Bolesti i lečenje pčela-Štetočine i borba protiv njih > Varoa
Врела лета и вароа
Dragan Šošić:
„Знам да су сува и врућа лета, непогодна за развој варое, зато што вароа не подноси високе температуре. Тада је велико природно опадање варое. У влажним годинама због нижих температура,вароа знатно мање отпада. Ово је било изразито вруће и суво лето. Варое никад мање.“
Ово је цитат из поруке коју сам недавно видео и упозорио бих да будете опрезни. Ову мисао је написао пчелар који има много кошница и дуго искуство – али је произвољност која може пчеларе коштати губитака дела или целог пчелињака.
За разлику од овог случаја, колега из Војводине је објавио да је овог врелог лета има ненадано пуно варое. Јаке врућине нису утицале на отпадање варое. Све раније године када су биле брло јаке врућине и суша нису утицале да вароа „пропадне“. Да је то тако, оних везаних врелих година, вароа би отишла на север, а вратила би се када дође време :). Постала би селица, као рода :)...мислим селица уопштено (без обзира на смер кретања), јер рода иначе „бега“ на југ, али ми се наметнуло поређење јер је рода синоним за птице селице. Године о којима је реч и када су биле изражене врућине и суша су 2011-2013.
Мислим да су разлози смањеног броја варое ове године други (иначе, није свуда било без варое).
Искуства су показала да ни високе и дуготрајне температуре и сељење у таквим условима не смањују битно учинак варое. Бројност да у одређеној мери, али учинак остаје (последице присуства варое у кошници).
Ову (нетачну) тезу је једно време провлачио Марјановић (пчелар :) ) као достигнуће „профе“ (вероватно у поступку увлачења профи, а касније је то прогласио нечим што неки пишу).
Зато, будите опрезни.
ПС
Референце (имена) нећу наводити са једним изузетком... који се поткрао као моја неопрезност :). Када наведеш референце, творци "референце" се наљуте и кажу да их прогањам...као да сам ја писао глупости у виду тих "референци" :)
zoran drpljanin:
Solw, sve i da je tako , da visike temp. prouzrokuju smanjen br. varoe...Moze li u septembru doci do neke reinvazije, ipak i varoa tezi opstanku i produzenju vrste..
Bojan Šušnjar:
--- Citat ---Moze li u septembru doci do neke reinvazije
--- Kraj citata ---
Ako smijem ja bih rekao da može i hoće ako vremenske prilike pogoduju.
Zaključak izvlačim na osnovu mog iskustva od prošle godine. Prilikom tretmana sa MK odmah po završetku vrelog ljeta bilo je opadanja ali ne naročito značajnog po brojnosti. Nemogu sad da se sjetim vremena tretmana sa MK ali ima u temi "Varoa 2017" i ja sam ga momački tretirao tako da sam i izgubio jedno društvo predoziranjem ali nevažno je sada. Naknadno prilikom tretmana sa OK početkom decembra varoa me je neprijatno iznenadilo jer je bilo značajnog opadanja. Nisam imao vremena za detaljno brojanje i dokumentovanje ali nije bilo oku ugodno niti srcu drago.
Evo ipak sam poztražio u temi "Varoa 2017" i tretman sa MK sam na prve dvije započeo 1. Septembra dok na preostalim košnicama tek 11. Septembra. Znači dosta kasno a ipak sam imao relativno veliki pad varoe u decembru od OK.
Ili MK nije očekivano dobro djelovala ili je naknadno došlo do reinvazije. Uglavnom sam imao značajno veće opadanje od prilikom tretmana sa OK u odnosu na tretman sa MK.
Ne treba zanemariti ni činjenicu da pčele u jesen donesu značajan broj varoe iz okruženja naročito prilikom pljačke, što može biti dodatno izraženo u gladnim godinama kakva je bila prošla.
Sve gore navedeno su moji zaključci što ne znači da su tačni. Više je to neko moje zapažanje koje može biti i pogrešno.
Pozdrav svima...
Dragan Šošić:
До реинвазије може доћи, али то би се приметило на делу кошница. Зато може и да се пронађе по нека која има превише варое. Колика је та реинвазија (и да ли је уопште доказана) није ми познато. Иначе, ни „зараженост“ вароом није подједнака и углавном понека друштва више осдкачу у том погледу. Може их бити и превише у свим кошницама и то сам имао 2010 тако што сам третман хемикалијама пар година сводио на нулу и то је имало своју цену. И тада су поједине кошнице имале превише, а поједине премало у односу на неки просек.
Ипак мислим да обично буде легла и да временски услови утичу на лошије дејство средства које се користи. Ја сам нпр. летос користио 3 летвице „хербе“. Прва, одмах када Вуле скине мед и то бацим на лето (то се зове Шолетово унутрашње лето :) и пчеле "бришу" ноге када улазе). После тога 1 и потом јеш једна за око 7 дана.
Углавном се видело да је мало варое от падало при третману у време без легла, али је једна имала више од 1000 комада (остале од 0-50 комада). Могу посумњати у некакву реинвазију, јер је друштво било потпуно блокирано медом и имало нешто легла на 3 рама. Не верујем да не бих приметио баш ниједну када сам детаљно прегледао (и то више пута) и видело би се има ли пчела без крила. Овога лета, нисам видео ни једну пчелу без крила.
То што вароа тежи опстанку и продужењу врсте и да тежи „премештању“ у друга друштва, може бити наше виђење проблема. Исто тако се често пише (и упорно намеће) да пчеле напуштају кошницу услед напада варое. Тако нешто може да се деси (кажем може, али није правило) али ја то нисам никада видео. Виђао сам како друштва пропадају до краја и остаје нешто пчела са матицом, али не одлазе никуда.
Углавном, сматрам да постојање легла и услови и средство третирања наводе на помисао реинвазије. Такође не искључујем реинвазију као реалну могућност.
ПС
Раније сам негде писао да је могуће и да је мој стриц очистио неких 5 ројева и после досељавања мог пчелињака који је имао варое и братовог који је био крцат вароом, он је закључио да је „добио“ просечно око 160 вароа. Међутим, касније сам размишљао о озбиљности онога како је он радио. Сматрам да је то потпуно непоздано као некакав доказ.
Edi Daruši:
Negde sam u pčelarskoj literaturi ili na forumima, pokupio podatak da pčele, ukoliko im je košnica prezaražena, uzlete do izvesne visine na kojoj vazdušni pritisak smeta varoi koja otpadne sa pčele. Zatim pčele odlaze očišćene od varoe u novo stanište. Divio sam se pčelama. Sada čitam da će pre propasti nego otići.
Navigacija
[0] Indeks poruka
[#] Sledeća strana
Idi na punu verziju