Poštovani,ako hoćete da vidite sve teme morate se registrovati na forum Košnice Voja. Da bi se registrovali kliknite ovde...
Radovi na pčelinjaku > Radovi na pčelinjaku po godišnjim dobima
Zimski gubici 2012/2013
Dragan Šošić:
U prve "gubitke" se ne može na neki način svrstati i ono pčela što se nađe na podnjači ili u ćelijama saća. To predstavlja slabljenje prevremeno društava. Kod nekih društava ima više uginulih pčela, a kod nekih, skoro da ih i nema. Slabljenje društava (u smislu gubitaka) može biti uslovljeno postojanjem manjih površina sa leglom. Kako je zahlađenje došlo naglo, hrana je utrošena i pčele stradaju. Kada ima legla, pčele malo drugačije obrazuju klube, proširujući klube bočno, sa namerom da povećaju topli prostor prema bokovima. Pri uspostavljanju klubeta kada nema legla, poslednje ulice su brojnije, a samo klube, po broju ulica deluje manje (sve ulice su sa većim brojem pčela). Pri ovom delimičnom slabljenju, pčele budu primorane i da izvlače i iznose uginule pčele. To ih dodatno iscrpljuje. Ovo iznošenje se, naravno dešava pri nastupu toplijih dana. (Ne treba mešati gubitak pčela u nekoj ulici sa „redovnim padom“ pčela; nekim pčelama je jednostavno prirodno došao kraj i to nije ništa neuobičajeno).
Svrha otvaranja ove teme nije samo „brojanje“ gubitaka. Zato svako navođenje eventualnih gubitaka može poslužiti kao novo iskustvo. Treba na svaki način sprečiti da dođe do njih i ublažiti posledice delimičnih gubitaka. Takođe, u slučaju eventualnih gubitkaka kasnije iskoristiti preostalu hranu (med i polen) za razvoj drugih društava.
Godina za nama je bila sušna i to je, naravno, imalo svije posledice na pčelinja društva. Nedostatak polene ili nektara je uslovio dugotrajno odgajanje letnjih pčela. Ako se uz to dodaju i posledice delovanja varoe, možemo zaključiti da će biti izraženijeg slabljenja pčela. Moje lično mišljenje je da su i neki rojevi, koji su gradili mlado saće slabiji sa pčelom. Ne mislim pri tome na iscrpljivanje pčela usled lučenja voska.
I sada je moguće spečiti gubitke i posledice gubitaka i slabljenja.
Dodavanje pogače društvima koja su trpila delimične gubitke samo pogoršava stanje. Zato je bolje dodavati kristalisan med kao pogaču. To bi bio prvi način ublažavanja lošeg stanja.
Drugi bi mogao biti spajanje društava. Ako je pogrešno preocenjena snaga zajednice, mogu se i sada spojiti društva. Uslov je da do sada nije bilo pražnjenja pčela u košnici i da je varoa oborena.
Dalje, bilo bi dobro iskoristiti toplije (ili povoljnije) vreme da se uklone središnji ramovi ako su slabiji sa hranom i približe središtu klubeta bočni puniji ramovi. Najbolje je istresti pčele sa tih ramova. Ovo se uradi vrlo brzo i ne ostavlja nikakve trajnije posledice.
Najlošiji izbor je korišćenje šećernih pogača, ali i to je bolje nego da društva koja imaju manje hrane u središnjem delu, gde se nalazi klube stradaju od gladi.
Ukoliko je klube ostalo u prvom nastavku zbog različitih razloga, pčelar bi treba da premesti klube u gornji nastavak ili da prati situaciju i kasnije bude spreman da reaguje u svim uslovima da se klube premesti u gornji nastavak. Praćenje položaja klubeta nije loš izbor, ako vremenski uslovi nisu toliko loši da trajno „vežu“ klube za prvi nastavak. To su temperature oko nule i sa malo vetra. I ako u donjem nastavku ima legla, pčele po njegovovom izleganju lako prelaze u gornji nastavak sve dok ne bude previše hladno, da se klube mora previše zgušnjavati (sa ulaskom pčela u ćelije).
Iz društva (ili društava) stradalih od gladi, mogu se sačuvati ramovi i kasnije koristiti u proleće za razvoj drugih društava. I tu je jako važno da ramovi nisu „isflekani“. Društvo koje je uginulo od gladi je ostalo zbijeno u klubetu ili je deo pčela na podnjači. Isti slučaj je gubitak pčela koje je uništilo dejstvo varoe. I ramovi iz takvih društava se mogu koristiti za sređivanje stanja sa hranom kod drugih društava. Strah o eventualne pojave bolesti ne treba imati.
U svakom slučaju je bitan postupak sa sa društvima nakon prezimljavanja.
Mirko Bradić:
Jučer tretirao sa oksalnom i našao tri uginula društva bez trunke meda .Društva su ovogodišnja prvi put sam si ih formirao od rojevih matičnjaka-jedno mi je društvo bilo posebno jako sa jako puno pčela i njega mi je najviše žao. Negdje sam jako zabrljao vršio sam i prihranu sečernim sirupom sa dodatkom Vojinog lekića. Još par društva mi je na satonošama ,nisam puno kopao po njima jer je počela kiša pa sam im dodao šećerne pogače pa šta bude. Najvjerovatnije me ponijela želja za širenje pčelinjaka sa premalo znanja. Primjetio sam da inaće pčelari nerado priznaju gubitke .Nadam se da neće biti još puno uginulih al zima je tek počela pa čemo vidjet šta će biti.
