Ostale teme na forumu > Predstavite vaš pčelinjak
Пчелињак - воћњак породице Маодуш
Никола Маодуш:
Поздрав свим члановима форума.
С обзиром, да ове године тек почињем са пчеларењем и да ће пчелице стићи у Јуну, за сад могу да вам представим наш воћњак у којем планирамо да држимо пчелињак.
На сликама испод је приказан воћњак у којем је воће засађено у правцу север-југ на растојању 4X4 m.
У воћњаку су углавном засађене старе сорте воћака које захтевају мало прскања. Мој отац (којег ћете да видите на сликама) води доста рачуна о воћњаку јер је то његова велика страст, а такође води доста рачуна са чиме прска воће и када.
Имамо једно 12 различитих сорти Јабука (по једно стабло), око 25 сорти Крушака (по једно стабло), 4 стабла Дрењина, око 40 стабала Шљиве, око 6 Кајсија, 8 Брескви, 20-ак Ораса, 10-ак стабала Зове, 14-ак Лески, пар Дудова, пар Аронија (које ћемо да раширимо), неколико Дуња, Вишања и Трешања, Бадем, имамо једно стабло Глога, Мушмулу и Оскорушу, посадили смо и 3 Питома Кестена, али ћемо видети како ће се развијати. Имамо у плану да посадимо још једно 10-ак стабала Еводије и пар жбунова Тибетанског Гоји-ја. Имамо и неколико стабала Липе (различите врсте) и нешто Чичоке, а око плаца има Багрема, Липе, Керлеутерије... На неких километар ваздушном линијом се налази и Дунав где има Врбе, Тополе, и ритског биља. У околини има и ливадске паше, а на једно 3 километара ваздушне линије почиње и липова шума на обронцима фрушке Горе.
Овај плац је пре неких десетак година био део густог шумарка и шипражја кроз који ни дивља свиња не би могла да прође. Од како смо се доселили, отац је уређивао плац како би од те џунгле направио воћњак и због тога му се дивим. Ја сам у то време студирао па сам му повремено помагао, али је он велику већину сам окрчио.
Пад терена је од Истока ка Западу и од Југа ка Северу, с тим да је ка Западу пад много стрмији. Централни ред на првој слици (низ који се виде наслагана дрва) гледа ка Југу.
Баш на том месту где су наслагана та дрва ће бити пчелињак, пошто је то једини равнији део плаца, а и дрва више нема.
На западној граници плаца пролази поток (у самом дну воћњака) за чији квалитет воде нисмо сигурни, али ћемо зато поставити хигијенско појило у непосредној близини пчела.
Слике су сликане 02.05.2011. (Те године је багрем је већ процветао - што може да се види на пар слика).
Dragan Šošić:
Nikola, smemo li komentarisati u ovoj tvojoj temi?
Никола Маодуш:
Слободно господине Драгане.
Dragan Šošić:
Nisam stručnjak za voće, ali je moj otac zasadio 1983 jabuke. Tu ima više sorti. I nikada do sada nisu prskane ničim. 1984 je prskao neko rano zaštitno prskanje (valjda to zovu „žuto prskankanje“ ili nešto slično) i da drugo i ne planira u nekoj velikoj meri. Rekao sam mu da ni to više nikada ne radi ili ću sve to poseći (zato što je upravo njegov stav da treba što manje trovati svoju hranu i prirodu). Od tada nikada nisu prskane. Rađaju dobro. Kada je jako kišna godina, moralo bi se prskati bez kraja i to me ne zanima. Moje mišljenje je da „nekomercijalni“ voćnjak ne treba štiti ničim.
1996 u mestu Krajišnik sam upoznao mladog pčelara koji je studirao voćarstvo. Kada sam mu rekao da ne prskam te jabuke ničim, zaključio je da nema šanse da opstanu. A opstale su i rađaju dobro i dan danas. Nažalost sa nikakvim održavanjem: ne orezujem ih uopšte i ne đubrim, a obe radnje su ono osnovno.
