Borba protiv krpelja varroa prirodnim sredstvima

[Lazovic Zivojin]

Borba protiv krpelja varroa bez hemikalija
 
I deo

Trenutna ekološka situacija je daleko od idealne. Svuda pčele boluju od varroatoze. Traženi su i nađeni  načini borbe s njom. Ali kakvi? To su izuzetno moćni otrovni preparati amitraz, brompropilat, fluvalinat, kumafos itd. Od ovih preparata  i njihovih derivata dolazi do uginuća matica do 8%,  a trutovi postaju nesposobni - impotentni. A na  uzgoj jednog truta potroši se hranljive materije iz koje se odneguju tri pčele radilice. Hemijski preparati prodiru u telo pčele, a pri  preradi  nektara dospevaju u  med, pergu, polen. Preparati dospevaju u vosak, drvena vlakna košnica i ramova. Ako ih koristimo, ne možemo dobiti ekološki čiste proizvode. Postoje tri stepena invadiranosti: 1. stepen - 0-3%, 2. stepen - 3-10%,  i 3. stepen - 10% ili više. Poslednji stepen je poguban za pčelinje društvo. Visok stepen  invadiranosti može se utvrditi običnim pregledom pčelinjeg društva. Pčele su male, puzeće, invalidi, bez krila, sa skraćenim trbuhom. Ovi insekti su manji za 20%, i neće doći do njihovog oporavka.
 Određenim  pčelarskim postupcima, može se pčelinje društvo držati u prvom stepenu invadiranosti. U otvorenom legla varoe nema, ona tamo ulazi tek pred njegovo zatvaranje. Formiranje rojeva sa otvorenim  leglom i zdravim pčelama daje zdrave rojeve.
U rano proleće 95% krpelja ulazi u ćelije legla, naročito pri unosu prvog polena sa lešnika i vrbe.
Ako se posle početka opštenja pčela  sa prirodom odvoji svo leglo u društva inkubatore, time i najveći deo krpelja – najjača društva će bez upotrebe ikakvih lekova ozdraviti!
Preporučljivo je da se promeni svake godine matica, jer su oslabljene od varroatoze i gube plodnost.
Sve košnice treba da imaju mrežastu podnjaču, ili zamašćenu foliju na dnu pune podnjače. 
Za udobniji rad, na zadnjoj strani košnice, treba da se naprave vratanca  radi  zamene zamašćene folije ili čišćenja mreže podnjače. Tako nema potrebe za otvaranje košnice i uznemiravanje pčela.
 Pčele imaju samo 4,3 μl (mikrolitara) hemolimfe, a ženki varroe je potrebno 5,5 μl. Kod varroatoznih pčela vlada nedostatak proteina.  Da bi ih, kako-tako, prehranili, dobro izgnječiti trutovske larve u posudi i procediti kroz dva sloja gaze ili finu najlon čarapu, da varroa ne bi dospela u sirup.  Dobijena tečnost se filtrira i dodaje 10% u sirup, vraćajući na taj način društvu neophodne proteine. Gazu ili čarape oprati i iskuvati.  To se radi ovako: staviti  na vatru uporedo dve posude sa vodom  Izvaditi čarapu iz ključale vode, isprati u kofi i istisnuti larve, a u drugoj kofi ispirati nekorišćene čarape i ostaviti tečnost da proključa. Kod varroatoze treba striktno pratiti stalno prisustvo polena u društvu ili obezbediti prehranu proteinima. Ovu činjenicu pčelari često previđaju i samo su usmerеni na borbu protiv krpelja.
Izvađene  ramove građevnjake pažljivo dezinfikovati pranjem sa 3% rastvorom sirćetne kiseline i vode,  i nakon toga vratiti ih istom društvu.
Varroa, naročito u jesen, je prilično otporna.  Ženke izdrže gladovanje do 7 dana. Letnja ženka živi 16-70  dana, a zimska 9-10 meseci. Prolećni tretman je efikasniji. Lekovite preparate je neophodno menjati, jer se krpelji  na njih navikavaju.

