Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada

[Dragan Šošić]

Burni razvoj pčelinjih društava je takav da se troše velike količine hrane. Smanjuju se i rezerve starog zatvorenog meda. Ukoliko novi med nije dovoljno prerađen, troše se izvesne količine starog meda koji pčele otklapaju. Hrana (kaša, mešavina meda i perge) za leglo se ne pravi od vode nego od meda i zato se troši zatvoren med. Povoljno vreme omogućava prilično dobar unos nektara i polena. Ali treba voditi računa da i vaga nije merodavna u ovakvoj situaciji. Ukupan unos ne pokazuje samo količine nektara, već i polena. I povećanje količine legla utiče na pogrešnu procenu u povečanju „težine“ košnice (i leglo i mlade izležene pčele imaju težinu). Tako da se lako može desiti da ukoliko zahladi, odjednom rezerve hrane budu približne nuli. Ne može se pouzdano znati koliko će trajati zahlađenje i koliki će biti unosi nektara kada prođe hladniji talas. Može se desiti da dnevne temperature pogoduju samo unosu polena. Zato je potrebno prihranjivati društva i to tečnom hranom. Pogače sada nikako nisu mogućnost za prihranu. Postavljanje rama sa medom takođe nije pravo rešenje i ne bih sada da obrazlažem zašto. S obzirom da je rano menjati mesta nastavcima (odnosi se na LR košnice), prihranjivanje neće dovesti do toga da neke količine dospeju u bagremov med i nađu se u medu namenjenom za ljudsku ishranu. Kako je leglo u gornjem nastavku tu se i skladišti uneseni sirup. Čak i da su količine nešto veće, pčele će sve raspoložive viškove preraditi i poklopiti. Postavljanjem gornjeg nastavka kao plodišta na podnjaču ne dolazi do prenosa meda koji je poklopljen u medište. Takve tvrdnje su neverovatne u pčelarskoj praksi, a ima „novih teoretičara savremene pčelarske misli“ koji tako nešto tvrde. Za sada nisam našao odakle je tako nešto prepisano. Zato je bolje prihranjivati na vremenskoj distanci koja je prilično udaljena od bagremove paše. Ako pčele slabo nose sirup iz hranilica zbog hladnog vremena (noći su još uvek hladne), prepuručujem dodavanje rama napunjenog sirupom, do legla. Time se postiže da se lako organizuje posao, da pčele dobiju dobru količinu hrane, jer se može postaviti i dva rama ako se vodi računa o snazi društva i postiže se brzo i efikasno proširenje legla. Kada pčele troše sirup iz tog saća poliraju ćelije i matica rado zaleže taj prostor. Hranite na vreme ako su rezerve starog meda pri kraju, jer sav unos je po količini prividan. Nije sve prerađeno i količina je manja no što se može videti.

[Mirko Bradić]

Zamolio bi za vaše mišljenje pošto sam početnik pčelar.Dosad sam davao 2 puta u razmaku od tri dana šečer voda 1-1 i Vojin ljekoviti ekstrat dobile su po 5 dcl i sve oćistile, smijem li im dati po litru sirupa pčelinjak mi je daleko 60km pa mi je problem dolazit jako često ode benzina za 15 kg šečera.Hvala i pozdrav svima.

[Vojo Brstina]

Zamolio bi za vaše mišljenje pošto sam početnik pčelar.Dosad sam davao 2 puta u razmaku od tri dana šečer voda 1-1 i Vojin ljekoviti ekstrat dobile su po 5 dcl i sve oćistile, smijem li im dati po litru sirupa pčelinjak mi je daleko 60km pa mi je problem dolazit jako često ode benzina za 15 kg šečera.Hvala i pozdrav svima.

Gornji tekst kolege Dragana je rezultat rada i iskustva u radu sa pčelama.
Veoma mi je drago da se moje mišljenje u potpunosti podudara sa mišljenjem kolege Dragana.
Ja jedino ne otvaram košnice radi prihrane nego sav sirup koji dodajem, dodajem kao topal i direktno u hranilicu koja je direktno iznad ramova.

Kolega Mirko, evo ako mogu i ja da odgovorim na Vaše pitanje, pošto Vam je pčelinjak toliko udaljen a pod pretpostavkom da će pčele odneti dodanu hranu u roku od par dana, savetovao bih Vam da slobodno dodate po 1 litar sirupa pa čak i jedan i po litar sirupa.
Ako imate dosta meda u košnicama tada sirup može biti i malo ređi.

Pozdrav iz Novog Miloševa.....

[Dragan Stantić]

...... Zato je potrebno prihranjivati društva i to tečnom hranom. Pogače sada nikako nisu mogućnost za prihranu. Postavljanje rama sa medom takođe nije pravo rešenje i ne bih sada da obrazlažem zašto.

