Сматрам да је то некаква шпекулација и не верујем да је доказана као правило (то се само тако каже: не верујем, а у стварности мислим да није тако). Да је то тако, решили би питање варое и са њом би било стање као са пчелињом ваши коју више и не видимо у кошници.
Али, да је и то тачно у некој мери, опет би вероватно пресудили услови паше. Пчела има тај природни нагон да се посвећује сакупљању хране до те мере да запоставља неке основне и битне радње (као нпр. делимично запуштање или одгој легла). У том случају би пчеле у равници летеле
ниско и журно према паши и нема сигурности да би саме очистиле вароу. Такође, у прилог мојој трврдњи да је то шпекулација, иде и одлазак у ново станиште. Пчеле имају одређену меру доживљаја природе, али нису толико паметне да скину вароу са себе и да потом оду на безбедно место и још да се врате по матицу
. Да су развиле тај осећај до такве мере, очистиле би и вароу из гнезда и избациле ван.
Проблем је у томе што треба одређено дуго временско раздобље да наша пчела у нашим условима дође до разине суживота са вароом, као што то може далекоисточна пчела. Вароа овде постоји око пола века. Мало у односу на неко потребно време за решавање проблема (с тим да не знамо ни које би то време било потребно, ни који услови, којих је свакако мноштво).
Ради поређења бих навео восковог мољца. Ако сте посматрали како се пчеле односе према лептиру мољца, то делује тужно у односу на моћи које приписујемо пчели. Пчеле се углавном склањају са пута лептиру мољца који се креће по саћу. Да ли су у питању хемијски „разлози“ механички (одређене вибрације потребних учесталости - фреквенције) или нешто слично, не бих се тиме бавио – нисам сигуран. Али црва восковог мољца избацују али тек када је узнемирен и напусти своје склониште (превише се истиче у складу кошнице). Тако се понаша и са вароом. На форуму СПОС-а сам писао да се пчеле према варои односе као „прљавштини“ коју уклањају када се стекну одређени услови („позив“ из легла или „вишак“ као недодређену - недефинисану нечистоћу ако чисте ћелију легла приликом уклањања оштећене јединке легла или непотребног легла - трутовског).
Имајући у виду „мањак“ варое на многим пчелињацима прошле године, сматрам да је подстицај уклањању варое нешто слично – појачано чишћење станишта. Рано (још почетком априла) приметио сам да варое нема уопште. Подстицај праћењу је било неколико вароа које сам видео у друштву од којег правим оплодњаке (коришћене летвице на бази флувалината које су раочарале пчеларе својим дејством и то не први пут током протеклих деценија - човек се обогатио на том муљању). Почетни недостатак варое је условио да је и касније имало врло мало (као и обично, са изузецима где је варое било у приличном броју).
Што значи да летње врелине треба одбацити као нешто на шта се треба ослонити или тврдњу са свесним коришћењем атмосферског притиска што је пчела осмислила. Можда је и могуће, али је то занемарљиво и стање на пчелињацима то показује током низа година.
Напуштање кошнице се приписује томе да то пчеле раде због варое. Ја сам писао када и како и зашто се то дешава, али су људи склони да верују нетачним тврдњама (иначе је народ са ових простора склон да поверује у најлакша решења и да живи у нади). Прво напуштање оплодњака сам видео почетком деведесетих. Скинуо ројчић и вратио га на његово место. И даље се ништа није десило. У раазговору са паметнијима од себе (питао сам оно што не знам), добио сам одговор да је у питању зрачење из Чернобила или наравно, вечити кривац – „неки вирус“. Касније сам утврдио (не претпоставио него утврдио) да се дешава напуштање кошнице када млада матица одлази на последња спаривања (практично пред проношење) и да пчеле крену за њом. Углавном се дешава при одсуству старијих пчела које су отишле врло далеко и врло великом броју на пашу. Значи, услов је да је паша оскудна и да старије пчеле буду ван кошнице. У супротном, некакви ројеви (када им није време) би прштали около као киша – а то се не дешава.
ПС
Лично, волео бих и ја да пчеле то тако лепо еколошки решавају, али нажалост од тога нема ништа (бар за сада
).
Проблем је и што неке ствари појединци површно закључују па потом по систему „наш човек“ нека напише нешто, то нешто осване у јавности. Узмимо као могућност да је човек примети да му излеће рој (или ројеви) и да кружи на одређениј висини. У роју може бити пуно варое. Тек много касније при неком прегледу примети да неко друштво (или друштва) немају много варое и закључи да се то десило јер су пчеле кружиле около на одређеној висини...Можда је то неко научно открио у лабораторијским условима...проблем је што пчеле не живе у таквим условима.