Poštovani,ako hoćete da vidite sve teme morate se registrovati na forum Košnice Voja. Da bi se registrovali kliknite ovde...
Bolesti i lečenje pčela-Štetočine i borba protiv njih > Lečenje Pčela
Utvrđivanje razloga stradanja pčelinjeg društva
sljivic b miljko:
Ovu temu treba otvoriti u martu ali pošto se mnogi žale da su ostale prazne košnice bez pčela možemo je i sad prodiskutovati:
UTVRĐIVANJE UZROKA STRADANJA PČELA
Sa pojavom prvih izletanja pčela treba obići pčelinjake. Posmatranjem izletanja pčela zaključujemo o njihovom prezimnjavanju, pre svega da li su sva društva preživela i da li je možda neko stradalo.
Ako iz košnice izlaze pčele, čiste je od mrtvih pčela i poneka (s obzirom na vremenske uslove) unosi cvetni prah, to je siguran znak da je unutra sve u redu. Ukoliko iz neke košnice pčele ne izleću, treba oslušnuti da li se čuje zujanje. Kod košnica od debele daske pčele sa zakašnjenjem reaguju na otopljenje, pa to ponekada zbuni pčelara. Ako se prilikom osluškivanja ne čuje zvuk pčela, treba proveriti stanje otvaranjem košnice.
Dešava se da kod neke košnice pčele ulaze i izlaze, i da pomislimo da je sve u redu, a u stvari društvo je stradalo, i tuđe pčele odnose preostali med. Da do toga ne bi došlo potrebno je da blagovremeno otkrijemo kada neko društvo strada. To se najbrže može otkriti osluškivanjem pomoću gumenog creva. U periodu kada pčele ne izlaze zbog hladnoće, rano ujutru ili uveče osluškivanjem zujanja pčela pomoću gumenog creva prislonjenom na leto. Sa sigurnošću se može utvrditi da je društvo živo ako se čuje zujanje, a iskusni pčelar će na osnovu zujanja moći da izvede i druge zaključke.
Veoma je važno da se stradalo društvo blagovremeno otkrije, košnica zatvori i ukloni. To treba uraditi da bi se sprečila grabež i eventualno širenje neke zarazne bolesti. Isto tako je važno da se utvrdi uzrok stradanja društva, radi preduzimanja mera da nam se to ne bi ponovilo i naredne zime, a to pogotovu važi ako se radi o bolesti, Pravi uzrok stradanja najbolje se može utvrditi laboratorijskom analizom, a mnoge uzroke i sam pčelar može sa velikom sigurnošću da utvrdi.
Glad
Ako je pčelinje klube delimično među ramovima i na podu, ili je celo između ramova, pri čemu su pčele glavom zavučene u prazne ćelije, i u blizini nema meda, to znači da je društvo stradalo od gladi. Na krajnjim ramovima u košnici može da bude dovoljno meda, pa čak i na drugoj strani rama na kome su stradale pčele. Zbog nemogućnosti da mu usled niske temperature priđu, pčele se najčešće kreću uvis, ka satonoši, a kad potroše sav med stradaju.
Kada krajem zime matica pojača zaleganje, povećano leglo potroši i više hrane. U slučaju da su zalihe hrane tog društva manje, da nije dobro raspoređena i na dohvat klubeta, pčele će brzo potrošiti hranu u blizini klubeta. Kada posle toga zahladni, pčele se povuku da bi grejale leglo i hrana im ostane nedostupna. Ako niske temperature potraju nekoliko dana, društvo će stradati od gladi. Ovakva društva kod prvog posmatranja rade normalno, unose cvetni prah, a kasnije stradaju. Da se to ne bi desilo, društvima sa manjim zalihama treba, čim vremenske prilike dozvole, približiti leglu ramove sa hranom a izmaći prazne.
Kod košnica LR i fararovih dešava se da je društvo u donjem telu stradalo od gladi a da je gornje puno meda. Pčele nisu mogle da savladaju prelaz preko satonoše i donje letvice i da dopru do meda u gornjem telu, zbog niskih temperatura. Simptomi su karakteristični za glad - mrtve pčele su koncentrisane u krug, glavom zavučene u ćelije, došle do satonoše, i u tom delu nema meda. Da se to ne bi desilo, pčelinja društva treba zazimiti tako da započnu trošenje meda u gornjem nastavku. Ponekad klube pređe u gornji nastavak i započne trošenje meda, ali ne stvori dovoljno prostora za polaganje jaja u gornjem nastavku. Matica će u tom slučaju zalegati u donjem nastavku. Kada u februaru ozbiljnije zahladni, pčele se povuku u donji nastavak da greju leglo pa se tako udalje od meda i stradaju.
