Дођох ево и ја до рачунара па да прозборим коју о сајму. Постојала је признајем дилема Радовање или сајам. Определио сам се за сајам искључиво из разлога што сам желео да се видим и упознам са људима са којима комуницирам путем форума током године.
Друга дилема је била где и како одсести обзиром да мање више сви журе .Овде сам се определио да са нашим Војом Станојевићем будем нека врста домаћима,изаберем сам кафану,обезбедим превоз по Београду и дочекам пријатеље. И то је решено уз помоћ пријатеља Злаје који је све развезао по Београду иако није пчелар али је пријатељ.
На самом сајму смо се кратко задржали. Око пола сата испред улаза у халу где смо се срели са једним бројем познаника,пола сата за куповину опреме тек да не буде без ишта,пола сата да испијемо по коју јер су скоро сви по нешто понели са собом и да се окупимо а онда у најдемократскију српску институцију - кафаницу.
Вруће печење и хладно вино.Добро друштво.Шта више човек да пожели.Прича,смех и песма , време пролети успомене остају. До сада ми се још нико није пожалио да му је било лоше. Напротив.
И на крају треће полувреме. Слике са дружења и коментари. За то већ нисам овом приликом задужен.Слике тешко постављам а коментар је само овај један.
Било поновило се.