Azem Tursić:
--- Citat: Dragan Šošić Decembar 18, 2012, 11:12:22 ---U prve "gubitke" se ne može na neki način svrstati i ono pčela što se nađe na podnjači ili u ćelijama saća. To predstavlja slabljenje prevremeno društava. Kod nekih društava ima više uginulih pčela, a kod nekih, skoro da ih i nema. Slabljenje društava (u smislu gubitaka) može biti uslovljeno postojanjem manjih površina sa leglom. Kako je zahlađenje došlo naglo, hrana je utrošena i pčele stradaju. Kada ima legla, pčele malo drugačije obrazuju klube, proširujući klube bočno, sa namerom da povećaju topli prostor prema bokovima. Pri uspostavljanju klubeta kada nema legla, poslednje ulice su brojnije, a samo klube, po broju ulica deluje manje (sve ulice su sa većim brojem pčela). Pri ovom delimičnom slabljenju, pčele budu primorane i da izvlače i iznose uginule pčele. To ih dodatno iscrpljuje. Ovo iznošenje se, naravno dešava pri nastupu toplijih dana. (Ne treba mešati gubitak pčela u nekoj ulici sa „redovnim padom“ pčela; nekim pčelama je jednostavno prirodno došao kraj i to nije ništa neuobičajeno).
Svrha otvaranja ove teme nije samo „brojanje“ gubitaka. Zato svako navođenje eventualnih gubitaka može poslužiti kao novo iskustvo. Treba na svaki način sprečiti da dođe do njih i ublažiti posledice delimičnih gubitaka. Takođe, u slučaju eventualnih gubitkaka kasnije iskoristiti preostalu hranu (med i polen) za razvoj drugih društava.
Godina za nama je bila sušna i to je, naravno, imalo svije posledice na pčelinja društva. Nedostatak polene ili nektara je uslovio dugotrajno odgajanje letnjih pčela. Ako se uz to dodaju i posledice delovanja varoe, možemo zaključiti da će biti izraženijeg slabljenja pčela. Moje lično mišljenje je da su i neki rojevi, koji su gradili mlado saće slabiji sa pčelom. Ne mislim pri tome na iscrpljivanje pčela usled lučenja voska.
I sada je moguće spečiti gubitke i posledice gubitaka i slabljenja.
Dodavanje pogače društvima koja su trpila delimične gubitke samo pogoršava stanje. Zato je bolje dodavati kristalisan med kao pogaču. To bi bio prvi način ublažavanja lošeg stanja.
Drugi bi mogao biti spajanje društava. Ako je pogrešno preocenjena snaga zajednice, mogu se i sada spojiti društva. Uslov je da do sada nije bilo pražnjenja pčela u košnici i da je varoa oborena.
Dalje, bilo bi dobro iskoristiti toplije (ili povoljnije) vreme da se uklone središnji ramovi ako su slabiji sa hranom i približe središtu klubeta bočni puniji ramovi. Najbolje je istresti pčele sa tih ramova. Ovo se uradi vrlo brzo i ne ostavlja nikakve trajnije posledice.
Najlošiji izbor je korišćenje šećernih pogača, ali i to je bolje nego da društva koja imaju manje hrane u središnjem delu, gde se nalazi klube stradaju od gladi.
Ukoliko je klube ostalo u prvom nastavku zbog različitih razloga, pčelar bi treba da premesti klube u gornji nastavak ili da prati situaciju i kasnije bude spreman da reaguje u svim uslovima da se klube premesti u gornji nastavak. Praćenje položaja klubeta nije loš izbor, ako vremenski uslovi nisu toliko loši da trajno „vežu“ klube za prvi nastavak. To su temperature oko nule i sa malo vetra. I ako u donjem nastavku ima legla, pčele po njegovovom izleganju lako prelaze u gornji nastavak sve dok ne bude previše hladno, da se klube mora previše zgušnjavati (sa ulaskom pčela u ćelije).
Iz društva (ili društava) stradalih od gladi, mogu se sačuvati ramovi i kasnije koristiti u proleće za razvoj drugih društava. I tu je jako važno da ramovi nisu „isflekani“. Društvo koje je uginulo od gladi je ostalo zbijeno u klubetu ili je deo pčela na podnjači. Isti slučaj je gubitak pčela koje je uništilo dejstvo varoe. I ramovi iz takvih društava se mogu koristiti za sređivanje stanja sa hranom kod drugih društava. Strah o eventualne pojave bolesti ne treba imati.
U svakom slučaju je bitan postupak sa sa društvima nakon prezimljavanja.
--- Kraj citata ---
Apsolutno se slažem sa svim konstatacijama navedenim u ovom postu.Kolega Dragan piše postove kojim se jednostavno nema šta oduzeti niti dodati.
Već nekoliko godina situacija je takva kako je kolega opisuje (dugotrajna suša) naročito juli august, što ostavlja posljedice na pčelinja društva.
Najčešće društva stradaju upravo iz ovih razloga (nedostatak zimske pčele), ali se krivac traži na drugoj strani (varoa, nozemoza, ....).
Lijep pozdrav i svako dobro!
Dejan Stepanovic:
Dragane Sosicu ti jednostavno treba da napises knjigu i da ljudi
konacno mogu da na jednom mestu nadju sta im treba a ne da trose struju i coradaju uz komp citajuci tvoje postove.
veliki pozdrav
Petrović Predrag:
Šole ako možeš kratko tvoje mišljenje o mojim EV. Na temi pitajte pčelari početnici sam napisao šta sam video prilikom pregleda. Pozdrav i svako dobro.
Navigacija
[0] Indeks poruka
[#] Sledeća strana
Idi na punu verziju