Autor Tema: RAZNA PITANJA  (Pročitano 540524 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #1515 poslato: Januar 30, 2018, 18:28:06 »
Неко вече сам писао ону предугачку поруку (са још већим постскриптумом :) ) и након тога гледао део предавања Горана Томића (стигао до момента када поставља она 3 плава наставка Ф8).

Ако је неко пратио шта сам писао, не видим неке велике разлике у приступу пчеларењу. Горан има углавном исте принципе пчеларења као и ја. Себе постављам као основ поређења, али не што сам биљи пчелар, него сам старији од њега и дуже пчеларим (позивам се на „првоборачки“ стаж :) :) ). Начела његовог приступа су готово истоветна осим неких разлика у ситницама (једна је она да Горан тврди да неки пелари говоре како би без проблема убацили рам заражен са АТЛ у своје кошнице – ја то тврдим и не без основа). Али, Горан је по том питању у праву и са тим стварима се не игра. Наравно, ја увек упозоравам на пажњу у односу на  болести које су јако заразне. То што неки врло искусан пчелар тврди, не сме никако да препоручи мање искусним пчеларима и да их наведе да се опусте и да ће пчеле све саме решити (тако нешто чине неки „природњаци“ и то је неозбиљно и тако површно, да не завређује неки коментар осим – чувајте се таквих).

Као што је приказано, Горан каже да погледа сваки рам при зазимљавању. Управо на томе инсистирам, пред зазимљавање и не позивам на „зимско пчеларење“ осим тамо  (и када) где је то неопходно (зашто "бацити" пар стотина евра ако страда неко друштво које може презимити без проблема уз незнатну помоћ).

О условима се изјашњавамо истоветно (с тим што сам ја тим условима доадио и богу и народу :) ) и то му дође суштина пчеларења – пчела је пчела, а услови се мењају (или су слични и према томе се може предвидети одређена могућност или бити спреман на реакцију у складу са условима ако се измене).

У сваком случају, погледаћу видео до краја, а потом-  то предавање треба погледати и више пута – тако се пчелари.


Поређење у уводу ове поруке, Горанових и мојих ставова је управо у том смислу. Када неки пчелари препоручују да се ставе хватачи током развоја у пролеће и панично галаме: Ево блокаде, ја пишем – не дирати ништа, у пролеће нема блокаде поленом. Чак и неко приширење не мора да се ради (а може ако сте отворили кошницу и увидели да је то нешкодљиво) јер је очигледно да друштво показује свој степен развоја, преласком на другу старану рама који је према леглу пун полена (супротно од легла, на другој страни рама пчеле углавном избегавају да ставе много полена).

О ширењу легла не могу нешто некоме предлагати, ако ја тај посао смањујем на нулу (кажем ако сам отворио кошницу могу то урадити према ваљаној процени). Моје кошнице су „мали ДБ" – имам ЛР наставак и ставим полумедиште када томе дође време. Зимују на једном ЛР наставку.

Вадити рамове са поленом...бићу груб ако то назовем правим именом. То тек не долази у обзир. Суштина је добити добро храњену пчелу која може одгајити добро легло.

Према ротирању наставака сам био врло опрезан и тамо негде 2008 (или 2009) као одговор на то сам само нацртао скицу како то изгледа када се ротирају наставци и предложио пчеларима да размисле колико треба енергије да се то очува. Увек сам „кочио“ људе када говоре о проширењу легла или ротирању наставака. Уосталом, погледајте Гораново предавање и тамо се води како се то лако уради. Осим мале фалинке – ту ће бити мешан мед, јер он предлаже сеобу тих друштава на други багем.


Количина легла не мора бити јемство против ројења ни услов за ројење. Могуће је да матица има неку фалинку и да се пчеле због тога роје. Недостатку ројевог нагона може погодовати сталност паше (континуитет паше), воћне (или друге), на коју се надовезује багремова паша.

За ројење такође користим исти начин: део пчела и легла горе и тако се доње одржава у стању развоја односно радном расположењу (често наводим радно расположење као битно стање друштва и то је израз који сам усвојио читајући Пчелар у време када сам учио од великих мајстора који су писали тада).

