Autor Tema: Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada  (Pročitano 235327 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada
« Odgovor #345 poslato: Septembar 08, 2020, 13:45:51 »
      Molim Vas za jedan odgovor. Nov sam na forumu i nisam se ukljucivao u diskusije do sada. Za sada imam 12 drustava i to 5 LR i
5 RV sa tendencijom da na prolece predjem kompletno na RV.
      Prateci Vase diskusije naisao sam na pricu da se nastavci okrecu na toplo i na hladno pa me interesuje sta to tacno znaci?
      Hvala i medno

Колега је постави питање у теми Pčelarenje Rodnom Vojom питање шта значи постављање (или окретање наставка) на топло или хладно.

Одговорићу овде јер се тиче технике пчеларења.

Добио је следећи одговор:

      Molim Vas za jedan odgovor. Nov sam na forumu i nisam se ukljucivao u diskusije do sada. Za sada imam 12 drustava i to 5 LR i
5 RV sa tendencijom da na prolece predjem kompletno na RV.
      Prateci Vase diskusije naisao sam na pricu da se nastavci okrecu na toplo i na hladno pa me interesuje sta to tacno znaci?
      Hvala i medno
Kod košnica kvadratnog preseka (kao na primer tvoje RV), moguće je svaki drugi nastavak zakrenuti za 90 st. i tada su ramovi postavljeni "na toplo".
(Kod LR košnice to nije moguće)



Тачније, то је „укрштање“ саћа у кошници и не објашњава шта је постављање саћа на топло или хладно.

Постављање кошнице (или наставака) на топло или хладно, представља положај рама у односу на лето. Када је уздужна оса рама постављена паралелно у односу на раван у којој је лето, то је постављање на топло. У том случају, саће рама се понаша као одређена препрека јаком продору ваздуха. Што је само „угао посматрања“, а практично нема значаја. Постављање на топло може бити и врло штетно.

Постављање на хладно је супротно од тог положаја и тада је уздужна оса рама нормална (геометријска нормала),окомита или под правим углом у односу на раван на којој је лето .Тај положај је уобичајен у кошницама.

Када сам убацивао ројеве у празан наставак, никада нисам приметио да граде саће на топло.

У скупним, вишеделним оплодњацима (више оплодњака у једном телу), рамови су на топло у појединим оплодним јединицама, а истовремено на хладно у другим. Када се оплодне јединице споје добије се постављање на топло или хладно, што зависи где је лето.

Свака кошница може бити постављена на топло или хладно. Укрштање рамова је могуће код кошница квадратног пресека, али то не значи да је немогуће и код других. Пример оплодњака* који сам навео може бити такав да је могуће и укрштање наставак на хладно и топло. Свакако да се ово ретко користи.

На скици се види шта је постављање саћа (рамова) на топло, а шта на хладно. Ако се не види најбоље, кликне се десним кликом миша на слику и слика се отвори у новој картици, каде је могуће да се увећа.



*Један мој колега је направио више десетина оваквих оплодњака који би били у ЛР наставку.  Направио је и мање рамове који би се постављали попреко у наставку. Мало је погрешио меру и каже ми да  је све бацио у ватру (много глуп потез, ако је стварно тако урадио).

Занимљиво је и то да је у разговору о тој теми са „благо циничним“ осмехом приметио да ја не знам шта је то постављање на топло и хладно. Његова примедба се односила на то што сам му рекао да у оплодњацима нису сви рамови на топло... тако да се да приметити ко не зна :). На скици се то јасно види.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Vuckovic Zivomir

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 9
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Crni vrh kod Jagodine
Odg: Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada
« Odgovor #346 poslato: Septembar 08, 2020, 19:41:54 »
  Hvala na odgovoru g.dine Šošicu

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada
« Odgovor #347 poslato: Februar 08, 2021, 18:17:42 »
Још једном бих подсетио колико је важно имати појилицу на пчелињаку, која је постављена на време (најбоље је да је стално на пчелињаку – и лети и зими).

На фотографијама се види да пчеле иду на појилице иако је свуда около вода. На увећаном делу слике се види мало „језерце“ на пластичној табли и прилази понека пчела, али је већина пчела усмерена на појилице. Нажалост, није сипана топла вода иако је било могућности за то (само неће нико да мисли, док ја не кажем).

