Од 20 кошница (ЛР и РЕВ) 4 угинуле (2 ЛР и 2 РЕВ). Хране има, пчела нема. Ставио рамове у замрзивач, кошнице на сушење па фарбање.
У осталима кренуло легло, обмотао сам кошнице тер папиром пред овај мраз (требало-не требало).
Код другара од 140 страдало 29. "Углавном безматак", каже. "Да ли су били на сунцокрету" питам, "сунцокрет је био 1.5км даље" одговара; (није на форуму па да додам у статистику).
Рајко, колико ми је познато ти прилично читаш..па нађи Пчелар који је наведен у поруци коју сам писао давне 2009 године (у том писанију има и о тер папиру).
ПС
Сасвим „случајно“ сам те зиме (1988/89) проверавао како се поншају „гигантски“ јака друтшва у кошницама које нису нешто нарочито припремне за опит: једно је била у потпуно новој кошници која „дихтује“ а друга у купљеној, половној кошници која је „зевала“ на све стране (наставци нису добро налезали). Друштво које је било у новој кошници је у пролеће слабило и показивало знаке ноземе.
Ако си добро зазимио друштва и са обиљем доступне хране, не треба им тер папир. Ако мислиш да треба, онда нису лоше ни фото тапете са „ливадским мотивима“ – то много значи пчелама (нараво, на унутрашњим зидовима кошнице).
Следи текст из 2009 (адреса па копија текста):
http://spos.info/forum/index.php?topic=1141.msg18486#msg18486« Одговор #8 послато: 13-04-2009, 13:02:46 »
Po ovom pitanju, evo korisnog teksta objavljenog u Pčelaru: „Upoređenje nekoliko postupaka uzimljavanja pčelinjih zajednica i njihova kritička analiza“ Pčelar 2 1989 str. 31 i nastavak (2. deo) Pčelar 3 1989 str. 63. M. Opačić. Koliko se sećam jedna grupa ispitivanih košnica je obavijena ter papirom. Važno je napomenuti sa kojom rasom pčela je to rađeno. Ameri su koristili najviše italijansku rasu pčela. Mogli smo zapaziti da se iskusniji pčelari zalažu za princip, koji je inače ispravan, da pčelu ne treba buditi, a kada se probudi ne treba joj dati da ponovo zaspi. Svako utopljavanje, a spoljna zaštita nekim materijalima to jeste, nanosi više štete nego koristi. Eventualno korišćenje tamne folije ili ter-papira bi akomuliralo više toplote, sa mogućnošću da podstakne pčele na prerani odgoj legla. Tada je sa povoljnom mikroklimom gotovo. Evo, i sadašnje stanje pčela odgovara prirodnim uslovima. Brojnost pčela je manja u odnosu na prethodnu godinu, ali mislim da će rezultati biti bolji. Ako po strani ostavimo i povoljne vremenske uslove koje očekujemo za glavnu pašu (bagrem i sl.), razlika će biti i u radnom raspoloženju društava. Prethodne godine je došlo do burnog razvoja, pa zatim zatišja, što je moglo dovesti do rojevog nagona i pada radnog raspoloženja pčela. Sada mislim da će, iako relativno malobrojnije pčele dati bolje rezultate, jer je bitno kakvog je kvaliteta pojedinačno odgajena pčela. Folija ili tamnije boje iniciraju štetan rani razvoj. U takvim uslovima pčele se iscrpljuju i odgajaju leglo lošijeg kvaliteta. Ne nepotreban, nego štetan zahvat. U svakom slučaju, nađite ove tekstove, analizirajte i uporedite sa svojim iskustvima. Pri tome ne treba uzimati u obzir neku idealnu sezonu, odnosno slučajni uspeh. Kao „utopljavajući“ materijal treba koristiti količinu i kvalitet hrane, pri čemu i deo hrane koja je nastala prihranom šećernim sirupom može spadati u kategoriju kvalitetne hrane (u područjima u kojima preovlađuju medovi na kojima pčele teže zimuju).
