Ма откуд знам шта све нисам пробао..
Свашта сам пробао али много тога нисам записао па се по некад нечега и присјетим.. Ал године чине своје, заборавља се.
А и то што сам записивао скоро све изложено. Жена изложи све свеске..
А и ја мало мало па нађем неку стару свеску за потпалу. Више жена него ја, свако јутро она се прије мене устане, скува кафу, оде у продавницу по хљеб и наложи ватру.
кад кафа буде готова и мене пробуди. Зимоморна је јадна и ако се смрзне ја је смотам код себе поново у кревет да је мало загријем и онда јој недам да устаје док се не утопли. Ако јој се нешто журило и ако није наложила ватру онда је ја наложим.
А волим да ложим и волио би ложити ватру, тако сам радио од малих нога, прави мали ђаволко сам био. Покојна мајка док би дошла са посла ја би већ ватру наложио и скувао млијеко које би мајка рано помузла, оставила и на посао побијегла. Ратно сироче ко и покојни Ћаћа навикла је још из дјетинства рано да устаје..
На огњишту би опет тамо у посебној просторији ђе би сушили месо опет наложио ватру ако би видио да је мајка запрећала хљеб. Кад мајка дође са посла чека је већ на огњишту наложена ватра.
Требало је тачно 22-23 јасенова сува колчића да се исјеку на комаде и наложе и то би било доста да се испече хљеб испод сача... И ја би их избројао а остале склонио подаље од ватре у ћошак да из ватре не излети варница па да их случајно не запали... Ма давно је то било, тек по нечег и неког се сјетим из тог времена....
Побјего сам из тог краја сутрадан након рушења берлинског зида. Ујутро 10. новембра 1989 кажем време је да потражим мало боље мјесто за ново огњиште, неђе ђе има више шуме и више дрва. Вратио сам се сутрадан назад али не задуго већ догодине 1990 напустио сам тај крај заувијек... Тек само по нешто остало је у сијећању...
Тако у мом селу гђе сам некад живио у дијетињству живјела је и нека Малка ( ако сам јој добро запамтио име) па се о њој причало док сам био дијете. Чини ми се да је још увијек била жива док се о њој причало. Шта ће јадна није ишла у школу у то давно вријеме док је она била дијете па није знала читати и писати.
Није у то давно вријеме било папира а она пушила. Херцеговачки дуван фин а има га колико хоћеш ал сиротиња нема пара да купи папир. Нађе она свету књигу Куран и мало по мало лист по лист цијели Куран искида за завијање дувана потроши и испуши.
Имам и ја данас папира колико хоћеш а и не пушим хвала Богу а осим тога и ако ми се чини да нисам довољно писмен
и ја ко Малка изложих све свеске у које сам некада давно којешта писао...
Нисам пироман али како сам кренуо кад печем ракију под казан да ложим ЛР наставке и кошнице тако ће можда ускоро и књиге које сам давно некад купио кад изложим свеске доћи на ред. И тако у њима пола ваља пола неваља. Све што пише о биологији пчела то је у реду али оно тамо о начину рада и чиме да се ради има се прочитати хиљаду глупости...
Ако их коме дам тај ће их прочитати и повјеровати да је то истина и ко ће га послије убиједити да је то наопако да то није истина, да су то људи измишљали ради којекаквих разлога и да то ништа не вриједи.
Свакако ође у Србији нико ником ништа не вјерује... Можда је у окружењу још горе не знам..
Можда је дошло то неко болесно вријеме, ко зна.
Палење на ломачи још није прошло, устврдиш ли случајно нешто што се не уклапа у данашње "доказе" брзо се ватра може потпалити. На хиљаде је оних који би сувих дрва донијели и у ломачи уживали...
Ето, па да... Лијепо се било свачега присјетити и оног што боли и оног што не боли...
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------...
Видјет ћемо хоће ли сутра бити која вароа у подњачама трећи дан послије третмана оксалне киселине.
Поздрав драгим пријатељима....
Лаку ноћ....