Радити годинама исту ствар а
не водити рачуна о измењеним условима је у основи погрешно. Ја мислим да сам већ досадио са тим условима...али нека...није важно...
Услови су прошле године били такви да је исто била блажа зима, али су чести и не баш слаби мразеви тукли по пупољцима. Тада сам још мога да пратим форум СПОС (искључили су ме трајно, почетком маја) и нисам могао да се начудим како „велики“ пчелари сматрају да багрем још није ни кренуо, а јабука у цвету. Тада пупољци цвасти багрема треба да буду већи од 10мм. И то се види са „километра“. А ето, мајстори сматрали да није кренуо...
Исти ти мразеви су тукли и липу, свакако.
Занемарили људи основу свега – природу.
Па сам тако гледао прошло пролеће (на пољопривредном форуму) како се земљорадници чудом чуде што пшеница не напредује како су „очекивали“...а све слике које постављају показују врло облачно време...и тако данима. „Не мере“ то без сунца...
Потом се чекају паше којих нема јер је све изгорело. Сећам се паше сунцокрета и на 15 метара од мене је био пчелињак једног доктора (пчеларства). Медење је било толико добро, да сам остављао пчелама скоро двоструко више
*. Он дође до нас и каже, ау Драганче, има меда добро си узео...рекох, није то моје то остаје њима (пчелама). Он каже: па донеће оне скидај бре то. Замолио сам га да одемо ду суседне њиве која је била близу. И прелазимо пут где је око 10 цм прашине...он још ништа не закључује...зађемо мало у њиву а земља испуцала. Питам га да процени колико кише треба да се склопе развалине а да потом нешто силно процвета и замеди...рекох му да треба месец дана...али још и да ће стићи јесен и нема биљака које би медиле...не наступа пролеће...
Не могу пчеле сакупити зимницу од прашине. Он човек оде. Те зиме смо се негде срели и каже ми да ме је послушао и вратио део узетог меда. Његов рођени брат је „полудео“ због те „неразумне операције“ враћања пчелама (у одличној години са пуно меда), узео колико он мисли да треба (и поред доброг медења што даје могућност да се више остави, човек узео скоро све), да је глупост оно шта ја говорим...и остао без пчела још у децембру.
*То што сам оставио пуно меда (који није имао неку цену) се исплатило наредне јако сушне 1994-те. Мене се звали стриц и брат на „консултације“ на које сам једва отишао јер сам радио у фирми и имао пуно посла...они су професионални пчелари, па имају више времена да се „консултују“...
Кукали су како су им пчеле „стале“ и легла има само на 6-7 рамова, а багрем иде. Прво што сам питао је да ли су ме то звали да ме зезају јер имам посла. Кад, оно, стварно им друштава нису добра. Имају по око 8 кила меда што је довољно (по теорији да матице носе неометано), али „у пањевима“...када престане сваки унос, смањује се легло, каквих 8 кила.
Мени је било чудно јер су моји ројеви, који су били слабији и зимовали по 2 у једном наставу, после раздвајања стигли на по 9 рамова легла!!! (нисам убацио десети рам и цео је било трутовско легло). Основна друштава су ми била „але“...када је кренуо багрем јаче да меди, пуниле су цео наставак који сам дан пре убацио из резерве, за један дан...брат од стрица је са мном гледао ту проверу рада...ја први нисам веровао и „разбуцао“ сам плодише јер сам мислио да преносе одатле...међутим и ту је било пуно.
ПС
И онда следи промашај (њихов). Због јаке суше, багрем почиње пре времена да отпада. Ја решим да селим у Војводину на багремац јер сам оправдано сматрао да ће и други багрем да „кљокне“. Наравно, прогласили су ме будалом...
Одем на багремац (и тиме сам ближи и месту сеобе на сунцокрет), а они оду у околину Пецке, у Гуњаке и пукну као бас. Још стали код неких баксуза који су гледали сваки рам меда који ваде, али је меда било мало (ови гледали ради свог „ћара“...још домаћини који за сеоску славу понуде мог оца пивом...он узме, а они кажи марка и двадесет пиво!!! И такви „домаћини“ гледали колики је њихов „проценат“ а меда нема).
Последице те сеобе и процена су следеће: изврцам пуно меда, али га багремац обојио...сеоба на сунцокрет ми била „лук и вода“ јер јер сам скратио пут за 60 километара. Моји из Гуњака возили 6 пчела 6 сати и онда их још код куће захватио страховити пљусак и пчеле на камиону покисле као мишеви (брат још нема поклопне и то је било јадно). Потом селили још 130 км (још 5 сати вожње, већ промрзлих пчела...а возачи исто уморни...од свега).
И последица је да су почели да ме мало више мрзе...јер ипак сам ја од њих учио, па како то да боље размишљам.
Е, сад оно: радим тако годинама и како да ми се деси...мислим да је 1992-ге било слично на Руднику. Још одвезем и одгајивачка друштва јер сам узео годишњи одмор и решио да одлазим тамо да пресађујем. Добра замисао, али је и то била година сушног пролећа и одвезао у недељу, одем у среду да пресадим а багрема ниге - отпао цвет... и како је земљиште било уздигнут, направим рампу и сам утоварим цео пчелињак и беж' кући (срећом водим рачуна о месту сваке кошнице и тако сам морао да их поставим, како су биле). Мој ћале полудео, кад ме видео јер му је криво што сам се мучио и што га нисам звао. Рекох, нисам ја ишао да селим него да пресађујем, па сам ето, „пресадио“
цео пчелињак и нисам се мучио – колицима преко рампе лепо превезао на камион и то је боли зезање.
Значи, не обратити пажњу на искуство које се десило пре само 2 године је тупав подухват...А последњих година знамо како је било – претпрошле године је целе године падала вага (изузев у багрему и наравно на сунцокрету). Било је доброг медења сватовца (астера) и то касно – пала киша и сватовац медио касније, у октобру (цео пчелињак мирисао). Прошле године је било исто, само што је сватовац, које опет медио са закашњењем, медио врло кратко (наоблачило се и захладило).
Ко не увиди искуство из блиске прошлости, неће се извући антибиотицима...јер су пчеле трпеле целе године. Требало је то на време хранити.
Мао сам удавио, али ако неко види неку корист мог дављења, добро је. Ко не види ништа осим „дављења“ опет добро
...мада увек има неке користи, па и у глупостима...