos dat će izvanredno jake ili super - zajednice, koje dobivamo spajanjem dveju jakih pčelinjih zajednica tri nedelje pre početka bagremove paše, te kojima ograničavamo leglo na 25% zapremine košnice, dok se 75 % zapremine košnice pretvara u medište. Već samim spajanjem dveju pčelinjih zajednica oslobađa se dobar deo pčela kućnih poslova, grejanja i othranjivanja legla, te postaju sabiračice. Ako se još u određenom roku ograniči leglo oslobađa se još više pčela spomenutih obaveza i sabirna snaga se povećava do neslućenih razmera,,.
           Belčić je pčelario dvomatično u pološkama. U pološci je bilo smešteno dva društva po 10 ramova, što znači ukupno u jednoj pološci 20 ramova. Oba društva su u prednjem srednjem delu imala po jedno leto i po pomoćno leto sa obe strane koja su bila (pomoćna) u većem delu godine zatvoreno. Do 21 dan pred pašu oba društva rade kao dva samostalna društva. Osim pregrade kojom su društva bila odvojena, košnica je imala još dve pokretne pregrade. Pokretne pregrade su mogle da služe kao matična rešetka, kao pregrada sa žičanom mrežom sitnih okaca ili sa leseonitom kao potpuna pregrada. Na 21 dan pred očekivani početak glavne paše, matice ograničavamo pregradom - matičnom rešetkom u krajeve košnica na 5 okvira do pomoćnog leta. U prostorima gde su matice treba dodati izgrađeno saće i satne osnove kako bi matica nastavila da polaže jaja. Pčele će kroz matične rešetke prolaziti kod matica, hraniti ih i pomagati u negovanju lnjgla. Vađenjem srednje pregrade društva se spajaju u jedno dvomatično društvo. U srednjem delu između dve matične rešetke biće smešteno leglo koje će se za narednih 21 dan do početka paše izleći. Prvog dana paše pregrade - matične rešetke se zamenjuju žičanim mrežama. Istovremeno sa postavljanjem žičanih mreža otvaraju se pomoćna leta sa strane. Preko delova košnica gde su matice postavljaju se posebne poklopne daske, a preko središnjeg dela medišta po potrebi. Pčele će fizički biti odvojene od matice, ali će je osećati kroz žičanu mrežu. Izletnice koje su se zatekle u delu kod matice izaći će na novootvoreno leto, ali će se vratiti na leto sa prednje strane u deo košnice koji je žičanim mrežama odvojen od matica. Prvog narednog dana sa početkom paše imaćemo sledeću situaciju: Super jako društvo dobijeno spajanjem dva društva. Sve izletnice i najveći deo mladih pčela nalazi se u središnjem delu košnice bez legla što znači oslobođen poslova oko legla i angažovan samo na sakupljanju i skladištenju meda. Prisustvo matice se oseća kroz žičane mreže, pa je radno raspoloženje neumanjeno. Sigurno nema rojenja jer delovi sa maticama nemaju izletnice da se izroje a središni deo nema matice da izađu sa rojem.
           Kada se paša završi i med iscedi, vraćaju se sve tri pregrade, ali kao potpune pregrade. U košnici imamo četiri dela. Dva dela su sa leglom i maticama sa strana košnice, a dva su sa praznim isceđenim ramovima u sredini košnice. Matice iz spoljnih treba prebaciti u središne delove da nose u prazno saće, a u spoljne delove dodati ranije pripremljene zrele matičnjake. Za desetak dana kada se nove matice spare i pronesu imaćemo četiri društva. Postoji mogućnost da dalje imamo četiri društva, što znači dva preseliti u drugu košnicu. Druga mogućnost je da likvidiramo stare matice i izvadimo pregrade između starih i novih matica i napravimo dva jaka društva sa novim maticama. Pošto se sve ovo dešava najverovatnije posle bagremove paše možemo sve ovo ponoviti za suncokretovu pašu.
           Ostvaren cilj: Jako društvo ( dva društva oslobođena radova oko legla ), dobro radno raspoloženje (oseća se prisustvo matica) i sprečeno rojenje.
           Cvetko Cakić, pčelar iz Valjeva
           Uslovi: stacionarno pčelarenje sa oko 100 društava gde može da računa na bagremovu i livadsku pašu, a cilj je med.
           Tehnologija njegovog pčelarenja je dvomatično pčelarenje tokom cele godine u pregrađenoj DB košnici. Matice su sa svojim šestookvirnim društvima odvojene vertikalnom pregradnom daskom sa otvorom veličine 100*100 milimetara koji je zamrežen žičanom mrežom sa okcima 2,5 milimetara. Oba društva tako odvojena zimuju u istoj košnici. U proleće, zbog suženog prostora i brzog razvoja, pčele rano napune košnicu leglom i pčelama. Sredinom marta kada su društva puna legla dodaje plodišno telo bez pregrade. U njega prebaci ramove sa zatvorenim leglom i delimično otvorenim iz oba društva. Na upražnjena mesta posle vađenja ramova sa leglom dodaje satne osnove ili ako ima izgrađeno saće. Matice zadržava u svojim prostorima. Preko plodišta sa pregradom postavlja matičnu rešetku i zatim plodišno telo sa prenetim leglom. Narednih dana matice nastavljaju da nose u novonastalom prostoru. Preneto zatvoreno leglo se leže što daje masu mladih pčela od obe matice. Sa početkom paše iznad matične rešetke, a ispod drugog plodišta dodaje zajedničko polumedište, a prema potrebi nekoliko. Iz polumedišta se cedi med a iz drugog plodišta se dodaje za zimu ili za nove rojeve. Znači dve matice rade zajedno dajući pčele koje učestvuju u paši. Na taj način se obezbeđuje sigurno jako društvo sa mnoštvom mladih pčela koje su jako važne za preradu unetog nektara.

