Lagano kreće cvetanje medonoša i polenarica koje je na mnogim terenima vrlo značajna pčelinja paša. To je kajsija, a odmah za njom džanarika. Par dana po cvetanju džanarike će cvetati i crni trn. Takođe odlična pčelinja paša.
Nisam pogledao kajsiju, koja mi je odmah ispred ulaznih vrata i sinoć sam se iznenadio u kojoj je fazi cvetanja. Već danas je više cvetova otvorilo i puno pčela je na njima.
Na poslednoj slici se vidi koliko je pupoljaka odbacila džanarika koju sam kontrolisao ovde (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=543.msg16897#msg16897). Na pretposlednjoj slici je stablo do nje i ono je solidno održalo rod (ono se vidi na poslednjoj slici – u desnom delu slike).
Inače i pored izvesne štete koje je nanelo hladno vreme ove zime, biće dovoljno za pčele. Nadam se da se neće desiti kao sa leskom, sa koje gotovo da i nisu nosile polen i tamo gde je stablo bilo okićeno resama.
Kod mene u Makovištu tako nešto će da bude za 15-tak dana, možda... Šljiva i Džanarika su dobro "rodile", samo da ne bude mraza. Maca je prošle subote ovako izgledala, nadam se da se već rscvetala i da koristi pčelama. Evo nekoliko slioka od prošle nedelje. Pozdrav.
Sa džanarike jedva da je uneto nešto malo polena, jer su tek rascvetala prva stabla ranijih sorti.
Bagrem je pokazao pupoljke.
Jabuka lista i mislim da to nije dobro. Na stablima se vide samo oni pupoljci iz kojih se razvija list. Rodni pupoljci su pootpadali ili ih ima vrlo malo.
Kod mene jedino što cveta je po neka tuja a džanarika bi možda mogla da krene za jedno nedelju do dve dana. Pčele za sada u košnice najčešće unose kukuruznu prekupu iz staja i svinjaca.
Juče sam u N. Bečeju primetio da je u cvetu brest i da su se neke breze u osunčanim dvorištima dobro rascvetale. Kod mene u N. Miloševu još nisam video nigde ni jednu brezu u cvetu a tek što smo dvadesetak kilometara severniji.
Kajsija je kod mene još u dubokom mirovanju i verovatno će ranije sorte početi za oko dve sedmice ako ostane ovako toplo vreme.
Pre pola sata temperatura je bila +3 stepena a već sada je za jedan stepen viša.
Kod mene jedino što cveta je po neka tuja a džanarika bi možda mogla da krene za jedno nedelju do dve dana. Pčele za sada u košnice najčešće unose kukuruznu prekupu iz staja i svinjaca.
Juče sam u N. Bečeju primetio da je u cvetu brest i da su se neke breze u osunčanim dvorištima dobro rascvetale. Kod mene u N. Miloševu još nisam video nigde ni jednu brezu u cvetu a tek što smo dvadesetak kilometara severniji.
Kajsija je kod mene još u dubokom mirovanju i verovatno će ranije sorte početi za oko dve sedmice ako ostane ovako toplo vreme.
Pre pola sata temperatura je bila +3 stepena a već sada je za jedan stepen viša.
Pozdrav svima....
Jel bi mi Vojo napisali par rjeći o kukuruznoj prekrupi-prije tri tjedna u selu gdje imam pčele prva susjeda mi kaže da joj na šrotu -prekrupi puno pćela a ja si mislim glupost šta če pčele na kukuruzu,pa mi sad ništa nije jasno.
pcele u prolece dok u prirodi ne "krene " cvetni prah cesto idu na praskaste materije .... piljevinu, brasno po mlinovima , ponekad i cadj a prekrupu pogotovo ako je sitno krupljena ....jedne unose , druge izbacuju .... cesto pravi probleme sa susedima koji nece da promene navike u rano prolece i unesu prekrupu unutra ili je malo pokvase . Cuo sam za pricu da su seljaci stavljali tepsije sa prekrupom i otrovom na krovove kokosinjaca i tako ljudima potrovali pcele....
Bagrem u nižim predelima izgleda kao da je izgoreo u požaru. Na osnovu površnog pregleda neke kolege smatraju da bagrem kasni sa pojavom pupoljaka. Situacija je sasvim drugačija: pupoljci se pojavljuju ponovi ili kreće samo list, a nova zelena masa je jako je mala i teško je zaključiti šta je u stvari.
Nažalost, nisam imao fotoaparat pri ruci, ali je zanimljivo da se dva mlada bagrema koji su jedan do drugog, sa stablima udaljenim oko pola metra u različitim stanjima: jedan je pun svelih pupoljaka i listića, a drugi se održao i pupoljci su normalni. Mada je taj koji se očuvao praktično svrstan u nekih maksimalno 20% koji su očuvali deo cveta i to pri vrhovima ili u gornjoj polovini stabla.
Na slikama se upravo vidi da su cvetni pupoljci (već formirane cvasti – resice cveta) osušene i da otpadaju. Zato i izgleda da bagrem kasni.
Takođe, može se videti samo mali broj sasušenih pupoljaka (i listova), a prilično ih je otpalo dok sam ih unosio u kuću ili još u autu.
Pratićemo šta se dešava ako ponovo krenu cvetni pupoljci, jer je jedno godine bilo solidnog unosa i posle naknadnog obrazovanja pupoljaka nakon izmrzavanja (mislim da je to bila 2002. ili 2003. godina).
Pratićemo šta se dešava ako ponovo krenu cvetni pupoljci, jer je jedno godine bilo solidnog unosa i posle naknadnog obrazovanja pupoljaka nakon izmrzavanja (mislim da je to bila 2002. ili 2003. godina). ove reci ulivaju malo nade..... mada .... nadam se da ja nisam u pravu
Ne verujem Savo, ni da sam i ja u pravu. To je taj faktor sreće.
Moralo bi da bude idealno vreme da taj bagrem nešto daje. I unos nije baš zanemarljiv. Naravno pod uslovom da ponovo krenu pupoljci, a ne samo list :D, što je moguće (mada je ove godine sve moguće :D).
Nažalost, nije mi tu fotoaparat da prikažem razvoj vegetacije 2002. godine (fotografisao bih one moje grafikone temperature gde se vidi šta je kada cvetalo i kakvi su vremenski uslovi bili krajem te zime i tog proleće). Tada je februar bio bez mraza (kod mene), a kajsija je cvetala 28. februara. Jabuka, 20. marta. Mraza je bilo tri dana, jedan za drugim, od 06. - 08. aprila. Kod mene na brdu nula (ili oko nule), a u dolini od -3 do -5 (zavisno kojeg dana, od ta tri dana sa mrazom).
Bagrem je ponovo imao jako mnogo cveta, ali je cvetao negde oko 13-15 dana u odnosu na normalno cvetanje u tom predelu. Cvet je bio nešto kraći i cela cvast sitnija od uobičajene.
Nisam imao košnice tu pa nije moglo da se tačno proceni koliko je meda bilo, ali sam imao oplodnjake i bili su puni i blokirani. Reč je o trodelnim LR i PM oplodnjacima. Ja sam otišao da im odnesem ramove sa medom, jer su bili slabi sa hranom, a morao sam da izvadim po jedan ram i stavim prazan, da se napravi mesto za leglo. Ne treba zaboraviti da postoji i jedan period kada pčele ne rade baš dobro, dok se matica ne spari i to je još jedan pokazatelj da je unos sa tog bagrema bio dobar, kada su sve napunile.
Osnovno je to da su uslovi bili idealni za medenje i bez jednog jedinog dana koji bi izazvao neki poremećaj.
Naravno, nije mi namera da stvaram lažni optimizam, ali sve je moguće.
I takve godine, kada bagrem naknadno cveta i medi dobro, posle gubitaka pupoljaka zbog mraza su retke.
Bagrem je ove godine „iznenadio“ prognozere koji ga nisu pratili i posmatrali. Krenuo je nešto ranije nego što se očekivalo. Ništa čudno, jer smo imali već zapažanje kolege Branka, koji je nešto slično primetio i na neki način posredno, predvideo (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=1024.msg17334#msg17334).
Juče je počeo unos i vaga je pokazala 1,1 kg. Veče pre toga -200 gr. Danas već 2,7 kg. Po malo neuobičajeno jak unos, s obzirom da je na vagi društvo jedva srednje snažno i da je tek krenulo.
Moja lična procena je 2,2 kg (nisam hteo da budem neskroman :D). Bolje je da sam procenio manje, nego više. Mada sam radio oko košnica i videlo se da se radi o prilično obilnom unosu.
Kolega je postavio pitanje kada bi bagrem (na slici (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=1058.msg17797#msg17797)) trebao da počne sa medenjem. Čini se da je to ove godine: odmah. Moj stric, koji me je učio pčelarstvu, kaže da se ne seća da je bagrem ovako snažno zamedio prva dva dana. Inače on mi javlja koliki je unos na vagi.
PS I medi i miriše. Neverovatno! :D :D :D Jedan iskusni i cenjeni stručnjak kaže da kad medi ne miriše. :P Izgleda da je pomešao sa zovom (i ona ima bele cvasti) ;D ;D ;D
Juče sam stajao pored puta i gledao bagremove grozdove dužine 4-5 centimetara, danas odlazim do pčelinjaka oko 10 sati i vidim prilično velike grozdove i kažem ovo je nemoguće koliko su grozdovi porasli za jedan dan. Posle samo 3 sata vraćam se kući danas u 13 sati i gledam bagrem cveta. Da čovek ne poveruje svojim očima. Pre 5-6 dana bio sam uveren da ni slučajno neće početi pre 10. maja. Pre tri dana rekao sam ovaj će da cveta do Đurđevdana. Bagrem je danas počeo. Za 4-5 pretoplih dana ubrzao je vegetaciju za sigurno desetak do petnaest dana. Mnoga stabla su potpuno stradala i uopšte nemaju pupoljaka. Kod mene u bašti nigde ni jednog pupoljka dok kod komšije preko puta u vrhovima njegovog bagrema u dvorištu mnoštvoo procvetalih grozdova. Čudna neka godina.....
Pre bi se reklo prestupna neka godina. Da li ce ovo iznenadno medenje iznenaditi i otkupljivace i oboriti zagarantovano visoku otkupnu cenu? Pitanje je sad.
Ma Vojo, ne zameram nikome lično, ali na prađenje bilo čega određeni likovi nonšalantno odgovaraju: ma šta sam ti rekao (ali kada se nešto već desi). To su oni "zvanični" majstori...da ne nabrajam ("kad medi ne miriše" itd.; ali da se ne bavim terijom zavere, je'l da, držimo se teme).
Ja sam pratio bagrem svaki dan, ali nisam hteo da uznemiravam javnost :D. Svaki dan sam Biljani govorio (i za pčele i za bagrem): al’ ovo sve gura k’o pred neko zlo. Ona odmah: „Nemoja da slutiš...“ . Ja mu nekako dođem kao neki pesimista, jer uvek u obzir uzimam nepovoljniju varijantu, jer kad je dobro onda je lako biti majstor.
Osnovno kod praćenja bagrema je da se obilazi dok ne počne da lista. Nekako je uobičajeno da pred samo cvetanje, kada se već pupoljci razdvoje i olista dune vetar. Tada se ne može ništa videti ni proceniti.
Inače, nema iznenađenja: snaga pčela prati vegetaciju. Danas sam prepakovao ono društvo koje sam fotografisao zimus i koje je imalo „poklopnu dasku“ od pocinkovanog lima (na trećoj slici odozgo) (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=543.msg16268#msg16268). Žao mi je što nisam imao vremena za fotografije. Odmah sam stavio četvrti nastavak (sva četiri LR).
PS Dejane, ’oćeš da te snimi gete i javi na „odgovarajuće mesto“. Nemoj da se baviš onim za šta je čovek plaćen (mislim akcije, cenzura pojedinaca itd - šta da ti pričam kad sve znaš :D). Vidiš li da odmah poskoče na ljude kada traže svoje pare (ili da se održi obećanje). Verujem da znaš ko je Gete. To je čovek koji je učio srpski jezik, jer su mu se sviđale naće narodne epske, pesme. Ovaj naš gete nikako da nauči svoj jezik. Ali prepozna „unutrašnjeg neprijatelja“ o’ma. I od 4000 i kusur članova on se nađe prozvan. Čuvaj se geteta :D :D :D.
A jes’, da je izmrzao preterano, bila bi cena...kao pre dve godine kada je bilo jako loše. Koje je to tržište (akcija) sr...e (da izvinete na izrazu).
Na Zlatiboru uveliko cveta Šafran, ima nešto Crnjuše i Podbela, ali i pored temperature od 14oC nisam video ni jednu pčelu. Zanimljivo je što nema ni bumbara, ali mislim da je razlog poprilično jak vetar danas na Zlatiboru. Pozdrav.
Kod nas su cvetale ranije sorte kajsija. Na to je uticao baš sortment kajsija. Zanimljivo je da džanarika nije pokazala ni jedan cvetić do sada (al’ se sprema :) ).
Posmatrao sam bagrem pre nekoliko dana i pojavili su se začeci pupoljaka (tek se vidi zelena masa na mestu budućih pupoljaka). Ima prilično suvih grana na stablima, ali ima i dovoljno rodnih.
Lako se može desiti da je malo suša doprinela da bagrem ne izgura previše. Moguće je da je nedostatak vlage u dubljim slijevima uzrok tome. Tako da je trebalo malo više vremena dok ne krenu sokovi u stablu i da je suša imala i jedan povoljan uticaj. Videćemo kakve će štete napraviti ovo zahlađenje. Subotnje jutro neće biti kritično, jer ima prilično snega na granama.
U Beogradu, u uluci Mite Ružića juče sam uočio jednu iscvetalu kajsiju. Danas je cvetove pokrio sneg i poprilično je hladno (-3). Verovatno će to biti pogubno za nju. Ako se setim, sutra ću da fotografišem. Pozdrav.
И код нас у селу има раних кајсија које су процветале већ. Ћале каже да је бадем мудар. Већ дуго времена је напупио и само што се није отворио,али се није преварио са овим топлим таласом. А кајсије... туп.
Kolika temperatura u minusu treba da se smrzne bagremov cvet sada jer je kod nas jutros bilo -7 a i za sutra se prognozira -8 stepeni. Da li je bagrem završio ove godine ?
Još ima puno snega i leda na granama i donekle je zaštićen. U ovom stanju je moguće izmrzavanje koje se uopšte i ne primeti. Svenuli pupoljak ostane ispod kore. To se vidi kada se zagrebe i skine kora. Ali, kada izmrzne u ovom stadijumu razvoja, uglavnom se dešava da potera ponovo cvet. Tada bagrem kasni i osetljiviji je i na najmanja kolebanja vlage i temperature i to utiče na medenje. Sve dok duva vetar i ima oblačića, bolje je. Najčešće tada ne bude jak minus.
Tamo gde još nije krenuo može preživeti ovo zahlađenje, a to su područja kasnog bagrema. Gori je kasniji mraz, kada je pupoljak veći i više nema uslova za nove pupoljake.
Kasni bagrem može opstati jer je on inače na većim visinama i nije se razvio do stanja kada je preosetljiv, a i mrazevi nisu jaki kao u Vojvodini (reč je o području bagrema, a ne planina sa skijalištima :) ). U ravnici je uvek gora situacija, jer su tu mrazevi uvek jači. To ne znači da je završio. Pitanje je, dokle je stigao :D (sa „oživljavanjem“ grana i pupoljaka).
Inače, nisam optimista (bolje reći umereni pesimista). Možda nas košava izvuče. Poslednjih nekoliko talasa košave je stizalo ranije od najavljenog dana.
Kolika temperatura u minusu treba da se smrzne bagremov cvet sada jer je kod nas jutros bilo -7 a i za sutra se prognozira -8 stepeni. Da li je bagrem završio ove godine ?
Nikola, verujem da kod nas bagrem nije u toj fazi da ga mrazevi mogu uništiti. Nisam video nikakve pupoljke na našim ravničarskim bagremovima. Kod nas još nije ni kajsija procvetala. Možda ni temperatura ispod -10 u ovoj fazi ne može napraviti nikakve štete.