Пчеле су ишле на појилице још док је киша падала. Касније се мало разведрило и масовније су кренуле на воду али углавном на појилице (чак нисам нигде уочио пчеле које траже воду по тлу). Могућност да пчелар додаје млаку воду је права благодет, јер пчеле могу упасти у хладну воду и с обзиром које је доба године, углавном страдају. Такође, млаку воду брже односе и тиме се мање излажу могућности да изгубе пуно телесне топлоте и страдају.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada
« Odgovor #348 poslato: Mart 18, 2021, 18:50:05 »
Написаћу у следећој поруци моје мишљење о нестајању или слабљењу друштава током топлих јесени. Подразумева се да су друштва очишћена од варое и о томе неће бити речи. Такође ћу „заобићи“разне, многобројне „вирусе“  у широком луку али и тровање не сунцокрету које потиче од семена заштићеног разним отровима (изузетак је тровање настало прскањем инсектицидима нпр. семенске детелине или тровање при заштити од кукурузног пламенца и различита тровања употребом инсектицида).

Оне „идеалне“ 2015. године када је било добро медење током целе године и када је још било и медљике у великим количинама, 7 друштава ми је напустило кошнице иако нису сељене. Тако да чувено тровање на сунцокрету од семена заштићено отровом не узимам озбиљно у разматрање. Та друштва су била смештена кошнице од ЛР „полунаставака“ (висина наставка 162 мм) и била су толико јака да сам хтео да их раздвојим на два дела и направим двојна друштва. Погрешио сам што то није урађено, али нисам стигао да то урадим јер једноставно нисам могао да постигнем поред осталих послова.

Наравно, јасно ми је зашто су напустиле кошнице и извукао сам још једну поуку.

Двоумио сам се да ли да ово буде у овој теми или у теми  Понашање пчела, али са обзиром да сматрам да се тиче технике пчеларења биће у теми која томе и одговара.

Због величине поруке, изоставио сам неке ствари нпр. како то спречити, јер сам о томе писао раније на другим темама и још којешта :).
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada
« Odgovor #349 poslato: Mart 18, 2021, 18:57:21 »
Одлазак, нестанак пчела из кошнице или слабљење друштава у јесен


Више година се суочавамо са нестанком пчела из кошнице. Појава је најизраженија крајем лета и током јесени. Може се десити и у пролеће или лети, али није масовна појава. Први пут сам је уочио 1994. године када сам затекао један оплодњак да напушта свој преградак почетком месеца маја. Имао је све услове за опстанак, а то подразумева легло на сва три рамчића (легло свих узраста) и обиље хране. Пчеле са младом матицом сам вратио и наставиле су своје уобичајено деловање. Много пре тога сам имао случајеве напуштања кошнице током пролећа и се ова појава може десити када нема легла а матица је у поступку спаривања.

   Током топлих јесени и појаве касније паше (или касним обилнијим прихрањивањем у оскуднијим годинама) појава напуштања кошница може бити израженија. Поред напуштања кошнице може се на исти начин десити и слабљење друштва до те мере да не може преживети дуго. Нека ослабљена друштва опстану у благим зимама и ту обично буде матица и мала група пчела. Кошница буде пуна хране и нема говора о грабежи. Такође у напуштеним кошницама се деси исто и ту је очигледно да се не ради о грабежи.

   Начин на који се дешава напуштање кошнице (или друштво губи већи део пчела) и доба када се то дешава наводи на једну појаву која је уобичајена у то доба, а то је игра младих пчела или летови обиласка и сналажења младих пчела у простору, односно оријентациони лет. Мали део друштава врши тиху смену касно и тада се исто може десити да пчеле пођу за матицом и милим да је то при последњем лету спаривања матице (када се ове пчеле-рој сместе у кошницу матица истог дана почиње да носи).

Сама појава игре младих пчела није довољна да се деси напуштање кошнице (мањи део пчела при оријентационом лету вероватно оде у друге кошнице, али је то занемарљиво у односу на снагу друштва). Подстицаји могу бити разни. Закаснела прихрана сирупом (још ако се у сируп сипа „којешта“ миришљаво), прихрана још за видела када пчела могу осетити и облетати око кошница при чему је од највећег значаја узнемиреност домаћих пчела у пределу хранилице или у хранилици, касни неопрезни радови око пчела (односи се на доба године, а не на доба дана) и остављање одређених трагова које пчеле из других кошница могу следити, несметани улазак оса у кошнице при чему би оне могле оставити медни траг који туђице могу открити, обично залетање пчела у туђе кошнице и сл. С тим да залетање пчела не представља очигледан напад него једноставно улазак у слабије брањену кошницу.