Izvor: http://apiary.su/?p=65

PS: Ako ima interesovanja, možemo nastaviti sa prevođenjem
Pozdrav

[Mario Ratancic]

Bravo kolega Lazoviću,
samo napred.

[Dragan Stantić]

Čekamo nastavak, bravo za ideju i temu!

[Lazovic Zivojin]

Hvala kolege...

II deo

 Koje biljne supstance mogu da se koriste u borbi protiv varroatoze za dobijanje ekološki čistih pčelinjih proizvoda?
Варрабраулин - biljni preparat naše (ruske*-prim.LŽ) farmaceutske industrije: 3-5 g na 1 ram 3 puta na 5-6 dana. Preparat se posipa iz tegle kroz najlon čarapu.
Četinarsko brašno. Bilo koje iglice, jele ili bora, osuše se, samelju, i njihov prah posipa 50 grama na društvo kroz ulice sa pčelama. Njegovo dejstvo je dvostruko, s jedne strane etarsko ulje, sa druge - mehanički uticaj. Gubi se mogućnost  krpelja da se  lepljivim nožicama drži na telu pčele.  Tretman se ponavlja nakon 5-6 dana najmanje 3 puta.  Mreža, ili zamašćena folija na podnjači su neophodni.
Ulje: mirođija, jela, lovor, anis, eukaliptus, i druga etarska ulja. Mirođijino ulje možete sami pripremiti. Dve čaše semena mirođije, usitniti u avanu ili mlinu za kafu, pomešati sa 100 g suncokretovog nerafinisanog ulja  i grejati 2 časa u vodenom kupatilu na 60^ОC. Posudu skinuti, poklopiti i ostaviti jedan dan. Smesu procediti - lek je spreman za upotrebu.  Uljem mirođije namazati folije.  Jedna se postavlja na ramove, namazanom stranom prema dole, a druga ispod ramova, namazanom stranom prema gore, folija gornja – 20х30 cm. Obnoviti  lek na 5-6 dana 3-4 puta.  Slično se  koriste i druga etarska ulja. Ulje mirođije se stavlja 2-3 ml na 1 litar sirupa, 150 ml sirupa po ulici pčela, 3 puta na 5 dana.  Kupljeno mirođijino  ili neko drugo ulje, koristi se na sledeći način: 85 g vazelina i 15 g mirođijinog ulja dobro izmešati, a korstiti na foliji gore i dole ispod ramova.
 Ren. Jedna kašika osušenog korena stavlja se u dimilicu i koristi pri radu, za 3 društva 3 puta na 6 dana, u proleće posle početka opštenja pčela sa prirodom, i u jesen. Dobro je za tretiranje običnih  i paketnoh rojeva.
U trećem stepenu invadiranosti, kada su hemikalije smrtonosne za pčelinje društvo, može da se koristi u borbi protiv varroatoze majčina dušica, mirođija (komorač), kora pomorandže, ren, beli luk, cvetovi hmelja, sve biljke koje u sebi imaju etarska ulja. Kroz mlin za meso propusti se 200 g bilja, stavi na dvostruku gazu preko ramova, sloj prekriti i promeniti za 2-5 dana. Bilje koristiti 42 dana – tj., treba da izađu dve generacije pčela radilica. Pčela koja će ući u zimu, mora biti zdrava i othranjena od strane zdravih pčela.
 Biljni prah. Listovi biljaka, koje sadrže etarska ulja, pretvoriti u prah - eukaliptus, majčina dušica, buhač, i dr. Čak i posipanje pepela po ulicama pčela onemogućava kačenje krpelja za pčelu, i on otpada. Ovo dobro deluje u jesen, kada nema legla, 3-4 puta na 5-6 dana.
Bagulnik (vrsta zimzelenog močvarnog šiblja) staviti u dimilicu i uveče istretirati ramove predviđene za proširivanje legla. Ramovi su prethodno postavljeni u plastičnu vreću. Ujutro ih postavljamo u pčelinje gnezdo. Varroa u ove ramove ne dolazi.
 Sva tretiranja dimilicom izvode se rano ujutro ili kasno uveče. Biljni preparati se ne koriste u poslednjih 7 dana pre vrcanja meda.
Sve ove metode su bezopasne i za pčele i za ljude. Daju mogućnost da se dobiju ekološki čist med, polen, pčelinji otrov, matični mleč, propolis i vosak. Kada se  koriste biljke, ne stradaju ni pčele ni matice. Upotreba hemikalija je štetna i izaziva veliki gubitak pčela.
Uloženi rad za zaštitu pčela od varroe biljem je veliki, ali se obezbeđuje  visok kvalitet svih pčelinjih proizvoda.


