Poštovani,ako hoćete da vidite sve teme morate se registrovati na forum Košnice Voja. Da bi se registrovali kliknite ovde...
Radovi na pčelinjaku > Pčelinjak
Избор места ( локације ) за постављање стационарног пчелињака
Rakovac Goran:
Једно од првих питања са којим се сваки пчелар почетник сусреће је које место - локацију изабрати за свој будући пчелињак ?
Питање је наизглед једноставно али су грешке у избору места врло честе , па се пчелињаци након неког времена морају премештати са једног места на друго. О овом питању се спорадично и стога непотпуно често дискутовало у разним темама на овом форуму. Сматрам да није на одмет о томе продискутовати на једном месту. Надам се да ће то помоћи младим колегама који тек улазе у свет пчеларства да не чине грешке какве смо многи од нас старијих по стажу чинили.
Као прво у налажењу места за смештај стационарног пчелињака постоје ограничења предвиђена позитивним прописима. Ради се о Правилнику о условима и начину гајења и селидбе пчела ... ( Сл.гласник Републике Србије бр.73 / 2010 ) чији је текст већ објављен на овом форуму у делу Законска регулатива о пчеларству у Србији. Овим правилником су ,између осталог, предвиђена ограничења у постављању стационарног пчелињака у односу на потребну удаљеност од произвођачких и прерађивачких капацитета, путева , пруга , објеката за боравак људи и животиња , школа , обданишта, игралишта , суседних пчелињака и др.
Уколико потенцијалана локација не испуњава ове услове треба је одмах одбацити .
Након тога ако смо нашли места која нису у супротности са законом даљи избор треба извршити у односу на :
- потенцијалну нектарску и поленску пашу која је у окружењу будућег пчелињака,
- објективну потребу и намеру пчелара о величини будућег пчелињака ( одговарајућа величина простора ,односно парцеле ) ,
- чињеници да ли поседује локацију у сопственом власништву или мора земљиште узимати у закуп ,
- удаљеност локације од места становања ( трошкови обиласка пчелињака при прихрани, прегледу , врцању ...),
- положаја саме локације при чему је пожељно да се ради о осунчаном , сувом , оцедитом земљишту , благо нагнутом према југу или југоистоку , заштићеном од ветра са северне стране растињем ( шумом , живицом или живом оградом ), постојањем у близини квалитетне воде са мење речице , потока или извора , постојањем шареног хлада ради лакшег рада у летњим месецима за шта су идеални већ формирани воћњаци или ретка шума.
- непожељно је мочварно или земљиште где се задржава влага , на превоју и ветрометини као и магловитим местима.
- такође је крајње непожељно да пчелињак буде у близини електричних водова, репетитора мобилне телефоније , великих водотокова .
Када смо нашли локацију која испуњава већину напред побројаних услова пчелињак треба адекватно уредити што подразумева његово ограђивање да би се спречио долазак непозваних људи , домаћих и дивљих животиња и беспотребно узнемиравање пчела. Недостатке које локација има треба отклонити или ублажити постављањем појилица ако нема воде у близини или подизањем дрвене ограде од тарабе ради заштите од ветра.
На крају смо дошли до постављања самих кошница. Ту је најбитнија функционалност мада многи полажу и на естетику. Сам терен често диктира и пчеларев избор. Ако има довољно простора најбоље је кошнице поставити на чврста појединачна постоља, одигнута од земље око 30.центиметара и благо нагнута на предњу страну према лету. Лета треба окренути према југу или југоистоку. Ако се кошнице постављају на постоља за више кошница присталица сам мањег броја кошница ( најбоље 3. на постоље од 2.метра или 4. на постоље од 2,25 метара). Уколико су у редовима пожељно је да размак између њих буде што већи али не мањи од 4.метра ( мањи је налет пчела а уколико је терен раван може се без проблема између редова пролазити и трактором или колима ). Добро је да кошнице или бар њихова лета буду у различитим бојама .
