...
1. Ako na nekom mestu gde objektivno imamo paše za 20 do 30 društava a mi postavimo 50 ili još gore sto onda je jasno da prinosi po košnici moraju biti mnogo manji i nemogu se uporedjivati sa drugim pčelarima koji imaju znatno manji broj u odnosu na istu pašu na jednom mestu.
2. Sledeći faktor je jako društvo. Na dobroj paši i slaba društva donesu nešto meda ali ta količina je sigurno skromna, zato o velikim količinama treba govoriti samo ako se ima veliki broj jakih društava. Ali kad se društva spremaju za pašu opet treba voditi računa i o rojenju da se ne desi da društva postignu maksimum i padnu u rojno stanje pred pašu. Matica, količina i kvalitet zimnice, saće, umešnost pčelara, njegova vrednoća odnosno rad utiču svi zajedo na jačinu društva kao jedan faktor od koga zavisi prinos u paši.
3. Za pašu je važna i košnica koja se mora blagovremeno proširiti i koja mora imati mogućnosti da se proširuje prema izdašnosti paše. Možemo mi imati dobru pašu, lepo vreme, jaka društva, dobrog pčelara po znanju i vrednoći ali ako imamo trmku, daščaru, ograničenu košnicu koju nemožemo proširivati ili mali broj nastavaka ( predlažem standard za DB 3 polunastavka ) mi nemožemo maksimalno iskoristiti dobre paše koje se povremeno jave. Ako ne iskoristimo pašu kad ima onda dyabe očajavati kad nema.
4. Znanje pčelara kao sposobnost da svojim radom utiče da društva budu jaka, da maksimum dostignu u paši, da se ne roje... je izuzetno važan faktor koji utiče na prinose ...
Колега Миљко,
1. Ваша констатација је тачна, али условно. Свакако није исто да ли сте поставили 30 дб 12, 30 дб 10, 30 лр, или рецимо 30 полошки са класичиним дб рамом, а са ограниченом матицом, или рецимо 30 алпских, 30 бн, 30 фарар 8-9, или рецимо 30 рв кошница. Све су ово кошнице и свих има по 30 комада, али се драстично разликује утицај сваке од ових кошница на природно окружење, односно драстично се разликује резултат који ће те кошнице постићи на једном те истом терену.
Наравно да се технологијама рада свака кошница може прилагодити природним условима, али и то има своје границе. На пример, на једном те истом терену можемо држати 30 дб 12 кошница, и на том истом терену можемо држати +/- 60 рв кошница. Захват у природи које ће имати пчеле из оних 30 дб 12 кошница је исти, као пчеле из оних 60 рв кошница. Једино шта ту није исто је, резултат та два пчелињака.
Наравно да се сличан однос може постићи и са другим кошницама, ја причам о рв зато што са њом радим, а свакако ми је познат однос и за друге кошнице, и технологије рада.
Исти или врло сличан однос је могуће постићи са класичном полошком, где је матица ограничена на 6-7 дб рамова.
2. Јако друштво ... да наравно.
Да ли би сте били љубазни, да дефинишете термин јако друштво, у кошници по вашем избору?
Снаћи ћемо се ми почетници већ некако у јакој и доброј паши, на крају крајева сви причају и уче нас како да искористимо јаку пашу, што је наравно добро. Међутим, тих јаких паша је врло мало у нашем пчеларском стажу.
Већина паша је просечна, слаба и лоша. Будите љубазни па нам помозите и научите нас да пчеларимо у тим условима, који су убедљиво већински у нашем пчеларском стажу.
Научите нас како да прилагодимо своје кошнице просечним, тихим, слабим и лошим пашама. То ми почетници нигде немамо да прочитамо. Ту нам треба више помоћи него око јаких паша.
3. И на ову вашу констатацију, односи се моја молба под бројем 2.
4. Знање пчелара је изузетно важно, и наравно да утиче на остварене приносе. Пошто пчелари углавном имају просечне и слабе паше за своје пчеле, заиста је врло битно да нам ви искуснији пчелари пренесете ваше богато знање, како да и у тим лошим и неповољним условима, примењујући адекватне технологије рада са нашим кошницама, остваримо што боље резултате.
Поздрав