Šole:Inače, nisam optimista (bolje reći umereni pesimista). Možda nas košava izvuče. Poslednjih nekoliko talasa košave je stizalo ranije od najavljenog dana.
Ja sam suprotnog mišljenja Šole. Mislim da u tvom kraju ispod reke Save nije bilo toliko hladnoće i da je ni neće biti u toj meri da ošteti bagremove pupoljke. Koliko znam bagremovi pupoljci u ranoj fazi mogu da izdrže i do -7 i -8 stepeni a tako niske temperature verujem da nećete imati. U područjima gde se temperature spuštaju za nekoliko stepeni ispod onih prosečnih tamo bagrem nije ni krenuo sa pupoljcima. Zato sam optimista i verujem da sa bagremom za sada nećemo imati problema.
Danas sam malo obilazio po baštama tražeći bagremove ne bih li video u kakvom stanju su bagremovi pupoljci na granama. Nigde nisam našao pupoljaka da su krenuli. I sada su svi bagremovi pupoljci u mom kraju u fazi potpunog mirovanja. Jutro je kod mene bilo nešto oko -7 stepeni i danas 2 stepena. Žedne pčele iz po neke košnice izletale su u manjem broju na sneg koji se topio kako bi sakupile i odnele po kapljicu vode.
Ako otopli kako najavljuju za utorak i naredne dane već krajem nedelje možemo očekivati da će kajsije i vrbe početi sa cvetanjem.
Danas kod mene plus pet sneg se otopio pcele se razmilele po vlaznoj travi zbog vode.Pre ovog zahladjenja donosile polen sa bresta .Zvo slike bresta u cvetu,Pozdrav
Ne razmatram stanje bagrema samo kod mene. Kod mene je juče ujutro bilo -2 °C i jutros isto toliko. Razlika je u tome što je jutrašnji mraz (koji nije tragično opasan sada) usledio nakon ledenog dana. Tako da je i sinoć oko 22 časa već bilo tih -2. Obično se dešavaju jutarnji mrazevi, a sada to nije slučaj.
Ne kažem da ima pupoljaka, ali se na granama koje nisu suve (a ima suvih - posledica suše), jasno se vidi zelena masa i to je začetak pupoljka ispod kore. On i mrzne ispod kore.
Ne mora biti nikakvih posledica. Bilo je više godina sa vrlo toplim zimama a jedna od najlošijih je bila 2008. Džanarika je tada cvetala 28 februara, a 25 marta je palo nešto snega (oko 1-2 cm). Ujutro je bio kratkotrajni mraz, oko -2. bagrm je cvetao 02. maja i to je nešto više od 60 dana od cvetanja džane. Čak i ti mrazevi (20. marta je bilo 0 °C) nisu toliko uticali na bagrem, koliko su uticali hladni i vetroviti dani tokom cvetanja bagrema. To govori unos od nekih 13 kg.
1994. godine, kada je bilo očigledno da bagrem trpi posledice suve zime i proleća i cvet je rano otpadao (i sa starih stabala), nisam poslušao savete, pa i povremene sitnije uvrede svojih učitelja (to je ono: ti uvek nešto filozofiraš itd) i nisam odselio na drugi bagrem. Prvi put sam „otkazao poslušnost“ učitelju i uradio po svom. Moj izbor je bio bagremac u Vojvodini (dugo cvetanje i bliže sam pri seobi na suncokret). Bagrem nije ni loše medio za svoje uslove, ali je to manje od očekivanog. Mali problemčić je što sam ja rekao da je pčelinjak spreman za 2 tone bagremovog meda. Ukupno, bagrem i bagremac su dali oko 1600 kilograma i bio sam prezadovoljan, jer su moji na tom drugom bagremu jako loše prošli. Ali i za vreme trajanja bagremca nije bilo idealno vreme. Tada mi je stariji stric (koji je bio samo pomoćnik bratu), na neki podrugljivi način zamerio: „Eto, ti si pričao 2 tone bagrema...“. Selio sam i njihove košnice sa mojima. Razlog nezadovoljstava je bio što su njihova društva bila dosta slabija od mojih i imali su mnogo manji prosek. Ja sam, recimo bio jako zadovoljan.
Vojo, kažem da sam umereni pesimista i tako se uvek ponašam. Moja Bilja kaže da uvek slutim na zlo, ali nije tako. Uvek uzimam u obzir nagoru mogućnost. Ne volim kada me iznenade loše stvari. To je dobro, jer se razrađuju postupci u slučaju da se najlošije predviđanje i ostvari. U principu je lako biti pametan kad nekoga „iznende“ dobre stvari. Onda je puno majstora.
Ne volim da predviđam „mnogo dobro“, jer može biti i „mnogo loše“, a ljudi smatraju da je neko drugi kriv za njihov neuspeh, a ne loše vreme ili nešto drugo (tu lekciju sam savladao te 1994. godine). Što se tiše lošeg vremena, ovo može biti samo prvi jači udarac bagremu. A nije zanemarljiv, jer, ponavljam, juče je bio ledeni dan: i kod mene nije u toku dana prešlo 0 °C. To nam je prvo upozorenje, da se napravi odstupnica, ako prvi bagrem „rikne“. Uz to smo imali dve godine vrlo jake suše.
Ne kažem da ima pupoljaka, ali se na granama koje nisu suve (a ima suvih - posledica suše), jasno se vidi zelena masa i to je začetak pupoljka ispod kore. On i mrzne ispod kore.
Ovo je bio slucaj ,prosle godine, u mom kraju. Bilo mi je cudno sto bagrem "kasni' pa sam naknadnom proverom uocio izmrzle pupoljke koji su bili manji od 1mm. Naknadno olistavanje je islo sporo a cvetova uopste nije ni bilo. Izmrzavanje je bilo potpuno, na celoj visini drveta, cak i na razlicitim nadmorskim visinama. Sezone 2011,desilo se izmrzavanje pupoljaka do visine od 5-6m od zemlje,dok na vecim nadmorskim visinama nije bilo ostecenja. Te 2011. je temperatura pala do -8 a to se desilo 5. maja
Ivo, kažeš oko 1 mm. To su pupoljci koji su probili koru i vide se. Tada su naravno osetljiviji.
Ja govorim o onome što se ne vidi. Pupoljcima koji su vrlo mali i koji su se tek uobličili ispod kore. To mi je davno pokazao moj stric (i moj učtelj pčelarstva, Bora Šošić). Krenu drugi pupoljci pčelari uglavnom i ne obraćaju pažnju na prvo izmrzavanje.
Ali, kažem to je već jedan udar, koji utiče na kasniju osetljivost pri lošijem vremenu ili promenama vremena, tokom medenja.
Šole, ja i nisam neki stručan poznavalac bagremove paše. O tome od tebe mogu mnogo da naučim i za to ti veliko hvala. Ovde sam od tebe već dosta naučio. Posebno je važno sa kojom ozbiljnošću prilaziš mogućim problemima. Bagremova paša je veoma važna za pčelare Srbije i to je paša koju bi najveći broj pčelara trebao da posećuje i koristi. Međutim ja sam dosta daleko od bagremovih šuma ili bagremovih pašnih terena. najbliža bagremova paša mi je na više od 100 kilometara a osim toga u to vreme spremam više stotina rojeva na RV i EV ramovima koje treba nešto malo kasnije isporučiti pčelarima tako da i nemam mnogo vremana niti uslova za puno korišćenje ove paše. Ovde sam od tebe naučio da se tokom proleća svakodnevno moraju pratiti vremenske prilike i vršiti procene stanja bagremovih pupoljaka kao i drugi faktori koji utiču na lučenje nektara u toku pašne sezone. Takvo neophodno precizno praćenje kada je pašni teren tako daleko kao što je slučaj kod mene, skoro je nemoguće.
Prva grančica bagrema koju sam proveravao deluje razočaravajuće. Ima puno osušenih rodnih grančica, ali se nije pojavio ni jedan pupoljak. Kreće samo list.
U žutom krugu je je deo prošlogodišnjeg roda-mahune sa semenkama. I ta grančica na kojoj se nalazi je suva.
Mislim da je uticalo ono prvo jako zahlađenje u decembru. Nakon kiša, stablo je verovatno „povuklo“ vlagu i potom je dobar deo grana izmrzao i sasušio se. Pre toga, nije bilo posledica suše, jer se nije moglo primetiti da ima suvih grana. Na svim granama (i sitnijim grančicama), bilo je lišće.
Danas sam stavio još jednu veću granu na proveru i pratiću šta se dešava. Mada, skidanjem kore se može videti samo braon masa iz koje još ne mogu zaključiti da li je izmrzli pupoljak ili drvo još „miruje“, u šta sumnjam.
Kajsija u punom cvetanju. Dzenerika od jutros otvara cvetove. Iza njih bi trebalo da krene crni trn. Ima nešto i perka u blizini pandam uljanoj repici. Drvo koje se u ovom kraju zove klen obično cveta iza crnog trna a pre jabuke i pčele ga masovno posećuju. Mesto je idealno samo da posluži vreme. Bagrem raste po manjim šumama i živicama (obala, međa između njiva) pa ga u krugu poluprečnika 3km ima u izobilju. Samo da ga posluži vreme. Ima i varijanta drugog bagrema na 600 metara n.v. na svega 40km od mene. Kad bi poslužilo vreme moglo bi se dobiti i neko kilo meda po košnici do bagrema. Ovde gde sam ja nikad nije problem rana prolećna paša. Kritično je u julu i avgustu kad je obično suša mada uvek ima polena.
Druga provera grane uzete sa stabla 03. aprila. U odnosu na prošlu godinu, razlika u vegetaciji je oko 10 dana.
Velika je neujednačenost u promenama na pupoljcima iste grane. Negde je pupoljak veliki, a par okaca niže se tek pojavljuje novi. Ima pupoljaka sa dve pa i tri cvasti. Ima suvih grana.
Po ovim fotografijama se vidi da prošlogodišnja suša nije „uništila“ pupoljke i da to priroda malo drugačije rešava.
Kada će bagrem cvetati zavisi od osunčanosti u toku dana i svakako temperetura tokom perioda do cvetanja. Za sada nema dovoljne osunčanosti i to ga svakako usporava.
Данас код мене на Озрену, џанарика је отворила 70-80% цвјетова. Вријеме тихо, без облака, температура 20 ºC . Сутра ће бити први дан врхунца цвјетања, само да киша не поквари. Прогнозирани су пљускови у наредна три дана. На мјесту одакле пчеле узимају воду, видио сам само једну пчелу у интервалу од петнаестак минута, што би требало значити да је лучење нектара добро. Вечерас су радиле до самог мрака и то високим интензитетом. Ово прољеће је специфично по много чему па ће вјероватно бити и по редослиједу цвјетања. Примијетио сам да крушка убрзано пролази кроз припремне фенофазе па постоји велика вјероватноћа да би могла цвјетати истовремено са трешњом, или мало послије ње што се доста ријетко дешава.
Po mojim zapažanjima, pri dužim vremenskim intervalima sa sličnim vremenom kao što je bilo u poslednje vreme, dolazi do preklapanja cvetanja. Jednostavno, prvi (raniji bagrem) sporo napreduje, a kasniji se „budi“. I kada otopli, sve počinje naglo da gura ka cvetanju. Ja sam današnji dan doživeo kao da ima 30 °C, a ne 20.
Što se tiče medenja kod nas je bilo kao da bagrem medi. Samo što je „džana“ gotova. Ima još stabala u cvetu, ali sličnost polena i nektara sa crnog trna i nektara i polena sa džanarike je velika pa izgleda da je unos samo sa „džane“. Inače u Bariču (pet šest km dalje od mene i na nižem terenu) ima cvetalih krušaka. Još malo pa su cvetale pre rane trešnje.
Nadamo se da se neće puno preklopiti prvi i drugi bagrem
U Makovištu još nije procvetala džanarika, možda će za 7 dana. Za sada ima još uvek maca, mrtve koprive, mišjakinja, poneki maslačak i ljubičice. Koliko mi se čini sve će odjednom da procveta, pa ako se okiša onda pčele neće imati neke velike koristi. Pozdrav.
Poslednja tri dana sam se čudom čudio otkud toliki unos. Procevetao je perko mada je i đzenerika, crni trn, glog, mrtva kopiiva i još svašta nešto u cvetu. Perko je odlična medonoša i brat blizanac uljanoj repici a stočari ga seju jer rano pristiže za košenje.
Bagrem će izgleda opet iznenaditi vremenom cvetanja. Uglavnom se očekuje da će kasniti, ali su temperature danima povoljne, a po prognozi biće i više. Treba obratiti pažnju kojom brzinom pupoljci postižu prirast.
Inače, one prve kontrolne grančice (u ovoj poruci (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=1010.msg24021#msg24021)), pokazale su da su ta stabla sa vrlo malim brojem cvasti i da se razvija uglavnom list.
PS Inače, ne znam kako mi se potkrala greška u datumu na slikama u ovoj poruci (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=1010.msg24324#msg24324). Trebalo je da bude 10. april, a ne 10 mart. Proveravao sam i orginalne fotografije imaju pravi datum, a greška je nastala kod smanjivanja i preimenovanja.
Багрем ове године неслућеном брзином иде од пупољка до цвета. Очекивао сам да неће цветати пре 8 - 10. маја али сам омануо за читавих десетак дана. Тропски дани у априлу учинише своје. Према данашњој ситуацији цветање ће почети већ 1. маја.
Već ima unosa bagrema iako je unaokolo sve zeleno. Idu dalje u susedna sela. Ako vreme posluži, kako je počelo, može biti više nego dobro. Rojevi nagon za sada nije problem, jer su se pčele više zanimale radom.
Pozdrav sa lepom sličicom matičnjaka koji su na svu sreću na letvicama, a ne na saću...
Bagrem osrednje poneo. Ima dosta starih stabala koja se suše godinama, a i na mladim stablima ima suvih grana. I dalje mi nije jasno kako je suša uticala na formiranje pupoljaka i bilo bi dobro da neko stručan to objasni. Suša je bila i kada je voće u pitanju, a sve je bilo okićeno cvetom. I još jedno moje viđenje i nagađanje: voće ima manje ili više sočan plod iz kojeg može koristiti deo vode za opstanak biljke. Bagrem to nema. Da je suša uticala, ne bi bilo cveta, gotovo uopšte. Još jedna slućajnost: u jednoj od emisija za poljoprivrednike, prof. dr Srbislav Denčić (nadam se da nisam pogrešio ime stručnjaka), je govorio o problemu oštećenja pšenice od mraza, ali smatra da će se pšenica obnoviti. I koliko sam zapamtio, kaže da se ovo ne dešava baš često.
Tako da ostaje nejasno, kako sam u obližnjem selu Jasenak video mlada stabla bagrema (prečnik stabla oko 6-7 cm) koja su okićena cvetom. List je mali i tamno zelen. Kod mene su mlada stabla sa vrlo velikim i bledozelenim listovima i malo cveta. Ostaje nedoumica: koliko je tačno da je suša uticala a koliko mrazevi, koji su jako neugodni jer je zima bila blaga.
01. maj +0,4 kg 02. maj +0,2 kg (jaka košava) 03. maj +1,7 kg ("odokativno" sam promašio za 50 gr. Procenio sam 1,75 kg)
Покушаћу дати неко своје виђење. Мислим да је у питању збир неколико различитих узрока. Многи су свједоци да је прошле године багрем закасњело цвјетао, код мене чак у јулу, негдје око Петровдана. Број стабала у цвијету уопште није био тако мали. Тај цвијет није мирисао и пчеле га нису посјећивале. То је класични показатељ поремећеног биоритма. Главни узрок су екстремно ниске температуре у фебруару 2012. и измрзавање како пупољака тако и слоја који је задужен за раст и опстанак биљке а зове се камбијум (прелазна зона између коре и дебла). Виталнија биљка је током прољећа 2012. неприродно убрзала диференцијацију пријевремено формираних цвјетних пупољака који су се формирали послије априлских мразева и стигла да исцвјета јако касно. То, као и суша која је дошла током љета прошле године додатно су исцрпиле стабла која су у зимско мировање ушла неприпремљена. Један пријатељ, инжењер шумарства ми је рекао да је багрем све више захваћен неким вирусним обољењем и да се велики број стабала суши. Заборавио сам како се тај вирус зове. Познато је да вируси виталном, здравом организму који има јак имунитет не могу буквално ништа. Иста је ситуација и у биљном свијету. Окидач је пад имунитета изазваног стресним условима. Код мене се слична ситуација десила и са јабукама. Било је старих стабала која су цвјетала у септембру. Овог прољећа никада лошије цвјетање јабуке за разлику од трешње, шљиве и крушке које су цвјетале надпросјечно добро . Не реагују сви организми и све врсте на стресне услове на исти начин. Код мене ће први багрем кренути за 2 до најдаље 3 дана. Чини ми се да цвјетних гроздића има много више на младим него на старим стаблима. И то је један од доказа поремећеног биоритма. Како ће медити, скроз је упитно. Мислим да би неопходан био један добар пљусак а кише није било већ дооста дуго. Добро је што температура у следећих 10 дана не би требала прећи 27 степени.