Ја у том смислу имам полумедиште које подижем као „вишак“. Само што ја једноставно волим да удвојим друштво за сунцокрет (ово је корисно јер појачава се друштво или се мења матица на најлакши начин). После сунцокрета волим и да раздвојим та друштва (ако је могуће) да зумују једна на другој. У пролеће их уводим у једно двоматично друштво и тиме смањујем ројеви нагон (врло успешно).

1 ЛР је потпуно довољан за плодиште. Ја тако пчеларим: ЛР плодиште, решетка (кроз коју не пролазе матице :) ) и даље полумедишта. Сматрам да је тих 7-8 рамова сасвим довољно. Наравно, опет наглашавам погледајте Гораново предавање (више пута).

Хвала колега на повољном мишљењу што се тиче мог доприноса - част ми је. Немам примедби. :)
« Poslednja izmena: Januar 30, 2018, 18:51:27 od strane Dragan Šošić »
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dobrica Vulićević

  • Član foruma
  • ***
  • Poruke: 33
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: SELO GRČAC
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #1516 poslato: Januar 30, 2018, 19:15:32 »
Kolega Šošiću, imamo priliku da jednom godišnje nešto probamo, zato i treba puno vremena da se nauči na osnovu sopstvenog iskustva. Posle 10 godina pčelarenja uviđam da kako mi se šire granice znanja šire se i granice neznanja, ali je za mene normalno da priznam da nešto neznam i da pitam onog za koga mislim da zna. Eto,ovo je za mene novo i važno saznanje :
  " јер је очигледно да друштво показује свој степен развоја, преласком на другу страну рама који је према леглу пун полена ".
Prepoznao sam se u Goranovom predavanju, jer već od sredine džanarike počnem sa osnovama i dodam ih do bagrema od dve do četiri,  a ramove sa polenom sam izmicao prema zidovima košnice, pa kad nema gde više spuštao ih u donji nastavak. Rotiram nastavke uz prevešavanje dva rama sa leglom,  kad izađu na 7-8 ramova legla i napune nastavak pčelom. Ako zahladni, eto brige, a desilo se i prošle godine. Baš 2015. godine, imao sam nešto slabija društva, pa razočaran nisam oko njih mnogo ni radio. Rotirao sam ih pred bagrem bez prevešavanja legla, a rezultat odličan.

Van mreže Anto Dankić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 838
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Slavonski Brod, Jelas
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #1517 poslato: Januar 30, 2018, 20:09:06 »
Citat: Dragan Šošić link
Када неки пчелари препоручују да се ставе хватачи током развоја у пролеће и панично галаме: Ево блокаде, ја пишем – не дирати ништа, у пролеће нема блокаде поленом. Чак и неко приширење не мора да се ради (а може ако сте отворили кошницу и увидели да је то нешкодљиво) јер је очигледно да друштво показује свој степен развоја, преласком на другу старану рама који је према леглу пун полена (супротно од легла, на другој страни рама пчеле углавном избегавају да ставе много полена).
...Вадити рамове са поленом...бићу груб ако то назовем правим именом. То тек не долази у обзир. Суштина је добити добро храњену пчелу која може одгајити добро легло....

Dragane a kada ću onda hvatati pelud ako ne kada ga ima u izobilju? Prvi obilati pelud mi je u repici i on je OBILAT. To je vrijeme kada spremamo pčelu za bagrem, znači trebam radnu snagu. Ako je okvir popunjen većinom peludi bacam ga u stranu lijevo i desno ostale vadim i stavljam osnove i to u centar legla da budu zaleženi. Pošto koristim plodišni polunastavak riješavam se i krajnjih okvira sa medom. Neće taj pelud propasti, to je vrijeme kada formiram nukleuse i trebat će im jer znamo da u bagremu baš i nema peludi...
Citat: Dragan Šošić link
Ја у том смислу имам полумедиште које подижем као „вишак“. Само што ја једноставно волим да удвојим друштво за сунцокрет (ово је корисно јер појачава се друштво или се мења матица на најлакши начин). После сунцокрета волим и да раздвојим та друштва (ако је могуће) да зумују једна на другој. У пролеће их уводим у једно двоматично друштво и тиме смањујем ројеви нагон (врло успешно).
Zato sam ja na novom kontejneru napravio da mi se otvara i gornji dio košnice koji inače bude iza lima
Citat: Dragan Šošić link
1 ЛР је потпуно довољан за плодиште. Ја тако пчеларим: ЛР плодиште, решетка (кроз коју не пролазе матице :) ) и даље полумедишта. Сматрам да је тих 7-8 рамова сасвим довољно. Наравно, опет наглашавам погледајте Гораново предавање (више пута).