N.Leškova, predavač Sveruske poljoprivredne škole.
-KRAJ-


Izvor: http://apiary.su/?p=65

Očekujemo i druga iskustva, osim naravno Brstivara, koji je u posebnoj temi, a po svemu bi se mogao svrstati i ovde
Pozdrav

[Vojo Brstina]

Bravo Lazo, svaka čast za otvaranje teme.
Samo priroda i prirodni preparati mogu spasiti pčele, pčelinje stanište, pčelinje proizvode i same pčelare.
Samo nastavite...

Pozdrav svima.....

[Ivan Simic 1]

    Odlicno, za nas koji neznamo ruski.

[drazen.kasapovic]

Одлична тема ,морам и ја да додам који начин.
Третман варое са шумском папрати,по оквирима се ставлјају 1 до 2 листа по улици различите врсте папрати
чији листови имају мирис.Ово сам пробао нисам задоволјан.
Иглице клеке,бора и јеле се беру зими када садрже највише витамина,минерала и биоактивних јединјенја.
Затим се самелју и маса се процеди кроз газу. На 1 лит. шећерног сирупа дода се 2,1 мл. сока.
Пчеле се хране 3 пута у интервалима 5 до 7 дана по 1,5 до 2 лит. сирупа.
Алеве лјуте парике 50 гр. се сипа у 1 лит клјучале воде и кува још 15 минута на умереној ватри.
Одвар се процеди кроз газу и прска по пчелама.
Црни бибер се може кувати и додати у сируп или посипати по пчелама мислим да је доза око 1 кафене кашичице.
Тада делује контактно на вароу која умире после неколико сати ,на ону вароу  у леглу нема утицај.
Кромпир оставити на дневној светлости да позелени онда се очисти,опере и изренда и помеша са медом у сразмери 1 на 1.У пролеће се даје 17 грама 3 пута у 3 дана.Ово морам да пробам с пролећа на једном друштву,зелен кромпир садржи два отровна алкалоида соланин и колацин који нјему служе за време раста за одбрану од паразита,глјивица и инсеката.
Константно тражим неке заборавлјене методе и враћам се на саме почетке борбе са вароом.
ДЈордје Станојчић је писао давно о борби против варое у пчелару без употребе хемије, чак ме је и саветовао да исецам прво и последнје легло у комбинацији са оксалном киселином као јако поуздан метод одбране од напасника.
Постоји још доста начина о нјима други пут.
Поздрав велики свима.

[Sinisa Mirovic]

http://www.aura.ba/secer-i-sumpor-stari-nacin-borbe-protiv-nametnika-u-pcelinjaku-sumporni-cvijet-prirodno-sredstvo-za-suzbijanje-varoe/

[Sasa Crnobrnja]

Dal isecanje legla moze oslabiti pcelinje drustvo ?

[Bojan Šušnjar]

Dal isecanje legla moze oslabiti pcelinje drustvo?

Saša da li misliš na građevnjake odnosno na isjecanje trutovskog legla?

[Vladimir Todic]

    Odlicno, za nas koji neznamo ruski.

Мораћемо га научити...

