Тиха смјена је појава кад пчеле из неког разлога незадовољне старом матицом, мимо ројевног нагона, натјерају матицу да залегне матичњак и изведу младу матицу, која одмах или након неког времена замијени мајку. Друштво истовремено не осјети драматично ту замјену. Ја о томе не бих више него заправо ћу да изнесем став старих пчелара које сам имао прилике да слушам по којем тихом замјеном никако не треба сматрати процес замјене матице ако се одвија у првом дијелу године, тачније до августа мјесеца. Мој покојни отац, који је био пчелар преко 60 година, имао је своју теорију по којој је замјену старих, па иједногодишњих матица у сезони ројења посматрао као нежељени резултат ројевног процеса сусједних пчелињих заједница, са истог или чак и са удаљених пчелињака. По тој теорији кривци су младе матице из ројева трећака, четвртака које након што тај рој проведе неки дан у природи почињу да га напуштају и самостално траже друштва која ће их прихватити. Кад нађу пчелињу заједницу, улазе на лето, проналазе стару матицу и убијају, а оне настављају прво са оплодњом, а затим и са залегањем. Теорија даље гласи да пчеле овакве дивље неспарене матице просто не дирају јер оне добијају препознатљив мирис тек након оплодње. Као млађе и неспарене веома лако убијају стару матицу. Проблем је јер те матице веома често буду веома горе од оних које затекну у друштву и које убију. Матична решетка и изоловање матице у другом наставку нијесу гарант да до овакве смјене неће доћи.
Прољетос је у једном мом друштву мислим дошло до управо такве смјене, с тим што је стара матица била жива све док нова није почела да залијеже.