Ovo mi je sljedeće u planu da sva medišta budu polunastavci...


Van mreže Sasa Blagojevic

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 245
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Bratujevac
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #1518 poslato: Januar 30, 2018, 20:11:48 »
Dragane da li prevesate ramove kao sto se preporucuje u polumedista da bi pcele presele gore ili moze i drugačije bez prevesavanja.da li se u plodistu moze napraviti  raspored takav da otvoreno leglo ide ka krajevima kosnice a izmedju da ide zatvoreno leglo, naravno da treba da postoji i neki unos ili prihrana. Pozdrav

Van mreže Bojan Šušnjar

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 967
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Banja Luka
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #1519 poslato: Januar 30, 2018, 22:06:30 »
Šole prije nekoliko dana smo u udruženju imali predavanje na temu sakupljanje polena i propolisa.
Predavač se prilično orjentisao prema sakupljanju ova dva proizvoda i tvrdi da hvatače polena stavi u rano proljeće sa pojavom prvog polena i ne skida do kraja 6. mjeseca ako sam ja dobro upamtio vremenski interval.
Znači ne skida ih uopšte 24h. Koristi ovakve hvatače kao na slici
http://www.epcelarenje.rs/images/listings/2015-08/sakuplja_polena-1440403431-582-d_pic.jpg
i kako sam kaže godišnje prosječno sakupi tri kilograma polena po zajednici.
Tvrdi da se ne osjeti slabljenje zajednica jer vremenom pčela nauči kako da se provuče kroz rupice hvatača te tako donesu dovoljne količine polena i za sebe a i oduzimanje polena stimuliše pčele za povećano sakupljanje polena što prema njegovim riječima podiže radno raspoloženje zajednice.
Takođe tvrdi da ovakav pristup ne umanjuje prinose meda.

Čovjek je iskusan pčelar i od pčelarenja kako sam kaže živi pa ne vidim razloga za neiskrenost.

Znam da se uglavnom savjetuje oduzimanja polena u nekim ograničenim intervalima pa me zanima tvoje mišljenje spram ovakvih tvrdnji? Evo vidim i Anto je pitao u vezi sakupljanja polena.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #1520 poslato: Januar 30, 2018, 22:48:06 »
Добрице градња основа може имати предност када нема изграђених рамова. Пре бих ставио део сатних основа да граде у року багремове паше. Тада пчеле граде саће јер су у могућности (добро одгајене и треба им простор). Сатвити једну или две основе у воћној паши не видим као неки проблем – то није много саћа за градњу.


Проблем настаје када пчелари почну да се жале како су пчеле те изграђене основе напуниле поленом. И онда следи сечење легла. Више пута (током више година) писао сам да пчеле које осете да су снажне прелазе на другу старну рама и покрену легло. Суштина је да и када захлади, то је врло младо легло и неије нека штета ако морају да се повуку одатле услед јачег захлађења. А сатна основа која је напуњена поленом је показатељ да пчеле још немају довољно снаге. У супротном, залежу без проблема. Па њима је неопходност да се развијају и шире.

Баш због тога што се десе проблеми, не треба превешавати. Имали смо пар година када јако захлади и „војска“ коју хвале како доноси мед „заглави у блату“ и може изгубити битку. Имали сте моја писанија (нпр. први пролећни преглед сам једне године отпочео 27. априла) шта радим у таквим приликама – ништа, имају солидне венце и чекам боље време. Ко је одгајио претерано велику војску погачари. Када је добра година, напуне већ воћним медом (тада се наравно проширује простор).

