Не бих ништа радио ни препоручио напамет.
Проверио бих има ли легла и колико. Ако нема легла (а углавном нема), не бих димо негде до половине новембра (или касније). Димљење је могуће и током зиме, али када је клубе „лабаво“.
Димити у стању са одређеном количином легла је узалудан посао. Мислим, није узалудан, али је претерано коришћење отрова и нема сврхе. После држања летвица „хербе“ и провере амитразом, сматра се да је вароа сведена на меру која не може угрозити друштво, када је легла занемарљиво мало или га уопште нама. Битно је да је средство којим се ради проверено (да се уочава пад варое).
Провера амитразом је једно задимљавање (не читав низ димљења како „стручњаци“ тумаче туђ посао – полазећи од себе, наравно). За задимљавање користимо само пола траке и наносе се две капи. Биљана је купила оне „крокодил“ штипаљке на „штапићу“ и одмах се види да ли је трака изгорела. Лета затварамо најлон кесом.
Имаш избор: или чекаш оксалну (што не препоручујем, ако се сумња да има више варое јер се дешава да јесен буде неповољна за третман) или задимиш у међувремену. Ми ћемо димити друго (и завршно) димљење почетком зиме или у најбољем случају крајем новембра. И то је све до следећег августа. Ако се деси да је за тај завршни третман неповољно време када намеравамо, може у јануару када „наиђе“ повољно време.
ПС
Ми смо задимили први пут (и једини за сада) 10. октобра и сумњао сам у препарат. Варое је било по пар комада или „нула“...али, наишао сам на једну где је отпало више од 1000 вароа. Проверио сам шта је разлог. То је друштво снаге „роја“ (кошница подељена на 2 друштва које зимују једно на другом). Легла више нема и сва отпала вароа је тамне боје. Једино што му нисам ставио летвице, а у тај доњи део сам пребацио сво поклопљено легло јер увек гледам да ми доње друштво буде снажније и боље снабдевено храном (код горњег могу додавати и усред зиме лако).
Провери сам горње друштво и варое је било занемарљиво мало. Не може да их избаци ван јер има матичну решетку као подњачу која је на табли лексана.
Извињавам се што и ја теби не персирам (касно сам уочио твој начин обраћања а не исправља ми се порука сада – а сутра не може
).