П.С. Да, професор се зове Србислав Денчић. Селекционар је великог броја сорти пшенице новосадског института и лаф је у сваком смислу :) .
Први багрем у мом крају на јужним екпозицијама данас је био пред отварањем. По који цвијет се пред вече и отворио. Мирише врло интензивно. Иако сам био песимиста у вези интензитета цвјетања и бројности цвјетних пупољака, сада је јасно да је ипак у доста добром кондиционом стању. Свим пријатељима форумашима православне вјероисповијести желим срећан и Богом благословен Васкрс. Христос Васкрсе!
У мом крају приметио сам да је багрем био пред отварање првог маја, али је на њему толико мало цветова да је то за не поверовати. На стаблима тек неколико цветова. Изгледа да је мраз и онај талас захлађења стао у крај багрему код нас.
Додуше, нисам ишао нешто далеко да разгледам нити на јужну страну Фрушке Горе, али код нашег воћњака и у ближој околини нисам видео бољу ситуацију.
Написао сам да ми се чини да ће млада стабла багрема цвјетати значајно боље од старијих. То се данас, првог дана пуног цвјетања јасно види. Јуче и данас два три обилна пљуска. Пчеле су жестоко радиле између налета кише.
Јесте, бршљана има поприлично. Крајем октобра ме изненадила велика активност пчела и унос који уопште није био за потцијенити. Теорија каже да бршљанов мед кристалише веома брзо и да није добар за зимовање. Ја то из свог скромног искуства не могу потврдити. Сигурно знам да крајем новембра није био кристалисао и брзо су га поклопиле. Зимовале су без проблема али опет прошла зима није била баш за неко доношење закључака по том питању јер су пчеле имале прилику да сваких 30-40 дана праве излет. Сигуран сам да колеге које дуже пчеларе имају јаснија искуства са бршљаном. Налазио сам податке да је бршљанов мед јако цијењен у Словенији, Аустрији... и да га сматрају изразито љековитим. Шумари тврде да је он паразитска биљка и често узрочник сушења дрвећа и инсистирају на његовом уништавању. У близини овог старог багрема са фотографије кога је окупирао бршљан налази се и једна дивља трешња импозантног раста на којој је такође бршљан који ју је скоро потпуно прекрио. Међутим та трешња се уопште не суши и изразито је витална а отац каже да тако заједно егзистирају деценијама. Сличну или исту ситуацију сам виђао доста често по шумама. Међутим, што Шоле написа а и ја сам исто примијетио, када се бршљан дохвати багрема често га угуши. Е сада, да ли је бршљан главни узрочник, нисам потпуно сигуран.
Koliko je bršljan uzročnik sušenja bagrema, nisam ni ja siguran i ono što sam napisao da je bršljan deo stabala ugušio i osušio je na osnovu utiska i viđenog, a ne saznanja. Sasvim si u pravu kada kažeš da nisi siguran koliko je baš bršljan razlog sušenja stabala bagrema.
Tako da bi nam trebalo više činjenica ili proučavanja suživota bršljana i drugih biljaka na kojima se on nalazi.
Bršljan je baš dugovečna i otporna biljka. Ali ima vrlo spor prirast i biće da sam ja brzopleto napisao to što sam napisao. Koliko je štetan i koliko su dokazali štetnost mi je nepoznato. Moglo se ponegde pročitati da bršljan ne koristi svoje adventivne korenove u prometu materija, već samo za pričvršćivanje na druge površine. A ako delimično koristi, tada može uticati na oštećenje drveta koje je zaposeo u uslovima jakih suša, kakve smo imali. Opet, kažem da to ne znam jer nemam takva saznanja.
Takođe i odnos pčela prema medu bršljana koji se pojavljuje u javnosti može biti netačan. Piše se kako taj med pčele ne koriste i izbacuju i to može biti proizvoljnost. I deo kristala suncokretovog meda može biti povremeno izbačen. Kažem povremeno, jer ima godina kada se na uvlakam podnjače vidi malo izbačenih kristala. Mislim da to nije zbog toga što ih ne mogu preraditi i koristiti, već se to dešava u postupku čišćenja ćelija u uslovima pojačanog unosa nektara. Kada su godine sa siromašnijim unosom nektara, pčele sporije i temeljnije troše kristale tog meda. Kada je unos vrlo jak, načete ćelije očiste od kristala i tu uskladište med. Već nakon ovih prvih prolećnih vrućina, može se videti koliko je kristalisani med „rastopljen“ u poklopljenim ćelijama (kako se vrućine pojačaju i ustale, gotovo sav stari suncokretov med se dekristališe). Slično je i sa medom od bršljana. Utisak o neiskorišćenim kristalima ovog meda se pojačava kada se to vidi u nastavljačama. Uglavnom je više tog meda u donjem nastavku, koji je dobar deo zime i proleća nezaposednut pčelama. U slučaju potrebe, pčele iskoriste ono što se može na brzinu iskoristiti, a ostatak odbace. Ovo treba pratiti i može se proveravati nekoliko godina. Pri sporoj potrošnji i slabijem unosu nektara, pčele bolje i uspešnije troše sve zalihe, sa što manje otpada. Koliko će kristala biti odbačeno, može zavisiti i od smera kretanja gnezda (kod nastavljača): ako društvo ima snage i prostora, prelazi u donji nastvaka sa leglom i ne otklapa više zalihe.
Ima društava kod kojih se vidi baš prilično odbačenih kristala, ali ima i onih kod kojih se vide samo voštani poklopci i tek malo kristala, a u sličnim su uslovima uzimljavanja i paše.
Praćenje cvetanja medonosnog bilja je za pčelare značajno zbog koristi za pčele i pčelara. U tom smislu se vrši i merenje unosa koji pčele ostvaruju.
Zanimljiv i vredan podatak koji je naveo kolega (http://spos.info/forum/index.php?topic=21564.msg412362#msg412362) ponekoga dovodi u nedoumicu. Podatak sam po sebi nije za neku širu raspravu, ali je još zanimljivije pitanje koje je usledilo (http://spos.info/forum/index.php?topic=21564.msg412388#msg412388) (nije bitna priroda pitanja i razlog interesovanja).
Kod praćenja unosa sa bagrema (ili bilo koje druge paše), košnica stoji na vagi ili se meri na drugačiji način. Kako god da se meri, dnevni unos je razlika merene vrednosti u danu kada se merenje vrši i vrednosti očitane predhodnog dana, sa merenjem u istom momentu i to je uglavnom oko 20:00 sati, kada prestaje rad pčela, tako da odsustvo pčela ne utiče na izmerenu vrednost. Svaka izmena se uzima u obzir pri merenju (npr dodavanje novog medišnog nastavka ili satnih osnova).
Ako je danas očitana vrednost 5 kg, sasvim normalno je da je ukupna težina košnice povećana za tih 5 kg. Tokom noći i pre podne dolazi do „pada vage“ i u određeno doba narednog dana dana do „ravnanja vage“. Time se nadoknadio gubitak usled delimične prerade nektara. Tog momenta počinje merenje dnevnog unosa u novom danu.
Po završetku paše može doći do pada vage usled prerade nektara u med i potrošnje na odgoj legla. Ali do toga ne mora doći. Može se pojaviti druga paša koja će vagu držati na nuli ili dovesti i do značajnog porasta. Samo ako naiđe duži talas hladnog vremena vaga će biti u stalnom (i ne baš malom) padu. U prvom slučaju (kada se nastavi unos nektara) količina meda za vrcanje može odgovarati i ukupno unesenoj količini na posmatranoj paši, pod uslovom da se koristi matična rešetka. Na količinu izvrcanog meda ne mora uticati popunjavanje plodišnog prostora i time gubitka značajnog dela meda za vrcanje.
Vaga se postavlja na društvo srednje jačine.
Ovo ne pišem zbog prepotencije ili drugih razloga s obzirom da smatram ovo opštepoznetim činjenicama. Samo iznosim svoje viđenje kako se prati vaga. Ne znam drugi način kako se može utvrditi dnevni unos. Motiv je upravo pitanje kolege koje ukazuje da možda ima drugih metoda praćenja dnevnog unosa koji mi nije poznat (kažem - povod postavljenom pitanju je predmet za drugu vrstu rasprave). Ako neko poznaje drugi način merenja, zamolio bih da predstavi taj način i metod.
Kako će pčelar delimično rešiti mešanje meda sa različitih paša je pitanje koje nema veze sa praćenjem unosa sa prethodne paše. Vagu čak može nakon završetka paše održavati i medenje iste biljke, koja može naknadno delimično cvetati.
Прије пар дана почео је да цвјета и шипак, дивља ружа, управо у вријеме када је изгледало да багрем јењава. Пчеле су један дан доносиле велике количине његовог полена да би одмах сутрадан поново навалиле на багрем. Нешто старог багрема је послије обилних пљускова накнадно процвјетало, доста је стабала на сјеверним странама на којима се цвијет касније отворио и по стању уноса у медиштима и карактеристичном брујању у крошњама јасно је да меди добро. Отворили су се први цвјетови дивље купине али пчеле их још не посјећују. Ево и једна сличица матице која се лагодно шетка по раму са младим медом...
Није кобац него соко сиви ;) . За ово "будући мајстор" рачунај на пиће по избору и кило печења јарећег :) . Учио сам и учим од највећих ;) . Када долази из уста истинског мајстора, свакако да импонује.
Гледам данас у граду, ситнолисна липа процветала. Крупнолисна још чека. Иначе у граду биљке олистају и процветају пре биљака у околини града, тако да добро дођу као најава.
Kod nas je lipa uveliko počela da cveta na području centra grada. Kako se ide prema periferiji manje, ali je ipak počela. Ne pamti se godina da je ovako rano krenula. Pozdrav.
Toplo vreme će verovatno izazvati biljke na prevremenu aktivnost. Ne mogu nešto više da napišem, jer ne izlazim iz kuće, zbog toga što još imam temperaturu.
Ispred kuće imam jednu kajsiju, koja spada u nešto kasnije sorte i već je pokazala vrlo aktivne pupoljke. A ima i listova.
Ne verujem da je neko merilo za poređenje, jer je polako savladava bolest i blizu je kuće, ali su vremenski uslovi takvi da neće biti baš dobro.
Jučerašnje lepo vreme iskoristio sam za šetnju po Zlatiboru. Usput sam pogledao stanje crnjuše, a na livadama sam primetio da se kaćuni stidljivo pojavljuju. Duvao je jak vetar, pa iako je bilo +110C (na suncu je to, u zavetrini izgledalo nešto toplije) nisam primetio pčele, iako se crnjuša lepo rascvetala. Kaćun nikada nisam ovako rano našao, obično je u ovo doba Zlatibor prekriven snegom (sad ga nema ni za leka). Ako nastavi ovakvo vreme, livade će se uskoro zaplaviti lepim cvetovima kaćuna, a biće i pčela na njima. Pozdrav.
U današnjoj šetnji po Zlatiboru video sam da je crnjuša skoro sva procvetala, na livadama ima mnogo više kaćuna, a uskoro će ga biti mnogo više. Jedino što ima malo pčela (video sam samo jednu i uspeo da napravim samo dve fotografije). Malo pčela ima i zato što na Zlatiboru (Partizanske Vode) ima samo nekoliko košnica, a pitanje je ima li nešto u njima. Obradovalo me je to što se na livade Zlatibora vraćaju stada ovaca i goveda. Možda Zlatibor ponovo postane interesantan za livadsku pašu. Evo nekoliko slika iz današnje šetnje. Pozdrav.
Gledajući moju internu evidenciju kretanja cvetanja voća u zadnjih nekoliko godina utvrdio sam za Brest veliku anomaliju. Zadnjih četiri godina u mom dvorištu brest je počinjao sa cvetanjem oko 20. marta, a ove godine počeo DANAS 18. februara. Evo par slika od danas.
U Makovištu je džanarika u punom cvetu. Ovo vreme pogodujeda pčele sa nje sakupljaju polen i nektar. Maca je završila, trnjina još nije procvetala, ali će za koji dan. Ako nastavi ovako toplo vreme uskoro će procvetati šljive i trešnje. Na livadama je sve više maslačka, a mrtva kopriva je pokrila malinjake i vrtove. JUče je na Povlenu pao sneg, a već danas je veoma toplo i verovatno ga više nema. Pozdrav.
Код нас на Фрушкој Гори с ове северне стране шљиве, крушке и брескве су у пуном цвату. Данас (22.03.) сам сликао и гранчицу багрема. На сликама се јасно види да су цветни пупољци дугачки ту око једног центиметра. Претпостљављам да то значи да ће багрем да порани доста пре уобичајеног периода од 01. до 06. маја.
Данас (22.03.) сам сликао и гранчицу багрема. На сликама се јасно види да су цветни пупољци дугачки ту око једног центиметра. Претпостљављам да то значи да ће багрем да порани доста пре уобичајеног периода од 01. до 06. маја.
Волео би да неко од искуснијих колега ово прокоментарише.
Мушема је врло лепа, слаже са са гранчицом Багрема, пупољци су кренули :o , лењир је (ваљда) тачан, а наш колега Никола 8) је један врло Вредан момак ;D ;D ;D
Колега Саша, нема љутиш! мало шале о овој озбиљној теми. Кажу, после пупољака око 40 дана ... У сваком случају, чекамо коментаре искуснијих колега ...
Мушема је врло лепа, слаже са са гранчицом Багрема, пупољци су кренули :o , лењир је (ваљда) тачан, а наш колега Никола 8) је један врло Вредан момак ;D ;D ;D
Колега Саша, нема љутиш! мало шале о овој озбиљној теми. Кажу, после пупољака око 40 дана ... У сваком случају, чекамо коментаре искуснијих колега ...
Поздрав свима и свако добро :D :D :D
Наравно да се не љутим,шала је увек добродошла па и у озбиљним темама:).Значи,ипак око 1.маја..
moze li malo instrukcija od iskusnijih kolega na temu suncokretove pase..iskustva,saveti,ohrabrenja :)i sl.. prvi put selim drustva,deset kosnica sam odselio u okolinu Banatskog Monostora....nadam se da ovo vreme nece pokvariti moje planove(90kg po kosnici ;D ;D)
suncokretova pasa jenjava i pcele prelaze na cvet bosiljka (bar meni lico na bosiljak)vaga govori da su pcele bile vredne, koliko su vremenski uslovi dozvoljavali ,tako da dvadesetak kilograma po kosnici i nije lose..U kosnicama koje su ostale kod kuce ima dosta polena i nesto meda..dakle,nije sve tako crno ;)
Koliko je ćudljiva ova godina vidi se i iz ovog priloga: http://www.slobodnadalmacija.hr/Mozaik/tabid/80/articleType/ArticleView/articleId/262214/Default.aspx
Kod mene u dvorištu je leska skoro potpuno izmrzla. Kiparis koji obično posluži kao zamena nema više polena, jer i on cveta rano i ovakvo stanje ima uticaj da legla nema uopšte ili ga ima vrlo malo.
Koliko će to biti povoljvo, videćemo. U uobičajenim uslovima to bi bilo odlično, ali imajući u vidu kakva je bila prošla godina i koliko je sve to imalo uticaja na pčele, sve je moguće. Za sada društva izgledaju odlično, a kako će biti, kao što rekoh - videćemo.
Dren je cvetao 10 dana kasnije u odnosu na prošlu godinu. Treba pametno postupati sa pčelama. Biće slično stanje kao prošle godine.
