Циљ ове теме је да недоумице, које можемо, решимо па да око тога не губимо време сваки пут кад то радимо. Једну су ми решиле пчеле пре неки дан: сваки пут кад намештам појилице питам се да ли је требало да ставим пчеларски шешир или не. Требало је!
Свака 3-4 дана увече скинем хигијенске појилице, оперем и искувам платно и тегле, напуним водом и оставим преко ноћи у фрижидер да испари хлор. У рану зору их поставим. Ако мало закасним, затекнем гневне пчеле које лете око места за тегле. кад сам их намештао, једна ме ујела за врат. Од тада носим заштиту.
Приметио сам на појилицама следеће: највише пчела, преко 10, је увек на тегли са калцијумом (+ понекад додам шумеће витамине и минерале, гвожђе итд.); затим на тегли са раствором соли - око 5, док је на обичној води 1-2.
Недоумица 13: да ли и када утопљавати кошинце?
присутна је у пчеларству више од 100 година а и даље је недоумица.
Хоћемо да помогнемо пчелама, питање је шта им стварно помаже а шта одмаже.
Експериментисао сам мало и чини ми се да је добро да поклопна даска буде 2-3цм дебљине и да по ивици има сунђерасту гуму за дихтовање прозора. Тада пчеле не прополишу и лако је скинути даску. Још боље је за поклапање направити перфорирану дрвену кутију са вратанцима, напунити пиљевином која је одлична изолација, скупља влагу и имитира услове у дрвету.
ПВЦ фолију преко сатоноша би ваљало ставити, не толико због изолације него за скупљање прополиса и да пчеле имају капљице са водом да пију зими (до изума добре, хигијенске, унутрашње појилице у дубокој подњачи). Немци то масовно стављају, ја нисам, не знам зашто.
Пробао сам и да кошнице обавијем тер папиром, првенствено да бих обесхрабрио детлиће (успело) а и да смањим промају у кошницама које су се мало деформисале па не дихтију добро (успело). Тер папир причврстим прибадачама (рајснедле) и кровом. Гњаважа је то скидати али су друштва одлично презимила у томе, са отвореним мрежастим подњачама. Није скупо, еколошка страна тога је под знаком питања, веропватно би било буђи код пуних подњача.