Autor Tema: Zimski gubici 2020/2021 god.  (Pročitano 22946 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Mihajlovic Mitar

  • Član foruma
  • ***
  • Poruke: 19
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Lopare
Zimski gubici 2020/2021 god.
« poslato: Novembar 29, 2020, 21:51:44 »
Pozdrav kolegama  :)
Otvaram ovu temu sa zeljom da razmijenimo iskustva vezano za zimovanje nasih pcelica u narednom zimskom periodu. Znam da zima kalendarski jos i nije pocela ali se desilo to da su mi vec sada uginula dva drustva, a takodje sam primjetio da je brojnost pcela nesto slabija nego prethodnih godina ili se to meni samo cini na prvi pogled. Ovi gubici su me bas iznenadili i zabrinuli, pa sam u prici sa drugim pcelarima sa moje regije dosao do saznanja da i kod njih ima gubitaka, takoreci nema pcelara koji nema vec po neki gubitak a nekima su pcelinjaci i prepolovljeni vec sada.
Volio bih da i kolege sa ovog foruma daju doprinos ovoj temi sa svojim iskustvima u narednom periodu, da bi donekle mogli sklopiti siru sliku o mogucim uzrocima gubitaka pcelinjih zajednica.
Neko moje skromno misljenje da je protekla godina bila bas nekakva cudna sa veoma malo nektara, bar na mom regionu, a i sa dosta kisnih dana i da je sve to zajedno sa varoom doprinjelo slabijem imunitetu pcela.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4413
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #1 poslato: Novembar 30, 2020, 23:35:26 »
На зимовање пчела утиче мноштво фактора а најважнији су здравствено стање пчела, величина клубета то јест бројност зимских пчела као и количина и квалитет хране .
Здравствено стање опет зависи од пашних прилика у летњем периоду, начина третмана против варое, ноземозе, вируса и кречног легла. 

Ако у јулу оставимо или обезбедимо пчелама 12-15 килограма хране и ако је та храна правилно распоређена заједнице би нам раније смањиле легло, на време произвеле квалитетне зимске пчеле и раније престале са леглом. 
Да би ово остварили потребни су нам добри пашни услови, некраска али још важије добра поленска паша.
Пчеле треба на време очистити од варое и не сме се дозволити да зимске пчеле буду оштећене од варое која преноси вирусе који брзо докрајче пчелиње заједнице.

Недостатак меда можемо надокнадити прихрањивањем сирупом а недостатак поленске паше само преселењем на боље пашне прилике.

Пре око месец дана третирао сам све моје заједнице Војвиром против варое, вируса и ноземозе и тада утврдио да је снага заједница на нивоу претходних година. Да ли је од тада па до сада за задњих месец дана дошло до пада у снази заједница видећемо у наредном периоду.
Господу Богу хвала до сада су ми живе све заједнице па чак и она једна мала заједница у оплодњаку где је само 1-2 рама пчела а коју сам оставио то јест нисам спојио само ради матице чувајући је да ту заједницу спојим са неком која прва остане без матице. Пошто нисам наишао ни на једну заједницу без матице приликом задњег отварања кошница ( када сам их прскао Војвиром) ту малу заједницу сам оставио са намером да је унесем у радионицу коју не грејем,  где је доста топлије што сам и учинио пре три-четири дана.

Надам се добром зимовању пчела са веома малим губицима или чак и без губитака.
Сваке године током зиме нестане по нека матица и то не сматрам губитком. Ако матица нестане а заједница до марта остане добре снаге и ако су временски услови повољни већ тада додајем рам легла како би неисцрпљене пчеле саме произвеле матицу. Уколико су временски услови неповољни тада безматак треба спојити са неком слабијом заједницом или га поделити другим заједницама.

Поздрав драгим пријатељима...   