Kad smiješ ti prognozirati, onda smijem i ja: mislim da neće biti slično prošloj godini jer se zima ipak prilično ispucala (čini mi se još će), što sa prošlom ni izbliza nije bio slučaj. No, ostaje da vidimo ko će bolje pogoditi (ne može nam niko zabraniti da nagađamo sve dok nas posao i žurba ne odbiju od toga). Jedno je već sad zanimljivo: leglo?! Znam da je to već vidjelo tvoje oko. I, šta veliš povodom toga, upoređujući i prošlu i druge godine?
Ne mogu znati kako je bilo u tvom kraju, ali kod mene nema neke zime. Vremenski uslovi su odgovarali sezonskoj prognozi koju je negde još u novembru dao Rhmz. Kažem, dren je cvetao 23. februara. Dren je značajan izvor polena. Do sada su pčele kod mene unele tek simbilične količine polena od leske, a kako stoje stvari dren neće iskoristiti.
Kukurek je u cvetu. I to će pčele propustiti ili vrlo slabo iskoristiti.
Džanarika lagano napreduje i može se desiti da cveta takođe u lošijim vremenskim uslovima. 2013 su pčele vrlo malo koristile džanariku i delimično iskoristile crni trn.
Za razvoj pčela nije dobro ni kada se paše vremenski „razvuku“ u cvetanju, što znači da bude puno loših dana i da pašu ne koriste dovoljno. Takođe nije dobro ni kada sve rano cveta, jer je velika pauza do bagremove paše. Bilo je pre nekoliko godina, da su društva imala 8 ramova legla početkom aprila i toliko je bilo i na kraju aprila, ali sa hranom pri kraju i potpuno očišćenim prvim nastavkom – bez i jedne ćelije sa medom ili polenom.
Ako znamo koliko je pčelama dato šećera za zimnicu, smena generacija će biti očigledna i vrlo opasna (često se smena generacija i ne primeti i to zavisi od nektarske i polenske paše).
Zato da postupak sa društvima mora biti takav da se društva ne ugroze. Retko se desi da su godine potpuno slične (samo jedan dan mraza je dovoljan da promeni situaciju), ali nedostatak hrane ili problemi za društva se dešavaju često.
Moja pretpostaka je nažalost bila tačna. Dren su pčele kod mene vrlo malo iskoristile, a "džanu" onako polovično. Ima je ješ u cvetu i ponešto i u pupoljku, ali je vreme loše. Leglo se širi i potrošiće još puno hrane.
Ne pišem o stanju hrane kod mene, jer imam još prilično hrane u košnicama (i u zalihama u prostoriji), ali je med koji je nastao preradom sirupa dosta potrošen (pisao sam negde da je potrošnja meda koji nije kristalisan veća i da je i razvoj bolji, ali uz opasno smanjenje količine hrane u košnici). Bilo bi pametno pripremiti i poneku pogaču ako ponestaje hrane i dati sirup na vreme.
Kod mene se drijen tek otvorio, a nikakvog behara još nema. Sjaje se pupovi na džanarikama, višnjama, trešnjama i kruškama, ali ih mraz obuzdava. Uostalom, tek nam je prije nekoliko dana startalo kalendarsko proljeće, a znamo da je ono vrlo prevrtljivo; primjer kod mene - pet dana pet drastično raličitih vrsta vremena sa nezanemarljivim temperaturnim oscilacijama. Na pčelinjaku ama baš ništa oko pčela nisam ni pipnuo, osim bacio pogled na leta, a onda kalemio i kalemio, pa reckao, sadio, premještao... i bilo mi fino, a proizvod svega je: prehlada i šmrcanje od jučer.
Ma mi smo ti na visini od nekih 170 m. Ali, imamo sreće jer nas greje Golfska struja ;D.
2012 kada je u dolini gde se nalazi termoelektrana u kojoj radim ili na par kilometara preko reke Save bilo -30, ja sam izmerio najnižu temperaturu od -15. Bude i velike razlike u mom selu na samo kilometar-dva. "Potoci" u dolini su vrlo hladni i kada se čovek kreće sa brda dole pečice, osećaj je kao da se ulazi u hladnu vodu.
Ovo nije prednost, kako to izgleda. Ranije krene cvetanje i ranije nestane paše i do bagrema možemo da "cupkamo". Ne idu dva dobra zajedno.
U Pčelaru je objavljen članak iskusnog pčelara koji ima ogroman ugled. Kao što sam napisao o zapažanju jednog stručnjaka sa Rudnika u ovoj poruci (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=264.msg38414#msg38414) i korifej srskog pčelarstva (kako ga je počastvovao urednik? časopisa Pčelar) je odvalio jednu istinu koja nema veze sa stvarnošću.
U Pčelaru korifej piše da posle 7 aprla „nema mraza niti ga je ikada bilo“. Pogledao sam malo „dokumntaciju“ koja je nepotpuna, jer mi nisu sve sveske pri ruci i našao da je bilo najmanje 3 godine sa mrazevima posle 7 aprila (pregled od 1991 – i tu mi nedostaje da pogledam par godina). Ne samo da je bilo, već je bilo po dva tri „talasa“ mraza nakon ovog datuma i sa par uzastopnih dana sa mrazem.
Posledice ovakvih pisanja su da čekate bagrem kojeg možda nema (može da izmrzne) ili smatrate da je sa bagremom sve u redu i kasno obiđete predele koji vas zanimaju. Bagrem se obilazi još dok je u stanju resice (praktično bez listova) i ako je vreme nesigirno, obilazi se više puta. Kada se pupoljak preobrati u „razvučenu“ cvast, što nazivamo – „bagrem u pasulju“ tada se pojave listovi i nekih godina potpuno olista. Kada uz to dune i vetar (a obično ga bude u to vreme) nećete videti ništa.
Kakvo je vreme, bagrem može izmrznuti i imajte u vidu ovo što sam napisao – proveravajte češće i u pravo vreme.
Dokaz za ovu tvrdnju je 2011.tada je mrazspržio bagrem u mom kraju 5.i6. maja. Izmrzavanje bilo do visine od 6-7m. T Minus bio tako veliki da je zamrzao površinski sloj zemlje. Jutros je kod mene bilo - 3 stepena. Jedini spas je da je mraz bio prizemni.
Nadajmo se da je tako. Problem je što je sinoć bilo vedro i što postoji mogućnost oštećenja bagrema (da je mraz duže trajao i samim tim nije "prizemni" mada ja nisam stručan da to procenim). Može biti i prizemni i verovatno ima uticaja atmosferski pritisak i sl.
Ali, kod tebe je u početnoj fazi i može i da se obnovi, jer ima još vremena. Sve je moguće.
PS
Možda i taj tvoj dokaz nije verodostojan :) (rekao korifej drugačije). Moraš imati podršku "sistema" da prpolasiš istinom sve i svašta: ovo rekao korifej, Jevtić rekao nema više nozeme apis (i još rek'o da bagrem ne medi kada miriše - sa osvrtom na zovu ;D ), onaj moron iz Kanade (zna se na kojeg mislim) rekao da se opredelimo za EU (jer je to dobro za EU), Moma rekao da pčele luče propolis (Moma iz Valjeva i okoline :) ) itd itd...Mnogo naučne i "iskustvene" istine da ne može čovek da se snađe.
Možda i taj tvoj dokaz nije verodostojan :) (rekao korifej drugačije). Moraš imati podršku "sistema" da prpolasiš istinom sve i svašta: ovo rekao korifej, Jevtić rekao nema više nozeme apis (i još rek'o da bagrem ne medi kada miriše - sa osvrtom na zovu ;D ), onaj moron iz Kanade (zna se na kojeg mislim) rekao da se opredelimo za EU (jer je to dobro za EU), Moma rekao da pčele luče propolis (Moma iz Valjeva i okoline :) ) itd itd...Mnogo naučne i "iskustvene" istine da ne može čovek da se snađe.
Данас је цветна недеља. Код мене је исцветала џанарика а и по нека врста шљива почела је да отвара. Маслачак је у пуном цвету а и мртва коприва цвета већ који дан. Врба још не цвета а само што није кренула. Сваке године пролећну прихрану почњемо обично када крене цветање врбе па тако се поклопило и ове године и хвала Богу још нисмо кренули са прихраном. Када би Бог дао лепог, сунчаног и топлог времена и доброг лучења нектара можда би могли и без прихране да прођемо. Једну годину (ни не сећам се више када је то било) пре неколико година у цветању трњине забелело саће и тада нисмо морали да прихрањујемо. Ово је за мој крај на северу Србије права реткост и свакоко прижељкујемо и очекујемо неће ли се и то поновито.
Kod mene samo dzanarika iscvetala nije jos sva jedan deo ce tek posle ove kise i hladnoce koja ce definitivno biti do utorka, od srede bez padanja i toplije vreme ide, sljiva jos nece sigurno poceti cvetanje pre naseg pravoslavnog Vaskrsa, a kako prognoze govore od 12. do 20. aprila bice pravo prolece potpuno suncano i temperature dnevne sve 20 stepeni i koji stepen vise, pa se nadam da ce pcele iskoristiti bar vocnu pasu kako treba, mislim ipak bice ovo dobro prolece kako je bilo pocelo ovo je premija u zadnji cas da stane ovo lose vreme i da sve krene svojim tokom, da li ce sta ostati od ove dzanarike koja je sada u punom cvetu posle ove kise i pada temperature videcemo koliko ce je pcele posecivati kada ugreje, ali znam da sljiva i ostalo voce obecava na srecu ova hladnoca je zaustavila sljivu da se ne otvori u nevreme.
Masalacak i mrtva kopriva tek pocinju, jagorcevine jos ima, i po koji safran u sumi na hladnijim padinama,da i drenjak je takodje iscvetao ima jos po neki zbun u kom ce tek da iscveta.
Vojo kada kazes trnjine, je li mislis na ove trnjine sa slike. (http://www.savetovalistezabebe.com/images/stories/trnjina.jpg)
Po pitanju procene (i ovde je bilo reči o proceni, ali procene stanja društava (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=1573.msg38758#msg38758)), jedan primer koji se tiče procene stanja bagrema. S obzirom da se radi o proceni bagrema, pisaću u ovoj temi. Kolega Saša Bauk (Drvar) je postavio slike bagrema na forumu SPOS (http://spos.info/forum/index.php?topic=26827.msg564124#msg564124). Onda je bilo procene da se ne vide pupoljci, pa do procene taj bagrem neće nikada cvetati. Na slici se lepo i jasno vide pupoljci (odnosno početna cvast). Postavlja se i pitanje da li se u tom uzrastu (sa Sašinih fotografija) mogu uopše videti pupoljci. Ne verujem da će Saša zameriti što koristim njegove fotografije.
Pupoljci se mogu videti čak i dok ne probije koru grane. Noktom se skine kora i ako zametak pupoljka na dodir ne spadne, nije izmrzao. Kasnije, u bilo kom uzrastu se proverava povlačenjem pupoljka tako da se grana blago povije. Zdrav pupoljak ne otpada. *Boja zametka pupoljka (ako se skida kora) je tamno žuta i paperjaste je forme. Presijava se na svetlu. Ako je već poprimio braonkastu boju i nema sjaja, izmrzao je. Kada izmrzne u ovoj fazi, može ponovo da cveta, samo što će cvetanje biti pomereno za 10-15 dana.
Pocene su različite i treba posmatrati i biti siguran da je nešto dobro ili ne.
*Boja na drugoj slici je takva zbog osvetljenja pri slikanju. Ako bi bila ovakva boja u prirodi, to bi značilo da je izmrzao. Na prvoj slici je boja dobrog pupoljka.
PS
Nedavno sam pisao o preoceni kolege? koji živi u predelu gde ima bagrema i „za bacanje“ (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=264.msg38414#msg38414). Danas on konstatuje da ga špijuniram i zlurado citiram (http://spos.info/forum/index.php?topic=26827.msg564444#msg564444). Slike govore da bagrem ipak MRDA. Sam je postavio sliku koja govori da nema zluradog komentara osim ako se izuzme da je bio bot (http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/sta-su-ko-su-i-kako-funkckionisu-ti-cuveni-botovi/59006) u nekim temama koje nemaju veze sa pčelarstvom. Bolje da je podigao glavu i posmatrao bagrem, nego da ometa teme za koje nije kadar. Ili da nauči šta je miš i kako izgrize saće u košnici (smatrao je da pčele grizu saće – procena do moga). Ne postoji zluradost – postoji škola i dobiješ keca ili „ostalo“ (sa kecom se ljusne). Tek da kolega shvati, ako razume (reč je o Slobodanu Pejoviću, da ne bude zabune iz mesta Rudnik). I pošto je pokazao i dalekovidost, obaveštenje: bagrem pored Save nema veće pupoljke; kod mene su oko 7-9 mm i to je kao na njegovoj slici). Kec i za procenu na osnovu „optike“ (dalekovide procene). Znači, kec “iz bagrema”, kec “iz miša” i kec “iz optike” – pa ovaj je ljusnuo. Ali dobar je za bot (http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/sta-su-ko-su-i-kako-funkckionisu-ti-cuveni-botovi/59006)-a glede "Južnog toka" našeg pčelarstva (ko je pratio, zna o čemu se radi reč je u stvari o reci meda).
Slike su kao PrintScreen poruka preuzete sa foruma SPOS ;D
Код мене на размеђи Шумадије и Поморавља природа за празник експлодирала. У пуном цвету шљива Ранка , бресква , кајсија,нектарина ... Јуче процветала крушка, јабука се спрема. Трњина се бели као снегом покривена а по стрњикама и ливадама теписи мртве коприве и маслачка. При јучерашњем прегледу пчеле ужасно агресивне као никад до сада а на ту појаву екстремне агресивности ми се пожалило још неколико пчелара из окружења са којима сам се видео и чуо.Преглед су многи прекинули због агресивности. У близини на око 500- 600 метара њива са перком зуји ли зуји. Изненађујући унос нектара. У пар кошница имам блокаду од полена и нектара. Прихрана непотребна. Поздрав.
Pojedine sorte krusaka pocinju da cvetaju, kao i neke tresnje, divlja tresnja pocinje cvetanje,nasa stara sorta sljive pozegaca ce za nekih 10-ak dana posle rodne i stenleja u cvetanje, jabuke jos nece tek su u pocetnoj fazi buketica, visnja u fazi belih balona, marela ce malo kasnije...do bagrema ima svega, sasvim dovoljno da se drustva maksimalno i sto bolje razviju pre maticnih resetki, samo da ovako ostane lepo vreme kako se najavljuje bez teskih kisa i niskih temperatura i bice ovo godina za pamcenje, dzanarika je zamedila kao nikada do sada (to sam cuo od starijih kolega) nadam se da ce biti tako i sa bagremom, lipom, livadom, sumom....uglavnom bice meda a Bogami i rojeva... Posle onakvih poplava dao Bog i jednu rodnu godinu, posle kise uvek dodje Sunce.
Колега Есаде, Ево овде да напишем, да не реметим тему о временским приликама... Око Новог Сада (и у граду) на обронцима Фрушке горе (бар са северне стране) и уз Дунав тренутно цвета Кисело дрво (не знам колико пчеле имају користи од њега), Керлеутерија које има по насељеним местима и по неко стабло ситнолисне Липе. То је од дрвенастих биљака у околини. Данас треба да прегледам кошнице па ћу да видим какво је стање уноса...
Ево и линк кога интересује шта све од дрвенастих биљака има на ФГ: http://fruskagora.net/biljni-svet-fruske-gore/dvece.html Поздрав
Након багрема у мом крају изгледа као да нема никакве паше. Међутим није баш тако. Пчеле раде, додуше слабијим интезитетом , али има уноса и полена у преподневним сатима и нектара. Приметно је цветање дивље купине које има на међама њива и која је баш добро посећена. Коровског биља има на све стране јер су многе парцеле необрађене. Ради и детелина посебно бела. Нисам видео лично али сам чуо од комшија који имају винограде да се око њих претходних дана ништа није могло одрадити јер су препуни пчела. То је и основни разлог овог мог јављања. Има ли нектара и колико са цветова винове лозе ? Знам да на овом форуму има врсних познаваоаца биљних врста те бих молио конкретан одговор на ово питање.