Анто, свако има свој начин. Само што је репица већ паша, а ја говорим о пролећном развоју. Подразумевам углавном да пре тога има нешто. Код мене у повољним условима затрпају поленом џанарике као у багремцу. Скоро упоредо цвета црни трн, који даје као и џана. Тешко да могу предвидети где и како сви пчелари држе и возе пчеле. У сваком случају, може се у репици узети нешто полена, али не превише.

Наравно да неће полен пропасти, али када пчеле „пребаце“ на летњии режим рада, полен углавном складиште на два бочна рама и на још два помало. То се брзо потроши (оних кишних година и пребрзо). Увек сматрам да је потребан и не дирам га. Другачије бих мишљење имао ако извадиш по рам перге и чуваш га безбедно и можеш дати АКО затреба. Две године за редом потроше до последње ћелије сву пергу до пола маја, јер је кишовито време.

Саша, када вршим први пролећни преглед, на место недостајућег рама стављам ПМ рам. Када се ставља полумедиште, он је углавном залежен и подиже се у полумедиште. Ако нисам ставио ПМ рам, ставља се полумедиште са тамнијим саћем које се после подиже изнад мреже као рој. Са решеткама не журим.

Бојане, добро је да научимо да се легло гаји без полена. Само нека ради, јер је вероватно успешан. Ако се не умањује принос меда, може бити разлог да је сам у неком бајковитом подручју где има свега за пчеле а нема конкуренције. Други начин би био сирупирање до бесвести.

Било је приче да су у посавини одлазили цели пчелињаци код неких који прикупљају полен и закључи се да време  и услови нису као пре 30-40 година...климатске промене су криве :), па – прска се кукуруз и слично...треба имати мере. Ја бих полен другачије сакупљао и то баш агресивно. Али када одем у пензију, биће и то.

ПС

Заборавих да Анти кажем за багремац... :) Има га у Славонији вероватно. И квалитет је одличан.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Anto Dankić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 838
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Slavonski Brod, Jelas
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #1521 poslato: Januar 30, 2018, 23:07:00 »
Repica, amorfa, kesten,suncokret... ne znam gdje više vuku pelud. Nekako mi od amorfe najdraži. U suncokretu više ne bih skupljao jer moraju i one sebi zimnicu spremiti...

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #1522 poslato: Januar 30, 2018, 23:12:02 »
Па шта онда да ти причам :), али како кажеш да не би дирао у сунцокрету, смањи мало "дирање" и у репици. Наравно, ако је време такво да "сипа", може али не претеруј.

Приметио си да сам углавном опрезан, јер је познато какве су године биле (било је таквих и раније, али пчелари заборавили и памте само добре :) ). Опрез није на одмет.

Аморфа (багремац) - један од квалитетнијих. Мање га уносе када су кишне године (мислим на кише пре багремца). Цветају друге травуљине и пчеле радо "заобилазе" багремац (нажалост).
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Garic Dario

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 9
  • Pol: Muškarac
  • Pcelar pocetnik
  • Lokacija pčelinjaka: Banja Luka
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #1523 poslato: Mart 05, 2018, 23:28:44 »
U nove LR kosnice, prije nego nabavim rojeve, koje pripreme je potrebno da izvrsim?

Van mreže Bojan Šušnjar

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 967
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Banja Luka
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #1524 poslato: Mart 06, 2018, 00:05:35 »
Citat
U nove LR kosnice, prije nego nabavim rojeve, koje pripreme je potrebno da izvrsim?

Dario uvjek pretpostavi da na tvoje pitanje možda postoji odgovor na forumu pa prvo probaj da pretražiš teme uz pomoć pretrage prije nego postaviš pitanje. Ovo radi poštovanja prema kolegama koje su izdvojile vrijeme da odgovore na pitanja tako da ne moraju da se ponavljaju.