Толико за почетак ове теме . Изнео сам све чега сам се овако на прво писање сетио и сигурно нешто пропустио да изнесем. При постављању првог пчелињака сам био убеђен да сам на имању од 1,30 хектара изабрао најбоље место. Наравно да сам погрешио. Сада сам кренуо са лаганом дислокацијом дела пчелињака опет унапред знајући да ни ново место није идеално. Одмах сам направио и пар грешака које на срећу лако могу отклонити. Ви који тек почињете и ово прочитате учите се на мојим а не на вашим будућим грешкама. Верујте да мање кошта а осим пара и муке и живци се штеде. Уколико сам нешто погрешио или пропустио верујем да ће ме колеге исправити или допунити овај текст.
У прилогу достављам пар слика нове локације дела мог пчелињака на коме су грешке које сам направио лако уочљиве.
Rakovac Goran:
Да је ова тема велика дилема потврдио ми је јучерашњи дан. Наиме , један наш колега који ових дана почиње са пчеларење наручио је код мене ројеве на десет изграђених рамова са младом матицом. Требао је да их прееузме прошлог викенда али је због дилеме која се односи на ову тему од тога одустао.
Када је прошле суботе отишао да постави постоља за кошнице приметио је да у његовом непосредном окружењу комшија прска воћњак у сред дана . У каснијем разговору од рођака из села је добио информацију да је то у селу уобичајена и за њих нормална појава , да су они воћарски крај те да воће прскају и по 20 - так пута годишње разним препаратима. Нашавши се у дилеми колега је одустао од постављања пчелињака на том месту те ме је замолио да јуче обиђемо лакацију и да му кажем шта ја о томе мислим.
Ради се о Камендолу , селу у грочанској општини. Природа и терен прелепи , фантастични. Каква Калифорнија и Америка ? Она је ету ту у сред Србије. Само село је у долини окружено питомим брдима на којима је све сам воћњак до воћњака. Гледано онако са пута преовладава бресква али има и крушке , јабуке , кајсије , трешње са по неким мањим али лепо уређеним виноградом. На око се види да су добри домаћини са сређеним домаћинствима и са по пар нових аутомобила у дворишту. На први поглед пчеларски рај али да ли је баш тако ?
Само место где је колега хтео да постави своје пчеле је идеално за пчелињак. На крају дворишта у заветрини са потоком који протиче на пар десетина метара даље у прошараном хладу огромног јасења. Све боље од бољега. Све оно што сам писао у претходној поруци ова локација задовољава .Чак и више од тога. То више је фактор " човек " . Ту чињеницу нисам раније озбиљно узео у обзир . И тако све оно што је природа дала тај несрећни човек као да ради у инат и њој и себи упропасти.
Ко ће мени да кажем када ћу пркати ? Прскаћу кад ја хоћу е баш у инат усред бела дана , у сред цветања , увек онда кад му време није . Нажалост т[size=78%]аква је логика тог нашег српског домаћина који воли да комшији цркне крава. Није важно што ће и његова да цркне сутрадан.[/size]
Колега ме је питао за савет . Незахвално је саветовати а нешто се ипак мора рећи. Познајем добро тај крај и знам да је то главни воћарски крај у Србији. Такође знам да прскају до изнемоглости и зимско и пролећно и против бубе и смотавца и ваши и корова и на крају вероватно пар прскања и против самих себе. Ту се за дуго времена тешко нешто може променити.
Да смирим колегу најпре понудих да ројеви до даљег , док он не разреши дилему коју има , ројеве слободно остави код мене. Ја ћу се о њима бринути као да су моји а он кад одлучи до јесени нека их носи. Рекох му да се распита да ли у селу има неког пчелара па ако га нађе да са њим поразговара. Обзиром да је већ у преговорима и за другу локацију која му је знатно даља од места становања препоручих му да половину ројева јесенас остави на једној а другу половину на другој локацији те да на пролеће види где ће се и како ситуација одвијати. Све рекох само никакав савет не дадох. Какав савет када је људска ћуд у питању ? Клизав је то терен до зла Бога.