У Новом Саду је липа почела да цвета првог Јуна. На фрушкој гори као по обичају липа почиње да цвета 7 до 10 дана касније. Јуче сам прегледом утврдио да постоји врло свеж обилнији унос (вероватно са липе) тако да је код нас на северној страни брда почела да цвета. Код мене око воћњака је почела цветати пре дан или два.
I meni se dobada najviše Lipov med. Gledam ovde u gradu lipe procvetale, a ima stabala nezna se broj. I razmišljam šta bi sada moje pčelice ovde radile. I ja se oštrim da opremim neku prikolicu, pa put pod točkove, čim prođe bagrem kod mene, malo na Frušku goru malo u Banat na suncokret.
У новом Саду липа већ полако јењава. На Фрушкој Гори ће још мало да потраје, мада на појединим местима, где има мање светлости, нека стабла још нису процветала. Уноса има, али нешто мање него на багрему... Поздрав.
Сезону липе затвара киша. Ових дана ћемо да видимо шта су пчелице урадиле. :) У граду (Новом Саду) видим да се Софора спрема за цветање, па ће они који су у близини града, имати користи и од ње. Поједини цветићи се почињу отварати, а могла би интензивније процветати за 3 до 5 дана. Поздрав.
Пре скоро 15 дана сам приметио да су млади изданци на врби јако цвене боје. Ово се обично примети када врба почиње да се буди из зимског сна. Мислио сам да је моја грешка и да сам лоше видео или да је можда и грешка природе :).
Природа се већ буди. Џанарика већ има лепо видљиве пупољке на којима се може видети и зелена маса. Ово је уочљиво у мојој околини и наравно не мора бити исто и на Пештерској висоравни.
Треба бити спреман на услове сличне условима прошле зиме, када су неки „мајстори“ спаковали друштва средином фебруара као да је пола априла и још о томе писали у Београдском Пчелару. Додаване су и сатне основе и тако то...и све то не радити када време није.
I kod mene je vrba krenula a i na ostalim biljkama se vide pupovi - recimo na Magnoliji koju imam u dvorištu. Sinoć uveče u 20h je bilo 12.5 stupnjeva! Biće veselo jer najavljuju zahladnjenje sredinom tjedna, a koliko vidim na satelitskim snimkama sa Atlantika stižu konstantno sve veće količine oblaka.
Јутрос на путу до посла на више места угледах расцветалу џанарику. Значи ова година је баш поранила . Прегледом дневника пронађох да је прошле године процветала тачно месец дана касније 23.марта .
Код нас је пре једно два дана почела да цвета кајсија, а ево сад и џанарике почињу да цветају. Крушке само што нису отвориле цвет такође. Јутрос сам у пролазу први пут намирисао нектар са једне џанарике. Само да је мало топлије и право пролеће, нема шта.
Od Ponedeljka cveta kajsija u naselju. Danas odem do pcelinjaka a ono badem potpuno procvetao kao i po koja dzanarika P neka od pcela donosi neki crveni polen kao krv.
Јуче сам због неодложних послова у поподневним сатима морао да скокнем до Велике Плане. Искористио сам прилику и на сат - два обишао и пчелињак у Радовању ( 220 - 230. метара надморске висине ). Природа се буди, нагло почињу одједном да цветају различите биљке. Џанарика на том терену тек започиње са цветањем. Отворила се отприлике пре пар дана , дакле крајем фебруара. Косултовањем дневника видео сам да је 2014.-е процветала првих дана марта а 2015.-е тек 23.марта . Разлика у почетку цветања је поприлична. Леска и дрен су у цвету већ поодавно више недеља уназад. Мртва коприва које је пре недељу дана било у траговима је такође озбиљно кренула. Читаве падине су се зацрвенеле. Кајсија такође цвета. Само још да време послужи да џанарика не прође узалуд. Јуче је дувало тако јако да је тек по која пчела стидљиво излазила .
Kod slična situacija Dren i badem polako prolaze. Dženarika se tek počinje da cveta sve je više maslačka i mrtve koprive ako nas posluži vreme biće dobro
Danas lep i suncan dan bez vetra za razliku od juce kad je bilo sve da odnese, pratim svakodnevno vase pisanje, i za razliku od vas kod mene je tek dren i leska procvetala, sto je u odnosu na proslu godinu 17 dana ranije, od vocki nista jos nije procvetalo. Tako da pcele uzurbano nose polen sa drena i leske, i vodu u velikim kolicinama, malo vise slanu cini mi se po posecenosti pojilica. Pozdrav i medno.
Danas lep i suncan dan bez vetra za razliku od juce kad je bilo sve da odnese, pratim svakodnevno vase pisanje, i za razliku od vas kod mene je tek dren i leska procvetala, sto je u odnosu na proslu godinu 17 dana ranije, od vocki nista jos nije procvetalo. Tako da pcele uzurbano nose polen sa drena i leske, i vodu u velikim kolicinama, malo vise slanu cini mi se po posecenosti pojilica. Pozdrav i medno.
Велика потрошња воде је знак да је у кошницама доста легла. У наредном периоду ће га бити све више у сваком случају много више него што је уобичајено за ово доба године. Најављују нестабилан март , сличан фебруару па је дискутабилно колико ће пчеле бити у могућности да искористе биљке које су процветале. Обрати пажњу на количину хране , много је страдања али колеге крију , срамота их је па више зову телефоном и кукају. Мислим да је добро што ће код тебе џанарика и друго воће кренути касније кад се надам се време мало стабилизује тако да могу боље да их искористе.
Hvala na savetu kolega Gorane, upravo tako leglo je krenulo i to po mom misljenju veoma obilno za ovaj period godine ali takvi su vremenski uslovi i tu ne mozemo nista. Pre neki dan sam u konsultaciji sa kolegom Draganom dodao pogacice , posto sam pre toga ustanovio da su venci dosta otanjili a da legla ima prilicno. Ubuduce cu pratiti stanje sa hranom i sto je do mene uradicu, a vreme kako nam Bog odredi protiv toga ne mozemo, pozdrav.
Након вишегодишњег праћења почетка цветања одређених врста биљака које дају добру пчелињу пашу Ј . Момировски и Ф. Шимић су у својој књизи " Пчелиња паша " објављеној 1953.године дали интересантну табелу почетка цветања појединих врста биљака. За почетни - нулти дан су узели дан када процвета кајсија . У односу на овај дан џанарика процвета након 2 , бресква након 4 , шљива након 11 , крушка након 13 , трешња након 14 , јабука након 18 , дуња након 26 , дивљи кестен након 28 , БАГРЕМ након 39 , липа након 58 и питоми кестен након 66.дана. Чињеница је да је ова табела прављена пре више од 60.година и да се од тада ситуација донекле изменила пре свега због многобројних нових врста и клонова пре свега воћних врста. Чињеница је такође да се клима донекле мења али мислим да ипак није на одмет имати ову табелу .
Repica je bila izdašna i bojao sam se da će se preklopiti sa bagremom, međutim ovo zahlađenje je zaustavilo bagrem a bojim se da će biti i mnogo gore. Ima jutarnjih mrazeva ali mislim da mu još nisu previše naštetili. Problem je prognoza za sljedećih 10-ak dana gdje se vide samo kiše i prohladno vrijeme. Drugi "problem" je i to što ne mogu izvrcati repicu jer pčele ne idu van po ovoj hladnoći. Preduga hladnoća i kiša mogla bi napraviti rusvaja i u plodištu :(
Kolege, kako se kod vas kreće unos? Kod mene trenutno cvjeta cigansko perje (lipa je predaleko u gradu) i vaga se kreće od 150g do 2,7 kg. Suncokret očekujem tek oko 01.07. i nadam se da će si uspjet skupit za zimovanje.
Moj kontejner je na Fruškoj Gori od bagrema. Posle bagrema je bilo neko žbunje-"sibovina", unosi:800-1000g. Tako je trajalo do pre 10-12 dana, a onde minus 300-400g. E, poslednjih sedam dana izgleda ovako: nula, +300, +400, + 800, +1000, 800, danas NULA(doduše sa pljuskom). Pravo da ti kažem, neznam dal je to počela lipa ili "cigansko perje"...ili... Pozdrav.
Društva su mi strašno oslabila. To se dogodilo već na početku cvetanja suncokreta. Tek je počeo značajniji unos, posle 3-4 dana, broj pčela se smanjio. Nema uginulih, ni u košnici ni ispred košnice...Legla ima dosta, ali su kasnije plodište zatrpale sa medom, tako da se plašim ... Trenutno ne primećujem slabljenje društva ali...Trenutno zauzimaju plodište i jedva polunastavak (koji inače služi kao medna kapa plodišta). Neke, baš najjače, unose nešto meda u medišni nastavak(170).
Јуче сам због неодложних послова у поподневним сатима морао да скокнем до Велике Плане. Искористио сам прилику и на сат - два обишао и пчелињак у Радовању ( 220 - 230. метара надморске висине ). Природа се буди, нагло почињу одједном да цветају различите биљке. Џанарика на том терену тек започиње са цветањем. Отворила се отприлике пре пар дана , дакле крајем фебруара. Косултовањем дневника видео сам да је 2014.-е процветала првих дана марта а 2015.-е тек 23.марта . Разлика у почетку цветања је поприлична. Леска и дрен су у цвету већ поодавно више недеља уназад. Мртва коприва које је пре недељу дана било у траговима је такође озбиљно кренула. Читаве падине су се зацрвенеле. Кајсија такође цвета. Само још да време послужи да џанарика не прође узалуд. Јуче је дувало тако јако да је тек по која пчела стидљиво излазила .
Пронађох овај текст од прошле године чисто да упоредим стање са овом. А стање је битно другачије. За разлику од прошле , ове године се пре пар дана стидљиво са цветањем појавила само леска.
Долазећи јутрос на посао на Мостару, који је једно од најпрометнијих места у Београду, запазио сам џанарику која је почела да отвара цветове. Наравно да сам одмах консултовао ову тему да видим колико касни у односу на прошлу годину. Папири кажу око три недеље. Ипак , од момента када џанарика отвори све је лакше. За мене она је знак да је пролеће дошло. Прошле године је моје пчеле скоро да нису ни омирисале због кише али се надам да ће ове бити боље. Поздрав свима и медна нам била ова сезона.
Eto ti šta je mikroklima... Topli Beograd već izmamljuje svetove džanarike. Na mojoj Ponjavici se tek vide ( juče ) neki začeci pupoljaka i verujem da neće bar još 5 do 7 dana otvoriti cvetiće.
Eto ti šta je mikroklima... Topli Beograd već izmamljuje svetove džanarike. Na mojoj Ponjavici se tek vide ( juče ) neki začeci pupoljaka i verujem da neće bar još 5 do 7 dana otvoriti cvetiće.
За викенд идем за Радовање. Видећу какво је тамо стање. Било би добро када би више колега овде , на једном месту , извештавало где је и када шта процветало. Требају такве информације и за ову али и за наредне године.
Danas u podne, u parkiću iza Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, usred Novog Sada, crvena šljiva džanarika ( ukrasna ) otvorila svoje cvetiće. Naravno, pčele su je opsedale.
Kod mene prije mislim dva dana bio je tek procvjetao dren. Imam ih dva zasađena u voćnjaku. Juče nije bilo pčela na njemu tek po neka. Vjerovatno nije cvijet bio zamirisao a danas nisam obilazio. Polena vać ima u raznim bojama od svijetlo žute do tamno braon što ukazuje da već ima mnogo biljaka koje daju polen. Još malo pa krećem sa stimulativnom prihranom. Samo da vrijeme posluži...
Код мене кајсија још није почела да цвета а данас пчеле брује на брестовима. Маслачка, мртве коприве и другог биља још нема. Код нас у северном Банату нема дрена, јагорчевине и многих других биљака и пчелама је остао још само брест.
Kod mene na Ponjavici, u komšijskoj bašti je jedan dren, za koji bih rekao da je prošao voz još prekjuče. Cvetovi mi ne izgledaju friško i nisam zapazio pčele na njemu. U ponedeljak, 13. marta sam bio u Rači ( kragujevačkoj ) i skoro svaka bašta, ili dvorište, ima bar po jedan dren u punom cvetu. I uz put se može videti puno žutih krošnji. Kao mimoze u Boki Kotorskoj.
Po Vojvodini se, pogotovo uz bare i kanale, zapažaju dve vrste vrba u punom cvetu. I to je još od 5. marta, kada su već i kanadske topole izbacile svoje cvasti.
Za razliku od prosle godine kod mene u Crnoj travi izvestaj je kratak - sem leske nema nicega ali bas nista nije krenulo a i leska je bila 4 dana u frizideru videcemo sutra dal ce pcele krenuti da je posecuju.
Јужније од реке Саве почела кајсија да цвета, дрен у пуном цвету, маца ива а и понека рана џанарика. Полако отварају маслачак, и мртава коприва. Пчеле имају довољно цветница.
Kod mene zadnjih par dana toplije tokom dana a jutra su ipak oko nule ili malko ispod. Jagorčevina, ljubičice, i mrtva kopriva su procvjetale. Od stabala jedino vrba je konstantna. Dren već prolazi ali njega kod mene i tako nema tek po neki. Višnje su napupile i mogle bi brzo da se otvore ako vrijeme bude toplo. Čekamo na voće...
Kod mene nema nicega sta cete najsiromasnija i najnerazvijenija opstina pa se to odrazava i na cvetanje bilja... Sutra najavljuju najzad pristojnu temperaturu pa cu malo otpratiti unos polena ako ga bude...
Danas obisao pcelinjak, suncano ali vetrovito vreme pcelice nose polen u raznim bojama uprkos jakom vetru. Leska kod mene prosla, dren poceo da cveta, lhubicice u punom cvatu, na moje iznenadjenje danas u jednom obliznjem vocnjaku otvorila po neki cvet i neka rana kruska. Dzanarika je pupuljala i mislim da nece jos nekih pet sest dana. Pozdrav za sve kolege.
Vidio sam da je veliki je unos polena ,dobra društva bi mogla ,ako vec nisu ,blokirati maticu polenom. Pošto sam tek 3 godine u pćelarstvu nemam mnogo iskustva.Dali je moguce da i polen dobrim dijelom pokazuje na vagi?
Juče pri pregledu iznenadiše me dva nova zaperka veličine pet centimetara kvadratnih otprilike. Slikao sam pa ću postaviti sliku malo kasnije. Drijen je u punom cvatu,a ima ga solidno, izgleda da ih prvi ovogodišnji nektar budi.Pored njega ima nešto i mace,jagorčevina i kukurijek su veoma rasprostranjeni.Za sada odlično.
Meni sutra stiže 2kg žalfije za nozevoj. Dok bude spreman taman će biti vrijeme za stimulativnu. :) Par uzastopnih toplih dana i priroda se budi jako brzo. Nadati se da neće biti naglih promjena vremena jer za sada izgleda dobro ako ovako i ostane. Kod mene još samo žabe da se jave...
Nakon dolaska sa posla spakovao se put Babatova da orežem vinograd, oprskam protiv Monilije koštičavo voće, svakako i da obiđem pčele. Kajsija je završila sa cvetanjem, nektarine cvetaju, ruska džanarika cveta, Čačanska rana krenula da cveta, mrtva kopriva, maslačak, šljive polucepovače, trešnja samo što nije kao i kruška, jabukama se nazire cvet, kao i ostalim šljivama i višnjama... To je u mom voćnjaku a u okolini ima i trnjina i ringlova u cvetu, s one strane dolme ogromne vrbe... Pčele rade i na pojilici ih ima. U četvrtak najzad pregledam.
У тексту који ћу овде пренети у више порука су мање више већ познати подаци о цветању медоносног биља. Међутим о овом тексту је то све лепо систематизовано па мислим да није на одмет да имамо на једном месту. МЕДОНОСНА ФЛОРА - ПАША
За успешно привредно пчеларство медоносне биљке су неопходан услов за постизање великих приноса. Научно је доказано да пчеле користе нектар и поленов прах са око 2000 врста и сорти биљака. Медоносна паша се, по издашности у нектару, може поделити на главну и стимулативну. Са биљака главне паше пчеле скупљају нектар и поленов прах које магацинирају у плодишту, а вишак у медишту (мед који се центрифугира). Са биљака стимулативне паше пчелиња друштва углавном покривају потрошњу.