Pošto si početnik na početku, prvo se edukuj kroz forume i stručnu literaturu.
Odaberi dobru lokaciju za svoje košnice o čemu već postoje diskusije na forumu.
Obezbjedi postolja za košnice koja mogu biti i improvizovana ali moraju biti stabilna.
Nabavi košnice te ih propisno ofarbaj da ih zaštitiš kako bi trajale što duže.
Okvire ako nisu sastavljeni sastavi a bočne letvice okvira izbuši i užiči te se raspitaj kod mentora gdje možeš da nabaviš kvalitetne satne osnove koje ćeš propisno postaviti i utopiti na okvire.
Kada ovo sve završiš praktično si spreman za rojeve.
Probaj u međuvremenu što više teoretski da se potkuješ kako bi bio spreman kada nabaviš pčele.

Valjda nisam šta propustio.  :)

Pozdrav...

Van mreže Novković Željko

  • Član foruma
  • ***
  • Poruke: 20
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Zrenjanin
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #1525 poslato: Mart 11, 2018, 20:50:53 »
Pozdrav svima ! Imam jednu situaciju u kojoj sam neodlucan sta uraditi. Pocetnik sam i sa dosta situacija se jos uvek nisam susreo. Zapravo jedno drustvo u LR kosnici mi je ostalo bez matice. Posle ovog zahladjenja i snega sam otisao obici kosnice i na jednoj mogu reci od najjacih sam primetio da su pcele uznemirene i da dosta njih boravi van kosnice. Kada sam je otvorio i hteo proveriti stanje sa hranom i eventualno pomoci ih pogacom video sam da su se pcele popele gore na letvice i bruje krilima... cak su se i nacickale na poklopnoj dasci. Posto je bio dosta lep dan pregledao sam kosnicu i zakljucio da nema legla a takodje ni matice. Potom sam sutra dan opet dosao i uverio sa da matica definitivno  nije tu ponovnim pregledom. Legla je nesto malo bilo u toj kosniciu toku februara, predpostavljam da je izasla pcela ali matica kada je nestala tacno ne mogu znati... a ni zbog cega je nema. Pitanje moje je sta uraditi sa tim drustvom? Ima dosta pcele i steta je da strada tek tako. Da ali da prespojim sa drugim drustvom i kako bi to uradio u ovom slucaju? Zazimljena je u jednom nastavku kosnica jer su to bili proslogodisnji rojevi koji su stasali u drustva. Samo maticu da nabavim nemam gde.. jer sve koje sam pitao kazu tek od polovine maja.

Unapred hvala...
Bbbzzzzzzzzzzzzzzz........... 🏃‍♀️🏃‍♂️🏃‍♀️🏃‍♂️....🐝🐝🐝🐝🐝

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #1526 poslato: Mart 11, 2018, 21:25:44 »
Најбоље би било да је поделиш на два суседна друштва. Повољност је ако је једно са једне, а друго са друге стране друштва које делиш. Имаш тему у којој сам описао најбољи начин спајања и како и када се торади.

Ако су кошнице којима придодајеш пчеле, онда гледај да даш мање пчела оној која ја исте боје као кошница коју делиш (ако је тако стање да су исте боје). Обично ће више пчела да се премести сутрадан у њу (а можда и неће бити премештања пчела јер су дуже без матице).

Ако је једна од суседних доста слабија од оне друге, онда све дајеш њој – јакој не треба ништа, јер је довољна сама себи.


Ако си прегледао у фебруару и видео да има легла, вероватно си тада нехотично убио матицу.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže zoran drpljanin

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1042
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kula-planinarski dom
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #1527 poslato: Mart 11, 2018, 22:06:36 »
Sole, svka tebi cast..Treba sa nama izaci na kraj..A kada smo vec kod raznih pitanja, sta mislis o Hunjadijevoj metodi..Posto vec na Poloskama radim nesto slicno, nije bas to ali radim razdvajanje legla, doduse po horizontali. Ali probao bi je ove god. zbog prosirenja i formiranja nukleusa.