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Odg: Uticaj usloava na tehnologiju pčelarenja
« Odgovor #3 poslato: Januar 09, 2017, 17:44:25 »
Antić Dragan, pčelar iz Vranja
           Uslovi: Veliki broj LR košnica (oko 160 na dva pčelinjaka), stacionarno sa dve paše (bagremova i livadska), cilj med po mogućstvu maksimalno čisto sortni, ali i eliminisanje prihranjivanja odnosno svesti ga na minimum.
           Suština tehnologije je zazimljavanje sa velikim zalihama kvalitetnog meda što pčelama omogućava dobro prezimljavanje i dobar prolećni razvoj. Društva zazimljuje u dva tela pri čemu se klube formira na početku gornjeg tela. U prolećnom periodu razvoj se postiže zamenom tela do bagremove paše. Sa početkom bagremove paše maticu ograničava na jednom donjem telu postavljajući matičnu rešetku. Na matičnu rešetku postavlja medišna tela prema potrebi i na kraju drugo plodišno telo. Matice ne traži već postavi matičnu rešetku između tela tri dana ranije i kroz tri dana gleda gde su jaja. Pčele u bagremovoj paši dopune drugo plodišno telo kvalitetnim bagremovim medom koji se neće cediti već ostaje za zimu. Važno je da na gornjem telu nema leta i drugih otvora, već da pčele izlaze prolazeći pored matice. Ovo da se ne desi da pčele povuku matičnjake i da se izroje. Ceđenje sa bagremove i drugih paša posle toga vrši samo iz medišnih nastavaka. Početkom avgusta medišna tela sklanja zajedno sa matičnom rešetkom i spušta drugo telo puno meda preko prvog. U donjem telu u tom trenutku nema meda već samo legla. Iz tog tela izvadi dva do tri loša rama i to po jedan ili dva sa obe strane. Uklonjeni ramovi nemaju meda pa su pogodni za pretapanje. Raspored početkom avgusta je takav da u donjem telu ima leglo skoro u svim ramovima, a med je u gornjem telu. Pčele će u avgustu i septembru potrošiti deo meda iz gornjeg tela i započeti zimovanje u njemu na kvalitetnom medu velikih zaliha. U proleće kada razvoj dostigne potrebu za okretanjem tela u ranije ostavljena prazna mesta dodaje satne osnove odnosno vrši proširivanje legla. Ako ima potrebe vrše se i prevešavanje legla sa jednim do dva rama, prebacivanjem iz donjeg u gornje telo. Znači deo bagremovog meda ostaje u jednom telu koji će pčelama služiti za zimsku ishranu, kao i za rani prolećni razvoj, ali bez prihranjivanja. Drugo veoma važno je što se med cedi iz medišta koja isključivo za to služe. Cepanjem plodišta na dva tela neposredno pred glavnu pašu sprečava rojenje društava.
           Ovde postoji mogućnost interesantne zamene matica. U gornje plodišno telo koje je na vrhu početkom jula izvlači jedan ram legla bez matice iz donjeg tela. U njega dodajemo već pripremljen zreo matičnjak i otvaramo leto na gornjem telu. Kada mlada matica bude sparena i pronese povlačimo staru maticu, a mladu spuštamo na njeno mesto.
           Tehnologija pokojnog Ivan Vener, pčelar iz Kupinova
           Uslovi: Veliki broj LR košnica (više stotina), mehanizovano seljenje na više jakih paša, cilj je med, ali je cilj i što manje ljudskog rada.