Леска (Corylus avellana) Вишегодишњи листопадни жбун око 5 m висине или дрво око 10 m висине. Листови су на краткој дршци, тестерасти по ободу и са наличја лиске маљави. Мушки цветови – ресе цветају (ресају) крајем јануара – почетком фебруара, пре листања, у трајању од око 7 дана. Полен садржи око 30 % беланчевина, а једна реса може дати близу 4.000.000 поленових зрна. Женски цветови су одвојени и развијају се у облику тамно црвене цвасти (гломерула). Значајна протеинска храна за прво пчелиње легло. Пратилац је храстових и букових шума а расте и по ободима ливада и пашњака. Успева до 1700 m надморске висине. Може служити и као ветрозаштитни појас на пчелињаку, а гаји се и као украсан жбун.
Дрен (Cornus mas) Листопадни жбун или дрво до 8 m висине. Расте у подручју храстових шума до 1300 m надморске висине, углавном на плитким, топлим, сувим и крачњачким земљиштима. Може да живи преко 200 година. Плод је црвена висећа елипсоидна коштуница - дрењина. Цветови су ситни, жуте боје, сакупљени 10–20 у штитасте цвасти. Цвета у фебруару или марту и цветови су доста отпорни на дејство мразева. Може дати 10-20 кg/ha меда, а има и добру издашност поленовог праха који су веома важни за пролећни развој легла. Дрен је прва дрвенаста цветница која поред полена даје и нектар.
Џанарика (Prunus cerasifera) Полужбун или дрво до 8 m висине. Распрострањена у целој Србији. Цвета обично у просеку од средине марта до почетка априла цветовима беле боје које пчеле обилно посећују. Понекад страда од позних пролећних мразева. Даје доста нектара, и до 40 kg/ha, а лучи нектар и на нижим температурама. Проценат шећера у нектару је 34 %. Такође даје доста поленовог праха. Представља најмедоноснију шљиву код нас.
Маслачак (Таrахаcum officinale) Вишегодишња зељаста биљка до 50 cm висине. Има је у целој Срији, расте свуда а највише на влажним ливадама, воћњацима, лединама и парковима. Жута главичаста цваст се састоји од 100-200 језичастих цветова коју носи дугачка тубаста дршка. Цвета од априла до касне јесени. Изузетно је издашна поленовим прахом који садржи 20 % беланчевина, а даје и знатну количину меда коју пчеле углавном потроше на пролећни развој па се ретко центрифугира. Услед преобилног уноса полена маслачка може се десити блокада плодишног простора у пчелињем друштву, па је пожељно у то време поставити сакупљаче полена. Мед је ћилибарно жуте боје, брзо кристалише и припада медовима II класе. Фенофаза цветања му се поклапа са цветањем воћака, па се као конкурентна врста, у циљу бољег опрашивања воћа, уништава косидбом или заоравањем.
Кајсија (Prunus armeniaca) Пореклом је из Азије (медитеранска клима), па у нашим условима теже успева због појаве апоплексије. Цвета срединим марта - почетком априла (30-40 дана пре цветања багрема) па се њено цветање узима као оријентир за почетак стимулативне прихране пчела. Од јаја која матица положи у току цветања кајсије настаће сабирачице у багремовој паши. Добра је по издашности полена, као и нектара који садржи 11-36 % шећера.
Бресква (Prunus persica) Биљка виноградарских подручја. Цвета неколико дана после џанарике. Даје доста нектара и поленовог праха. У току лета, при најездама лисних ваши, на лишћу се формира медљика коју пчеле сакупљају. Треба бити опрезан при коришћењу пчела за опрашивање брескве јер може доћи до претеране оплодње што условљава касније неопходно проређивање плодова и повећање трошкова производње.
Вишња (Prunus cerasus) Код нас је најзаступљенија облачинска вишња. Цвета у другој половини априла, цветови су бели на дугим цветним дршкама сакупљени у гроњасте цвасти. Врло добра медоносна биљка која поред нектара даје и поленов прах. Са 1 ha пчеле могу да сакупе око 30 kg меда. Пчеле је добро посећују, нарочито изјутра, а нектар јој садржи 16-39 % шећера.
Трешња (Prunus avium) Успева у већини крајева Србије а најбоље око Смедерева, Гроцке, Полимља, Фрушке Горе и на подручју Суботичко-Хоргошке пешчаре до 1700 m надморске квалитета.висине. Цвета од средине априла до почетка маја, тј. због различитог сортимента цветање може трајати 20-ак дана. Даје доста нектара и поленовог праха. Нектар трешње садржи око 21 % шећера. Мед је затворено жуте боје са светло љубичастом нијансом и после цеђења брзо кристалише. 1 ha засада може дати 30-40 kg меда веома доброг квалитета.
Јабука (Malus domestica) Цвета у другој половини априла, а ако је прохладно време и почетком маја, са распоном 20-25 дана и спада у најмедоносније воћне врсте. Даје доста нектара (25-30 kg/ha). Нектар садржи 31-52 % шећера. Издашна је у полену па се у време цветања јабуке могу поставити сакупљачи полена на кошницама. Јабуков мед је затвореножуте боје, слабо осетне горчине са укусом који подсећа на коштице воћака. После цеђења брзо кристалише у ситне кристале. Углавном га пчеле потроше за пролећни развој, али са присуством засада на већим површинама (плантаже) моше се појавити вишак за врцање.
Крушка (Pirus communis) Најмање значајна воћна паша за медоносну пчелу јер је нектар са ниским садржајем шећера, брзо испарава а садржи и каприлну киселину која је непријатна за пчеле и у извесној мери их одбија, због чега се препоручује нека од метода дресуре пчела у циљу бољег опрашивања и оплодње. Цвета у априлу и са крушке пчеле у већо мери сакупљају поленов прах.
Малина (Rubus idaeus) Цвета од маја до јуна, 6-7 недеља, а интензивно лучи нектар 20-ак дана. Даје добру поленску пашу а одличну нектарску. Пчеле је посећују од раног јутра па до мрака. Нектар лучи и на нижим температурама. Цвета непосредно пре багрема, а нектар малине је тамније боје од багремовог, па у пределима где је има у изобиљу може затамнити багремов мед уколико се не издвоји. Дневни унос може бити и до 6 kg по кошници. Oд јагодастог воћа такође су значајне јагода која даје доста нектара и полена, као и купина. Дивље форме јагоде и купине су медоносније од гајених.
Босиљак (ocimum basilicum) Jeдногодишња зељаста биљка до 50 cm висине, пореклом из Индије. Гаји се у Пољској, Француској и Америци. Има 3 варијетета: - maximum (крупни листови и висока стабљика); - minimum (ситни листови и разграната стабљика); - bullatum (наборани листови и касније цветање). Цвета од маја до августа, има беле или бледоружичасте цветове. Осетљив је на ниске температуре па су за његово гајење погодна земљишта која се брзо загревају и са добрим водно-ваздушним режимом. Мед је отворено жуте боје, брзо кристалише и по особинама подсећа на мед од сунцокрета. Спада у медове лошијег квалитета. Гаји се као украсна, лековита и зачинска биљка а употребљава се и при религиозним обредима.
Бели босиљак (Stachys annua) Jедногодишња медоносна и коровска биљка. Јавља се често на незаораним стрништима. У природи цвета од јуна до октобра, а на стрништима у августу након жетве. Фенофаза цветања траје око 15 дана. Најбоље меди после кише када је време тихо и топло. Мед је отворено жуте боје, светлије нијансе од сунцокретовог меда, без мириса. Брзо кристалише у кристале крупније од кристала меда од сунцокрета када постаје врло тврд. По кристализацији побели. Сврстава се у медове прве класе.
Хељда (Fagopyrum esculentum) Jeдногодишња зељаста житарица срцастих листова, усправне црвенкасте разгранате стабљике која је у почетку вегетације сочна а на крају чврста и груба. Код нас расте око Рашке и Копаоника. Осетљива је на сушу, када медобрање може пректично изостати. Цветову су мали, миришљави, бело-црвенкасте, жућкасто-зеленкасте или ружичасте боје на врху стабла и гранчица. Цвета 60 дана после сетве, односно 20-25 дана после ницања и цветање траје око 20 дана, чиме можемо плански прогнозирати ову пашу. Меди углавном до поднева. Мед је таман, оштрог мириса и укуса (пали по устима), кристалише у средње крупне кристале, не потпуно чврсто и спада у I класу. Хељдин мед садржи највише воде од свих медова. Није сигурна паша (ако наступи суша нпр.). Мед од хељде је добар за презимљавање пчела.
Фацелија (Phacelia tanacetifolia) Jедногодишња зељаста биљка 30-80 cm висине. Цветови су бледо љубичасте боје, цвета 45-50 дана после сетве, цветање траје 25-30 дана, што се може искористити за попуну беспашног периода. Може се сејати у серијама и неколико пута годишње користити за медобрање. Врло је медоносна, нектар садржи 50 % шећера и може га бити до 1000 kg/ha. За сетву 1 ha потребно је 8-10 kg семена. Мед припада I класи, скоро безбојан, пријатне ароме и укуса, споро кристалише и погодан је за презимљавање пчела. Слабо значајна као крмна биљка због маљаве стабљике, добра је за зеленишно ђубрење у воћарству када се заорава после цветања а користи се и у фармацеутској индустрији
Жалфија (Salvia officinalis) Потиче са обала Средоземног мора. Стари Римљани су је називали светом травом (herba sacra), а у средњем веку се користила као лек. Жалфија је вишегодишњи полужбун висине 50-80 cm, доста је отпорна на сушу а код нас је има у Сићевачкој клисури и спада међу најквалитетније у Европи. Цвета у мају, има плаворужичасте цветове који се отварају од основе цвасти па навише. Цветање траје 20-ак дана и у брдско-планинским подручјима се поклапа са цветањем багрема. Мед је затворенозлатне боје, мало горког али пријатног укуса и мириса, дуго не кристалише и убраја се у најквалитетније медове.
Уљана репица (Brassica napus oleifera) Медоносна, једно или двогодишња, индустријска биљка чије се највеће површине налазе у Војводини. Озима форма цвета у априлу, ситним, жутим цветовима сакупљеним у грздасте цвасти а цветање траје 7-12 дана. Јара форма која цвета у јуну је мање значајна за пчеларе. Не може се комбиновати као крмна биљка и за медобрање, јер се за исхрану стоке коси на почетку цветања. За медобрање се користи она која се узгаја због семена. Пчелиња друштва се добро развијају на овој паши и могу остварити приносе и до 20 kg меда по кошници. Мед је светло жуте боје осредњег квалитета, брзо кристалише, понекад већ у саћу а обично убрзо после центрифугирања. Кристали су ситни и беличасти а мед је мање сладак.
Бела детелина (Trifolium repens) Најзаступљенија вишегодишња зељаста биљка међу медоносним биљкама наших ливада. Растом је најмања од свих врста детелина. Цвета од краја априла до септембра. Најбоље меди на температури од 25 °С, цветови су беле боје а цветање траје 20-ак дана. После откоса или испаше стоке поново израсте и цвета после неколико дана. Услед изразите бујности формира дубљу цветну чашицу при чему пчеле отежано долазе до нектарних жлезда. Може дати 200 kg меда са 1 ha који је светао, пријатног укуса и мириса и брзо кристалише у тврду ситнозрнасту белу масу. Одличног је квалитета.
Липа (Тilia species) Вишегодишње украсно, лековито и техничко дрво. Врло су ретке шуме састављене од липе. Могу се наћи на Фрушкој Гори, Гочу, Јастрепцу, око Горњег Миланоцва, Чачка и Неготина. Није поуздана медоносна паша јер цвета у јуну када су температуре преко 30 оС, релативна влажност ваздуха ниска, а оптимална температура за лучење нектара код липе је око 18 оС. Липа може да буде и опасна по пчелиња друштва јер испушта јака етерична уља која омамљујуће делују на пчеле, услед чега оне падају и преко ноћи угињавају. Ипак липа сваке треће до четврте године пријатно изненади пчеларе приносом. У нашој земљи постоји десетак врста, а најзначајније су: - Сребрнасто-бела липа (Tilia argentae) – препознатљива по беличастим листовима и представља једну од најмедоноснијих. - Срцолика липа (Tilia cordata) – лучи доста нектара али пчелама је значајнија због издашности поленовог праха. - Крупнолисна летња липа (Tilia rotundifolia) – слабије лучи нектар од претходне две, али даје доста поленовог праха. Има је доста око Гоча, Јастрепца и Копаоника. - Кримска липа (Tilia euchlorea) – цвета 15-20 дана раније од осталих, врло је медоносна и доста се сади као украсно дрво. Мед од липе је I класе, ћилибарно жуте боје, пријатне ароме, споро кристалише, па је добар за презимљавање пчела. Садржи око 15 несварљивих минералних материја, а и јако израженог мириса је па није пожељно да се даје срчаним болесницима.
Багрем (Robinia pseudoaсacia) Вишегодишње дрво из реда лептирњача којe се последњих 10 година интензивно шири, брзо даје дрвну масу, добро је за огрев, а посебно се користи за везивање еродивних и песковитих терена (због јаког корена). У Србији га највише има у Поморављу, Срему, Палићу, Делиблатској пешчари, Поцерју и око Панчева. Цвета половином маја и најмедоноснији је у другој и трећој декади, са дужином цветања 7 до 10 дана. Оптимална температура за лучење нектара је до 25 °С, а релативна влажност ваздуха је 60 до 80 %. Нектар у себи може да садржи и до 55% сахарозе. Захваљујући различитим конфигурацијама терена, багремова паша се селидбом пчелињака може продужити на 20 до 30 дана, јер са повећањем надморске висине багрем цвета касније. Мед „багремовац" садржи око 35% глукозе, 42% фруктозе и 10-ак разних минерала. Он је прозиран, светло зеленкасто-жуте боје, пријатне ароме и укуса који служи за поправку других медова. Споро кристалише (чак је и до 3 године у течном стању) и као такав је одличан за презимљавање пчела. Припада медовима екстра класе. Једно дрво багрема међаша може да да око 30 kg нектара од кога пчеле ферментацијом праве 20 до 25 kg меда (ове важи само за багреме међаше). У спонтаној популацији шума багрем је најмедоноснији на врху, где највише цвета и процењује се да даје 1 до 2 kg нектара. У овом меду има најмање поленових зрна. Најмедоноснији је од 7. до 15. године, а после 30. меди као у 5. У нашу земљу се увози и мађарски багрем, који цвета око 2 недеље касније чиме се багремова паша може продужити. За 24 h 1 цвет багрема може излучити 2,8 mg нектара.
Ливадске траве Ливадске траве су цветнице које су присутне у брдско-планинским подручјима где чине главну пашу. Мед је екстра квалитета, веома богат минералима и витаминима и јако цењен на тржишту.
Кестен (Castanea sativa) Кестен представља једну од главних паша у Македонији, а код нас се може наћи око Дечана. Достиже висину до 30 m а за пораст му највише погодују влажнији и топлији климати и земљиште киселе реакције. Цвета у II и III декади јуна и почетком јула са фенофазом цветања од 15-ак дана. Даје доста поленовог праха и нектара од кога се добија мед екстра квалитета. Мед је готово црне боје, специфичне ароме и укуса који горчи и пали у устима.
Сунцокрет (Helianthus annuus) Једногодишња зељаста индустријска биљка која потиче из Мексика и Перуа. Има јак коренов систем и брзо исцрпљује земљиште. На цветној главици има око 1500 цветова смештених у концентричним круговима од којих се прво отварају они на периферији а последњи у средини. Цвета у јуну и јулу. Цветање једне главице траје 8-10 дана, парцеле око 15 дана а комплекса парцела и до 30 дана. Најповољнија температура за лучење нектара је 24-30 °С а влажност ваздуха 60-65 %. Највише нектара лучи ујутру и предвече. Мед је жуте боје, прве класе и за 20 дана по цеђењу кристалише. Садржи доста полена у себи.