Nozemoza
Mrtve pčele na podu košnice, sa smeđim pegama od izmeta pčela na satonošama, saću, medu, navodi nas na sumnju da je društvo stradalo od nozemoze. Sigurno utvrđivanje se vrši u specijalizovanim laboratorijama. Za kontrolu se šalje 30-tak mrtvih pčela u kutiji od šibice ili papirnoj kesici.
Varoa
Ako je od društva ostala samo matica sa malo pčela (”šaka pčela”), onda je to posledica varoe sa mogućim prisustvom nekih od virusa koje ona prenosi. Takvo društvo završava kao plen grabeži. Moguće je i da u košnici bude dosta meda, ali da ne bude pčela, što znači da je nestala i zadnja ”šaka pčela”.
Varoa ili američka kuga
Ako stradalo društvo ima zatvoreno neizleženo leglo, mogući uzroci su glad, varoa ili američka kuga. Da li je varoa ili američka kuga, utvrdićemo otvaranjem zatvorenih ćelija. Čačkalicom ili palidrvcetom izvršićemo otvaranje zatvorenih ćelija. Ako je u zatvorenoj ćeliji formirana pčelica, dovoljno da bude u stadijumu lutke, u ćeliji se najčešće može naći i jedna ili više varoa, znači da je društvo stradalo od varoe. Kod američke kuge nema formirane pčelice, već se leglo ispod poklopca raspalo. Može se naići na dva slučaja: 1. Rastegljivu braon masu, ako je zaraza sveža. 2. Naizgled praznu ćeliju, ako je zaraza starijeg datuma, pa je došlo do sasušivanja mase. Masa je sasušena i zalepljena za dno ćelije, veličine vrha čiode, a pri pregledu nama se čini da je ćelija prazna. Ovakvi simptomi se sreću u rano proleće samo ako je zaraza legla iz predhodne godine.
Sveža zaraza (simptom rastegljiva masa) je moguća u rano proleće ako je zaraza prisutna od jeseni, pa je došlo do zaraze novoizleženog legla. Za američku kugu važi pravilo: ”Ako je zaraza sveža, masa u ćeliji se rasteže, a ako je zaraza stara, ima se utisak da je zatvorena ćelija prazna”.
Rovka (rovčica)
Ponekad do stradanja društva može doći zbog rovke. Ona uđe u košnicu tokom zime i jednostavno pojede pčele. U košnici ostanu samo delovi pčelinjih telašaca. Ređe se dešava da pčelinja društva direktno stradaju od miša, mada i on nanosi štetu, jede med i oštećuje saće.
Kod utvrđivanja uzroka stradanja možemo primetiti znake više različitih bolesti, što znači da je na stradanje društva uticalo više navedenih uzroka.
Branislav Tancic:
Hvala Miljko,
ti si baš vredan član ovog foruma!
Ivica Bogdanovic:
Jedan zanimljiv tekst koji mi je kao pocetniku privukao paznju. Hvala g. Miljko.
Misko Savic:
Juce sam po lepom suncanom ali prohladnom danu obisao pcelinjak, ono sto sam zatekao je neverovatno i ako sam ulaz u kosnice smanjio na minimum koliko da moze da prodje jedna pcela, osice su napadale u rojevima i pokusavale da udju u svaku kosnicu, pcele se brane koliko mogu ali dosta tesko jer je prohladno vreme i verovatno su u klubetu, onako nesto jos nisam video da osice u onom broju navaljuju na kosnice izgleda da njima ne smeta hladnoca. U razgovoru sa jednim kolegom koji ima pcelinjak u blizini saznao sam da su mu stradala pet drustva, a jos dvojici kolega jednom 28, drugom 23, sto je veliki gubitak a neznaju uzrok. Jednostavno nasli su prazne kosnice, i nema mrtvih pcela u njima.
sljivic b miljko:
--- Citat: Misko Savic Novembar 03, 2016, 00:50:21 ---Juce sam po lepom suncanom ali prohladnom danu obisao pcelinjak, ono sto sam zatekao je neverovatno i ako sam ulaz u kosnice smanjio na minimum koliko da moze da prodje jedna pcela, osice su napadale u rojevima i pokusavale da udju u svaku kosnicu, pcele se brane koliko mogu ali dosta tesko jer je prohladno vreme i verovatno su u klubetu, onako nesto jos nisam video da osice u onom broju navaljuju na kosnice izgleda da njima ne smeta hladnoca. U razgovoru sa jednim kolegom koji ima pcelinjak u blizini saznao sam da su mu stradala pet drustva, a jos dvojici kolega jednom 28, drugom 23, sto je veliki gubitak a neznaju uzrok. Jednostavno nasli su prazne kosnice, i nema mrtvih pcela u njima.
--- Kraj citata ---
Ako te pčelare pitamo čime kako i kad su tretirali protiv varoe, pod uslovom da su iskreni u odgovoru, biće nam jasno da je varoa napravila štetu a osice su sad samo prateća pojava.
Navigacija
[0] Indeks poruka
[#] Sledeća strana
Idi na punu verziju