Imenjače, ajde ovo malo elaboriraj, jel to iskustveno saznanje ili se radi o nekoj teoriji, stvarno me zanima. Pitam zato što imam preko 100 AŽ ramova sa medom, koje sam mislio dodavati pčelama kao prihranu, pa kad pojedu, pretopiti vosak, pošto sad radim sa RV, to mi je mnogo lakše nego otklapati pa vrcati pa kroz hranilicu.

[Dragan Šošić]

Trebao si citatu pridodati predhodne dve rečenice koje pozivaju na oprez što se tiče zahlađenja i pada temperature. Džana (ringlov) je kod mene na zalasku. Rezerve polena nisu onakve kakve obično budu. To znači da je medenje i unos nektara izuzetan. Na SPOS-ovom forumu je negde izrečena sumnja u to kako tečna prihrana (ili još bolje unos nektara) utiče na potrošnju starog zatvorenog meda. Već sam gore naveo od čega se spravlja medno-polenska kaša za leglo. Rezultat se vidi na uvlaci žičanih podnjača. Ubrzano se prerađuje stari med iz dva razloga. Prvi sam pomenuo, a drugi je posledica toga i time se stvara prostor za novi unos koji pčela skladišti iznad legla. Kod mene je na primer jučerašnji dan ujutro bilo 5 ºC i nisam očekivao bog zna šta, ali je bilo prilično nektara. Danas i previše. Radio sam večeras do mraka i ni jedna pčela nije pokazala agresivnost. I pored velikog unosa pojilica je posećena. To govori o strahovitom širenju legla i kolike su potrebe za vodom. Ako bi se desilo zahlađenje možeš misliti šta se dešava kada se hrane pogačom. Pčele bi se hranile uglavnom polenom i sa malo razređenog meda i to ima posledice i po leglo i po pčelu (majska bolest). Eventualno korišćenje najlona bi imalo nekog efekta, ali to nije dovoljno. Naročito ako duva vetar. Potrebe za vodom i hranom se nadoknade najbolje i najbezbednije ramom punim sirupa (može i malo razređen med). Ili sirupom ako je hranilica lako pristupačna da se pčele ne dave.
Postavljanje rama iznad legla nije pravo rešenje i ponovo podvlačim: ako pčele ne mogu da izleću par dana. Što se tiče samog prihranjivanja nije loša opcija, ali ne i najbolja za ovo doba kako se to pogrešno tvrdi. Med je tu zatvoren i uglavnom sav ili delimično kristalisan. Neophodna je tečnost da se prerađuje (nektar ili voda). Držanje takvog rama iznad je dobra prihrana zimi i početkom cvetanja biljki koje daju polen i nešto malo nektara. Pojačanim unosom nektara pčele počinju da „vraćaju“ med, odnosno nektar. To je i nekako rešiv problem ali kada pridodaju i polen tek tada ne možeš topiti taj ram, ako si to namerio. Sve u svemu problemi. Radim to godinama. AŽ košnica ima takođe dva nivoa. Podbaci u donji takve ramove i problem rešen.Takođe delimično: kada društvo ojača i popuni prostor, eto polena i u tim ramovima. Vidiš i ja sam zakasnio. Prvi prolećni pregled počeo 2. aprila i svi ramovi koji su bili namenjeni uklanjanju su popunjeni nektarom i polenom. Da ne pominjem i najjača društva koja silaze sa leglom. Najjača 10 ramova legla (ovi neki na SPOS-ovom se naježe i kada kažeš da imaju 8; vole ljudi da virnu u tuđ lonac sa redovnom dozom zlobe).
Nisi se valjda primio na priče da ja negde prepisujem i bavim se teorijom  .  Kako doživljavam pčelarsku teoriju i „novu pčelarsku“, teoriju drugi put. Moraću povodom toga da otvorim novu temu.

[Dragan Stantić]

Prevideo sam to oko zahlađenja, a upravo se to danas i dogodilo i biće tako do ponedeljka, sunčano ali jako vetrovito. Znači manjak vode! A kad sam postavljao pitanje imao sam na umu Taranova, gde se kaže da su kolićine odnegovanog legla iste kod zajednica koje nisu nadražajno prihranjivane kao i kod onih koje su nadražajno prihranjivane malim porcijama razređenog mada ili šećernog sirupa (naravno uslov je med u gnezdu), ali se pčele aktiviraju nadražajnim prihranjivanjem, tj pojačava se izlet i unos cvetnog praha. Sada mi je jasno da si mislio  na obezbeđivanje vode u košnici u danima kad je onemogućen izlet, a to se upravo postiže sirupom.
U pravu si za ono da kad je veliki unos nektara pčele počnu da ga vraćaju u ram koji sam stavio za prihranu iznad gnezda, a preko najlon folije, prvo su trošile otklopljeni med a kad se pojačao unos nektara, počele su da ga skladište u isti ram. Ali ja baš i nemam nekog drugog izbora jer sam poskidao sve hranilice i prepravljam ih, za vikend će biti gotove, sa tim sam zakasnio, a AŽ ramovi mi više ne trebaju jer više ne radim sa AŽ košnicama, pa hoću da ih korisno upotrebim, potrošiće se to ove godine, ako ne pre onda kad dođu rojevi.
Vezano za dve zadnje rečenice iz tvog prethodnog posta, mogu da se kladim da nam se mišljenja podudaraju ali nisam siguran da je dobra ideja otvaranje te teme.