Софора; јапански багрем (Sophora japonica) Вишегодишње листопадно дрво из породице лептирњача пореклом из Кине и Јапана. Сади се као украсна биљка у дрворедима, парковима и на окућници. Цвета крајем јула и почетком августа са трајањем 2-3 недеље. Цветови су ситни и бледожућкасти. Лучи доста нектара, а за разлику од багрема даје доста поленовог праха. Софора је касностасно дрво јер цвета тек после 17-те године, због чега се препоручује његово калемљење које условљава раније цветање. Отпорна је на сушу а теже подноси мразеве. Мед је екстра квалитета, тамније боје од багремовог меда и специфичне ароме због присуства полена. Веома значајна пчелиња паша у периоду припреме пчелињих заједница за презимљавање.
Корисно углавном и не знам чему неизесност: оставити или избрисати.
Можда пар медоноша треба да замене распоред...
И недостаје још једна биљчица-травчица, која је изузетно корисна. То је биљка којој је народ наденуо рогобатни и ружан назив – мртва коприва. Требало би да се зове лепим именом: копривица. Даје полен прелепе „кармин“ црвене боје и обиље нектара. Сигурнија је од воћа чији цвет може измрзнути. Постоји и летња висока „мртва“ коприва. Она се препоручује у мешавини медоносног биља од којих би корист имале и пчеле и које се може заорати и до неке мере побољшати земљиште. Препоручљива је јер је „слаб“ коров. Касније не прави проблем.
ПС
Што се тиче софоре, додао бих нешто што сам приметио 2014. године. Дрвореди софора на излазу из Панчева нису имали цвета. Мислим да је слично било и 2016. и да је цвета било мало. Претпостављам да је разлог превише кише, јер се ово раније није дешавало. Свакако да би бољу процену разлога могли дати пчелари где има више софоре, јер код мене у Малој Моштаници има око 5 стабала овог дрвета и то сам открио тек пре пар година. Измешале се са стаблима липе, па нисам нешто ни гледао пажљивије шта је то.
Изгледа да је хладноћа која је била неко време урадила своје. Примећујем да има уноса тамног (скоро црног полена – када се смести у саће). То је полен процпека (дивљи зумбул).
Обично пре полена процепка буде пуно полена других биљки (чак га некада носе у симболичној количи, јер је на неки начин заклоњен хладом дрвећа). Сада у ово време би ива (маца) требало да даје прилично полена. Нешто га не видим. Врло је могуће да је дошло до оштећена цвасти које је топло време „погурало“ пре времена. Постоји могућност да ће са малим закашњењем цветати каснији цветови, који нису „истрчали“ чим је мало отоплило у јануару и фебруару.
Волео бих да сам потпуно погрешио у овој процени :)
ПС
Иначе, полен процепка не носе у некој великој количини, када има других бољих поленарица. Када сам ранијих година хтео да зезам сина и да му покажем „неприродне флеке" :) у ћелијама саћа, једва да сам их налазио. Сада их баш има пуно.
Kod mene je i lijeska poprilično propala jer je u dobroj mjeri resala prije zahlađenja. Juče gledam ima nešto žućkastih resica koje pčele obilaze ali je dosta više starijih resica koje ne daju polen. Ipak na letima preovladava žućkasti polen koji je vjerovatno većim dijelom lijeska ali ima ga i narandžastog za koji nisam siguran sa čega je. Imam dva drena u voćnjaku koji su dobro napupili i uskoro će da se otvore. U narednim danima najavljuju uglavnom toplo i vlažno vrijeme ali i nekog jutarnjeg minusa pa se nadam da neće da napravi kakvu štetu.
U prilogu par fotografija. Lijeska se slabo vidi ali se mogu razlikovati stare i nove resice. Stare bez polena preovladavaju. Denjak kako se vidi se već otvara. Pupovi na voćkama još miruju. A kako se vidi sa jedne od fotografija i ose su već počele da "cvjetaju"...
Данас видео нешто што није добро и подсећа на 2014-ту. Дрен је цветао.
2014-те се десило слично и дрен су користиле можда један дан, а џанарику 2 дана (укључујући и црни трн). Цветало је, пчеле ухватиле залет, а онда је наишло лоше време када пчеле нису могле да раде.
Надајмо се да се неће десити исто као и тада.
Naslov: Odg: Praćenje cvetanja medonosnog bilja – pčelinje paše
Poruka od: Milan D. SaricFebruar 07, 2021, 17:05:26
Данас сам обишао пчелињак, за сада су све ок, лете испред кошница, понеке доносе полен, али не много њих јер је ветар био баш "олујни". Толико јак да када дуне иза реда лески се види као "димни талас" браонкасте боје. Нисам приметио да је још нека биљка цветала, дрен није, тек понегде се буде кукурек и јагорчевина.
Маслачка има поприлично за ово доба године. Јуће сам погледао трешњу , вишњу , јабуку , крушку и смокву. Све ми је то на плацу и све је запупело. Јутрос , пролазећи поред Шумарског факултета , приметих ситне цветове на једном дрвету. Нисам могао да приметим тачно шта је јер сам возио. Прогноза каже да око св.Трифуна и Сретења долази 3 - 5 ледених дана . Ако тако буде биће и много измрзавања воћака. Кајсије посебно. Шта је ту је идемо даље. Није нам ово први пут.
Да, маслачка има прилично. Бори се маслачак да заузме своје место које је помало изгубио током суша.
Горане, када рече да си из аута видео неку цветницу – видео сам из аута неко „дрвце“ које је истерало листиће око 10 мм (по мојој процени). Не знам шта је то и погрешио сам што нисам зауставио и погледао изблиза.
Једну годину је тако код мене кренула и почела да отвара прве цветове а после је наишло захлађење са око - 10 и није измрзла него је само наставила са цветање када је отоплило. Поздрав драгим пријатељима...
Не знам до које температуре издрже цветови џанарике, али се сећам да је јабуку на почетку цветања закачио јачи касни мраз од -6⁰ С (април месец). Било је око 5% цветова отворених и они су једноставно „спаљени“- средиште цвета је било потпуно црно и личило је на неку спаљену мрљу.
Остали цветови су опстали и цветали. Нисам даље пратио шта се дешавало и како су их пчеле искористиле (тачније, да ли су били биолошки потпуно исправни). Само, то што се цвет бели, не значи и да је издржао мраз у пуној мери (значајној за пчеле).
Више појава да ли ће пупољци опстати има утицај, а то је да ли је голомразица, време трајања хладноће и слично.
Колико се сећам, исту џанарику сам фотографисао пре неколико година и било је отворених цветова. Онда је наишло дуже захлађење, а остали пупољци су „стрпљиво“ чекали – и дочекали да цветају. Али је оштећења било и примети се и по раду пчела на посматраном стаблу (с обзиром да испод те џанарике палимо и ложимо димилицу и да је близу сунцобрана где седимо, могу да је добро пратим). Колико је оштећен цвет видело се по роду којег је било нешто мало и са поремећеним изгледом плода.
У овој поруци сам нешто мало написао о томе шта се дешава као последица лошег времена и утицај на плод (и на цвет, наравно). Битније је погледати поруке пре ове моје поруке које говоре о томе да пчеле слабије посећују воће. Анто је запазио да чак иду слабо и на трњину...Тако да мислим да не буде баш да нема последица код велики минуса или дуготрајног захлађења, на прерано „истрчалим“ пупољцима.
Јуче сам написао да је неко „дрвце“ истерало листиће од око 10 мм. Иако сам то видео у аутомобилу у покрету (ово као нека сачекуша :), како сам написао) било ми је јасно да је реч о глогу. Данас је ћера сликала телефоном (нисмо прилазили близу, али види се).
Глог је у питању и не само да је истерао листиће, него има и цвета спремног да отвори. На смањеном делу слике се виде најизраженији пупољци пред отварање, али нажалост, нису изузетак – читаво „дрвце“ је са пупољцима који су очигледно пожурили када се погледа календар...ако се сагледају временски услови не чуди што су биљке „изгубиле календар“.
Ако смо имали слично искуство (нпр 2018, ко је погледао линк који сам поставио у ранијој поруци), следи нам неугодно пролеће и може се десити да пчеле опет буду јако љуте јер медоноше „не врше своју дужност“.
Багрем ако преживи, свака му част (углавном и багрем потера пупољке у оваквим условима). Мада, може „преживети“ ако измрзну први зачеци пупољака који си још испод коре и потерају други, али само ако време буде идеално.
Do juče je masovno cvetao podbel. Možda su oni koji su videli maslačak videli podbel. Teško da sada ima mnogo maslačka, možda poneki ali mnogo, ne verujem. Na podbelu ima pčela. I ovde u Užicu je počeo da cveta dren, džanarika je napupila čak i na Jelovoj Gori na 900 m n.v. Kukureka i visibabe ima već 15tak dana. Maca će uskoro. Na Jelovoj Gori i Zlatiboru crnjuša je počela da cveta još u decembru. Možda je dobro što je zahladnilo. da malo zakoči vegetaciju. Pozdrav za sve iz Užica.
Има га Свето и то прилично. Код мене је цветао јануару са много цвета (нису то појединачни случајеви). Колико се сећам већи снег је пао тада и било је укупно око 15 цм снега. Снег је покрио маслачак и „поваљао“ га по двориштима ливадама.
Возио сам унуку до школе и видео на местима где се отапао снег (још га је било иако је то био већ други дан отопљења), пуно жутог цвета. С обзиром да је то у долини где зна да буде много хладније него код мене на брду, помислио сам да је подбел (разум ми „говори“ да је подбел, а чак и издаље се види да је све маслачак). Док сам чекао да малена уђе у школу, изађем да погледам и видим да је све маслачак. Дворишта су се жутела од цвета и било га је прилично много. Свакако да ово није као цветање у пролеће, али је што је много, много је.
При повратку кући, стајао сам на неколико места да проверим...нема грешке, није подбел. Још је занимљивије да сам видео неколико струкова (уз асфалтни пут) биљака које личе на сроднике маслачка. Да ли је то костриш или старачац или нешто слично, нисам сигуран (време за њих свакако није, али како се све пореметило, не би ме чудило). Жао ми је што то све нисам фотографисао. Такође подбел није јер има листове и висине је до 40 цм.
Тако да маслачак није цветао последњих топлијих дана него још око половине јануара и то прилично масовно.
Пре три дана када је напољу било тек само један степен на сунчаном периоду гледам пет шест метара даље од куће процветао маслачак, мало даље погледам и видим још 3-4 цвета. Исчупам и један млади костријеш да га жена опере и очисти па да га убаци у супу или чорбу следећег дана али нисам га видео ни у чорби ни на радном столу ни сутрадан ни следећи дан. Ала, хвалим жену, ха, ха , ха. Нема везе, то је живот, није увек мед и млеко, има мало и костријеша... :D :D :D
Видим да мртва коприва само још који дан чека па ће и она да крене. И данас су на кратко уносиле нешто врло мало полена а не знам од чега. Било је тек око 11 степени а ја сам тек само мало прошетао па бацио поглед на брзину и назад у кућу.
Џанараика је баш добро напупила и ако Бог да за недељу две могла би да почне да цвета.
Поздрав драгим прјатељима...
Naslov: Odg: Praćenje cvetanja medonosnog bilja – pčelinje paše
Poruka od: Milan D. SaricFebruar 25, 2021, 00:55:11
Леска је прошла фактички неискоришћена, маца и мртва коприва полако крећу, али тренутно је дрен "у пуном гасу". Пчеле га масовно посећују по цео дан захваљујући топлијем времену.
Иначе, надам се да сад неће бити неког мраза који ће сасећи дрен као што је било прошле године, ако се не варам. Јесенас кад сам скупљао воће за водњику, једино плод дрена нисам могао да нађем (звао од Власине до Фрушке горе).
Ни код мене пчеле нису искористиле леску али ево Богу хвала већ трећи дан иду на џанарику а пре ње цветао је брест , мишакиња и маслачак. Није тога било много али је ипак довољно за овај период.
Ако следеће седмице не буде неког јачег захлађења и ако пчеле буду могле да излазе из кошница биће то одлично.
Код мене најранија џанарика тек почиње. Трпела је оштећење, јер су после оних мразева сви пупољци били мрке боје. Ти остаци зеленог омотача су одбачени и сада почиње да цвета. Иду пчеле на отворене цветове, али не могу сматрати да је џанарика почела са цветањем. 10-20% цветова на врло раноцветном стаблу се не може сматрати почетком цветања. Како ће се показати с обзиром на хладни удар, видећемо. Ако још и захлади биће невоља.
Форзиција је прилично отворила (не знам који је народни назив за ову украсну биљку која даје пуно полена) иако је на самом почетку цветања, може се сматрати да креће (у смислу битном за пчеларе :) ).
Јапанска дуња се месец дана мучи да цвета и пуно цветова је одбачено јер су пропали.
Код мене исто пчеле масовно лете на процветали брест и доносе доста полена боје капућина. Мислим да и нешто нектара даје цвет сибирског бреста. Џанарика је почела да пупи и очекује се цветање за недељу дана. Ових неколико дана ће бити добра инфузија за пчеле.
Рана џанарика отвара посећују је пчеле али нешто слабо. У уобичајеним условима при врло топлом времену (као што је данас било), требало би да бруји од пчела.
Не може се сматрати да је џанарика цветала јер је ово нека врло рана сорта и по својим одликама је трновац. Около је још „зелено“ што се тиче џане и само понека мало беласа.
Драгане, лепе фотографије. За мене просто нестварне да мигавац процвета у фебруару. Или било шта друго осим бадема. Да ли ти је познато да ли је тај трновац опрашивач за шљиву црвену ранку?
Zadnjih par dana toplih pcele su masovno na jasenu ciji je plod prezivio zimu, odatle donose nektar. Dzanarika pocinje da otvara i kod mene, u pitanju je Posavina-RS-BiH.
Ево у комшилуку је процветао бадем а то је неких двадесетих метара вишље од Дунава. И мало заклоњено падином брда и кућама. У воћњаку је бадем добро напупео.
Данас је било облачно и ветровито тако да пчеле нису уопште радиле напољу осим што је тек по нека изашла мало на воду. Џанарика ће сада мало да успори али она која ми је оријентир која мало касно за раним џанарикама и она је око 30% исцветала. Претходних 5 дана пчеле су одлично радиле и скупиле су доста полена и нешто нектара од џанарике за последња два дана. Надам се да ће у наредних 3-4 дана биље мало да успори а од уторка среде џанарика ће на овом већем пчелињаку бити у пуном цвету као и мртва коприва и ране кајсије. Поздрав драгим пријатељима...
Zadnjih par dana toplih pcele su masovno na jasenu ciji je plod prezivio zimu, odatle donose nektar. Dzanarika pocinje da otvara i kod mene, u pitanju je Posavina-RS-BiH.
Браво Ненаде, пар дана касниш за Поцерином, Убом, Лазаревцом, Љигом и другим топлијим крајевима. Код мене у северном Банату каснимо још око 15 дана са цветањем биља.
Danas na Zlatiboru, iako je temperatura bila samo 110C pčele su išle na crnjušu. Iako je 2012. godine zbog suše skoro potpuno izgorila, crnjuša se lepo obnovila. Sva je sreća za pčelare koji imaju pčelinjake na ovoj planini. Pozdrav!
Кајсија цвета у Поцерини. Данас је било око 11-12 степени и џанарике су наставиле са цветањем и на њима су се пчеле забављале од око десет сати до око 13 сати када се наоблачило и престала свака активност пчела ван кошница. Поздрав драгим пријатељима...
Danas na Zlatiboru, iako je temperatura bila samo 110C pčele su išle na crnjušu. Iako je 2012. godine zbog suše skoro potpuno izgorila, crnjuša se lepo obnovila. Sva je sreća za pčelare koji imaju pčelinjake na ovoj planini. Pozdrav!
Pa baš niko da pozdravi Sveta, kojeg nije bilo godinama na forumu. Dobro došao nazad, Sveto.
Na mom stacionaru, mrtva kopriva još nije otvorila, kao ni džanarika, koja neće još nekoliko dana. Sibirski brest je završio za ovu godinu. Veronika i maslačak cvetaju. Nisam pogledao topolu.
Danas na Zlatiboru, iako je temperatura bila samo 110C pčele su išle na crnjušu. Iako je 2012. godine zbog suše skoro potpuno izgorila, crnjuša se lepo obnovila. Sva je sreća za pčelare koji imaju pčelinjake na ovoj planini. Pozdrav!