milosav moretic:
Kao i svakom poslu, tako i pcelarstvu treba prici sistematski i organizovano. Ovo je vrlo intersantna i korisna tema, pogotovu za ljude koji nameravaju da pocnu da se bave ovim prelepim poslom pa zato i treba u njoj i ucestvovati. Ima jako puno stvari koje treba apsolvirati pre nego sto se konkretno udje u ovaj posao, pocev od toga da li smo alergicni na ubod pcela, pa sa kojom kosnicom pcelariti, IZBOR MESTA ZA POSTAVLJANJE STACIONARNOG-BAZNOG PCELINJAKA a pre sveg treba upoznati i biologiju pcela, kako one funkcionisu, koje uslove im obezbeiti kako bi se osecale sto vise na svome jer, mada moze izgledti nebitno ili suvisno ali svaka losa procena ili tako da kazem, lose povucen potez, kasnije donosi probleme koji mogu biti naizgled neresivi. Iz tih razloga nije lose uza sebe imati, drzati se nekog iskusnog i uspesnog pcelara, imati svog mentora. Goran je osetio potrebu i krenuo sa ovom temom, nastojeci da svu prethodno pomenutu problematiku izlaze u posebnim temama jer o svemu ovome se govori po svim forumima i tema su gotovo svakog i svakodnevnog razgovora pcelara. Iz tog razloga svojim skomnim pcelarskim znanjem zeleo bi da dam doprinos ovoj temi i iznesem neka svoja iskustva i zapazanja. U ostalom, ma kako da uradimo uvek ce biti prisuta dilema da smo mogli drugacije i bolje, pa se sve moze ispravljati i korigovati ali neka toga bude sto manje.
Mozda sam krenuo presiroko no ne zamerite mi a ovom prilikom sam hteo da kazem nesto, ponukan Goranov konstatacijom u kakvom smo okruzenju, odnosno o nasem mentalitetu, naime o koriscenju hemije za zastiti biljnih kultura u poljoprivredi zarad dobijanja sto vecih prinosa.
Poznato nam je da se u poljoprivrednom sektoru vrsi ukrupnjavanje povrsina(poseda) i da se izmedju ostalog one koriste za uzgoj vocarskih kultura, te je par ljudi, uglavnom sa srtane u mom selu oformilo vece, savremene vocnjake u kojima su primenili isto savremenu agrotehniku pocev od sortnih kultura, pa perko sistema zalivanja "kap po kap", sa mrezama za protiv-gradnu zastitu, magacinima i "masinskim parkom", ... domacinski, uglavnom sa svim potrebnim.
S`obzirom da u mom selu ima nas cetvoro-petoro koji pcelarimo sa par, do 170.kosnica(moj kum), smatrao sam da se trebamo pobrinuti za opstanak nasih PZ, jer tolike povrsine zasadjenog voca moraju biti tretirane hemijskim preparatima. Moj kum je preuzeo da sa jednim od vlasnika ugovori razgovor na tu temu i kada je medju zaposlenima trazio gazdu izjasnivsi se sta hoce, predstavio mu je se mladji covek kao odgovorni tehnolog. Odmah mu je rekao da o tome ne treba da brine, da oni vec znaju za njega,mene i sve ostale koji u selu pcelarimo, da ce primenjivati adekvatnu tehnologiju zastite vocki koja je uglavnom ekoloska a koristice je veci posle 19.h. ... Kao krunu svega, kada je voce krenulo s cvetanjem, prolazeci pored tih vocnjaka, primetio sam u njima desetak kosnica koje su bas intezivno komunicirale sa okolinom. Tih dana u razgovoru sa ljudima iz sela koji nisu pcelari, bilo je komentara da je taj Boza doterao prazne kosnice ... nasa "posla". Opet, kako se sve to komercijalizuje, na ponovljenim izborima za predsednika Srbije, celnici opstinske samouprave, obecali su mestanima moga sela da ce sa tih par "tajkuna" razgovarati i o zastiti stanovnika od hemije koju ce oni koristiti. S`obzirom da nije bilo pomora pcela u pomenutom periodu, moguce je da su tome doprineli i ti nasi dusebriznici.
U prilog ovome, selo Vinca kod Oplenacke Topole, je izrazito vocarsko. Prica se da se tamo pojedine vocne kulture polivaju i preko dvadeset puta tokom sezon i da svi, kao po dogovoru, polivanje obavljaju u vecernjim satima a moj drugar bas u Vinci ima pcelinjak(slucajno RV) koji funkionise bez nekih problema(g-din. Sidzim).