Малобројне туђице које улазе у другу кошницу се на неки начин сједине са домаћим пчелама (домаћим у односу на туђице) и не јављају матичном друштву извор хране. Једноставно се понашају као да преносе храну из једног дела сопствене кошнице у други. Зато изостаје уобичајена бурна грабеж.

Од свега овога бих издвојио залетање пчела у туђу кошницу (до којег лако може доћи тако што прате медни траг који оставе осе које улазе и излазе и по хладнијем времену током дана или су улазиле у кошницу приликом прихране за видела при општој узнемирености друштва претходног дана). Како пчелиње друштво у то доба може имати легла или је на други начин удаљено од лета (очување легла такође делимично преусмери пчеле на други посао и то је оно што сам назвао пречим послом пчела), малобројне туђице слободно улазе и односе храну. Тај слободни улазак још више утиче на то да пчеле друштва које оне посећују не врши никакву одбрану. У тренутку  када домаће пчеле препознају уљезе, долази до потере и туђице шире свој мирис и лепезају крилима. Обично се ово дешава када се распушта клубе и старије пчеле су већ журно напустиле кошницу. Узнемиреност и мирисни подстицај покрећу мноштво младих пчела на излазак и облетање и могу им се придружити и све остале пчеле јер је феромонски знак већ снажан с обзиром да и младе пчеле учествују у његовом ширењу. Ово већ почиње да личи на ројење и пчеле излазе из кошнице и одлазе за мирисом туђица који је преовладао. Може се десити да изађу све пчеле (посматрао сам сасвим случајно како друштво напушта кошницу и гнездо иако има на пет рамова легла) или већи део пчела, а да део пчела остане.

Ако је било нешто више туђица (обично се ради о врло мало броју јер би у супротном то већ ишло према грабежи) може доћи до борбе са малим бројем стражарица и излазак домаћих пчела се наставља по истом обрасцу.

Колики утицај може имати много непоклопљеног меда услед касне и обилне прихране, није ми познатом али мислим да и то има утицаја јер осе лакше односе такав мед и могу оставити медни траг на лету. Исто тако и ту туђице могу слободније улазити на такав мед који је ван  гнезда.




ПС

У теми Понашање пчела сам поставио неколико фотографија када сам имао огромну срећу да снимим поступак игре младих пчела којом руководи само мали број старијих пчела (на слици је једна од пчела која је игром случаја слетела на мој прст и неколико минута ширила мири којим управља игром младих пчела – обратите пажњу на спојеним сликама и времену трајања слања сигнала). Тако да ово моје запажање да само неколико пчела у одређеним околностима може одвести пчеле у другу кошницу има основа. Поново ћу поставити исте фотографије из теме Понашање пчела где се види једна од пчела које управљају игром младих пчела. Како сам више био усмерен на фотографисање лета, пчела која лепеза крилима на мом прсту је мало замућена, али се види шта ради.
« Poslednja izmena: Mart 18, 2021, 19:17:35 od strane Dragan Šošić »
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4415
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada
« Odgovor #350 poslato: Mart 18, 2021, 19:22:43 »
Браво Шоле, свака част!
Поздрав свима.
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Slavisa Simic

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 8
  • Pol: Muškarac
Odg: Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada
« Odgovor #351 poslato: Mart 22, 2021, 12:04:49 »
Svaki tekst kolege pčelara Dragana čitam sa velikim uživanjem.
Hvala što svoja zapažanja delite sa nama.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada
« Odgovor #352 poslato: April 02, 2021, 20:26:55 »
Хвала Војо и Славиша. Надам се да је написано разумљиво јер нисам у последње време у стању да пишем најбоље јер је време варљиво и променљиво, што на мене има  велики утицај. Заморим се док напишем нешто и немам снаге да то сређујем. Лично, нисам задовољан написаним, али тако је како је – и наравно увек може боље. Кажем да нисам задовољан јер је то мало набацано с брада с дола, али суштина је ваљда уочљива.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada
« Odgovor #353 poslato: April 02, 2021, 20:58:17 »
Као што сам у теми Временска ситуација написао, највећи број друштава ми је у једном ЛР наставку. То има своје мане али и предности. У сваком случају је боље него када неко развуче друштво или подбаци плодиште прерано, а јо има могућности за јача захлађења.