 
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Nenad Ostojic

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 50
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Donja Slatina, BiH
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #2 poslato: Decembar 04, 2020, 09:20:10 »
Pozdrav kolegama  :)
Otvaram ovu temu sa zeljom da razmijenimo iskustva vezano za zimovanje nasih pcelica u narednom zimskom periodu. Znam da zima kalendarski jos i nije pocela ali se desilo to da su mi vec sada uginula dva drustva, a takodje sam primjetio da je brojnost pcela nesto slabija nego prethodnih godina ili se to meni samo cini na prvi pogled. Ovi gubici su me bas iznenadili i zabrinuli, pa sam u prici sa drugim pcelarima sa moje regije dosao do saznanja da i kod njih ima gubitaka, takoreci nema pcelara koji nema vec po neki gubitak a nekima su pcelinjaci i prepolovljeni vec sada.
Volio bih da i kolege sa ovog foruma daju doprinos ovoj temi sa svojim iskustvima u narednom periodu, da bi donekle mogli sklopiti siru sliku o mogucim uzrocima gubitaka pcelinjih zajednica.
Neko moje skromno misljenje da je protekla godina bila bas nekakva cudna sa veoma malo nektara, bar na mom regionu, a i sa dosta kisnih dana i da je sve to zajedno sa varoom doprinjelo slabijem imunitetu pcela.

Sto se tice gubitaka, na 150 drustava jos uvek ih nemam i mislim da ih nece ni biti(mada, nikad se ne zna), cinjenica je da su mi zajednice slabije po brojnosti pcela u prosjeku nego prije. U principu ne brinem mnogo zbog toga iz razloga sto na mom terenu i najmanje zajednice mogu odlicno da se razviju do bagremove pase, proslu zimu sam imao tri zajednice fakticki sa po dve sake pcela nisam ih spajao, ovu zimu te zajednice sam uzimio na dva nastavka i ako je godina bila blago receno katastrofalna.

Cinjenica je da vec sada mnoge kolege imaju probleme sa gubicima, nekim su pcelinjaci i prepolovljeni, u prilog tome ide jako losa godina i vjerovatno slabije odradjeni tretmani protiv varoe, ja varou u proljece resavam prirodnim putem, ram gradjevnjak od pocetka aprila pa sve do kraja juna, nikad ne vrsim tretman dimljenjem, jer je to za mene najgora moguca opcija za tretman, trujes i sebe i pcele pa na kraju i krajnje kupce i na kraju svega jako zamoran posao, dimis po 5-6 puta, meni bi trebao mjesec da odradim 150 ili vise drustava. Odradim nekad u avgustu kontaktni tretman, ove godine herba strip, moram reci da se odlicno pokazao, nikad ne radim tretman oksalnom jer za to nemam potrebe, otvaranje i prskanje pcelinjih zajednica po ovom vremenu po meni nema smisla, radim tako i nikad mi nijedno drustvo nije stradalo od varoe, sto se kod ljudi desava a cijelo ljeto zadimljavaju i sebe i pcele.

Raditi sa ramom gradjevnjakom nosi dosta prednosti sa sobom, kada na 100+ drustava omas ram gradjevnjak onda osim sto resavas varou tim putem dobijas i cist vosak, odredjenu kolicinu meda u sacu, sprecavas rojevi nagon kod pcela, znaci visestruka korist.

Pricao sam sa dosta kolega zadnjih dana i mnogi se zale da imaju gubitke, jednostavno nemaju pcela u kosnicama, moje misljenje da je u dosta slucajeva varoa odradila posao i mozda slaba ili nikakva prihrana( prihranjivao sam pcele cijeli avgust i polovinu septembra konstantno i opet mi drustva nisu na razini prosjeka prethodnih godina, jer je ova godina bila katastrofalna, ne ponovila se) gdje je bio jako mali broj zimskih pcela i da su ta drustva jednostavno stradala.

