Опека или, како се овде код нас каже , цигла је обична , сељачка. Испод саме стазе је најпре ископан ров дубине око 50 - 60.цм. У тај ров је насут слој иберлауфа ( камен , облутак из Мораве величине песнице ) , па затим слој шљунка и онда је то прекривено танким слојем бетона у који се одмах док је свеж полагала цигла. Фугне између цигли су на крају заливене бетонско - цементним млеком . Осим стазе циглом са урадио и под испод наткривене терасе и степеништа. До сада се добро све показало , нигде није попустило а мраз га није нигде оштетио мада сам ја то доста чврсто радио у скупљој варијанти. Испод терасе је рецимо у бетону арматурна мрежа.
Постоји јефтинија варијанта . Уместо цигле се користи стари бибер цреп. Ову варијанту сам употребио на поду унутар колибе стим што сам од бибер црепа брусилицом одсецао онај полукружни део и свео је на правоугаоник. То је баш практично јер се ради о колиби у природи где се често улази са прљавим,блатњавим ципелама. Ујесен све лепо очистим и на под ставим тепих или ћилим . Оба сада држим преко ограде целог пролећа , лета и јесени да се добро опере и изветри на ветру и сунцу.
Колиба је у етно стилу без и једног комада савременог намештаја. Све је урађено од цигле , камена , дрвета , са старим стварима , полицама. За шпорет сам ишао 50.километара у Пожаревац јер сам желео онај старински црни направљен од лима.
Усликаћу унутрашњост па ћу поставити слике.