Погледао сам пар друштава (само подигао кров, јер се кроз лексан види колико има пчела) и вагнуо обе стране. Имају хране и вишка, а пчеле траже проширење простора јер шетају по хранилици у којој има воска. У случају јачег уноса знају да складиште нектар у хранилицу јер восак има уобичајено изграђене ћелије.

Разлог због којег сам ово написао је што сматрам да је боље и овако него развући друштво без мере, а све са циљем да се развије или због неких других оправдања. Не треба ми претерани развој па да после избацују прехлађено легло.

Перга у оваквим условима најбоље сазрева, ако ништа друго и имаће првокласну храну за легло :).

Следећи потез је набацивање полунаставака и ово је рад искључиво са наставцима (наравно, ако неко мисли да не треба у одређено време прегледати друштво вађењем рамова, у тешкој је заблуди). Простор се проширује умерено и у складу са развојем друштва. У прво додато полумедиште се у средину убације 4  тамнија рама тако да матица и ту може прећи са леглом. Сврха овога није само због давања простора матици него да ту пређе по потреби, али се ту често види има ли ројевог нагона јер пчеле имају матичњака на доњим деловима полурама ако улазе у ројеви нагон  и лакше се види без гледања плодишта.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada
« Odgovor #354 poslato: April 09, 2021, 14:35:04 »
У понедељак 05 априла стављен сируп, 13 кг шећера : 10 л воде, око 17 часова. Стављено је у 16 кошница у кофицама од 3 Л и до сада су однеле:
17    1L
59    1L
80    1L
110   1L
111   1L
69    1.5L
88    1.5L
140   1.5L
20   2L
31   2L
32   2L
54   2L
70   2L
83   2L
90   2L
34   3L (све однела).

Увид вршен око 13:30 часова, данас.

Одношење сирупа не мора представљати снагу друштва јер су кошнице у једном ЛР наставку, а било је уноса полена тако да и није било места за смештај сирупа.

Стање друштва која су односила сируп током хладних дана, прати се даље.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada
« Odgovor #355 poslato: April 18, 2021, 15:48:05 »
С обзиром какво је време и какво ће бити у наредним данима треба прилично хранити друштва и при томе осмислити како да тај вештачки мед не доспева у мед за врцање, а да га буде у кошници. Потрошња хране је углавном велика и залихе меда ће нестати. Уколико багрем опстане и меди, али и уз то да буде квалитетног мешаног меда (ако изостане обилно медење багрема), није добро у пашу улазити са плодиштима без хране.

На основу количине меда у плодишту, могуће је узети више меда за врцање. Зато, користите сваку повољну прилику, храните на време и са повољним распоредом гнезда и празног саћа у кошници (односи се на настављаче). Уз храњење и нешто мало „гимнастике“ може се доћи до повољног исхода. Ако је урађено како треба, прихрана се обуставља неколико дана пре очекиваног медења.

ПС

Надам се да већ неко време и храните пчеле сирупом. Ко сматра да има и вишка хране, онда ништа – проблем решен. :)
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Veroljub Radovanović

  • Gost
  • *
  • Poruke: 3
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Jarsenovo
Odg: Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada
« Odgovor #356 poslato: Novembar 04, 2021, 21:26:28 »
Poštovane kolege i koleginice,

Nov sam u svetu pčelarstva, jako mi je interesantno i naravno hteo bih da isprobam dvo društveno pčelarenje, istraživajući po netu naleteo sam na Volohovičevu metodu.

Hteo bih da pročitam više o Volohovič tehnici pčelarenja ali sve što uspevam da nađem je par šturih tekstova.

Zato bih Vas zamolio da u koliko neko ima literaturu vezanu za ovu tehniku da mi je nekako ako hoće pošalje

Unapred hvala

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada
« Odgovor #357 poslato: Novembar 04, 2021, 22:34:35 »
Не знам постоји ли нека посебна литература за начин пчеларења по Волховичу. Ако се не варам, то је било објављено у Пчелару, далеке 1992-ге (или ту негде :) ).

Колико је то применљиво код нас, може бити за расправу...али и не мора. Зависи где и како пчелариш...и колико имаш искуства у пчеларењу двојним друштвима (за почетак).