Pa baš niko da pozdravi Sveta, kojeg nije bilo godinama na forumu. Dobro došao nazad, Sveto.
Na mom stacionaru, mrtva kopriva još nije otvorila, kao ni džanarika, koja neće još nekoliko dana. Sibirski brest je završio za ovu godinu. Veronika i maslačak cvetaju. Nisam pogledao topolu.
Приметио сам Светин повратак на форум и мислим да је ово његово друго јављање после дуже паузе. Веруј ми да ми је јако драго што је опет у овом друштву. Ипак је он један од доајена овог форума. Његове безбројне фотографије су биле и остале легендарне. Како би било добро да се поново јави и Сава Митић. С времена на време га има на форуму али годинама већ ништа не пише. Штета. И од њега се имало много тога паметног чути и научити.
П.С.
Ако се добро сећам ти си од Свете купио контејнер који те и данас добро служи зар не ?
Да, коначно нам се и Свето укључио са својим порукама. Он је један од оснивача овог форума. Овде је у својој кући и увек је добродошао.
Код мене у северном Банату брестови су у пуном цвету. Данас док је сунце мало помолило пчеле су одмах кренуле на брестове али наиђоше облаци и све брзо престаде. Џанарика ће по мојој слободној процени почети за десетак дана. Ипак то све зависи од времена. Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Praćenje cvetanja medonosnog bilja – pčelinje paše
Poruka od: Milan D. SaricFebruar 28, 2021, 23:00:54
Код мене и даље дрен највише цвета, а и највише га има у односу на друге биљке које сада цветају. Међутим, данас је било баш свеже (10°) са хладним ветром, тако да пчеле нису много излазиле. У даљини се виде понеке оцветале врбе маце, а на тлу понегде се могу срести јагорчевина и мртва коприва. Ништа специјално, сем дрена кога има баш доста у мом крају, па се надам да ће пчеле то искористити јер до наредне недеље јављају лепо време са око 15 степени.
Очекујем појачавање мртве коприве (које по правилу буде доста), а мало касније и цветање џенарике, маслачка, дивље трешње...
Код мене ни на једном пчелињаку нема дрена, заправо има нешто врло мало на једном а на другом и трећем баш ни мало. Добро, за први већи пчелињак ту се не жалим, можда има дрена свега пар стабала у кругу од пар колометара што је потпуно безначајно али зато ту има доста мртве коприве, има солидно леске а и џанарике. После креће и врба, трњина, дивље крушке, дивље трешње и разно воће. Поздрав драгим пријатељима...
Уписао сам почетак цветања џанарике јуче и како кажеш, кренуло је. Јуче су пре подне уносиле полен са џанарике (а можда и са неких „преживелих“ кајсија).
Џанарика која ми је оријентир и која је два метра иза кошница почела је пре два три дана и прекључе је записана за почетак цветања џанарике мада су неке ранке почеле још 23. Фебруара. Већ сада има доста мртве коприве а биће је све више и више. Кајсије такође крећу а прве су кренуле још пре три дана. Поздрав...
Џанарика која ми је оријентир и која је два метра иза кошница почела је пре два три дана и прекључе је записана за почетак цветања џанарике мада су неке ранке почеле још 23. Фебруара. Већ сада има доста мртве коприве а биће је све више и више. Кајсије такође крећу а прве су кренуле још пре три дана. Поздрав...
Мислиш ранија џанарика. Израз ранка се обично односи на шљиву Црвену ранку.
Те које крену тако рано, не могу се рачунати у почетак цветање џанарике (или неког другог воћа). Мене су учили да се цветањем може сматрати када отвори 5% од већине стабала (свакако, то је одокативна процена јер се тешко може тачно закључити).
Да, има неких стабала који раније цветају. Кад процвета више од 20% стабала и нека већ са 50% расцврталих пупољака онда је по мени почело цветање на неком терену. Поздрав...
Pozdrav kolege pcelari. Danas sam isao poslom do Raznja. Od Jagodine, Cuprije, Paracina do Raznja levo i desno od autoputa nema ni jedno drvo da se rscvetlo belo. Samo po neki zuti dren. Medno
Јуче гледем код мене у Новом Милошеву на северу Баната почео бадем да цвета а неколико метара даље и џанарика почела да отвара. Исто стање ми је и у околици пчелињака на око 20 километара даље. Око средине дана било је 9 степени и пчеле су на кратко донеле по неки товар полена. Радиле су нешто мало и на тих 9 степени али мање од сат времена .
Добро је па овде није исцветало јер још може да буде ниских температура.
Праћење багрема је могуће врло рано и обично је то у време почетка цветања џанарике (па и раније), може се видети какво је тренутно стање, да ли је било оштећења од мраза и по виђеном стању се може закључити могућност оштећења од садашњих или будућих мразева.
Да ли ће покренути нове родне пупољке видеће се касније. Ако неки уопште преживе мразеве, биће цвасти различитог узраста на истој грани и медење ће бити лошије.
Јак мраз који је био око половине фебруара је оштетио пуно пупољака у зачетку (док су још дубоко под кором). Када се уклони кора са гранчице, види се увели зачетак пупољка. Пупољак који је жив (био жив до ових мразева ноћас, а кажу да ће их бити и сутра) има зелену и јасно уочљиву масу.
На слици се показује зелени зачетак отварања пупољка. Ако се гледа из даљине, наравно да делује да багрем мирује, али нажалост, није тако. Под „даљином“ се подразумева пар метара, а не пар десетина метара (овакво покретање пупољка се не може видети ни са 1 метар раздаљине). На слици се најбоље види како то изгледа када се фотографише са мање од пола метра раздаљине, а права слика се добије увећањем. Лепо се види зелена маса... Када се кора раскида, види се ситни пупољчић.
ПС
Обратите пажњу када гледате багрем да има препознатљиве бодље јер је пре око 15 дана колега поставио слику багрема који лагано „оживљава“ пупољак али нема трнова. Деловало ми је мало сумњиво да ли је то уопште багрем. Можда је нека сорта багрема какву ја нисам видео па без везе сумњам...
Данас сам ишао мало да протегнем ноге и погледао сам какво је стање разног „растиња“. Поразило ме оно што сам видео на жалосној врби. Прошле године је имала листиће и цветала на почетку цветања џанарике.
Сада потпуно „мирује“ и када сам погледао пупољке, спарушени су и изгледају као да су изгорели. Одавно су измрзли. Невоља је што то није негде у потоку (ниско, где је хладније) него на брду.
Рана шљива (ранка шљива) је у пуном цвету, крећу крушке и понека јабука.
Данас сам после дужег времана ишао у шетњу (значи, изашао сам из брлога и видео сам своју сенку ;D ;D ;D...биће гадно пролеће...а и година).
Природа се опасно пробудила и појављују се први цветови џанарике. Како за сада стоје прогнозе, ово би могло бити једно од најранијих цветања џанарике (при томе се не подразумева цветање једне гране на неком дрвету, него најмање 5% великог дела, стабала у околини).
Сада је већ време да се прати и багрем (свако да говорим за своје окружење). Већ се између трнова појављује зелена набубрела кора. И када се погледа у крошњу, види се да је измењена „географија“ грана (како ја кажем у зезању :) ). Виде се испупчења будућих пупољака који полако гурају.
Да не испадне као прошле године када је било „стручњака“ који су у доба цветања јабуке тврдили да им багрем није још кренуо...
Да, управо тако. Данас гледам неке мање мигавце које сам посадио да их "школујем" за калемљење па сам их заборавио и тако расту док не засметају. Прошле године су имали прве цветове. А сада тек почиње да им се назиру беле латице. Нисам гледао одрасла стабла како је код њих али ово стварно није добро. Пратићемо, па ћемо видети.
Иначе, данас сам калемио неке шљиве на изданке испод већих стабала. Сигуран сам да сам поранио али било је лепо време, а нисам хтео да радим ништа друго. Ако Бог да да се то омлади онда ће бити добро. У супротном поновићемо кад буду Младенци.
Воја 01 јануар и 02 јануар 2023 http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=264.msg63838#msg63838 http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=4.msg63825#msg63825
Небојша Пешић 07 јануар 2023 http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=2358.msg63849#msg63849
Да ли стварно било цветања црвене копривице (мој назив јер је „мртвачка“ :) коприва ружан назив за тако лепу и корисну биљку...као што је ружан назив за „обешену“ бабу :) – висибабу, уместо зимске девојчице).
Код нас није уопште примећен унос полена са копривице у то доба а и сада га нема (иако се цветићи појављују). Разумем да је децембар био најтоплији од када се бележи (ваљда од 1887-ме) али ми је ипак чудно...јер је нисмо приметили а живимо у условима где мразеви (и магле) нису изразити. Код вас у Војводини је и више магле и јача су хладнија струјања. Да ли се стварно ради о Црвеној мртвој коприви (Lamium purpureum) или Њивској мртвој коприви (Lamium amplexicaule) или је нешто друго у питању.
Лако је препознати унос јер је полен јарко црвен.
ПС
Покушајте да не користите изразе из свог села за неке биљке...као што је нпр мигавац (свеједно, да ли леви или десни :) ).
Иначе, данас сам калемио неке шљиве на изданке испод већих стабала. Сигуран сам да сам поранио али било је лепо време, а нисам хтео да радим ништа друго. Ако Бог да да се то омлади онда ће бити добро. У супротном поновићемо кад буду Младенци.
Да Шоле било је још цветова црвене копривице скоро до краја јануара. Иначе обилно је цветала после јесењих киша. После снега и мразева већи део се осушио, али након неколико топлих дана она опет бокори. На мом стационарном пчелињаку у дужем периоду копривица обезбеђује значајну количину полена у пролећном развоју.
Јесте Шоле, у питању је мртва коприва или како ти кажеш црвена коприва. Децембар је био изузетно топао и пчеле су доносиле црвени полен са цветова мртве коприве и на пчелињаку у Банату а гледао сам их на мртвој коприви последњег дана прошле године у Поцерини.
Иначе, данас сам калемио неке шљиве на изданке испод већих стабала. Сигуран сам да сам поранио али било је лепо време, а нисам хтео да радим ништа друго. Ако Бог да да се то омлади онда ће бити добро. У супротном поновићемо кад буду Младенци.
Поранио или закаснио са калемљењем? :)
Калемио сам на отвореном. Никад овако рано. А ранијих година сам калемио из руке у фебруару па чекао да калеми калусирају и држао их у затвореном. Сад још из руке нисам калемо.
Као никада до сада од када пратим цветање биљака код мене овде у Банату на северу није тако рано почела да цвета џанарика као ове године. Пре два дана почела је да се отвара.. Данас гледам како пчеле на свега 6 степени у не малом броју посећују џанарику али и мало даље гледам како охлађене падају на бетон.
Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Praćenje cvetanja medonosnog bilja – pčelinje paše
Poruka od: Milan D. SaricMart 13, 2023, 08:00:38
Код мене је леска прошла још одавно (слабо искоришћена), али зато од почетка марта цветају дрен, копривица и маца у пуном јеку ових дана, па би са подњача (одмах иза леета) могло да се накупи пуна кашика полена... Нажалост, нисам био у могућности да фотографише.
Ja sam prve dzanarike primetio da su počele cvetanje još 25. februara. To su one koje su same ka jugu. Juče sam se setao i ima dzanarika u svim fazama, neke tek sada kreću a neke su odavno u cvetu. Nisam primetio pcele na njima. Takodje dren je u punom cvetanju i nekoliko puta sam gledao ali nisam video pčele ni na njemu. Sutra najavljuju lepo vreme pa ću ponovo da se prošetam. Počela je i kajsija da otvara ovih dana i kruške samo što nisu kao i Javor (mislim da je negundovac ali nisam siguran)
Naslov: Odg: Praćenje cvetanja medonosnog bilja – pčelinje paše
Poruka od: Milan D. SaricMart 13, 2023, 15:48:13
Код мене су дрен, копривица и "маца" први извори нектара (полена наравно) и ове године су почели око 1. односно 5. марта. Поређења ради, све три биљке су процветале око 20. односно 25. марта - прошле године.
Код мене у Банату џанарика је ове године почела да цвета 15 дана раније него прошле године. Данас је било 17 степени али јак ветар није дао пчелама да се размахну. Било је уноса полена све до близу 17 сати али је јак ветар цео дан правио проблеме. Отворио сам десетак кошница да утврдим разлику у односу на прошлу годину и упоредим са претходном годином на другим јужнијим пчелињацима. Овај пчелињак је поред реке па је стање са поленом много боље него на другом пчелињаку у Банату.
Уљана репица се подмладила и обзиром да је ушла јака у зиму а да зима није била јака и да је био топао и новембар и децембар надам се да ће са цветањем кренути недељу дана раније него прошле године.
Све зависи од временских прилика али мислим да ће она што је јача и на време посејана кренути од првог до петог априла. Прве цветиће можемо очекивати вероватно и пар дана пре првог априла.
Први цветови на трњини појавили су се још пре неколико дана али због јутарњих мразева и вишедневних температура испод нуле од -2 до чак -4 степена све је стало. Данас цео дан јак ветар и интересантно у 16 сати и поред +14 степени пчеле уопште не излазе из кошнице. Данас кажем Богу хвала па не излазе јер која изађе питање је може ли се у кошницу вратити од ветра. Наредних три, четири дана надам се да е пчеле коначно кренути како треба. Јуче сам прегледао пар друштава и нађем да заједница која је имала три рама легла крајем фебруара да сада има два рама легла и да је изгубила рам пчела. Ако су услед хладноће и ветра ушле у друге кошнице, што се често дешава у овом периоду онда ми и неће бити жао а ако су нестале због смрзавања онда је свакако велика штета јер сада свака јединка много вреди. Друга заједница која је крајем фебруара имала два рама легла сада има три рама легла и остала је исте снаге. Наравно да је било мало топлије и да јутарње температуре нису биле толико дана испод нуле и да су пчеле могла да донесу мало више полена на овом пчелињаку све би било другачије. На другом пчелињаку двадесетак километара даље где су биле исте температуре али је пчелињак у насељеном месту, заклоњен од јаких ветрова и са много више полена у окружењу све је у реду и ту су пчеле повећале и количину пчела и количину легла у односу на исти период крајем фебруара..
Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Praćenje cvetanja medonosnog bilja – pčelinje paše
Poruka od: Milan D. SaricMart 27, 2023, 16:00:21
Нема више "маца" са врбе и јасике, али се дрен и копривица још увек "држе". Тренутно је главна окупација пчела џенарика која цвета од пре пет дана.
Pozdrav za kolege posto u ovoj temi nije pisano dugo, bilo bi dobro da je obnovimo i da svako napise za svoj kraj i teren sta trenutno cveta kako bi pratili i uporedjivali iz godine u godinu cvetanje polenarica i medonosnih biljaka. kod mene je tek poceo da cveta po koji dren. Leska je zavrsila ,
Добро је да си обновио ову стару тему па ево пресека стања на мом терену. Велика Плана , Поморавље и почетак Шумадије - надморска висина од 80 - 300 метара. Леска одавно завршила. Пре десетак дана кренула прво џанарика а пар дана касније и кајсија. Обе су сада у пуном цвету а оне ране већ полако завршавају са цветањем. Дрен цвета већ увелико и полако завршава. Остало воће набубрело и на осунчаним странама пред отварањем. Ово тренутно захлађење ће надам се то мало одложити тако да се пролећна сезона цветања продужи што више. Маслачка , мртве коприве и осталог коровског биља има у изобиљу. Унос полена протекле две недеље био одличан. Друштва сва кренула са леглом али се у зависности од снаге сада предвајају па ће право стање ствари у њима бити могуће проценити тек после Младенаца.
Naslov: Odg: Praćenje cvetanja medonosnog bilja – pčelinje paše
Poruka od: Milan D. SaricMart 07, 2024, 10:31:36
Леска била у првој половини фебруара, од средине кренула копривица, а крајем месеца дрен и јова...
Naslov: Odg: Praćenje cvetanja medonosnog bilja – pčelinje paše
Poruka od: Milan D. SaricMart 10, 2024, 19:06:14
Још две веома битне медоноше почеле да цветају ових дана, џенарика и маслачак...