Липа (Тilia species) Вишегодишње украсно, лековито и техничко дрво. Врло су ретке шуме састављене од липе. Могу се наћи на Фрушкој Гори, Гочу, Јастрепцу, око Горњег Миланоцва, Чачка и Неготина. Није поуздана медоносна паша јер цвета у јуну када су температуре преко 30 оС, релативна влажност ваздуха ниска, а оптимална температура за лучење нектара код липе је око 18 оС. Липа може да буде и опасна по пчелиња друштва јер испушта јака етерична уља која омамљујуће делују на пчеле, услед чега оне падају и преко ноћи угињавају. Ипак липа сваке треће до четврте године пријатно изненади пчеларе приносом. У нашој земљи постоји десетак врста, а најзначајније су: - Сребрнасто-бела липа (Tilia argentae) – препознатљива по беличастим листовима и представља једну од најмедоноснијих. - Срцолика липа (Tilia cordata) – лучи доста нектара али пчелама је значајнија због издашности поленовог праха. - Крупнолисна летња липа (Tilia rotundifolia) – слабије лучи нектар од претходне две, али даје доста поленовог праха. Има је доста око Гоча, Јастрепца и Копаоника. - Кримска липа (Tilia euchlorea) – цвета 15-20 дана раније од осталих, врло је медоносна и доста се сади као украсно дрво. Мед од липе је I класе, ћилибарно жуте боје, пријатне ароме, споро кристалише, па је добар за презимљавање пчела. Садржи око 15 несварљивих минералних материја, а и јако израженог мириса је па није пожељно да се даје срчаним болесницима.
Багрем (Robinia pseudoaсacia) Вишегодишње дрво из реда лептирњача којe се последњих 10 година интензивно шири, брзо даје дрвну масу, добро је за огрев, а посебно се користи за везивање еродивних и песковитих терена (због јаког корена). У Србији га највише има у Поморављу, Срему, Палићу, Делиблатској пешчари, Поцерју и око Панчева. Цвета половином маја и најмедоноснији је у другој и трећој декади, са дужином цветања 7 до 10 дана. Оптимална температура за лучење нектара је до 25 °С, а релативна влажност ваздуха је 60 до 80 %. Нектар у себи може да садржи и до 55% сахарозе. Захваљујући различитим конфигурацијама терена, багремова паша се селидбом пчелињака може продужити на 20 до 30 дана, јер са повећањем надморске висине багрем цвета касније. Мед „багремовац" садржи око 35% глукозе, 42% фруктозе и 10-ак разних минерала. Он је прозиран, светло зеленкасто-жуте боје, пријатне ароме и укуса који служи за поправку других медова. Споро кристалише (чак је и до 3 године у течном стању) и као такав је одличан за презимљавање пчела. Припада медовима екстра класе. Једно дрво багрема међаша може да да око 30 kg нектара од кога пчеле ферментацијом праве 20 до 25 kg меда (ове важи само за багреме међаше). У спонтаној популацији шума багрем је најмедоноснији на врху, где највише цвета и процењује се да даје 1 до 2 kg нектара. У овом меду има најмање поленових зрна. Најмедоноснији је од 7. до 15. године, а после 30. меди као у 5. У нашу земљу се увози и мађарски багрем, који цвета око 2 недеље касније чиме се багремова паша може продужити. За 24 h 1 цвет багрема може излучити 2,8 mg нектара.
Ливадске траве Ливадске траве су цветнице које су присутне у брдско-планинским подручјима где чине главну пашу. Мед је екстра квалитета, веома богат минералима и витаминима и јако цењен на тржишту.