Poštovani,ako hoćete da vidite sve teme morate se registrovati na forum Košnice Voja. Da bi se registrovali kliknite ovde...
Pčelinji proizvodi > Pčelinji otrov
Сакупљачи пчелињег отрова
voja stanojevic:
Predraze, da li je to stari "uradi SAM" koji je izlazio za vreme pre raspada YU ili ovi noviji brojevi?
Pozdrav.
Predrag Jovanovic:
Vojo, to je stari broj dok smo bili velika YU.U njemu je vrlo detaljno i stručno sve objašnjeno.
Bojan Šušnjar:
Evo da malo oživim ovu temu.
Dosta podataka se može pronaći na internetu ako se na google ili nekom drugom pretraživači kuca "honey bee venom collector".
Tipujem na pretragu na engleskom jeziku jer se tako dobije više informacija.
Zaključak iz kratkog pogleda na ponuđene sadržaje je da se pčele stimulišu na ubadanje a time i lučenje otrova tako što se kod pčela pokrene odbrambeni instinkt bezopasnim elektro šokovima niskog intenziteta. Takvi elektro šokovi ne škode pčelama trajno tako da se ne gubi na snazi društva od kojeg se otrov uzima. Radi se o rešetki od žica zategnutim na malom međusobnom rastojanju (recimo 2mm) a koje su međusobno izolovane. Žice se priključuju na napon tako da su prva, treća, peta, sedma itd. priključene na jedan pol a druga, četvrta, šesta itd. na drugi pol. Sada pčele kada se kreću po žicama zatvaraju nogicama i tijelom strujni krug i doživljavaju električni udar niskog intenziteta koji ih nadražuje i one instinktivno bodu. Ispod žica nalazi se staklo na koje pčele luče otrov. Staklo je vjerovatno malo odmaknuto od žica tako da pčele nakon lučenja otrova isti ne raznose nogicama. Kada se otrov osuši jednostavno se struganjem sakupe kristali i posao gotov.
E sada, tu se postavlja pitanje koliki napon i kakvog oblika?
Dal' pulsirajući, naizmjenični, istosmjerni? Koliko dugo traju udari i sl.?
Detalji su neophodni da bi se konstruisao odgovarajući izvor napona. Sve skupa nije neki bauk i tu bih ja mogao pomoći jer se bavim elektronikom dosta dugo i nije mi strano. Ostatak uređaja se lako napravi od raspoloživog materijala kojeg pčelari već imaju. Mreža se napravi lako od žice za utapanje saća. Drveni okvir od letvica, malo eksera, žica, komad stakla, malo strpljenja i može se lako napraviti prototip za probu.
Ako mi vrijeme dozvoli potražiću još malo dodatnih informacija oko spornih detalja pa da vidimo šta može da posluži kao izvor napona za podražaj pčela.
Ja lično nisam nešto zainteresovan za sakupljanje otrova jer tek počinjem sa pčelarenjem ali bih rado pomogao oko realizacije uređaja u samogradnji kako bi ostale kolege lakše došle do jeftinog i funkcionalnog rješenja.
Ono što je možda bitnije od samog uređaja je tržište.
Ko i gdje vrši otkup pčelinjeg otrova i kako je to uopšte organizovano?
Kakva korist od sakupljanja ako je nepoznato kako i kome prodati proizvod?
Ako Goran i Predrag ili neko treći ima saznanja o ovom pitanju bilo bi korisno da to podjeli sa ostalima.
Bilo bi takođe zgodno ako bi neko znao u kojem broju SAM-a je izašao taj projekat koji se pominje jer tu se može pročitati više o detaljima vezanim za izvor napajanja.
Interesantno je možda pomenuti i to da se uređaj radi u dvije varijante. Kao ploča koja se postavlja ispred leta i kao ram koji se ubacije u košnicu. Trenutno sam na odmoru i pišem sa telefona pa mi je nezgodno da tražim više detalja ovako na ovom malom uređaju. Kad sjednem za PC biće lakše.
Toliko za sada...
Boris Salaj:
iz knjige Н.И.Кривцов ,В.И.Лебедев ТЕХНОЛОГИЈА ПРОИЗВОДЊЕ ПЧЕЛИЊИХ ПРОИЗВОДА
"Данас се производе електростимулатори који стварају импулсе регулисаном амплитудом напона, углавно у границама од 10 до 40 V,
са учесталошћу импулса од 400 - 1800 Нz и са дужином серије импулса од 0.5 до 10.0 s. Дужина паузе између серија импусла, код ових
електростимулатора, је од 1 до 10 s. Они су такође снабдевени стабилизатором напона и заштићени од кратког споја. "
" Било која конструкција електростимулатора мора задовољавати важне захтеве сигурности у раду и једноставности у управљању. Ипак, најважнији захтев је обезбеђење стабилности излазног напона, приликом промене оптерећења. Стабилност не сме зависити од броја укључених уређаја за сакупљање отрова и количине пчела које су на њима. У случају ниског напона пчеле не реагују на надраживање, док при повишеном напону оне доживљавају електрошок, што се негативно одражава на њихову животну активност или доводи до угинућа."
"Оптимални режим рада електростимулатора је следећи: напон 27 V, трајање импулса 2 s, трајање паузе 3 5, учесталост 1000 Нz. У условима повишене влажности напон се смањује на 24 V, а учесталост на 800 Нz; импулс се умањује на 1 s, а пауза на 1.5 s. У условима сувог ваздуха, напон се повећава на 30 V, а учесталост на 1200 Нz; дужина импулса траје 3 s, а паузе 4.5 s. Постављање и скидање уређаја за добијање отрова обавља се
без коришћења дима. Максимално добијање отрова, без оштећења пчела и ефикасан рад обезбеђују уређаји за одузимање отрова код којих су електроде на растојању 3 mm, а зазор између стакла и електроде 0.5 + 0.1 mm (Сл.36). Битно је да се површина стакла и електроде поклапају на целој површини рама..."
Dakle, ako si elektroničar sve jasno, potenciometri za promenu napona, učestalosti i dužine pauze u definisanim granicama, pa se na terenu podesi najefikasnije... imao sam negde i šemu pa ako ti baš treba javi da kopam po biblioteci, (al to će da te košta da napraviš štampanu ploču viška, jednu sebi jednu meni.... :) )
Bojan Šušnjar:
Evo ga tu je sve definisano. Šema neće da škodi a ni štampana ploča neće biti problem. Ako dođemo do funkcionalnog rješenja mogu da organizujem da se uradi mini serija profesionalnih štampanih ploča pa i gotovih modula jer i sam proizvodim neke sklopove i tu sam na svom terenu što bi kolegama olakšalo da dođu do uređaja jeftino. Ostalo se lako napravi uz lični angažman.
Ostaje ono pitanje oko tržišta... Ima li smisla praviti uređaj?
Navigacija
[0] Indeks poruka
[#] Sledeća strana
[*] Prethodna strana
Idi na punu verziju