           Suština ove tehnologije je zazimljavanje u jednom telu koje služi za plodište i sa jednim polunastavkom podbačenim ispod tela, koji predstavlja pokretnu mednu kapu. U avgustu i septembru med iz polunastavka pčele premeštaju u telo i time obezbećuje dobru zimsku zalihu hrane. U ranom prolećnom razvoju pčele iz polunastavka prenose preostali med i tako se stimuliše razvoj. Oko 1.aprila polunastavak se podiže iznad tela odvojen matičnom rešetkom. Unosom ili prihranjivanjem se puni polunastavak koji se ne cedi do 1. avgusta. Medišna tela se dodaju preko polunastavka za bagremovu pašu i cede kad dođe vreme. Posle ceđenja bagremovog meda da se društva ne bi rojila razrajaju se tako što se nova matica u isceđenom nastavku podbaca na pod, preko se dodaje polunastavak sa pčelama, zatim snelgerova daska i na kraju nastavak sa pčelama, leglom i postojećom maticom. Rojenje je završeno. Za suncokretovu pašu figuriraju dva društva ili se spajanjem svodi na jedno jako društvo. Po ceđenju meda polunastavak koji nije ceđen ponovo se stavlja na pod da bi pčele prenele med radi zimske zalihe. Ovakav način rojenja i ovakav način podsticajnog razvoja bez prehranjivanja su svetski noviteti koje niko do sada u svetu nije uradio, a koji u mnogome olakšavaju rad sa velikim brojem košnica. Za razmatranje problematike ovog rada jasno je da je na ovaj način postignut minimalni rad sa velikim brojem društava bilo da se radi o prihranjivanju ili rojenju što i zahteva najviše rada u pčelarstvu.
           Vlado Hunjadi, pčelar iz Petrovaradina
           Uslovi: Veliki broj košnica podeljen na osnovne i pomoćne, seljenje na jake paše i cilj pčelarenja je med. U ovoj tehnologiji dominira želja za korišćenjem radnog raspoloženja pčela a koji je inače prisutan kod roja.
           Suština tehnologije da se društva, osnovna i pomoćna, razvijaju do 20 dana pred bagremovu pašu kao normalna samostalna društva. Na 20 dana pred pašu iz pomoćnih društava se leglom pojačavaju osnovna društva kako bi imala oko 70 dm kvadratnih legla koja će u paši da daju masu mladih pčela. Prvog dana paše iz osnovnih društava u pomoćna (,,akumulatore,,) sklanja leglo sa pčelama na njima kako bi smanjio količinu legla na samo dva okvira. Na mesto izvađenih okvira postavlja satne osnove i situacija u košnici je sledeća: mnogo pčela, malo legla i pčele su doživele ,,rojenje,,. Sada društvo ima radno raspoloženje roja i ono radi boreći se za opstanak. Matematički to izgleda ovako: 
           U košnici 20 dana pred bagremovu pašu ima oko 30.000. pčela
           Za 20 dana izumre oko 50% - 15.000. ostalo 15.000.
           Za 20 dana izleglo se 70 dm kvadratnih legla +56.000. daje 71.000.
           U pomoćna društva se premešta  6 okvirax2.500 =15.000. U osnovnom ostaje    56.000.
           Od 15.000. pčela oko 25% , se vrati u osnovna društva  + 4.000. Što daje 60.000.
           Znači broj pčela prvog dana bagremove paše je 60.000 pčela što se smatra optimalnim, a količina legla je smanjena na dva rama otvorenog legla. Zaključak da je njegovo pčelarenje u skladu sa težnjom da u paši bude optimum pčela, minimum legla i društvo u stanju doživljenog rojenja.
           Ovde se treba razmotriti i uticaj ove tehnologije na stanje varoe. Povlačenjem šest ramova sa leglom iz osnovnog  društva u pomoćno sklonili smi i značajnu količinu varoe. Ostatak varoe dok traje paša neće bitno nanositi štete u osnovnom društvu.  Pomoćno društvo se obezmatičuje i dodaju mu se zreli matičnjaci (Hunjadi radi nešto drugačije), a kada mlade matice pronesu u pomoćnim društvima će biti minimum legla. To je pogodan trenutak da se jednim tretiranjem očisti varoa.
           ZAKLJUČAK: Tehnologije teže ili treba da teže dobijanju maksimalno čistog meda uz minimum ljudskog rada, obezbeđivanju dobrih zaliha kvalitene hrane za zimu,  većem broju radilica a manjem broju legla u paši i to sve prilagođeno uslovima u kojima pčelar pčelari.