Pozdrav

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2248
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #3 poslato: Decembar 04, 2020, 10:56:01 »



Ненаде ако може пар појашњења твог претходног излагања.
Са којим кошницама пчелариш ( РВ или нека друга) ?
Мало више појашњења везано за рам грађевњак. Рекао си да га држиш три месеца ( април , мај , јуни) па ме интересује колико га пута одсецаш што наравно зависи од врсте кошнице и рама са којим радиш.
Иначе допада ми се твоје размишљање и рад . Нешто слично и сам примењујем на свом пчелињаку па ме зато и интерусују твоја искуства у вези грађевњака. Поздрав.


Van mreže Nenad Ostojic

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 50
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Donja Slatina, BiH
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #4 poslato: Decembar 04, 2020, 12:02:11 »
Gorane

Pcelarim sa LR kosnicama, znas i sam kako je to u pcelarstvu, posebno kada imas veci broj drustava, nista ne mozes raditi univerzalno i sve isto za svako drustvo pa cak i kada prihranjujes, neka drustva mogu biti slicna po jacini, kolicini hrane, broju pcela, ramovima legla i slicno pa sa njima mozes raditi slicno, recimo ubacis ram gradjevnjak i vadis ga u priblizno isto vrijeme dan-dva razlike dok u nekim drustvima ide sporije ili u nekih super jakih brze, dok u neka drustva uopste i ne ubacujes gradjevnjak.
Drustva u koja ne ubacujem gradjevnjak su pomocna drustva iz njih naravno iznosim varou u jaca drustva u koja ubacujem gradjevnjak, samim tim pojacavas drustva koja brze odrade gradjevnjak i na taj nacin izbacujes i vise varoe iz pcelinjaka, pravis jedan prirodni put kako to i pcele same rade rojenjem, samo sto ti radis gradjevnjakom i prebacivanjem zatvorenog legla iz pomocnih drustava u jaca, u tim drustvima isecas vise gradjevnjaka i unistavas vise varoe, jednostavno. Jeste da mozda imas vise posla u periodu April-Jul ali zato ne trujes ni sebe ni pcele, nemas silnih dimljenja u Avgustu, ne prsces pcele oksalnom jer za tim nemas potrebe. Meni su svakako april, maj, jun i do polovine jula udarni termin na pcelinjaku pa mi rad sa gradjevnjacima ne predstavlja neki poseban teret, to dodje kao dodatni posao koji ima visestruku korist i po mene i po moje pcele.

Da se razumijemo, imam krajem februara i pocetkom marta prilicno jaku polensku pasu u vidu ljeske i johe, ima i vrbe nakon toga solidna vocna pasa za dobar razvoj(ne za vrcanja), u zadnje vrijeme ima nesto i uljane repice u okolini pa i to ne bude lose za jak razvoj, imam onda jaku bagremovu pasu, nakon toga planski pocetkom juna imam oko hektar facelije koja traje do pred kraj juna kada krece lipa od koje uzmem tek malo nesto za vrcanja a sve ostalo ostavljam pcelama i to je vec polovina jula i za mene sto se tice vrcanja kraj sezone, tada i stajem sa gradjevnjacima, i krecem sa stimulacijom i kasnije u avgustu jakom prihranom i pripremom za uzimljavanje. Pocetkom avgusta mali kontrolni test na 2-3 drustva protiv varoe( cisto preventivno da se ne bi desilo da imam mnogo varoe na pcelinjaku i da imam zdravu zimsku pcelu koja nije ostecena od varie) ciljani tretman protiv varoe kraj avgusta pocetak septembra kada radim kontaktni tretman i to je to sto se tice varoe.

Nadam se da razumijes da je od pocetka aprila pa sve do polovine jula kod mene zastupljena neka pasa( neka jaca a neka manja), i samim tim mogu raditi sa gradjevnjacima u tom periodu bez problema.



Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4413
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #5 poslato: Decembar 04, 2020, 17:32:55 »
Да, зимски губици највише и најчешће зависе од третмана против варое у току сезоне.
Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže dusan lazic

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 887
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: vojka
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #6 poslato: Decembar 04, 2020, 17:36:30 »
Zimski gubici zavise od:
- Varoe - relativno rešiv problem...
- Nozema cerana - ne rešiv problem!
- Neonikotinoidi - nerešiv problem!

Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1371
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #7 poslato: Decembar 04, 2020, 20:03:26 »
Neke nemačke škole pčelarenja, predviđaju ram građevnjak, ali ne preporučuju njegovo isecanje.
Smatraju da trutovi imaju i drugih uloga u zajednici, osim parenje sa maticama.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4413
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #8 poslato: Decembar 05, 2020, 02:20:45 »
Zimski gubici zavise od:
- Varoe - relativno rešiv problem...
- Nozema cerana - ne rešiv problem!
- Neonikotinoidi - nerešiv problem!
Драги мој пријатељу Дуле, увек сам ценио твоје искуство и мишљење па и овог пута када се не бих баш сложио са неким од реченог..
Вароа је релативно решив проблем. Да ако су пчелари водољно упућени у њен развој и правилан начин њеног сузбијања и овде се потпуно слажемо.

Међутим што се тиче ноземозе ја имам нешто мало другачије мишљење.
Нозема церана по мом мишљењу је решив проблем, опет ако смо довољно упућени у њен развој и ако превентивно па и куративно
 делујемо у њеном сузбијању.
Превентивно деловање против ноземозе није само коришћење антиноземозних средстава него и избегавање страдања пчела од разних тровања али и обезбеђивање поленских паша као и обезбеђивање довољних количина квалитетног топлог прополисаног саћа.
Квалитет хране као и распоред хране у зимском периоду такође има утицај на развој ноземозе код пчела а тек избегавање додавања погача као и  покретања раног легла посебно доприносе спречавању развоја ноземозе код пчела.
Све су то веома важни услови које пчелар мора разумети да би се умањила или неутралисала ноземоза церана.
Већ много година уназад немам никаквих зимских губитака па ни губитака од ноземозе. 

Неоникотиноиди јесу нерешив проблем али они још увек немају пресудну улогу на зимовање пчела.
Кад престане паша сунцокрета и тровање пчела на њему као и унос полена од кукуруза шећерца обично пчеле полен налазе по разним каналима, ливадама и утринама то јест на теренима који се не обрађују и на којим се не користе никакви пестициди. Од тог полена произведу се зимске пчеле и последње легло. Такве пчеле верујем да још увек могу нрмално да презиме и произведу нове генерације пчела у пролеће под условом да се не исцрпљују током зиме на отхрањивању непотребног раног легла.

Неоникотиноиди праве велике штете током године а у наредним годинама ако се оваква пракса настави правиће их све више и више али као што сам већ рекао још увек по мом мишљењу немају пресудан утицај на зимовање пчела.

Не треба неко да помисли да сам или да треба по овом или било ком другом питању да будем у праву, па стога молим за разумевање јер само износим неко своје мишљење и уверење.

Поздрав драгим пријатељима...   
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4413
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #9 poslato: Decembar 05, 2020, 03:02:31 »
Ево наиђох на једну поруку у вези ноземозе церане написану пре 9 година од стране нашег колеге Јове Тодоровића:
 
Nozemoza / Odg: Nosema ceranae
« poslato: Septembar 05, 2011, 20:50:53 »
Moj stav je da nikad nisam bez 1,5 litra zalihe Nozevoja, odnosno dajem ga pcelama pri bilo kojoj prihrani, sto znaci i u prolece i u jesen.
Iz Radoznalosti sam nosio pcele na Veterinarski Fakultet gde sam dobio izvestaj da nema nikakvih tragova nozemoze. Tako cu i nastaviti

-----------------------------------------------------------...

Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže dusan lazic

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 887
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: vojka
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #10 poslato: Decembar 05, 2020, 11:09:42 »
Vojo,"krhko je znanje"...pa ne mogu detaljno ali...:
- Varoa - za prosečnog pčelara, koji iole poznaje biologiju pčele i biologiju varoe, koji želi da uloži nešto truda i vremena, da uloži nešto sredstava za "lekove"(ima ih na tržištu poprilično - stvar izbora); da upotrebi nešto od biološke borbe protiv varoe... Najvažnije od svega je da može i mora(!) da prati opadanje varoe i adekvatno reaguje...