Волхович се примењује у условима Сибира и није начин пчеларења са двојним друштвима него са „више друштава“. По сећању ћу написати: то је "разбијање" друштава на више ројева, а потом се спајају  почетком паше (једине паше у Сибиру и зато човек тако ради).

У нашим условима и при сушним годинама (а све их је више), ако не одселиш на пашу (или одселиш на погрешну пашу...нпр. на липу, ако она подбаци опасно) онда имаш силне невоље са џиновским друштвима па ти никаква литература не помаже ако немаш искуства за сличне ситуације...такође би било неугодно селити „џинове“ (не и немогуће, али неугодност јесте)...на папиру то све може лепо изгледати...

За почетак препоручујем овладавање једноматичним друштвима, а потом, када се то добро савлада двојним или двоматичним (подразумевам слабије искуство, како си већ написао).


ПС

Начин пчеларења по Волховичу је за неких до петнаестак друштава (и ово пишем по сећању из давнина и човек је то објаснио да је то највише што може одрадити са таквим приступом у тим условима...можда је то и највише 12 кошница, ипак је давно било када сам то читао и проучавао).

Наравно, не мислим да је то премало и сећам се да сам још као млад пчелар (пре него што сам читао о Волховичу), тврдио да бих са 12 друштава лако постигао око 200 кг по друштву (уз посао у фирми и одгој матица за тржиште, јер сам то већ радио). Само што се тада селило мало даље и мало више пута (на више паша). Постоји ту једна важна „ситница“...од самог почетака сам научен на сталну сеобу пчела и већ имао прилично искуство...
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada
« Odgovor #358 poslato: Januar 26, 2022, 19:47:11 »
С обзиром да има интересовања за свођење кошнице настављаче у току зиме и у скори свим условима (може по хладном времену, али не и по јакој киши или вејавицу и јаком ветру...мада је и тада изводљиво, осим по некој кишетини) на један наставак, написаћу једну мало дужу поруку о томе.

Има ствари које сам обухватио а сигурно има нечега што сам превидео. Како ће то бити начин рада у начелу (што кажу о „обданишту“ од скупштине када доносе некакве њихове пртивзаконите одлуке, зване закони) биће и расправа о појединостима...ако некога буде занимало.

Ако се повремено чини да се некоме обраћам лично, то се односи на Јована Радуловића јер је он заинтересован. И то би био „правни основ“ за моје писаније...

Као што сам у другим темама написао једна препрека оваквом приступу је у свести људи да се друштво не сме ни таћи зими јер ће да пропадне...неки кажу да ће клубе да се распусти неки да ће да се „отресе“ што ми никако није јасно, одакле такви ставови када то нису радили...или су покушали и лоше урадили. Такође, мислим да постоји страх од тога како друштво уопште може да преживи у једном наставку...при томе заборављајући кошницу ДБ.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Tehnika pčelarenja je primerena uslovima...šta uraditi, kako i kada
« Odgovor #359 poslato: Januar 26, 2022, 19:57:10 »
Кошнице настављаче могу током зиме остати у првом наставку и како је зима најтеже раздобље у животу пчела, друштва могу страдати и поред довољно (и свакако и превише) хране „изнад главе“. Тако могу страдати и најјача друштва. Разлог обично буде појава легла или нагли наилазак врло хладног времена без осунчаних дана. Пре тога, предуслов остајања клубета у првом наставку је одређена количина хране у венчићима рамова у првом наставку.

Обично пчелари не нађу легло, када врше „увиђај“ односно када погледају стање након страдања друштва па сматрају да појава легла није разлог останка клубета у првом наставку, него се позивају на некакве феромоне „задњег изашлог“ легла, што мислим да нема „везе са животом“ (не одбацујем ово у потпуности све док не увидим доказе за ту тврдњу). Пчеле које потроше сву храну у првом наставку гладују и поједу легло (неки сматрају да то пчеле „свесно“ раде јер осете наступајуће захлађење, али ја мислим да то легло поједу као последњи вид доступне хране). Изузетак је постојање поклопљеног легла које се ипак може уочити и које пчеле чувају до изнемоглости, па остане нешто легла и само тада сматрају да је легло разлог останка у првом наставку, не узимајући у обзир да је могло бити младог легла.

О подизању клубета медом сам писао раније (тачније померању клубета ка горе). Тај начин је проверен у пракси и где клубе није прешло у други наставак (медиште) који обилује храном, испоставило се да је било легла у првом наставку. Поставио сам и краћи видео снимак тог подухвата, раније на форуму.