Van mreže milosav moretic

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 139
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: selo Jelenac (opstina Topola)
Odg: Uticaj usloava na tehnologiju pčelarenja
« Odgovor #4 poslato: Januar 11, 2017, 13:34:18 »
Svaka cas` Miljko! Srecna ti nova godina i Hristos se rodi. Takodje iste zelje i ostalim clanovima naseg foruma i da nam bude medno svima.
Meni puno znaci tvoje prisustvo na ovom nasem forumu.
Pozdrav iz Sumadije

Van mreže Edi Daruši

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 487
  • Pol: Muškarac
  • Nemoj da mi daš ribu, nego me nauči da pecam.
  • Lokacija pčelinjaka: Elemir, Babatovo
Odg: Uticaj usloava na tehnologiju pčelarenja
« Odgovor #5 poslato: Januar 11, 2017, 14:10:04 »
Miljko, kako Vam izgleda sledeća priprema za bagrem:
oko 25-0g aprila u prvi plodišni nastavak smestiti maticu i otvoreno leglo u drugi nastavak 3-4 satne osnove i izgrađene ramove, zatim MR pa treći nastavak sa zatvorenim leglom.
Da li na ovaj način obezbeđujem roj posle bagrema i dovoljno jako društvo za lipu kao sledeću pašu?
Na 20-ak dana pred bagrem proizvodna društva svodimo na 8 ramova legla?
Da bi se prešao put od hiljadu milja potrebno je načiniti prvi korak.

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Odg: Uticaj usloava na tehnologiju pčelarenja
« Odgovor #6 poslato: Januar 11, 2017, 16:56:54 »
Svaka cas` Miljko! Srecna ti nova godina i Hristos se rodi. Takodje iste zelje i ostalim clanovima naseg foruma i da nam bude medno svima.
Meni puno znaci tvoje prisustvo na ovom nasem forumu.
Pozdrav iz Sumadije
Hvala puno tako]e sve najbolje!

Van mreže sljivic b miljko

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 263
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Globoder, Krusevac
Odg: Uticaj usloava na tehnologiju pčelarenja
« Odgovor #7 poslato: Januar 11, 2017, 17:01:43 »
Miljko, kako Vam izgleda sledeća priprema za bagrem:
oko 25-0g aprila u prvi plodišni nastavak smestiti maticu i otvoreno leglo u drugi nastavak 3-4 satne osnove i izgrađene ramove, zatim MR pa treći nastavak sa zatvorenim leglom.
Da li na ovaj način obezbeđujem roj posle bagrema i dovoljno jako društvo za lipu kao sledeću pašu?
Na 20-ak dana pred bagrem proizvodna društva svodimo na 8 ramova legla?
Postoji iyreka ,,Kad je led tad je med,pa mi se cini da ce biti meda. Inace kad je februar topao tad je bagrem slab i obrnuto hladno u februaru meda u bagremu, pa ostaje da vidimo sta ce biti.

O ovim datumima razgovaracemo kad dodje vreme. Nezna se kakva ce godina biti.

Van mreže Edi Daruši

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 487
  • Pol: Muškarac
  • Nemoj da mi daš ribu, nego me nauči da pecam.
  • Lokacija pčelinjaka: Elemir, Babatovo
Odg: Uticaj usloava na tehnologiju pčelarenja
« Odgovor #8 poslato: Januar 11, 2017, 17:24:54 »
Možda ovako:
u prvi plodišni nastavak ostaviti maticu sa dva rama otvorenog legla, do njih po jedna satna osnova pa po dva izgrađena rama i po krajevima ram meda. Zatim MR pa nastavak sa otvorenim leglom pa nastavak sa zatvorenim leglom.
Matica će imati prostora za zaleganje u prvom nastavku, da li treba i u drugom nastavku prazna mesta popunjavati SO da uposlimo pčele.
Da bi se prešao put od hiljadu milja potrebno je načiniti prvi korak.

Van mreže Miroslav Jovanović

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 699
  • Lokacija pčelinjaka: Sarbane Ub
Odg: Uticaj usloava na tehnologiju pčelarenja
« Odgovor #9 poslato: Januar 11, 2017, 23:37:50 »
Gospodin Miljko je dao odličan rezime ovih tehnologija. Po mom skromnom mišljenju još jedan metod i te kako zavređuje pažnu a to je Belčić. Međutim ovaj metod se veoma malo primenjuje jer ga i sam Belčić nije detaljno opisao. Naime on je radio sa pološkama i kod ovih košnica on je bez premca. Kod nastavljača to nije razjasnio do kraja. Kako pčelarim pološkama i primenjujem njegivu tehnologiju i sam sam došao do nekih zaključaka i finesa. Postavlja se pitanje kako ovaj metod primeniti kod lr i db košnica? Može ali ima malih komplikacija... Kako na pčelinjaku imam i alpske i rv smatram da su idealne za Belčićevu tehnologiju. Da nebih teoretisao i pisao na prazno sačekaćemo sezonu i tada ću kako se budu odvijali radovi pisati o tome kao i krajnji rezultat... Nadam se da će mi Voja Stanojević izaći u susret i jedno društvo na svom pčelinjaku sa rv radi testa uraditi po Belčiću na moj način...
Više može jedan koji hoće nego dva koji moraju. - Živojin Mišić