Druga stvar je vinograd. Takođe ima puno raznih sorti. Nekada je vinograd prskan sa merom (minimum prskanja), a poslednjih 6-7 godina ni jednom nije prskan i odličan je. U oba slučaj je reč o sortama koje se „moraju“ prskati. U serijalu "Put vina" je bilo reči o održavanju vinograda na "savremen način". I kako je sam vlasnik vinograda rekao, to nije ništa novo, to mi radimo od pamtiveka. To je jedan vrlo prirodan način rada u vinogradu, sa što manje maltretiranja hemikalijama.
S obzirom da si rekao da ima starih sorti, ne treba prskati to voće.
To su moja iskustva i ne mogu „učiti“ nekoga ko to više voli i bolje poznaje. Ali u mom dvorištu se ne prska ni voće ni bašta: nikada i ničim.
Sledeće je položaj pčelinjaka. Sam si rekao da su i kod tebe jaki udari košave. Koliko mogu da zapazim, pčelinjak bi ti bio blago zaštićen od košave. Košnice postavljaš sa letima prema jugozapadu ili zapadu. Tako da će udari košave biti po bokovima. Ali je tu najbitinije rano proleće. Tada su dani prohladni i pčele koje ulažu veliki napor su premorene. Ako je leto zaklonjeno, tu je prohladno i veliki deo premorenih pčela nema snage da uće u košnicu. Bolje je da su leta krajem dana osunčana. Okretanje leta prema istoku je stara zabluda koja se neoprezno provlači i ostaje kao neko pravilo. Uporište ovoj tvrdnji je potreba da pčele ranije izlaze na pašu da bi se paša bolje iskoristila. Po vrelim letnjim noćima pčele znaju i noću (pri jakom osvetljenju mesečine) da lete. Tako da položaj pčela prema istoku nema veze sa vezom. Bez obzira što to neće biti „pod konac“ i u skladu sa „geometrijom“ placa i voća, postavi pčele onako kako je za njih najbolje.
Vodu u pojilicama moraš uvek imati na pčelinjaku (pojilice moraju biti na svom mestu i leti i zimi). O tome je bilo reči na forumu.
Čičoku će biti teško obuzdati u širenju. Ona zna biti jako neugodna i na to obrati pažnju.
PS
I naravno, moram naglasiti ja nisam gospodin. Ja sam seljak (živim na selu). A sada ozbiljno, ne prija mi kada me oslovljavaš sa gospodine, jer se u nekoj meri već znamo (sa ovog foruma) i mislim da smo kolege.
Jel’ to jasno! :D :D :D
Никола Маодуш:
Колега Драгане, све је јасно као дан.
Што се тиче воћа то ћу да видим са оцем да се сведе на најмању могућу меру. Ја бих највише волео да се не мора уопште прскати, али знате да је неко воће неотпорно па се ипак мора прскати (није баш сво воће старинско).
Што се тиче пчелињака, мислим да редови нису 100% Север-Југ, већ мало ка правцу Североисток-Југозапад, али то ћу да проверим са компасом, па да будем 100% сигуран. :)
Свакако ми је циљ да пчелама буде што боље.
Појилице бих направио да буду хигијенске, односно неку варијанту са посудама са отворима на доњој страни да пчеле изметом не загађују појило.
Трудим се да према свима искажем подједнако поштовање, поготово када су у питању људи које не познајем, па зато свима персирам и обраћам се са господине. Деси ми се понекад да се омакне , али у већини случајева је тако. По мом мишљењу, господина не одређује ни порекло ни занимање, већ понашање. Ви сте увек били коректни и према другима (бар према постовима које сам читао) па сам Вам се зато тако и обраћао. Свакако уважавам Вашу жељу, па ћу рећи само кратко: "Разумем!" :) :)
Хвала Вам на саветима.
Увек су добродошли.
Navigacija
[0] Indeks poruka
[#] Sledeća strana
Idi na punu verziju