Неки прибегавају чак и стављању погаче између првог и другог наставка, не узимајући у обзир да пчеле при јаком захлађењу и не прилазе тој погачи. И тако додата погача може представљати препреку да друштво пређе у други наставак, када се стекну услови. Ја сам, некада, то радио на бољи начин и то медом на сатоноше доњег наставка и није имало очекивани учинак.

Праћење и провера положаја клубета се не врши при појави топлих дана јер се тада пчеле размиле по кошници и многи их буде и у горњем наставку. За проверу положаја клубета се не морају раздвајати наставци. Довољно је да се при хладном времену (блиском нули) батеријском лампом види положај пчела (ако вам кажем да сам то по хладном времену и снегу од  око 30 цм радио и у пола два ноћу, можете помислити да сам луд: једноставно, нисам нахранио куце, скувам им вечеру мало се играм са њима и падне ми на памет да проверим „седмице“).

Проста замена места наставака је погрешна (по мом мишљењу и искуству) јер у доњем наставку има мало хране. Постављање само дела пунијих рамова до рамова клубета (или гнезда)није решење јер опет има превише храном сиромашнијих рамова у топлотном центру (средишту клубета). Ако се то ради, опет се ради по хладном времену и захтева премештање рамова...и уз то иде двоумљење, где и шта ставити и испадне дуготрајније од истресања пчела у медиште (које је пуно хране). Свакако да сам некада и то радио, па ми је познато...

Још један разлог зашто сам против ране замене места наставцима је одбрана кошнице. Када је гнездо ближе лету, пчеле лако бране кошницу од продора туђица или оса...па и мишева. О овоме сам писао више пута, а последњи пут о напуштању кошница од стране пчела у овој теми.

Кошница која је зазимљена у два наставка, заузима природни положај у дужем раздобљу. То је повољан положај јер је пре свега природан са леглом доле и храном изнад (пчеле увек складиште храну изнад јер следи померање ка горе током зиме). Рано свођење на само један наставак није препоручљиво јер у том наставку буде још хране и нарочито полена којим пчеле побољшавају зимски телесни састав. Колико ће то трајати, не знамо и зато се то препушта природном току. Друго, ако се склони полен који није довољно прерађен (конзервиран) склонији је кварењу.


Тако  да је ипак за свођење повољно време када већ наступа хладно време (или се мора зими). Тада је полен већ прерађен и ако буде рамова са пуно перге, лакше се чува.

Ако се друштво добро прати и ради припрема на време, добро је имати загрејане рамове који се убацују у средину медишног наставка. Ако немам, ја извадим из кошнице коју намеравам сводити на један наставак. Ако то није могуће, истреса се како се мора. И најбоље је то урадити ако су дани када пчеле могу излетати или су недавно излетале на прочисни лет. Разлог је то што ће пчеле ипак имати додатно оптерећење загревања хладног простора и тиме нешто увећану потрошњу док то не обаве.

Грешке које се чине при овоме су оклевање и чекање неких лепших дана па неки очекују температуру од бар 15⁰ С. До тада друштво може угинути „два пута“ а не једном. Код овога је битна одлучност. И ако се деси да је био дан када пчеле обаве прочисни лет (значи дан са повољном температуром) а већ сутрадан падне на око нуле, то није никаква препрека да се не уради. Нема ту чекања наредних 10-15⁰ С јер је питање када ће се то десити. Најнижа температура на којој сам спасавао такво друштво је негде око -6 до -7 ⁰ С, 2012-те године. Када сам завршио, мислим да је пала између минус 8 и 9 ⁰ С. Мислим да има на овом форуму о томе...



ПОСТУПАК СВОЂЕЊА НА ЈЕДАН НАСТАВАК - МЕДИШТЕ

Када се закључи да је клубе у првом наставку и да је очекивано да наступи хладнија зима (што се иначе увек дешава, а врло ретко настави топла зима), мора се нешто предузети. Ако се не предузме, друштво може страдати и поред обиља хране у кошници или битно ослабити (стекну се услови за прелазак у други наставак и део пчела из средишта пређе горе, али бочне улице обично страдају).