[Mirko Bradić]

Molio bi za pomoć jučer sam išao razmicat okvire u košnici bili su nekako sljepljeni kad sam ih razdvajao prema sredini ispadale su mi bijele larve od pčela ili nerazvijene pčele pa sam prekinuo daljne micanje šta da radim . izvinjavam se al neznam zašto ove crvene crtice slab sam sa informatikom.Pozdrav svima.
Uzastopna Poruka: April 13, 2011, 12:22:02Nestale crtice nema ih na poruci sad sam se obrukao al nema veze.

[momamilosevic]

Mirko,daj malo pobliže opiši situaciju u košnici.Dali su larve formirane ili nisu ,dali ispadaju iz ćelija ili zaperaka ,dali su suve ili žive itd.itd....

[Mirko Bradić]

Kad sam micao četvrti okvir izgledao mi je jako sljepljen kad sam ga razdvojio ipale su bjele kuglice kad sam pogledao vidim pčele dosta krupne al još bijele ko da sam rastvorio sače a samo sam razmaknuo okvire,prestrašio sam se da ne napravim štetu pa dalje nisam micao

[momamilosevic]

Ja lično mislim da ti je bio veći razmak između ramova, trećeg-četvrtog,ili četvrtog-petog,i pčele su izvukle trutovske ćelije koje je matica zalegla.Ubuduće kad radiš sa pčelama obavezno sabi ramove i sa leve i sa desne strane,svi ramovi moraju biti tesno sabijeni.
Ovi je moje mišljenje,ako neko drugi misli da je po sredi nešto drugo nek napiše.
Pozdrav svima.

[Dragan Šošić]

Mirko, mislim da se radi o ćelijama trutovskog legla, koje se nalaze na istoj visini na dva rama. Nije opasno. Pčele će to očistiti a možda pri tom „srede" i neku varou. A crtice koje vidiš pri pisanju poruke (ako su crvene talasastog oblika) potiču od opcije za gramatičke korekcije teksta. Mogu se isključiti u programu Microsoft Word.

[Mirko Bradić]

Hvala vam ja se prestrašio , a okvire nisam stiskao da pčele lakše prolaze .Najavljuju pogoršanje vremena pa idem danas dati po litru sirupa sve košnice imaju puno meda a počela i repica žutit i to dosta pa ako bude vrijeme ok možda bude nešta -hvala još jedanput .

[Mirko Bradić]

Evo bio danas na pčelinjku i rade mi zaperke na okvirima radi se o EV košnicama na tri nastavka molio bi za pomoč kako dodat nastavak sa satnim osnovama RV i mogu li napravit nukleus RV sa EV okvirima -pošto sam dosad imao samo EV a sad bi širio pčelinjak sa RV. Počela cvasti repica i morat ču dodavat nastavke sa satnim pa pomagajte,ovi su puni meda i legla osim krajnih okvira koji su prazni .Hvala.

[Milic Vukic]

Kolega Mirko,
Neke odgovore si dobio od Dragana i Moma. Nije na odmet da dodam još nešto. Ako imaš hofmanove ramove (sa razmakom) onda oni određuju razmak između ramova i neteba ga povećavati jer pčele u ulicama imaju dovoljno životnog prostora između ramova (oko 11 mm). Ako nemaš ramove sa razmacima onda treba da ti ramovi budu postavljeni tako da od sredine satonoše do sredine susedne satonoše bude 36 mm. Ovo se vremenom uvežba i stvori osećaj pa merenje nije potrebno. U svakom slučaju moj savet je upotrebljavaj isključivo hofmanove ramove.
Pozdrav.

[Vojo Brstina]

Mirko, teško se sa EV košnica prelazi na RV.
Trebalo bi da su EV nastavci jedan iznad drugog bez ukrštanja i da se tada na mestu EV ramova koji su pokraj legla dodaju RV ramovi ali u tom slučaju treba izvaditi i EV ramove koji se nalaze u EV nastavku  ispod onog u koji dodajemo RV ramove. Tako bi se dobilo izgrađeno saće U RV ramovima pored kojih bi trebalo prilikom dodavanja RV nastavka dodati ostale RV ramove sa osnovama.
Ili sačekati dobru pašu pa dodati nastavak sa 10 RV ramova sa osnovama.

Pozdrav svima....