- Nozema cerana - za prosečnog pčelara je velika nepoznanica; nedovoljno ispitana, istražena. Nevidljiva (kad je vidiš - već je kasno). Uzrok nepoznat (mogao bi da se nazove "imunitet" - ma šta to značilo). To je ono, kad ne znaju šta da kažu... CCD.


- Neonikotinoidi - za prosečnog, usamljenog pčelara nerešivo. (Ovo će razumeti samo oni, koji su stradali na suncokretu, pa posle, do zime ogroman napor da se društvo dovede u stanje kako-tako). Rešenje je u sistemackom delovanju celog društva.(e, ovo zvuči uopšteno, birokracki - ali se razumemo... :) [size=78%])[/size]
 

Van mreže Nenad Ostojic

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 50
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Donja Slatina, BiH
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #11 poslato: Decembar 05, 2020, 11:41:18 »
Да, зимски губици највише и најчешће зависе од третмана против варое у току сезоне.
Поздрав драгим пријатељима...
Upravo tako, slazem se.

Neke nemačke škole pčelarenja, predviđaju ram građevnjak, ali ne preporučuju njegovo isecanje.
Smatraju da trutovi imaju i drugih uloga u zajednici, osim parenje sa maticama.
Isijecanjem gradjevnjaka rijetko kad unistavas kompletno trutovsko leglo u kosnici, uvijek ima nesto trutovskog legla i mimo gradjevnjaka.

Van mreže Zoran Vučković

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 395
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Смедерево ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​​​ ​​​​ Мoравиште ​​ ​​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​ ​​ ЕВ и РВ кошнице
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #12 poslato: Decembar 05, 2020, 17:26:07 »
Без намере да паметујем превише али ако тежимо да нам друштва буду са одговарајућом структуром пчела зар то не значи и потребан број трутова?
Али чињеница је да се исецањем трутовског саћа из грађевњака ослобађамо одређеног броја варое.
Можда је пре решење прекид легла као што је писао Миодраг Станковић који на врх кошнице издвоји рам са матицом и придода таман празан рам који матица залеже а у ћелије се увуче вароа. Те рамове са поклопљеним леглом са вароом извлачи и на крају  се та вароа може третирати чиме год... Он то ради органским препаратима вероватно јер је такав његов начин рада. Само сам се мало упознао како ради из његовог писања на форуму.
Што значи да треба наћи погодно време када треба да се ова метода уради.
Пишем теоријски јер нисам то практично радио, ни то ни грађевњак.
Нека нам живот буде сладак као мед!

Van mreže dusan lazic

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 887
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: vojka
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #13 poslato: Decembar 05, 2020, 20:04:20 »
(Mada smo malo iskočili iz teme...)
 Da kažem nešto o r. građevnjaku:
Ako smo dobro odradili tretmane tokom godine, pa ako smo odradili i zimski tretman (na pr. sa oksalnom) - nema razloga da žurimo sa građevnjakom! To praktično znači, tek nekoliko dana uoči bagrama.
A zašto ne ranije?
1. U prolećnom periodu je borba za svaki ram radiličkog legla...
2. U prolećnom periodu su potrebni kvalitetni trutovi (šteta bi bilo isecati...)
3. U prolećnom periodu nema varoe u leglu (zanemarljivo malo)

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4413
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #14 poslato: Decembar 05, 2020, 23:28:05 »
Данас сам обишао пчелињак зазимљен у банатским условима и за сада су свих 52  заједнице живе.
Један оплодњак са рам и по пчела данас сам изнео из затворене радионице где је температура била 9 степени напоље на његово старо место не би ли пчеле извршиле прочисни излет али због олујног ветра нису могле да излазе напоље.
Најважније је да су још живе.
Само један до један и по РВ рам пчела.
Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.