Van mreže Novković Željko

  • Član foruma
  • ***
  • Poruke: 20
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Zrenjanin
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #1528 poslato: Mart 11, 2018, 22:23:56 »
Sole hvala puno! Procitao sam detaljno post iz linka. Mislim da sam shvatio kako treba odraditi.. pa cu tako i uraditi. Jedno jos pitanje imam... Cisto eksperimentalno razmisljanje. Sta bi se desilo kada bi obezmaticenom drustvu dodao ram sa jednodnevnim leglom iz druge kosnice bez pcela. Da li bi pcela izvlacila prisilne maticnjake i da li je takav vid spasavanja izvodljiv u tom smislu da bi se izlegla matica i uspela oploditi... ili bi to leglo propalo i pcela ga odbila? S obzirom na to da je mart mesec.
Bbbzzzzzzzzzzzzzzz........... 🏃‍♀️🏃‍♂️🏃‍♀️🏃‍♂️....🐝🐝🐝🐝🐝

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: RAZNA PITANJA
« Odgovor #1529 poslato: Mart 12, 2018, 08:15:15 »
Sole, svka tebi cast..Treba sa nama izaci na kraj..A kada smo vec kod raznih pitanja, sta mislis o Hunjadijevoj metodi..Posto vec na Poloskama radim nesto slicno, nije bas to ali radim razdvajanje legla, doduse po horizontali. Ali probao bi je ove god. zbog prosirenja i formiranja nukleusa.

Ne mislim ništa o metodi Hunjadi. Ja sam tražio (i našao) ono što meni odgovara. Ne zato što to nije dobar način, nego zato što traži rad na pčelinjaku oko proizvodnih društava. Ja za to vreme najviše vremena provedem oko pripreme za odgoj matica i to počinjem već oko 20-25 marta. Ako je loše vreme, i to ne mogu da postignem. Našao sam način da oko proizvodnih društava radim vrlo malo.

Ako neka hoće da se roji, napravim ja njoj „hunjadija“ :): odnesem plodište tu negde na pčelinjaku, stavim drugi nastavak i prenesem par ramova sa lelgom i tačka. Uglavnom hoće da se roje one koje imaju neki problem sa maticom (bez obzira što ona odlično izgleda i nosi dobro). Uglavnom najviše tih matica ne bude u prenetim društvima i odgaje mladu maticu kao da je reč o oplodnjaku.


Sole hvala puno! Procitao sam detaljno post iz linka. Mislim da sam shvatio kako treba odraditi.. pa cu tako i uraditi. Jedno jos pitanje imam... Cisto eksperimentalno razmisljanje. Sta bi se desilo kada bi obezmaticenom drustvu dodao ram sa jednodnevnim leglom iz druge kosnice bez pcela. Da li bi pcela izvlacila prisilne maticnjake i da li je takav vid spasavanja izvodljiv u tom smislu da bi se izlegla matica i uspela oploditi... ili bi to leglo propalo i pcela ga odbila? S obzirom na to da je mart mesec.


Matice možeš odgajiti i usred zime (mislim, ne ti nego pčele :) ), ako ima legla. Problem i jeste u sparivanju. Kako ja odgajam matice za prodaju, moj interes je da ih imam što ranije, ali to ne zavisi od toga šta ja uradim i šta mislim, nego od trutova. Pri prvom prolećnom pregledu procenjujem kada će biti ogroman broj trutova sposobnih za najbolji odgoj matica i tek tada krećem sa radom. Matičnjake neke kolege naruče ranije, upozorim ih da paze na brojnost trutova i ako reše, mogu početi i u martu da odgajam matičnjake. Brojnost trutova ne podrazumeva koliko se vidi trutovskog legla, već se vrši provera kada se izležu i tome dodati nekih 12-14 dana da budu sposobni za sparivanje.

Leglo pčele nikada neće odbaciti osim ako se ne doda neko leglo daleko od gnezda, kada su društva još slaba. Sada pčele uglavnom kreću sa razvojem i ne pomišljaj da je moguće sparivanje matice. Teoretski jeste, jer postoji mogućnost da ima pojedinih društava koja imaju problem sa maticom i odgaje nešto trutova. Tada se vrlo rane matice mogu spariti, ali uglavnom relativno brzo idu na tihu smenu i to se onda redovno prati. Podvlačim, to je teoretska mogućnost jer ne znaš gde i kaada ima takvih društava koja bi u ovo doba gajila trutove. To znači da ovu mogućnost zaboraviš.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).