Приликом
првог обимнијег прегледа (па и приликом свако раног прегледа примереног добу посматрања - при свако прегледу, мора се све видети), посматра се стање трутовског легла. Према виђеном стању се одређују намере и поступци (што би рекли латини, планира се). По узрасту легла одређујеш када започети одгој матичњака. Може се рећи и да површина трутовског легла има утицаја. За већи број матица се наравно, неће узети у обзир неколико ћелија у неколико кошница. Потребно је да има трутовског легла у већем броју кошница (посматрам увек рад са нешто већим бројем матица и то треба имати у виду – тај већи број није стотине комада јер најраније матице одгајамо у ограниченом броју и то називамо „нулте туре“).
Ако би се посматрао само одгој трутовског легла, мимо природног развоја, пчелама се може „подментнути“ рам са трутовским ћелијама да га одгајају, само тада нисам сигуран да су ти трутови добро одгајени. Ипак мислим да је најбоље пратити природне услове...
Према стању на свом пчелињаку се претпоставља стање и на пчелињацима у окружењу.
Не постоји одгој матица што пре. Постоји одгој на време и зависи од услова у природи. Боље је закаснити пар дана са почетком одгоја него пожурити, када се креће са раним одгојем...временске услове свакако не можемо са сигурношћу предвидети.
Масовни одгој трутовског легла није потпуно поуздано мерило да ће трутови извршити своју мисију. Може се десити да пчеле у раној години одгаје пуно трутова, а онда их сатерају на подњачу (па и мало даље – ван кошнице), тако да су слабо храњени и тиме најранији одгој матица буде одложен. То значи да „тераш даље“ и принуђен си на мало каснији рани одгој
(пажљиво и опрезно се нешто чешће врши преглед у оплодњацима). Треба бити спреман на све.
Трутови су увек добри током године када су услови у природи добри. Добар пример је 2016-та година када су друштва половином јула масовно кренула у пролећни развој и ушла у ројеви нагон.
ПС
Не знам шта су то „кржљава“ друштва. Да ли су то друштва које је пчелар довео у стање „кржљавости“ или са њима нешто није уреду по другом основу. У сваком случају се поставља питање зашто су друштва у таквом стању. Тако да мислим... „дефиниција“ је погрешна.
Слабија друштва су у таквом стању јер њима касни развој. О условима зашто је то тако, можемо само расправљати без „краја и конца“ (свако има неко оправдање или неки вирус као адут, када нема ни тога следи религијски закључак). Када се развију, преузимају дужности јаких друштава у сваком погледу. Наравно да су изузетак друштва којим матица није у реду или су тешко оболела (нека обољења могу пребродити, а поремећај матице, тешко). Ако другачије посматрамо, сва друштва су сада „кржљава“ јер једва да имају нешто легла.
Може се десити и да је друштво изузетно јако, али да има само радиличко саће и имаће мали број трутова, распоређених на „немогућим“ местима. Сећам се када сам давно пратио друштво којем сам убацио само одабрано радиличко саће, да видим шта ће се дешавати. Није било кржљаво, али није ни имало трутова. Касније сам покушао да поновим опит, али нисам успео да истрајем у томе.
Не замери, писао сам мало у шали и мало више озбиљно јер ми је засметала одредница кржљава друштва. Слаба (или слабија) друштва су врло употребљива. Подругљив однос према таквим друштвима има за последицу да се запусте и у тежим условима (недостатак хране – лоши услови у природи). Са друге стране иде ненормални развој који пчелар поспешује и направи још горе. Друштва која касне у развоју треба само пратити пажљиво и не ометати „развојем“ који пчелар жели. Не треба њима „пчеларев развој“ него развој у складу са стањем и природним условима.
Ово није приступ и поступак који се примењује и важи само док друштво не постигне одређен број рамова легла, већ
дуготрајнији може важити
током целе текуће године.
Сва таква друштва посматрам као друштва у опоравку и крајњи исход је увек изузетно добар, ако је поступак пчелара добар.