На првом програму РТС-а је почела да се приказује серија о Немањићима и рађању српске краљевине. Мало је познато да је у то време пчеларство представљало озбиљну привредну грану . У наставку ћу пренети пар текстова , која се мислим уклапа у тему коју је покренуо колега Михаило Мишко Васојевић.
" Већина српских средњовековних владара су придавали велики значај пчеларству као привредној делатности од које је, поред осталог, држава имала значајне приходе, а касније, по напуштању световне власти у монаштву су се неки од тих владара предано лично бавили пословима у манастирским пчелињацима. Краљевска и манастирска властела поседовали су велике „уљанике“ са кошницама („улишта“). Постоје историјски подаци који говоре да су владаоци и властела средњевековне Србије својим задужбинама, манастирима, поред осталих добара поклањали и пчелињаке са пчеларима.
У литератури се наводи податак, да је Стефан Немања (сада већ монах у Хиландару) 1199. године даровао Хиландару, поред осталог, и 4 пчелињака: у Трпезама, Дабшору, Годишеву и Парицама. Са сваким пчелињаком даје и по два пчелара. Међутим, Немања је пре тога 1196. године потписао даровну повељу којом је манастиру Студеница даровао пчелињаке у Расини и Руденици. Подаци о пчеларству које дају Виљем Тирски, уговор о миру између Дубровника и Стефана Немање, уговор између Фридриха Барбаросе и Стефана Немање, а нарочито Немањине даровне повеље, су сведочанства о развијеном пчеларству у држави Немањића. Ова привредна грана ће се у наредним вековима развити до великих размера захваљујући изванредним природним условима за развој пчеларства, великој потрошњи и потражњи меда и воска и способним пчеларима, итд.
Када се Немања, при крају живота, замонашио у Хиладару византијски цар Алексије III поклонио му је 4 пчелињака у Мелејама на Светој Гори. "