[Vladimir Todic]

Одлична тема ,морам и ја да додам који начин.
Третман варое са шумском папрати,по оквирима се ставлјају 1 до 2 листа по улици различите врсте папрати
чији листови имају мирис.Ово сам пробао нисам задоволјан.
Иглице клеке,бора и јеле се беру зими када садрже највише витамина,минерала и биоактивних јединјенја.
Затим се самелју и маса се процеди кроз газу. На 1 лит. шећерног сирупа дода се 2,1 мл. сока.
Пчеле се хране 3 пута у интервалима 5 до 7 дана по 1,5 до 2 лит. сирупа.
Алеве лјуте парике 50 гр. се сипа у 1 лит клјучале воде и кува још 15 минута на умереној ватри.
Одвар се процеди кроз газу и прска по пчелама.
Црни бибер се може кувати и додати у сируп или посипати по пчелама мислим да је доза око 1 кафене кашичице.
Тада делује контактно на вароу која умире после неколико сати ,на ону вароу  у леглу нема утицај.
Кромпир оставити на дневној светлости да позелени онда се очисти,опере и изренда и помеша са медом у сразмери 1 на 1.У пролеће се даје 17 грама 3 пута у 3 дана.Ово морам да пробам с пролећа на једном друштву,зелен кромпир садржи два отровна алкалоида соланин и колацин који нјему служе за време раста за одбрану од паразита,глјивица и инсеката.
Константно тражим неке заборавлјене методе и враћам се на саме почетке борбе са вароом.
ДЈордје Станојчић је писао давно о борби против варое у пчелару без употребе хемије, чак ме је и саветовао да исецам прво и последнје легло у комбинацији са оксалном киселином као јако поуздан метод одбране од напасника.
Постоји још доста начина о нјима други пут.
Поздрав велики свима.

Шта би са кромпиром?

[Rakovac Goran]

Stari pčelari tvrde da je žara (kopriva) najbolji i najsigurniji lijek protiv varoe.
[/color]Neki tvrde da je najbolje postaviti košnice “u koprive”. Ako je pčelinjak smješten na područjima gdje ima žare,šanse da pčele napadne varoa su minimalne!?[/size]
[/color]Pojedini pčelari stavljaju listove koprive na ulaz u košnicu; drugi opet listove koprive stavljaju na dno košnice i mijenjaju ih jednom sedmično.[/size]
[/color]Preporučuje se i sirup od koprive za tretiranje košnica. U 10 litara vode potopiti 1,5 kg koprivinog lišća. Ostaviti potopljeno 10-15 dana. Procijediti i pohraniti u zatvorenim posudama van svjetlosti.[/size]
[/color]Sirup ima jak i neugodan miris. Koristi se razrijeđen i to tako na 2 litra soka dodati 10 litara vode. Ovom mješavinom tretirati košnice.[/size]
[/color]Listovi koprive su bogati flavonidima, mineralima, mravljom kiselinom, a sadrže i spojeve: acetilkolin, histamin, serotonin i leukotriene[/size]
[/color]Ništa vas ne košta da ovaj način borbe protiv varoe isprobate jer ako se pokaže kao efikasan lijek to će biti mnogo bolje rješenje od hemikalija koje se trenutno koriste za ovu svrhu.[/size]

[Bojan Šušnjar]

U originalnoj Goranovoj poruci nije pravilno formatiran tekst pa se ne vidi zbog presitnog fonta.
Slijedi isti tekst sa pravilnim formatiranjem:

Stari pčelari tvrde da je žara (kopriva) najbolji i najsigurniji lijek protiv varoe.
Neki tvrde da je najbolje postaviti košnice “u koprive”. Ako je pčelinjak smješten na područjima gdje ima žare,šanse da pčele napadne varoa su minimalne!?
Pojedini pčelari stavljaju listove koprive na ulaz u košnicu; drugi opet listove koprive stavljaju na dno košnice i mijenjaju ih jednom sedmično.
Preporučuje se i sirup od koprive za tretiranje košnica. U 10 litara vode potopiti 1,5 kg koprivinog lišća. Ostaviti potopljeno 10-15 dana. Procijediti i pohraniti u zatvorenim posudama van svjetlosti.
Sirup ima jak i neugodan miris. Koristi se razrijeđen i to tako na 2 litra soka dodati 10 litara vode. Ovom mješavinom tretirati košnice.
Listovi koprive su bogati flavonidima, mineralima, mravljom kiselinom, a sadrže i spojeve: acetilkolin, histamin, serotonin i leukotriene
Ništa vas ne košta da ovaj način borbe protiv varoe isprobate jer ako se pokaže kao efikasan lijek to će biti mnogo bolje rješenje od hemikalija koje se trenutno koriste za ovu svrhu.