Nemogu a da ne pomenem, da sam prilikom zadnjeg sisannja mog pcelinjaka, doduse ispred samo jedne kosnice nasao "dobru" saku mrtvih pcela, nesto ranije stradalih. PZ nije tada izgledala ugrozenom. Verovatno je neko od mestana polivao nesto manje a one natrcale bas na to.
Znaci ima nas raznih, obrazovanih, needukovanih, dobronamernih, zlonamernih, ... i iz tog razloga treba prikupiti sto vise informacija koje ce nam pomoci da donesemo pravu odluku.
Pozdrav iz Sumadije
milosav moretic:
U prethodnom postu govorio sam o savesnim poljoprivrednicima, vocarima, koji su neposredno uz moj pcelinjak a sada da kazem nesto i o onom drugima.
Samo nedelju dana posle pisanja prethodnog posta u mom pcelinjaku ispred svake kosnice po saka uginulih pcela. Sta reci, mada gubitak izletnica kako sam primetio nije veliki, gotovo i da se ne vidi ni po kolicini pcela u kosnicama. No cinjenica je da nas ima raznih i da je stvarno problem gde postaviti pcelinjak. "Ako ne platis na mostu, platices na cupriji".
Ima ljudi sa kojima ne vredi ni razgovarati, niti im pricati koliku stetu njihovi nepromisljeni postupci mogu doprineti trovanju okruzenja a samim tim i nas samih. Teraju svoje. Da li je trovanje prouzrokovano prilikom obade semena pre sejanja ili naknadnim tretiranjem tokom vegetacije, da li je pomor pcela velikih razmera ili naizgled zanemarljiv, evidentno je da je bio i posledice trpimo svi u ovom ili onom vidu.
Zato, pri izboru mesta za pcelinjak, misljenja sam da treba sagledati dosta elemenata(da ne kazem sve) i izabrati ono sa najmanjim mogucim rizikom.
Milan D. Saric:
--- Citat: Rakovac Goran Jun 07, 2017, 12:40:41 --- - такође је крајње непожељно да пчелињак буде у близини електричних водова, репетитора мобилне телефоније , великих водотокова .
--- Kraj citata ---
Još uvek se dvoumim gde da postavim pčelinjak, trafo (dalekovod) od 50kV je na nešto više od 100m (ali mi je dalje od kuće), zidana trafo stanica od 160kV je na nešto manje od 100m od potencijalne lokacije (ali mi je višestruko bliže kući). Da li pomenute jačine zračenja mogu smetati pčelama na pomenutim razdaljinama?
Postoji li nekakvi rezultati istraživanja, poput ovog:
Nemački istraživač V.D. Roze je ispitivao porodice u blizini Štutgarta koje su živele nedaleko od dalekovoda.
Na osnovu iskustava došao je do sledeće tabele koja pokazuje neophodno rastojanje dalekovoda i mesta stanovanja a u zavisnosti od veličine napona.
Napon mreže dalekovoda i neophodno odstojanje u metrima
50 kV: 50-70m
100 kV: 80-120m
220 kV: 140-180m
Kod prolaza jednog dalekovoda veceg napona (110 KV, 220 KV) kroz vinograde, u jesen se može primijetiti kako na jednom delu loze, koje je blizu pravca dalekovoda opada lišce pre nego na drugim delovima. Ako su pak košnice sa pcelama u elektromagnetskom polju delovanja 35 KV dalekovoda, pocinju se ponašati drukcije nego što rade one koje u njemu nisu. Postaju nasrtljive i znaju se medusobno uništavati u istoj košnici, pa na kraju usmrte i samu maticu.
U većini evropskih zemalja propisane su dozvoljene jačine električnog i magnetnog polja kome su izloženi ljudi u blizini dalekovoda: za električno polje 5 KV/m za trajno i 10 kV/m za kratkotrajno izlaganje
Navigacija
[0] Indeks poruka
[#] Sledeća strana
Idi na punu verziju