А) Прво се пчеларским ножем одлучним ударцима раздвоји доњи наставак од подњаче и то од напред и од назад. Води се рачуна и о регулатору...ти почетни ударци мало узбуде пчеле, али се не жури при даљем раду и оне се смире. Пре овога, горњи, пуни наставак може бити скинут и на доњи се постави поклона даска (или кров) да пчеле не реагују на покрете пчелара и претерано и пре времена излете.

Б) Из медишта (горњег наставка) се изваде 2 рама бочна. Због могућности некаквог рада зими гледам да из друштава уклоним један рам још у јесен, али када је прихрана завршена (ако не буде потребе да се убацује десети рам са храном током зиме, тај десети рам буде сатна основа која се додаје негде у време цветања џанарике). Потреба за вађењем ова 2 рама је могућност постојања легла и на њихово место се ставе ти рамови са леглом. Ако се деси да је зима баш блага и буде легла на 3 рама, они су без хране и за неко разумно време (потребно да то легло изађе) бар један избацујем, накнадно.

Рамови медишта се размакну у средини.

В) Када се скине поклопни материјал (поклопна даска или кров...или нешто друго, приручно и привремено коришћено) склони, мало (али мало) се надими и то углавном по површинском делу клубета...и сачека се до један минут, да се пчеле више усредсреде на грејање него да нападну пчелара. Потом се на припремљену подлогу скида плодишни наставак (значи први наставак) и на његово место спуста пун медишни наставак (мислим пунији храном, а она два извађена рама се још не враћају). На тако постављен наставак се постави некадашње плодиште које је сиромашно храном, ваде се рамови редом и истреса пчела.

За истресање се направи простора тако што се прво ваде бочни рамови јер ту нема пчела. Потом се преостали рамови размакну тако да је средиште слободно за истресање пчела. С обзиром да је хладно, део пчела је завучен у ћелије па је потребно пар пута треснути рам, али се пре другог трзаја сачека неколико секунди, рам мирује и тада ове поизлазе из ћелија...и лако се истресу.

Истресање се не врши као лети, са висине него је рам који се истреса увек унутра и једна од бочних летвица при истресању клиза уз зид наставка (она где је мање пчела да су не притисну неке пчеле или матица). Ако би истресли као лети, пчеле би попадале по тлу и требало би много времена да се покупе. Зато се прави празан простор у средини размицањем рамова, да има простора за рам који се истреса и пази се да се не направи паничан и непажљив покрет и зарије у саће неких блиских рамова (може се десити да се тако убије матица по Марфијевим правилима комад намазаног хлеба увек падне на џем :) ).

Не користити четку при раду (и ако се користи то треба радити пажљиво и не „млати се около“ са четком јер ти покрети могу покренути неке пчеле са рамова да нападају и да део њих падне не тло и страда).

Када сам навео да је пожељно имати један рам мање у кошници (или 2 рама), при истресању не треба правити празнину до зида. Пчеле имају навику да се групишу у празном простору и то може урадити део пчела и онда би следило навођење пчела да се одатле склоне и крену ка средишту. Ако би до тога дошло, најбоље је да се пчеле одвајају од зида и усмеравају силиконском лопатицом, које се користи у кухињи. Четком никако, јер се пчеле хватају за њу. Зато имамо празан простор у средини који омогућава пчелама да се ту окупљају.

Г) И онда долазимо до сређивања простора. У средишњу празнину се убацује један рам за који је најбоље да има у доњем делу лежиште за клубе (што значи и јак венац) или рамови на којима има легла (ако има таквих рамова, они се спуштају доле, како се на њих наилази, ако је могуће). Рам са медом који се убацује би требало да је загрејан...боље је, али ако нема могућности ставља се и хладан. Ту се углавном групишу пчеле као у браду и кроз ту скупину се лагано спуста рам. удаљени рамови се лагано приближавају углавном групно и не до потпуног додиривања бочних летвица суседних рамова. мали размак није штетан, а избегава се притискање пчела или матице. И наравно, гледа се да опет буде 1 рам мање у кошници од укупног броја.



Ако би се вршила нека процена у овом „милитантном“ подухвату :), како сам га у шали назвао, треба знати да увек постоје прихватљиви губици. То би био губитак матице при оваквом раду (којег досада нисмо имали). Свакако да би неприхватљив губитак био да друштво при обиљу хране у кошници страда...


Будите спремни на то да ће пчеле да вас мало „унереде“... :)

И на крају, већи је посао ово прочитати него да се све то уради :)...а ја сам писао мало опширније да укажем на неке појединости које су битне.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).